Kada se isplati iseljenje iz BiH u druge države?

[Bodkin]

Ulazna pozicija u nekoj firmi u npr racunovodstvu ili finansijama ili logistici. Naucis posao i ides gore. Vidio milion puta jer jednostavno nema ljudi

Ta priča - nema ljudi - je postala tolika floskula i izgovor za pad kvaliteta - u Njemačkoj posebno.
Bukvalno kad se klijent ili bilo koji korisnik usluge požali na kvalitet - samo mu bude rečeno: Personalmangel ! (manjak personala)

U medijima se stvorio takav narativ kao da se radnici plaćaju suhim zlatom - samo da dođu raditi.

U realnosti - to je firmama došlo kao odličan izgovor da uštede na radnoj snazi. U mojoj firmi konkretno u knjigovodstvu/obračuni plata rade 3 radnice, jedna radi na puno radno vrijeme - druge dvije na pola radnog vremena. Stalno je frka ako je jedna od njih na bolovanju ili na godišnjem - znaju zbog toga i plate kasniti par dana. Jedna od njih moli direktora da joj da ugovor na puno radno vrijeme (jer joj trebaju pare) - i nema šanse da dobije takav ugovor.

I onda se ja pitam - ko je ovdje lud?

Otprilike su u svim firmama takva iskustva, svugdje se priča o nedostatku radnika a u suštini glavni razlog napuštanja firmi je taj što se previše posla prebacilo na manji broj radnika i onda ljudi pucaju po šavovima i dešava se val otkaza. Tj. kad jedan da otkaz - ista količina posla se prabacuje na one koji su ostali i to pokreće lančanu reakciju otkaza onda. O povećanju plata naravno nema ni govora, i ako se desi, to je neznatno (ispod 10%).
I onda priča o tome kako nema radnika - otprilike kao i kod BH gazdi.

Moja iskustva su drugacija. Otvoris konkurs, ne mozes naci radnika. Ako je iole dobar, nemas budzet. Ako nije, jebat ga. Radje cu uzeti nekoga ko ne zna aposlutno nista

[Ozimician]

Ta priča - nema ljudi - je postala tolika floskula i izgovor za pad kvaliteta - u Njemačkoj posebno.
Bukvalno kad se klijent ili bilo koji korisnik usluge požali na kvalitet - samo mu bude rečeno: Personalmangel ! (manjak personala)

U medijima se stvorio takav narativ kao da se radnici plaćaju suhim zlatom - samo da dođu raditi.

U realnosti - to je firmama došlo kao odličan izgovor da uštede na radnoj snazi. U mojoj firmi konkretno u knjigovodstvu/obračuni plata rade 3 radnice, jedna radi na puno radno vrijeme - druge dvije na pola radnog vremena. Stalno je frka ako je jedna od njih na bolovanju ili na godišnjem - znaju zbog toga i plate kasniti par dana. Jedna od njih moli direktora da joj da ugovor na puno radno vrijeme (jer joj trebaju pare) - i nema šanse da dobije takav ugovor.

I onda se ja pitam - ko je ovdje lud?

Otprilike su u svim firmama takva iskustva, svugdje se priča o nedostatku radnika a u suštini glavni razlog napuštanja firmi je taj što se previše posla prebacilo na manji broj radnika i onda ljudi pucaju po šavovima i dešava se val otkaza. Tj. kad jedan da otkaz - ista količina posla se prabacuje na one koji su ostali i to pokreće lančanu reakciju otkaza onda. O povećanju plata naravno nema ni govora, i ako se desi, to je neznatno (ispod 10%).
I onda priča o tome kako nema radnika - otprilike kao i kod BH gazdi.

Moja iskustva su drugacija. Otvoris konkurs, ne mozes naci radnika. Ako je iole dobar, nemas budzet. Ako nije, jebat ga. Radje cu uzeti nekoga ko ne zna aposlutno nista

Pa upravo sam to i naveo kroz ovaj primjer - nemaš budžet - znači tražiš radnika, a nisi spreman da ga platiš. Upravo je ta poltika BH gazdi.

