Forum Klix.ba

Ozimician wrote: ↑03/01/2023 00:27

Bodkin wrote: ↑02/01/2023 23:16

Ulazna pozicija u nekoj firmi u npr racunovodstvu ili finansijama ili logistici. Naucis posao i ides gore. Vidio milion puta jer jednostavno nema ljudi

Ta priča - nema ljudi - je postala tolika floskula i izgovor za pad kvaliteta - u Njemačkoj posebno.
Bukvalno kad se klijent ili bilo koji korisnik usluge požali na kvalitet - samo mu bude rečeno: Personalmangel ! (manjak personala)

U medijima se stvorio takav narativ kao da se radnici plaćaju suhim zlatom - samo da dođu raditi.

U realnosti - to je firmama došlo kao odličan izgovor da uštede na radnoj snazi. U mojoj firmi konkretno u knjigovodstvu/obračuni plata rade 3 radnice, jedna radi na puno radno vrijeme - druge dvije na pola radnog vremena. Stalno je frka ako je jedna od njih na bolovanju ili na godišnjem - znaju zbog toga i plate kasniti par dana. Jedna od njih moli direktora da joj da ugovor na puno radno vrijeme (jer joj trebaju pare) - i nema šanse da dobije takav ugovor.

I onda se ja pitam - ko je ovdje lud?

Otprilike su u svim firmama takva iskustva, svugdje se priča o nedostatku radnika a u suštini glavni razlog napuštanja firmi je taj što se previše posla prebacilo na manji broj radnika i onda ljudi pucaju po šavovima i dešava se val otkaza. Tj. kad jedan da otkaz - ista količina posla se prabacuje na one koji su ostali i to pokreće lančanu reakciju otkaza onda. O povećanju plata naravno nema ni govora, i ako se desi, to je neznatno (ispod 10%).
I onda priča o tome kako nema radnika - otprilike kao i kod BH gazdi.

Bodkin wrote: ↑03/01/2023 00:39

Ozimician wrote: ↑03/01/2023 00:27

Ta priča - nema ljudi - je postala tolika floskula i izgovor za pad kvaliteta - u Njemačkoj posebno.
Bukvalno kad se klijent ili bilo koji korisnik usluge požali na kvalitet - samo mu bude rečeno: Personalmangel ! (manjak personala)

U medijima se stvorio takav narativ kao da se radnici plaćaju suhim zlatom - samo da dođu raditi.

U realnosti - to je firmama došlo kao odličan izgovor da uštede na radnoj snazi. U mojoj firmi konkretno u knjigovodstvu/obračuni plata rade 3 radnice, jedna radi na puno radno vrijeme - druge dvije na pola radnog vremena. Stalno je frka ako je jedna od njih na bolovanju ili na godišnjem - znaju zbog toga i plate kasniti par dana. Jedna od njih moli direktora da joj da ugovor na puno radno vrijeme (jer joj trebaju pare) - i nema šanse da dobije takav ugovor.

I onda se ja pitam - ko je ovdje lud?

Otprilike su u svim firmama takva iskustva, svugdje se priča o nedostatku radnika a u suštini glavni razlog napuštanja firmi je taj što se previše posla prebacilo na manji broj radnika i onda ljudi pucaju po šavovima i dešava se val otkaza. Tj. kad jedan da otkaz - ista količina posla se prabacuje na one koji su ostali i to pokreće lančanu reakciju otkaza onda. O povećanju plata naravno nema ni govora, i ako se desi, to je neznatno (ispod 10%).
I onda priča o tome kako nema radnika - otprilike kao i kod BH gazdi.

Moja iskustva su drugacija. Otvoris konkurs, ne mozes naci radnika. Ako je iole dobar, nemas budzet. Ako nije, jebat ga. Radje cu uzeti nekoga ko ne zna aposlutno nista

Ozimician wrote: ↑03/01/2023 01:14

Bodkin wrote: ↑03/01/2023 00:39

Moja iskustva su drugacija. Otvoris konkurs, ne mozes naci radnika. Ako je iole dobar, nemas budzet. Ako nije, jebat ga. Radje cu uzeti nekoga ko ne zna aposlutno nista

Pa upravo sam to i naveo kroz ovaj primjer - nemaš budžet - znači tražiš radnika, a nisi spreman da ga platiš. Upravo je ta poltika BH gazdi.

Osmi Socrates wrote: ↑03/01/2023 06:16 Pa ne može plaća pratiti produktivnost, jer to nije održivo. Cijene svega bi eksplodirale. Nije se desilo ono što je trebalo, i sad imamo šta imamo.

Opet, ne razumijem zašto je to bilo kakav argument u ovoj diskusiji. Ljudi u BiH sretniji jer se produktivnost ionako na kraju ne isplati i završi ovako? Ljudi u BiH zarade tačno onoliko koliko su i produktivni?

