Inteligentni Dizajn vs. Evolucija

[Voddaa]

Cisto radi reference - brzina DRAM-a je reda 10-tak ns. U praksi prenos podataka iz DRAM-a u CPU uzima stotnjak clockova.

[Hakiz]

Brzina EM signala bi mogla postati prakticno pitanje oko tih 9–10 GHz, ali do tih vrijednosti uopste ne dolazimo jer nas mnogo ranije zaustave energija, zagrijavanje, kao i ogranicenja drugih komponenti, kako je Hakiz vec spomenuo.
Frekvencija od ~10 GHz bi znacila pitanje za jednostavnu globalnu sinhronizaciju unutar samog procesora ako je on, recimo, dimenzija 4×4 cm. Sto se tice cijelog sistema, to nije presudno, jer se sinhronizacija sistema ionako ne odvija na frekvenciji CPU-a - memorija i ostale komponente rade na znatno nizim frekvencijama u svakom slucaju.

Samo, ako je to oko tih granica 9-10 GHz tačno, kako onda postoji ovo:

https://www.keysight.com/us/en/product/ ... nnels.html

Frekvencija koju može mjeriti je 110 GHz. Da bi je izmjerio, ta frekvencija mora kroz njega, njegove vodove i komponente prolaziti i ekran mora prikazati grafiku, crtež koji pokazuje tu frekvenciju. Ako 10 GHz pravi problem, kako može raditi sa 11 puta većom frekvencijom? Moderni osciloskkopi su digitalni uređaji koji imaju procesore. Ako je procesoru problem 10 GHz, kako onda 110 GHz u uređaju koji koristi procesor?

Kaakteristike (glavne):

110 GHz bandwidth
4 full-bandwidth channels
256 GSa/s sample rate on all channels
up to 2 Gpts of memory
10-bit ADC
...

Ah, da. Cijena tog osciloskopa je prava sitnica, 1,3 miliona USD

Osciloskopi koji mjere frekvencije 20, 30 GHz su odavno u upotrebi.

A ja se patim da nabavim 200 MHz 4 kanalni osciloskop sa 1 GSa/s, preskup mi. Čak i 2 kanalni 100 MHz mi skup

[toska]

za 9GHz max. udaljenost za signal je 1,67cm pri c. AI odgovor.
Svi znamo da to u vodiću pada i do 50% i onda dođe do ispod 1cm računajuči i sve unutrašnje vodove, u suprotnom odlazni i dolazni signal se "sudaraju" i urušavaju.

Ja i?

Upravo to i govorim. I prije tvog posta sam napisao da oko ~9–10 GHz brzina EM signala pocinje biti realan problem za globalnu sinhronizaciju unutar samog procesora – pogotovo ako je cip reda par centimetara. To se u praksi vec rjesava lokalnim domenama, ne “jednim globalnim clock-om”.

Ali to nema puno veze sa cijelim sistemom. Sistem ionako nije globalno sinhronizovan. Nema potrebe da signal u jednom clock-u ide od CPU-a do memorije. To se ne desava ni danas, ni na 2–4 GHz, a kamoli na vecim frekvencijama.

Tako da znam sta ti je intuicija i ok je, ali to nije danas limitirajuci faktor. EM brzina NIJE razlog zasto je frekvecnija ogranicena na 3-4Ghz zadnjih 15+ godina.

Hmmm... i dalje mislim da jeste, pored problema RC, to je jedan od razloga moderne arhitekture računara.
Nebitno, svakako će biti sve veći i veći problem.

[Voddaa]

Brzina EM signala bi mogla postati prakticno pitanje oko tih 9–10 GHz, ali do tih vrijednosti uopste ne dolazimo jer nas mnogo ranije zaustave energija, zagrijavanje, kao i ogranicenja drugih komponenti, kako je Hakiz vec spomenuo.
Frekvencija od ~10 GHz bi znacila pitanje za jednostavnu globalnu sinhronizaciju unutar samog procesora ako je on, recimo, dimenzija 4×4 cm. Sto se tice cijelog sistema, to nije presudno, jer se sinhronizacija sistema ionako ne odvija na frekvenciji CPU-a - memorija i ostale komponente rade na znatno nizim frekvencijama u svakom slucaju.