[nekome]

"nemamo para u budzetu" rece gazda i sjede u gle x6

[Rugafet]

U pravu ste…ne treba ići iz BiH, sve je gore za život u uređenim državama zapada, ništa nije sredjeno kao tu. Korupcija, neredovne plate, staž koji se ne uplaćuje, korumpirano sudstvo i jos hiljadu stvari su vani toliko izražene da sve skupa postaje nepodnošljivo. Tu barem znaš na čemu si, iz škole odmah na posao, mali obični čovjek je zaštićen u svakom pogledu, čovjek sa sela ima sigurno tržište za svoje proizvode, niko te ne pita ni ko si ni šta si a uopste nije važno u kojoj si stranci, osjećaš se sigurno na svakom pedlju teritorije, politika se ne miješa nigdje, samo rade svoj posao cisto, transparentno i pošteno, pa čak i na svoju štetu a u korist građana. Korupcije nema ni u tragovima. Jednostavno, BiH je napravljena po mjeri običnog čovjeka i ne postoji ni jedan jedini razlog da mlad čovjek sa porodicom ide iz nje.

[n+1]

Rugafet konačno ima para za patike i parfeme pa je odjednom postao stručnjak za korupciju.

[Rugafet]

Bravo za tebe.

[n+1]

Moja iskustva su drugacija. Otvoris konkurs, ne mozes naci radnika. Ako je iole dobar, nemas budzet. Ako nije, jebat ga. Radje cu uzeti nekoga ko ne zna aposlutno nista

Pa upravo sam to i naveo kroz ovaj primjer - nemaš budžet - znači tražiš radnika, a nisi spreman da ga platiš. Upravo je ta poltika BH gazdi.

Postavljao sam prije nekoliko godina ovdje analizu da je jaz između produktivnosti njemačkog radnika i plaće među najvećima na svijetu.

Drugim riječima, radnici giljaju i veoma su efikasni, ali plaća ne prati tu efikasnost. Koga zanima više nek' gugla wage-productivity decoupling. Evo prikladan grafik. Realna produktivnost rada plava linija, a realna kompenzacija žuta.

[skafiskafsnjak]

Imas li grafikon za BiH ?

[n+1]

Nemam grafik, ali sam pogledao sada podatke. Rast plaća je uglavnom nešto iznad rasta produktivnosti, što je vjerovatno posljedica činjenice da nas zvanično ima više nego što zaista ima, pa produktivnost izgleda niža nego što zaista jeste. Ali poenta je da jedna metrika blisko prati drugu, što je i normalno.

[Osmi Socrates]

Pa ne može plaća pratiti produktivnost, jer to nije održivo. Cijene svega bi eksplodirale. Nije se desilo ono što je trebalo, i sad imamo šta imamo.

Opet, ne razumijem zašto je to bilo kakav argument u ovoj diskusiji. Ljudi u BiH sretniji jer se produktivnost ionako na kraju ne isplati i završi ovako? Ljudi u BiH zarade tačno onoliko koliko su i produktivni?

Ubiće vas cinizam. Većinu.

[n+1]

Pa ne može plaća pratiti produktivnost, jer to nije održivo. Cijene svega bi eksplodirale. Nije se desilo ono što je trebalo, i sad imamo šta imamo.

Opet, ne razumijem zašto je to bilo kakav argument u ovoj diskusiji. Ljudi u BiH sretniji jer se produktivnost ionako na kraju ne isplati i završi ovako? Ljudi u BiH zarade tačno onoliko koliko su i produktivni?

Ubiće vas cinizam. Većinu.

Šta nije bolan održivo?

[Osmi Socrates]

Pa ne može plaća pratiti produktivnost, jer to nije održivo. Cijene svega bi eksplodirale. Nije se desilo ono što je trebalo, i sad imamo šta imamo.

Opet, ne razumijem zašto je to bilo kakav argument u ovoj diskusiji. Ljudi u BiH sretniji jer se produktivnost ionako na kraju ne isplati i završi ovako? Ljudi u BiH zarade tačno onoliko koliko su i produktivni?

Ubiće vas cinizam. Većinu.

Šta nije bolan održivo?

Pa da plaća prati produktivnost.

Doći ćeš u situaciju da plaćaš gomile ljudi ogromne pare, a to se onda mora odraziti na cijenu krajnjeg proizvoda, bilo da je materijalni bilo da je usluga, bilo da je javni ili realni sektor u pitanju.

Ko će to uopšte moći priuštiti? Ne samo pojedinac, nego koje društvo, država, bilo kakva zajednica?

Šta se trebalo desiti je post-work faza čovječanstva, barem razvijenog dijela, ali, to ne odgovara mnogim privilegiranim.

Nema nikakve potrebe da toliki broj ljudi radi potpuno besmislene poslove. Koji su sve poslovi besmisleni u današnjem razvijenom društvu donekle je pokazala COVID zajebancija.