Ubiće vas cinizam. Većinu.

n+1 wrote: ↑03/01/2023 06:17

Osmi Socrates wrote: ↑03/01/2023 06:16 Pa ne može plaća pratiti produktivnost, jer to nije održivo. Cijene svega bi eksplodirale. Nije se desilo ono što je trebalo, i sad imamo šta imamo.

Opet, ne razumijem zašto je to bilo kakav argument u ovoj diskusiji. Ljudi u BiH sretniji jer se produktivnost ionako na kraju ne isplati i završi ovako? Ljudi u BiH zarade tačno onoliko koliko su i produktivni?

Ubiće vas cinizam. Većinu.

Šta nije bolan održivo?

n+1 wrote: ↑03/01/2023 06:08 Nemam grafik, ali sam pogledao sada podatke. Rast plaća je uglavnom nešto iznad rasta produktivnosti, što je vjerovatno posljedica činjenice da nas zvanično ima više nego što zaista ima, pa produktivnost izgleda niža nego što zaista jeste. Ali poenta je da jedna metrika blisko prati drugu, što je i normalno.

Osmi Socrates wrote: ↑03/01/2023 06:28

n+1 wrote: ↑03/01/2023 06:17

Šta nije bolan održivo?

Pa da plaća prati produktivnost.

Doći ćeš u situaciju da plaćaš gomile ljudi ogromne pare, a to se onda mora odraziti na cijenu krajnjeg proizvoda, bilo da je materijalni bilo da je usluga, bilo da je javni ili realni sektor u pitanju.

Ko će to uopšte moći priuštiti? Ne samo pojedinac, nego koje društvo, država, bilo kakva zajednica?

Šta se trebalo desiti je post-work faza čovječanstva, barem razvijenog dijela, ali, to ne odgovara mnogim privilegiranim.

Nema nikakve potrebe da toliki broj ljudi radi potpuno besmislene poslove. Koji su sve poslovi besmisleni u današnjem razvijenom društvu donekle je pokazala COVID zajebancija.

Ili to, ili će uvoziti radnu snagu, pa će im oni obavljati poslove jeftinije, ali, i to je pod pitanjem zbog zakona.

skafiskafsnjak wrote: ↑03/01/2023 06:42

n+1 wrote: ↑03/01/2023 06:08 Nemam grafik, ali sam pogledao sada podatke. Rast plaća je uglavnom nešto iznad rasta produktivnosti, što je vjerovatno posljedica činjenice da nas zvanično ima više nego što zaista ima, pa produktivnost izgleda niža nego što zaista jeste. Ali poenta je da jedna metrika blisko prati drugu, što je i normalno.

To nije odrzivo za jace ekonomije a kamoli za slabije. I ne mora obavezno da znaci da taj rast plata naspram produktivnosti bude automatski neshto dobro. Plate su i dalje male u odnosu na rast cijena.

n+1 wrote: ↑03/01/2023 06:45

skafiskafsnjak wrote: ↑03/01/2023 06:42

To nije odrzivo za jace ekonomije a kamoli za slabije. I ne mora obavezno da znaci da taj rast plata naspram produktivnosti bude automatski neshto dobro. Plate su i dalje male u odnosu na rast cijena.

Šta nije održivo?

n+1 wrote: ↑03/01/2023 06:44

Osmi Socrates wrote: ↑03/01/2023 06:28

Pa da plaća prati produktivnost.

Doći ćeš u situaciju da plaćaš gomile ljudi ogromne pare, a to se onda mora odraziti na cijenu krajnjeg proizvoda, bilo da je materijalni bilo da je usluga, bilo da je javni ili realni sektor u pitanju.

Ko će to uopšte moći priuštiti? Ne samo pojedinac, nego koje društvo, država, bilo kakva zajednica?

Šta se trebalo desiti je post-work faza čovječanstva, barem razvijenog dijela, ali, to ne odgovara mnogim privilegiranim.

Nema nikakve potrebe da toliki broj ljudi radi potpuno besmislene poslove. Koji su sve poslovi besmisleni u današnjem razvijenom društvu donekle je pokazala COVID zajebancija.

Ili to, ili će uvoziti radnu snagu, pa će im oni obavljati poslove jeftinije, ali, i to je pod pitanjem zbog zakona.

I dalje nisi objasnio zašto je neodrživo. Ne zanima me filozofiranje, objasni mi ekonomski mehanizam.

Produktivnost je BDP po satu. Proizveo sam 1000 čokolada, radio sam 100 sati. To je 10 čokolada po satu. Iduće godine produktivnost poraste 50%, i giljam 15 čokolada po satu. Šef mi poveća platu za 50%.