Samo, ako je to oko tih granica 9-10 GHz tačno, kako onda postoji ovo:

https://www.keysight.com/us/en/product/ ... nnels.html

Frekvencija koju može mjeriti je 110 GHz. Da bi je izmjerio, ta frekvencija mora kroz njega, njegove vodove i komponente prolaziti i ekran mora prikazati grafiku, crtež koji pokazuje tu frekvenciju. Ako 10 GHz pravi problem, kako može raditi sa 11 puta većom frekvencijom?

Kaakteristike (glavne):

110 GHz bandwidth
4 full-bandwidth channels
256 GSa/s sample rate on all channels
up to 2 Gpts of memory
10-bit ADC
...

Ah, da. Cijena tog osciloskopa je prava sitnica, 1,3 miliona USD

Osciloskopi koji mjere frekvencije 20, 30 GHz su odavno u upotrebi.

A ja se patim da nabavim 200 MHz 4 kanalni osciloskop sa 1 GSa/s, preskup mi. Čak i 2 kanalni 100 MHz mi skup

Osciloskop je analogni i asinhroni sistem, dok je CPU digitalni i sinhronizovan sistem. Ima naravno jos razloga.


A kakve to veze ima s ID-om i evolucijom, ostaje da raspravimo u nekoj narednoj emisiji…
Laku noc!

[toska]

Brzina EM signala bi mogla postati prakticno pitanje oko tih 9–10 GHz, ali do tih vrijednosti uopste ne dolazimo jer nas mnogo ranije zaustave energija, zagrijavanje, kao i ogranicenja drugih komponenti, kako je Hakiz vec spomenuo.
Frekvencija od ~10 GHz bi znacila pitanje za jednostavnu globalnu sinhronizaciju unutar samog procesora ako je on, recimo, dimenzija 4×4 cm. Sto se tice cijelog sistema, to nije presudno, jer se sinhronizacija sistema ionako ne odvija na frekvenciji CPU-a - memorija i ostale komponente rade na znatno nizim frekvencijama u svakom slucaju.

Samo, ako je to oko tih granica 9-10 GHz tačno, kako onda postoji ovo:

https://www.keysight.com/us/en/product/ ... nnels.html

Frekvencija koju može mjeriti je 110 GHz. Da bi je izmjerio, ta frekvencija mora kroz njega, njegove vodove i komponente prolaziti i ekran mora prikazati grafiku, crtež koji pokazuje tu frekvenciju. Ako 10 GHz pravi problem, kako može raditi sa 11 puta većom frekvencijom? Moderni osciloskkopi su digitalni uređaji koji imaju procesore. Ako je procesoru problem 10 GHz, kako onda 110 GHz u uređaju koji koristi procesor?

Kaakteristike (glavne):

110 GHz bandwidth
4 full-bandwidth channels
256 GSa/s sample rate on all channels
up to 2 Gpts of memory
10-bit ADC
...

Ah, da. Cijena tog osciloskopa je prava sitnica, 1,3 miliona USD

Osciloskopi koji mjere frekvencije 20, 30 GHz su odavno u upotrebi.

A ja se patim da nabavim 200 MHz 4 kanalni osciloskop sa 1 GSa/s, preskup mi. Čak i 2 kanalni 100 MHz mi skup

Možeš ti mjeriti koliko hoćeš, 100000000GHz u dolazu, ali ne možeš upotrijebiti kao odlaz-dolaz.

[Hakiz]

Brzina EM signala bi mogla postati prakticno pitanje oko tih 9–10 GHz, ali do tih vrijednosti uopste ne dolazimo jer nas mnogo ranije zaustave energija, zagrijavanje, kao i ogranicenja drugih komponenti, kako je Hakiz vec spomenuo.
Frekvencija od ~10 GHz bi znacila pitanje za jednostavnu globalnu sinhronizaciju unutar samog procesora ako je on, recimo, dimenzija 4×4 cm. Sto se tice cijelog sistema, to nije presudno, jer se sinhronizacija sistema ionako ne odvija na frekvenciji CPU-a - memorija i ostale komponente rade na znatno nizim frekvencijama u svakom slucaju.