Ili to, ili će uvoziti radnu snagu, pa će im oni obavljati poslove jeftinije, ali, i to je pod pitanjem zbog zakona.

[skafiskafsnjak]

Nemam grafik, ali sam pogledao sada podatke. Rast plaća je uglavnom nešto iznad rasta produktivnosti, što je vjerovatno posljedica činjenice da nas zvanično ima više nego što zaista ima, pa produktivnost izgleda niža nego što zaista jeste. Ali poenta je da jedna metrika blisko prati drugu, što je i normalno.

To nije odrzivo za jace ekonomije a kamoli za slabije. I ne mora obavezno da znaci da taj rast plata naspram produktivnosti bude automatski neshto dobro. Plate su i dalje male u odnosu na rast cijena.

[n+1]

Šta nije bolan održivo?

Pa da plaća prati produktivnost.

Doći ćeš u situaciju da plaćaš gomile ljudi ogromne pare, a to se onda mora odraziti na cijenu krajnjeg proizvoda, bilo da je materijalni bilo da je usluga, bilo da je javni ili realni sektor u pitanju.

Ko će to uopšte moći priuštiti? Ne samo pojedinac, nego koje društvo, država, bilo kakva zajednica?

Šta se trebalo desiti je post-work faza čovječanstva, barem razvijenog dijela, ali, to ne odgovara mnogim privilegiranim.

Nema nikakve potrebe da toliki broj ljudi radi potpuno besmislene poslove. Koji su sve poslovi besmisleni u današnjem razvijenom društvu donekle je pokazala COVID zajebancija.

Ili to, ili će uvoziti radnu snagu, pa će im oni obavljati poslove jeftinije, ali, i to je pod pitanjem zbog zakona.

I dalje nisi objasnio zašto je neodrživo. Ne zanima me filozofiranje, objasni mi ekonomski mehanizam.

Produktivnost je BDP po satu. Proizveo sam 1000 čokolada, radio sam 100 sati. To je 10 čokolada po satu. Iduće godine produktivnost poraste 50%, i giljam 15 čokolada po satu. Šef mi poveća platu za 50%.

Mikroekonomski: Prodajem 50% više čokolada i ostvarujem 50% više prihoda. Istovremeno, ako mi radna snaga čini, recimo, 50% svih troškova, povećanje plata od 50% znači da su ukupni troškovi porasli za 25%. Dakle, imam povećanje prihoda 50% i povećanje troška 25%. Šta je tačno neodrživo?

Makroekonomski: Potražnja za čokoladom je ostala ista (raja i dalje jede isto čokolada), ponuda je skočila jer proizvodimo više u jedinici vremena. Hoće li cijena porasti kada ponuda raste, a potražnja ostaje ista?

Izguglaj odgovore, a onda se vrati da objasniš kako je i zašto neodrživo.

[n+1]

Nemam grafik, ali sam pogledao sada podatke. Rast plaća je uglavnom nešto iznad rasta produktivnosti, što je vjerovatno posljedica činjenice da nas zvanično ima više nego što zaista ima, pa produktivnost izgleda niža nego što zaista jeste. Ali poenta je da jedna metrika blisko prati drugu, što je i normalno.

To nije odrzivo za jace ekonomije a kamoli za slabije. I ne mora obavezno da znaci da taj rast plata naspram produktivnosti bude automatski neshto dobro. Plate su i dalje male u odnosu na rast cijena.

Šta nije održivo?

[skafiskafsnjak]

To nije odrzivo za jace ekonomije a kamoli za slabije. I ne mora obavezno da znaci da taj rast plata naspram produktivnosti bude automatski neshto dobro. Plate su i dalje male u odnosu na rast cijena.

Šta nije održivo?

Pa da je radnik vise placen nego sto pridonosi. Ako je to stvarno stanje ... ali kao sto ti rece, mozda nije jer mnogi rade neprijavkjeni

[Osmi Socrates]

Pa da plaća prati produktivnost.

Doći ćeš u situaciju da plaćaš gomile ljudi ogromne pare, a to se onda mora odraziti na cijenu krajnjeg proizvoda, bilo da je materijalni bilo da je usluga, bilo da je javni ili realni sektor u pitanju.

Ko će to uopšte moći priuštiti? Ne samo pojedinac, nego koje društvo, država, bilo kakva zajednica?