Mikroekonomski: Prodajem 50% više čokolada i ostvarujem 50% više prihoda. Istovremeno, ako mi radna snaga čini, recimo, 50% svih troškova, povećanje plata od 50% znači da su ukupni troškovi porasli za 25%. Dakle, imam povećanje prihoda 50% i povećanje troška 25%. Šta je tačno neodrživo?

Makroekonomski: Potražnja za čokoladom je ostala ista (raja i dalje jede isto čokolada), ponuda je skočila jer proizvodimo više u jedinici vremena. Hoće li cijena porasti kada ponuda raste, a potražnja ostaje ista?

Izguglaj odgovore, a onda se vrati da objasniš kako je i zašto neodrživo.

Osmi Socrates wrote: ↑03/01/2023 06:55

n+1 wrote: ↑03/01/2023 06:44

I dalje nisi objasnio zašto je neodrživo. Ne zanima me filozofiranje, objasni mi ekonomski mehanizam.

Produktivnost je BDP po satu. Proizveo sam 1000 čokolada, radio sam 100 sati. To je 10 čokolada po satu. Iduće godine produktivnost poraste 50%, i giljam 15 čokolada po satu. Šef mi poveća platu za 50%.

Mikroekonomski: Prodajem 50% više čokolada i ostvarujem 50% više prihoda. Istovremeno, ako mi radna snaga čini, recimo, 50% svih troškova, povećanje plata od 50% znači da su ukupni troškovi porasli za 25%. Dakle, imam povećanje prihoda 50% i povećanje troška 25%. Šta je tačno neodrživo?

Makroekonomski: Potražnja za čokoladom je ostala ista (raja i dalje jede isto čokolada), ponuda je skočila jer proizvodimo više u jedinici vremena. Hoće li cijena porasti kada ponuda raste, a potražnja ostaje ista?

Izguglaj odgovore, a onda se vrati da objasniš kako je i zašto neodrživo.

Nema potrebe da budeš nadmen, ako već biflaš stvari koje su te naučili u školi. Nema potrebe da budeš glasnogovornik teorija koje su ti zakucali u glavu samo zato jer si bio dovoljno glup.

Zamisli da sve te čokolade proizvode, recimo, roboti, za šta smo već trebali sazrijeti kao društvo.

Na stranu to što bi se ozbiljno društvo trebalo pozabaviti i problemom tolike konzumacije čokolada i sa aspekta javnog zdravlja.

Mogu ja proizvoditi i milijarde kutija cigareta danas, ali, ukupan trošak (ili šteta) te proizvodnje je daleko veći od tog što si ti naučio u školi.

Malo nekad sjedi i razmisli. Jesi promjenio nick, ali ružne navike nisi.

Osmi Socrates wrote: ↑03/01/2023 07:01 Pa ja o tome i pričam. Ekonomska teorija je logična samo dok ne počneš pitati suštinska pitanja, a ne da ponavljaš kao papagaj šta su ti zakucali u glavu.

Osmi Socrates wrote: ↑03/01/2023 07:09 Na stranu to što zaista vrhunsku čokoladu nećeš ni naći na polici u Bingu za dvije konvertibilne marke, ili koliko već košta.

Dakle, masovno se proizvodi smeće. I prodaje se, jer svaka roba ima svog kupca. Ili milijarde kupaca.

Osmi Socrates wrote: ↑03/01/2023 07:16 Čokoladu si naveo jer si tako naučen u školi.

Naravno da ću postavljati pitanje kvaliteta i zdravlja. Svako može smeće isticati kao dokaz nečega.

Masovna proizvodnja smeća samo zato da bi se prodalo i da bi pametnjakovići prosipali šuplje o ekonomiji koje su napamet naučili nije dostojno čovjeka. Ili barem ne bi trebalo biti.

Zato se može govoriti i o nemoralnom radu.

n+1 wrote: ↑03/01/2023 07:08

Osmi Socrates wrote: ↑03/01/2023 07:01 Pa ja o tome i pričam. Ekonomska teorija je logična samo dok ne počneš pitati suštinska pitanja, a ne da ponavljaš kao papagaj šta su ti zakucali u glavu.

@Škaf je u ovom trenutku stigao na svoje radno mjesto u Njemačkoj. Suštinsko pitanje za njega je da li će poslodavac tražiti da Škaf poveća svoj radni učinak uz proporcionalno povećanje plate, ili će tražiti povećanje radnog učinka bez povećanja plate.

Pitanje da li će jednog dana njegov posao obavljati robot apsolutno nije suštinsko. Pitanje automatizacije poslova staro je koliko i industrijalizacija. Oni koji su se prvi zapitali da li će ih mašine zamijeniti već su nekoliko generacija u grobu. Za to vrijeme, zahvaljujući ekonomskim saznanjima, udesetorostručili smo životne standardne građana.

Znaš zašto? Jer smo postavljali suštinska pitanja.