Samo, ako je to oko tih granica 9-10 GHz tačno, kako onda postoji ovo:

https://www.keysight.com/us/en/product/ ... nnels.html

Frekvencija koju može mjeriti je 110 GHz. Da bi je izmjerio, ta frekvencija mora kroz njega, njegove vodove i komponente prolaziti i ekran mora prikazati grafiku, crtež koji pokazuje tu frekvenciju. Ako 10 GHz pravi problem, kako može raditi sa 11 puta većom frekvencijom?

Kaakteristike (glavne):

110 GHz bandwidth
4 full-bandwidth channels
256 GSa/s sample rate on all channels
up to 2 Gpts of memory
10-bit ADC
...

Ah, da. Cijena tog osciloskopa je prava sitnica, 1,3 miliona USD

Osciloskopi koji mjere frekvencije 20, 30 GHz su odavno u upotrebi.

A ja se patim da nabavim 200 MHz 4 kanalni osciloskop sa 1 GSa/s, preskup mi. Čak i 2 kanalni 100 MHz mi skup

Osciloskop je analogni i asinhroni sistem, dok je CPU digitalni i sinhronizovan sistem. Ima naravno jos razloga.


A kakve to veze ima s ID-om i evolucijom, ostaje da raspravimo u nekoj narednoj emisiji…
Laku noc!

Moderni osciloskopi su digitalni uređaji i sinhronizovani, koriste procesore. U karakteristikama lijepo piše 10-bit ADC (Analogno-digitalni konvertor)

Laku noć.

[Voddaa]

za 9GHz max. udaljenost za signal je 1,67cm pri c. AI odgovor.
Svi znamo da to u vodiću pada i do 50% i onda dođe do ispod 1cm računajuči i sve unutrašnje vodove, u suprotnom odlazni i dolazni signal se "sudaraju" i urušavaju.

Ja i?

Upravo to i govorim. I prije tvog posta sam napisao da oko ~9–10 GHz brzina EM signala pocinje biti realan problem za globalnu sinhronizaciju unutar samog procesora – pogotovo ako je cip reda par centimetara. To se u praksi vec rjesava lokalnim domenama, ne “jednim globalnim clock-om”.

Ali to nema puno veze sa cijelim sistemom. Sistem ionako nije globalno sinhronizovan. Nema potrebe da signal u jednom clock-u ide od CPU-a do memorije. To se ne desava ni danas, ni na 2–4 GHz, a kamoli na vecim frekvencijama.

Tako da znam sta ti je intuicija i ok je, ali to nije danas limitirajuci faktor. EM brzina NIJE razlog zasto je frekvecnija ogranicena na 3-4Ghz zadnjih 15+ godina.

Hmmm... i dalje mislim da jeste, pored problema RC, to je jedan od razloga moderne arhitekture računara.
Nebitno, svakako će biti sve veći i veći problem.

Danas nije (cisto jer imaju drugi problemi koji su restriktivniji, pa nemamo ni razloga da brinemo o tome). Nekad, mozda, sumnjam da ce brzo - mozda bude ako ikada predjemo na fotoniku (fotoni umjesto elektrona) bez disipacije.

[Voddaa]

Moderni osciloskopi su digitalni uređaji i sinhronizovani, koriste procesore. U karakteristikama lijepo piše 10-bit ADC (Analogno-digitalni konvertor)

Laku noć.

E jesi neki – ne das mi spavati.

Naravno da moderni osciloskopi imaju digitalne dijelove (ADC, memoriju, procesore), ali dio koji je relevantan za 100 GHz+ bandwidth je iskljucivo analogni (ulazni vodovi, pojacala). Digitalna obrada dolazi tek nakon sto se analogni signal snimi (u kratkom vremenskom periodu - tipa par ps) i “zamrzne”.