Šta se trebalo desiti je post-work faza čovječanstva, barem razvijenog dijela, ali, to ne odgovara mnogim privilegiranim.

Nema nikakve potrebe da toliki broj ljudi radi potpuno besmislene poslove. Koji su sve poslovi besmisleni u današnjem razvijenom društvu donekle je pokazala COVID zajebancija.

Ili to, ili će uvoziti radnu snagu, pa će im oni obavljati poslove jeftinije, ali, i to je pod pitanjem zbog zakona.

I dalje nisi objasnio zašto je neodrživo. Ne zanima me filozofiranje, objasni mi ekonomski mehanizam.

Produktivnost je BDP po satu. Proizveo sam 1000 čokolada, radio sam 100 sati. To je 10 čokolada po satu. Iduće godine produktivnost poraste 50%, i giljam 15 čokolada po satu. Šef mi poveća platu za 50%.

Mikroekonomski: Prodajem 50% više čokolada i ostvarujem 50% više prihoda. Istovremeno, ako mi radna snaga čini, recimo, 50% svih troškova, povećanje plata od 50% znači da su ukupni troškovi porasli za 25%. Dakle, imam povećanje prihoda 50% i povećanje troška 25%. Šta je tačno neodrživo?

Makroekonomski: Potražnja za čokoladom je ostala ista (raja i dalje jede isto čokolada), ponuda je skočila jer proizvodimo više u jedinici vremena. Hoće li cijena porasti kada ponuda raste, a potražnja ostaje ista?

Izguglaj odgovore, a onda se vrati da objasniš kako je i zašto neodrživo.

Nema potrebe da budeš nadmen, ako već biflaš stvari koje su te naučili u školi. Nema potrebe da budeš glasnogovornik teorija koje su ti zakucali u glavu samo zato jer si bio dovoljno glup.

Zamisli da sve te čokolade proizvode, recimo, roboti, za šta smo već trebali sazrijeti kao društvo.

Na stranu to što bi se ozbiljno društvo trebalo pozabaviti i problemom tolike konzumacije čokolada i sa aspekta javnog zdravlja.

Mogu ja proizvoditi i milijarde kutija cigareta danas, ali, ukupan trošak (ili šteta) te proizvodnje je daleko veći od tog što si ti naučio u školi.

Malo nekad sjedi i razmisli. Jesi promjenio nick, ali ružne navike nisi.

[n+1]

I dalje nisi objasnio zašto je neodrživo. Ne zanima me filozofiranje, objasni mi ekonomski mehanizam.

Produktivnost je BDP po satu. Proizveo sam 1000 čokolada, radio sam 100 sati. To je 10 čokolada po satu. Iduće godine produktivnost poraste 50%, i giljam 15 čokolada po satu. Šef mi poveća platu za 50%.

Mikroekonomski: Prodajem 50% više čokolada i ostvarujem 50% više prihoda. Istovremeno, ako mi radna snaga čini, recimo, 50% svih troškova, povećanje plata od 50% znači da su ukupni troškovi porasli za 25%. Dakle, imam povećanje prihoda 50% i povećanje troška 25%. Šta je tačno neodrživo?

Makroekonomski: Potražnja za čokoladom je ostala ista (raja i dalje jede isto čokolada), ponuda je skočila jer proizvodimo više u jedinici vremena. Hoće li cijena porasti kada ponuda raste, a potražnja ostaje ista?

Izguglaj odgovore, a onda se vrati da objasniš kako je i zašto neodrživo.

Nema potrebe da budeš nadmen, ako već biflaš stvari koje su te naučili u školi. Nema potrebe da budeš glasnogovornik teorija koje su ti zakucali u glavu samo zato jer si bio dovoljno glup.

Zamisli da sve te čokolade proizvode, recimo, roboti, za šta smo već trebali sazrijeti kao društvo.

Na stranu to što bi se ozbiljno društvo trebalo pozabaviti i problemom tolike konzumacije čokolada i sa aspekta javnog zdravlja.

Mogu ja proizvoditi i milijarde kutija cigareta danas, ali, ukupan trošak (ili šteta) te proizvodnje je daleko veći od tog što si ti naučio u školi.

Malo nekad sjedi i razmisli. Jesi promjenio nick, ali ružne navike nisi.

Neću da zamišljam kako čokolade proizvode roboti, jer ih proizvode ljudi. Pričamo o ekonomskoj stvarnosti, a ne o bajkama.

