Politicko desavanje u RS vol 1

[Danguba]

Zapalili zastavu Republike Srpske i uzvikivali "Tekbir, Alahu-ekber"


Smio bih se kladiti, falshe flag.

Nesto su se uzjogunili u zadnje vrijeme i traze konflikt.

[Zlocin&Kazna]

Kakve traume imaju ovi Garda Panteri I druge "slavne" jedinice od slavne zastave, to je za kakvog naučnog istraživanja.

[banjaluka078]

https://atvbl.rs/vijesti/bih/trajno-zab ... -1/2306849

[banjaluka078]

Evo, i doktor se naljutio. Samo da ne izveze crveni kombi.

[problemnatravunu]

Ha , Mile i ekipa uz svesrdno sponzorstvo srbijanskog režima , guslaju svoje bez prestanka , memorandum tzv.sanu Mk.2 u punom "svetlu"

[banjaluka078]

Totalna histerija.

[Peacean]

U 2025. godini, za šest mjeseci prihodi u FBiH su bili 35 milijardi KM, do je u istom periodu u Srpskoj bilo ostvareno samo pet milijardi KM. To ne namće samo pitanje opstanka Republike Srpske nego i nažalost, opravdano pitanje zašto iz drugog dijela BiH zahtjevaju reviziju procenata raspodjele PDV-a”, ističe Stanić

https://www.slobodna-bosna.ba/vijest/49 ... video.html

[doktor78]

A propos ljiljana i "srpskog sveta":

KAKO JE SVET ČUO ZA "LJILJANE" HALIDA BEŠLIĆA

Godina je devedeset i neka, ja ne idem u školu, ili sam možda u predškolskom, ali znam da tada nekada prvi put čujem pesmu čiji refren glasi „Poljem se širi miris tamjana“.
Nije mi bilo jasno kako i zašto se poljem širi miris tamjana. Zar se tamjan ne pali u crkvi? I za slavu. Otkud tamjan u polju?

Taj me je tamjan proganjao godinama. Možda čak i čitavu deceniju. Sve do trenutka u kom mi je neko rekao „ali ta pesma postoji“.
Taj neko mi je rekao da je u pitanju naša pesma, na našem jeziku. Da je peva Halid Bešlić. I da je sve isto, samo se poljem ne širi „miris tamjana“, već „miris ljiljana“.

I odjednom je taj refren dobio smisao. A izgubio ga je u tom prostom, banalnom nacionalističkom prepevavanju. Nisu mogli u Srbiji devedeset i neke mirisati ljiljani, pa je morao valjda mirisati tamjan. Sve je ostalo isto. I laste što dolaze sa juga. I samoća. I sve. Od reči do reči. Sve osim ljiljana.

Kada sam prvi put čula originalnu verziju, onu iz 1991, bilo je potpuno jasno o čemu je ona, čak i po aranžmanu koji je nešto drugačiji u odnosu na onaj iz pesme koja se pevala kod nas.

Nema u originalu onog zloslutnog uvoda koji je prisutan tamo gde se peva o tamjanu, pa kad iz tog laganog foršpila krene prva strofa, kada Bešlić, bez preteranog uvoda u temu, bez previše objašnjavanja kako se dođavola našao u tom stanju, gotovo pa ljutito izgovori „sve sam ti dao u ovom svijetu stradanja“, nekako sve postane kristalno jasno. Sve ono što prethodnih godina nije bilo. Iako je načelno sve isto. Osim tamjana.

Ljiljani su tu dobili onu sudbinu koju je dobio Ahmo u pesmi „Čudna jada od Mostara grada“. Ahmo je postao dragi. Ljiljani su postali tamjan. Samo što se ne mogu tek tako kalemiti stvari jedna na drugu. Dragi koji razgovara sa drugom. I tamjan koji miriše poljem. Ne ide.

2025.. Oktobar. Ceo se Balkan oprašta od Halida Bešlića. Svi pevaju „Zlatne strune“, pevaju „Miljacku“, plače se sa svih strana reke (i rijeke). Pevaju se i „Ljiljani“, onako pravo, kao što ih je on pevao. Sad svi znaju ispravne reči. Tamjan je ostao u nekoj fioci.

2026.. April. Plasman Bosne i Hercegovine na Svetsko prvenstvo u fudbalu. Društvenim mrežama kruže snimci slavlja. Ali viralan postaje onaj na kome se u centru Sarajeva na sav glas peva opet ista pesma. Šerovi. Lajkovi. Komentari. Sve je tu. Ili „sve sam ti dao“, kako bi rekao, odnosno otpevao Halid.