Nijedna digitalna komponenta u osciloskopu ne radi na 100+ GHz niti je globalno sinhronizovana na toj frekvenciji.

[Edouard]

opet si nedorečen, zašto koristiš tu analogiju i kako objašnjava trenutnost misli.

Možda misliš da sam trebao kazati da čovjek nije samo materijalno biće, već i duhovno, sa svojstvima razuma, volje, inteligencije, pa onda u toj sferi, sferi uma, svijesti, misli..., nema takvih materijalnih ograničenja. Može, ok.

Analogija, puna hidraulična cijev gdje mali pomak klipa vrši "trenutni" pomak na kraju cijevi.

Moglo bi se kazati.
Kod protoka struje, u električnom krugu se brzinom EM vala uspostavi električno polje koje djeluje silom na naboje/slobodne elektrone, i uzrokuje njihovo gibanje, a el. polje je analogno pritisku u cijevi.

....shvatio sam da je dalje uvećanje Hz ovisno o brzini svjetlosti.

Ne bih se složio. Brzina prijenosa podataka među ueđajima, jedinicama, preko fizičkih vodova ograničena je prvenstveno električkim karakteristikama fizičkog voda, kapacitetom, induktivitetom, otporom, vodljivošću po jedinici duljine. Time je određena gornja granična frekvencija prijenosnog voda/linije.
Digitalni signali se prema Fourier-ovoj analizi mogu rastaviti na mnoštvo sinusoidalnih signala; osnovni plus harmonici, tako da za prenijeti digitalni/pravokutni signal od 1GHz, moraš imati prijenosni vod koji propušta više od toga da signal ne bi bio linearno izobličen.
Kod visokih vrekvencija javlja se i problem prilagođenja vodova, njihove impedancije, jer kod neprilagođenja nastaju refleksije signala.
Fizički telefonski vodovi zbog C,L, R i G karakteristika ima ograničene brzine prijenosa, a onda i domet.

Možeš ti mjeriti koliko hoćeš, 100000000GHz u dolazu, ali ne možeš upotrijebiti kao odlaz-dolaz.

Ovdje mi se čini da je u igri solidna intuicija. Ovo s osciloskopom, a i drugim instrumentima na vrlo visokim frekvencijama, koristi se princip transponiranja.
Ulaz naravno mora biti dizajniran za ono što je deklarirano, a onda se miješanjem s drugim oscilatorima transponira na niže frekvencije radi lakše obrade.

[apsidejzi]

Dokle smo dosli?

[Voddaa]

Dokle smo dosli?

Ja cekam da cujem puni argument vezano za informaciju i ID.

[toska]

za 9GHz max. udaljenost za signal je 1,67cm pri c. AI odgovor.
Svi znamo da to u vodiću pada i do 50% i onda dođe do ispod 1cm računajuči i sve unutrašnje vodove, u suprotnom odlazni i dolazni signal se "sudaraju" i urušavaju.

Ja i?

Upravo to i govorim. I prije tvog posta sam napisao da oko ~9–10 GHz brzina EM signala pocinje biti realan problem za globalnu sinhronizaciju unutar samog procesora – pogotovo ako je cip reda par centimetara. To se u praksi vec rjesava lokalnim domenama, ne “jednim globalnim clock-om”.

Ali to nema puno veze sa cijelim sistemom. Sistem ionako nije globalno sinhronizovan. Nema potrebe da signal u jednom clock-u ide od CPU-a do memorije. To se ne desava ni danas, ni na 2–4 GHz, a kamoli na vecim frekvencijama.

Tako da znam sta ti je intuicija i ok je, ali to nije danas limitirajuci faktor. EM brzina NIJE razlog zasto je frekvecnija ogranicena na 3-4Ghz zadnjih 15+ godina.

Ok, zašto se onda ide na lokalni clock, svako ima svoje Hz, zašto se ne sinhronizuju?
Stari računari sa CPU od desetine ili stotine MHz bilu su sinhronizovani komplet, zašto se odustalo?
RC će uvijek biti problem ako ne nađemo superprovodljivost, ali ostaje i brzina EM polja zauvijek.