[Osmi Socrates]

Pa ja o tome i pričam. Ekonomska teorija je logična samo dok ne počneš pitati suštinska pitanja, a ne da ponavljaš kao papagaj šta su ti zakucali u glavu.

[n+1]

Pa ja o tome i pričam. Ekonomska teorija je logična samo dok ne počneš pitati suštinska pitanja, a ne da ponavljaš kao papagaj šta su ti zakucali u glavu.

@Škaf je u ovom trenutku stigao na svoje radno mjesto u Njemačkoj. Suštinsko pitanje za njega je da li će poslodavac tražiti da Škaf poveća svoj radni učinak uz proporcionalno povećanje plate, ili će tražiti povećanje radnog učinka bez povećanja plate.

Pitanje da li će jednog dana njegov posao obavljati robot apsolutno nije suštinsko. Pitanje automatizacije poslova staro je koliko i industrijalizacija. Oni koji su se prvi zapitali da li će ih mašine zamijeniti već su nekoliko generacija u grobu. Za to vrijeme, zahvaljujući ekonomskim saznanjima, udesetorostručili smo životne standardne građana.

Znaš zašto? Jer smo postavljali suštinska pitanja.

[Osmi Socrates]

Na stranu to što zaista vrhunsku čokoladu nećeš ni naći na polici u Bingu za dvije konvertibilne marke, ili koliko već košta.

Dakle, masovno se proizvodi smeće. I prodaje se, jer svaka roba ima svog kupca. Ili milijarde kupaca.

[n+1]

Na stranu to što zaista vrhunsku čokoladu nećeš ni naći na polici u Bingu za dvije konvertibilne marke, ili koliko već košta.

Dakle, masovno se proizvodi smeće. I prodaje se, jer svaka roba ima svog kupca. Ili milijarde kupaca.

Šta si se dojebao zdravstvenih i kvalitativnih aspekata čokolade? Čokoladu sam naveo kao primjer da stvar prilagodim predškolskom uzrastu, a ne da raspravljamo je li je zdravo jesti, pobogu.

[Osmi Socrates]

Čokoladu si naveo jer si tako naučen u školi.

Naravno da ću postavljati pitanje kvaliteta i zdravlja. Svako može smeće isticati kao dokaz nečega.

Masovna proizvodnja smeća samo zato da bi se prodalo i da bi pametnjakovići prosipali šuplje o ekonomiji koje su napamet naučili nije dostojno čovjeka. Ili barem ne bi trebalo biti.

Zato se može govoriti i o nemoralnom radu.

[n+1]

Čokoladu si naveo jer si tako naučen u školi.

Naravno da ću postavljati pitanje kvaliteta i zdravlja. Svako može smeće isticati kao dokaz nečega.

Masovna proizvodnja smeća samo zato da bi se prodalo i da bi pametnjakovići prosipali šuplje o ekonomiji koje su napamet naučili nije dostojno čovjeka. Ili barem ne bi trebalo biti.

Zato se može govoriti i o nemoralnom radu.

Naravno da sam naučen u školi. Posjedovanje kompetencija za ono o čemu pričamo u tvom svijetu je sramota? Valjda je bolje gutati clickbait članke o ChatGPT i onda pričati gluposti kako obrazovani ljudi ne znaju šta su suštinska pitanja. Jok, ti znaš. Pročit'o na portalu.

[skafiskafsnjak]

Pa ja o tome i pričam. Ekonomska teorija je logična samo dok ne počneš pitati suštinska pitanja, a ne da ponavljaš kao papagaj šta su ti zakucali u glavu.

@Škaf je u ovom trenutku stigao na svoje radno mjesto u Njemačkoj. Suštinsko pitanje za njega je da li će poslodavac tražiti da Škaf poveća svoj radni učinak uz proporcionalno povećanje plate, ili će tražiti povećanje radnog učinka bez povećanja plate.

Pitanje da li će jednog dana njegov posao obavljati robot apsolutno nije suštinsko. Pitanje automatizacije poslova staro je koliko i industrijalizacija. Oni koji su se prvi zapitali da li će ih mašine zamijeniti već su nekoliko generacija u grobu. Za to vrijeme, zahvaljujući ekonomskim saznanjima, udesetorostručili smo životne standardne građana.

Znaš zašto? Jer smo postavljali suštinska pitanja.

Raste plata vremenom
cca 300eur mi je veca danas nego prije 3 godine. Posao je isti

I da, trenutno pokusavaju nakvog robota kod mene
Ne zajebavam se