2026.. Juni. Navijači Bosne i Hercegovine na Svetskom prvenstvu pevaju razne pesme. Navijaju za svoj tim. Nose zastave. Sve isto kao i ostali navijači. Ali ostali navijači ne pevaju „Poljem se širi miris ljiljana“ kao da je nacionalna himna, jako, intenzivno, iz sveg glasa. Ostali navijači nemaju grupu od šest hiljada ljudi u Sijetlu, gradu u kome je Bosna i Hercegovina igrala poslednju utakmicu u grupnoj fazi.

Šest hiljada ljudi pobeglo je pre trideset i kusur godina od rata i svega onoga što su posleratne godine na ovim prostorima donele. Pa kada ti ljudi svi zajedno uglas viknu „u ovom gradu ja nemam nikoga“, u toj rečenici ne znate koja reč više zaboli. Oni koji znaju te reči. Oni koji ne znaju, oni gledaju, slušaju i pitaju se: šta je ova pesma?

Pitaju, jer ne znaju ništa ni o ljiljanima ni o tamjanu. Ne znaju ništa o ovom prostoru. Ne znaju zašto je sve to važnije od himne. Ne znaju da se sa područja Jugoslavije raselilo blizu 4.000.000 ljudi tokom i nakon ratova. Da su ljudi dolazili da žive u gradovima u kojima nemaju nikoga, započinjali nove živote, učili jezik, školovali se, pronalazili poslove, živeli, rađali se, ali nikada nisu zaboravili odakle su došli.

Zato su nam svima društvene mreže potpuno preplavljene ovom numerom. Snimci sa stadiona. Snimci ljudi koji iz svojih domova iz drugih krajeva sveta prate uspeh reprezentacije Bosne i Hercegovine. Horski, navijački, srčano, emotivno masa ljudi uzvikuje stihove koje nikada nije zaboravila. I nikada i neće.

Pevamo je i ovde. Na području od koga su pobegli. Ovoga puta sa ispravnim tekstom. Jer ne ide drugačije. Džabe su pokušali da nas ubede.

Mirjana Narandžić

[mirota]

Totalna histerija.

e bas mi je milo, neka i popovi su ljudi , i neka navijaju za BiH

[SmokingMan]

Poricanje (Mehanizam obrane): Nesvjesni mehanizam koji je izvorno opisao Sigmund Freud. Osoba odbija prihvatiti aspekte stvarnosti ili očigledne činjenice jer su previše uznemirujući ili prijete njezinom sistemu vjerovanja.

[banjaluka078]

e bas mi je milo, neka i popovi su ljudi , i neka navijaju za BiH

Idioti toliko napadaju sveštenika, da je zaprijetio tužbama. Pa skontaj.

[mirota]

bome pola Trebinja najmanje sa simpatijama gledaju na BiH repku, doduse da igra SRB pitanje je...ovako ko ne bi normalan navijao za mlade momke skromne koji ginu za dres domovine

[banjaluka078]

https://capital.ba/u-kancelariji-ane-tr ... -56-ljudi/

Vlada Republike Srpske dala je saglasnost Ani Trišić Babić da u novoosnovanu Kancelariju za međunarodnu saradnju Republike Srpske zaposli čak 56 ljudi.

[mishic]

Kako god Srbija ne može da se riješi Aleksandra Vučića i njegovog režima tako se ni rs neće moći osloboditi Milorada Dodika i njegovog režima. Suviše dugo su ova dva totalitarna režima na vlasti i korijenje koje su pustili je jako duboko jer uz sam vrh režima i kapital koji su prisvojili tu je i čitava mreža tajkuna čija moć je i u kapitalu i u desetinama saradnika koji se putem vlasti bogate.

A narod i cijena koje Srbija i rs plačaju za to njih uopšte ne brinu. Sa rastom kapitala raste i moć a sirotinja živi u iluzijama da se protiv te moći može boriti mirnim putem i izbornim rezultatima.

Ovo tim prije što režimi u oba slučaja novcem mogu razbucati i onako nesložnu opoziciju koja samo produžava iluzije da bez radikalnih poteza može nešto učiniti.

U ostalom oba slučaja (Vučić i Dodik) pokazuju da su sve poluge vlasti u njihovim rukama bez obzira na formalnu funkciju ili brojnost opozicije. Režimi uvijek imaju drgi, treći i naredne ešalone koje lični interes vezuje za vrh i kapital.