Dokle smo dosli?

na početak.

[toska]

Dokle smo dosli?

Ja cekam da cujem puni argument vezano za informaciju i ID.

Dok ti Edo ne odgovori...postavka je jasna, ili je bila prvo informacija pa materije, ovdje život, ili je bila prvo materija iz koje smo napravili informaciju.
Biraj.

[Voddaa]

Ok, zašto se onda ide na lokalni clock, svako ima svoje Hz, zašto se ne sinhronizuju?
Stari računari sa CPU od desetine ili stotine MHz bilu su sinhronizovani komplet, zašto se odustalo?
RC će uvijek biti problem ako ne nađemo superprovodljivost, ali ostaje i brzina EM polja zauvijek.

Jeste. U velikoj mjeri stari racunari jesu bili skoro globalno sinhroni, jer su radili na niskim frekvencijama (MHz). Period takta (recimo 100 ns) bio je mnogo veci od kasnjenja, pa je jedan clock imao puno smisla.

Od toga odustalo ne direktno zbog brzine EM signala, nego zbog RC kasnjenja (moze biti reda 1ns), i energije. Brzina EM je fundamentalni limit, ali u praksi do njega ne dolazimo jer nas RC i potrosnja zaustave ranije. Zato se ide na lokalne clock domene.
Vjerovatno bi se isto desilo nesto kasnije i bez RC kasnjenja (cak i kad bi se nekako rijesila energetska efikasnost na visokim frekvencijama), upravo zbog ogranicene brzine EM signala.
Ali u konkretnom slucaju stvarni i neposredni razlog prelaska na lokalne clock domene bio je RC, ne EM brzina. Upravu si da EM brzina je fundamentalni limit i ostaje zauvijek, ali realne performanse procesora danas su slabo povezane s povecanjem frekvencije - sjecam se svog prvog pentiuma i razlike izmedju 133MHz i 166MHz - davno smo prevazisli kada frekvencija igra neku znacajnu ulogu.

[Voddaa]

Dokle smo dosli?

Ja cekam da cujem puni argument vezano za informaciju i ID.

Dok ti Edo ne odgovori...postavka je jasna, ili je bila prvo informacija pa materije, ovdje život, ili je bila prvo materija iz koje smo napravili informaciju.
Biraj.

Opet ne vidim sta je izbor.
Informaciju shvatam kao alat za opis materije. Ne vidim kako mogu staviti da je jedno prije drugog i sta bi to uopste znacilo. Takodjer ne vidim zasto se mora uopste pricati o informaciji (iako je korisno) vezano bilo za ili protiv ID - mozda ima vise smisla pricati o entropiji samog pocetka univerzuma - licno nije mi ni to neki jak argument (koji je u principu fine tuning), ali makar ga razumijem.

[Edouard]

Ja cekam da cujem puni argument vezano za informaciju i ID.

Dok ti Edo ne odgovori...postavka je jasna, ili je bila prvo informacija pa materije, ovdje život, ili je bila prvo materija iz koje smo napravili informaciju.
Biraj.

Opet ne vidim sta je izbor.
Informaciju shvatam kao alat za opis materije. Ne vidim kako mogu staviti da je jedno prije drugog i sta bi to uopste znacilo. Takodjer ne vidim zasto se mora uopste pricati o informaciji (iako je korisno) vezano bilo za ili protiv ID - mozda ima vise smisla pricati o entropiji samog pocetka univerzuma - licno nije mi ni to neki jak argument (koji je u principu fine tuning), ali makar ga razumijem.

Evo konačno kad već toska sugerira da pokušamo nešto kazati o informaciji koja je vezana za temu, informaciji koja je u središtu živih organizama, u DNA molekuli, u genetskom materijalu.
Zato zasad nećemo o tome što je prije a što poslije, materija ili informacija, već o toj informaciji u živim sistemima/organizmima.

Samo kratko za uvod. Naslov teme je krivo postavljen; ne radi se o evolucija vs dizajn jer, i kako si sam ranije ispravno tvrdio, jedno ne isključuje drugo.
Naime, evolucija živoga je prirodni fenomen i kao takvog osim kreacionista danas ga rijetko tko osporava. Tako ni zagovornici ID-a ne negiraju evoluciju kao prirodni fenomen. Ono što je sporno, to je postojeće objašnjenje tog fenomena, to je postojeća dominantna naturalistička teorija evolucije, neodarvinizam ili moderna evolucijska sinteza, koja je početkom 20-tog stoljeća u jedno spojila Darvinovu prirodnu selekciju i Mendelovu genetiku.

Dakle, naslov bi trebao glasiti: teorija evolucije vs dizajn, jer ako je dizajn, on je po definiciji inteligentan. I u tom okviru se uglavnom i kreću diskusije.
I sami utemeljitelji i zagovornici moderne sinteze tvrde da je zapravo genetski materijal u živim organizmima temelj čitave evolucije, a genetski metrijal se nalazi u DNA molekuli živih organizama kao genetska kodirana informacija, kao uputa za izgradnju živog organizma.

Dakle, ne samo kao opis nekog sistema, već propis kako sistem/organizam treba izgledati, i izvedba toga.

Postavlja se pitanje otkuda u prirodi genetski kod, kodirana informacija koja ima sintaksu, značenje i svrhu s obzirom na ono što ima empirijsku potvrdu, a to je da takva informacija ne može nastati u interakcijama materije i prirodnih sila, te da za takvu informaciju znamo da je može stvarati samo inteligencija.

Dakle, nije ovdje poanta što je prije, a što poslije, već genetička kodirana informacija u živim organizmima kao ono što sugerira dizajn.

[toska]

Ja cekam da cujem puni argument vezano za informaciju i ID.

Dok ti Edo ne odgovori...postavka je jasna, ili je bila prvo informacija pa materije, ovdje život, ili je bila prvo materija iz koje smo napravili informaciju.
Biraj.

Opet ne vidim sta je izbor.
Informaciju shvatam kao alat za opis materije. Ne vidim kako mogu staviti da je jedno prije drugog i sta bi to uopste znacilo. Takodjer ne vidim zasto se mora uopste pricati o informaciji (iako je korisno) vezano bilo za ili protiv ID - mozda ima vise smisla pricati o entropiji samog pocetka univerzuma - licno nije mi ni to neki jak argument (koji je u principu fine tuning), ali makar ga razumijem.

Materiju, i prirodne zakone nesto ranije, ubacili smo kao kandidate za ID i nisu ni bili tema, bio je samo život, živo.
Dakle, strogo tematski, samo se o živom raspravlja.

[Ateista]

Sva prica o nuznosti inteligencije koja ce kodirati informaciju vezanu za zivot pada u vodu kad se uzme u obzir da je i za tu inteligenciju znaci potrebna neka prije inteligencija i sve tako. Ako je bilo koja inteligencija sa svojim kodiranim informacijama mogla postojati oduvijek, sama od sebe, bez potrebe za kreatorom, onda nema smisla argument da je za puno manje slozen zivot neophodna ista.

[Tananarive]

evo jedan jako lijpe video o religioznim praksama i samoj organizaciji religija, odnosno kako su nastale

https://www.youtube.com/watch?v=40rs3dekKto&t=1s

[toska]

Sva prica o nuznosti inteligencije koja ce kodirati informaciju vezanu za zivot pada u vodu kad se uzme u obzir da je i za tu inteligenciju znaci potrebna neka prije inteligencija i sve tako. Ako je bilo koja inteligencija sa svojim kodiranim informacijama mogla postojati oduvijek, sama od sebe, bez potrebe za kreatorom, onda nema smisla argument da je za puno manje slozen zivot neophodna ista.

pa dokle više , nikad nikom sa druge to pitanje neće pasti na pamet.
ne postoji taj argument, drugi koncept razmišljanja.

Logika je egzaktna, ali ovisi o početnim postavkama, ona ne može proizvesti istinu u ovakvim stvarima.
Slično se par stranica ranije diskutovalo o matematici.

[Edouard]

Sva prica o nuznosti inteligencije koja ce kodirati informaciju vezanu za zivot pada u vodu kad se uzme u obzir da je i za tu inteligenciju znaci potrebna neka prije inteligencija i sve tako.

Zaista ne vidim logiku po kojoj bi ovj zaključak bio valjan.

[Ateista]

Sva prica o nuznosti inteligencije koja ce kodirati informaciju vezanu za zivot pada u vodu kad se uzme u obzir da je i za tu inteligenciju znaci potrebna neka prije inteligencija i sve tako. Ako je bilo koja inteligencija sa svojim kodiranim informacijama mogla postojati oduvijek, sama od sebe, bez potrebe za kreatorom, onda nema smisla argument da je za puno manje slozen zivot neophodna ista.

pa dokle više , nikad nikom sa druge to pitanje neće pasti na pamet.
ne postoji taj argument, drugi koncept razmišljanja.

Logika je egzaktna, ali ovisi o početnim postavkama, ona ne može proizvesti istinu u ovakvim stvarima.
Slično se par stranica ranije diskutovalo o matematici.

Pa cesto je upravo to argument, da je za kreaciju zivita potrebna inteligencija.

[Ateista]

Sva prica o nuznosti inteligencije koja ce kodirati informaciju vezanu za zivot pada u vodu kad se uzme u obzir da je i za tu inteligenciju znaci potrebna neka prije inteligencija i sve tako.

Zaista ne vidim logiku po kojoj bi ovj zaključak bio valjan.

Logika je jednostavna, stav je da je za kreaciju zivota potrebna inteligencija, a inteligencija sama po sebi podrazumijeva neki zivot, ili vjestacku inteligenciju sto opet trazi kreatora.
Ako je za nas, nesavrsen oblik zivota potrebna neka inteligencija da nas stvori, onda je logicno potrebna jos inteligencija da stvori i napredniji oblik zivota od naseg.

[toska]

Sva prica o nuznosti inteligencije koja ce kodirati informaciju vezanu za zivot pada u vodu kad se uzme u obzir da je i za tu inteligenciju znaci potrebna neka prije inteligencija i sve tako.

Zaista ne vidim logiku po kojoj bi ovj zaključak bio valjan.

Logika je jednostavna, stav je da je za kreaciju zivota potrebna inteligencija, a inteligencija sama po sebi podrazumijeva neki zivot, ili vjestacku inteligenciju sto opet trazi kreatora.
Ako je za nas, nesavrsen oblik zivota potrebna neka inteligencija da nas stvori, onda je logicno potrebna jos inteligencija da stvori i napredniji oblik zivota od naseg.

Logika ti je odlična ako bi pričali o vanzemaljcima koji su nas stvorili.
Samo, sem Dozera , niko ne govori o tome niti toj inteligenciji.

[Voddaa]

Nejasno mi je sta tacno radimo s definicijama rijeci u ovim izjavama - cesto se podrazumijeva da svi dijelimo istu konceptualnu sliku.

Recimo, sta uopste znaci “inteligencija”? To nije bazicna fizikalna velicina, nego etiketa za skup ponasanja koja ljudi prepoznaju manje vise intuitivno (ucenje, planiranje, prilagodjavanje)). Problem nastaje kada se tim pojmom pokusava objasniti porijeklo ili uzrok bazicnih stvari - cini mi se da upadamo u krug, jer agregatni, visenivojski opis koristimo kao fundamentalno objasnjenje.

Recimo moguce je da je ovo isto kao tvrditi da je “temperatura” razlog nastanka talasne funkcije. Temperatura je koristan makro-opis kolektivnog ponasanja, ali nije uzrok osnovnih postavki teorije. U tom smislu, “inteligencija” mi zvuci vise kao nivo opisa nego kao objasnjenje.

Mozda je zato korisnije prvo ovo razjasniti - sta tacno podrazumijevate pod “inteligencijom”, koje su joj minimalne osobine, i na kojem nivou (algoritamskom, bioloskom, fizikalnom) taj pojam uopste ima smisla koristiti?