Inteligentni Dizajn vs. Evolucija

[Voddaa]

Mene ovaj izraz "fundamentalnija" kopka.

Ako je nešta fundamentalno, dakle osnovno, ishodišno... ne može nešta drugo biti osnovnije, ishodišnije...

Izvor vode ima izvorniji izvor. Besmisleno.

To jeste, "fundamentalno" se ne komparira. Ne postoji komparacija fundamentalan, fundamentalniji, najfundamentalniji.

U pravu si. Komparacija se cesto koristi kao stilsko sredstvo da se naglasi da je nesto fundamentalni opis.
Opis temperature zraka u sobi kao kretanja molekula je fundamentalniji nivo opisa, dok je najfundamentalniji opis onaj putem talasne funkcije kvantnih polja. U tom kontekstu se uglavnom razumije na sta se misli, ali se slazem da to vjerovatno nije jezicki, a ni logicki, najelegantniji nacin izrazavanja.

Takodjer, danasnji fundamentalni opis ne mora biti i sutrasnji. Na primjer, danas smatramo da je fundamentalni opis svijeta zasnovan na pojmovima kvantne mehanike. To, naravno, ne znaci da za 20, 50 ili 100 godina necemo imati jos fundamentalniji i dublji opis stvarnosti. Ovo isto ne znaci da je prijasnji fudamentalni opis netacan, vec da ima uzi obim aplikativnosti. Npr ne moramo koristiti kvatnu mehaniku za mnogo orakticnih situacija. Na primjer, za opis kretanja automobila, bacanja lopte, rada mostova ili orbita vjestackih satelita oko Zemlje, Njutnova mehanika je vise nego dovoljna. U tim slucajevima kvantna mehanika ne daje nikakvu prakticnu prednost, iako znamo da je fundamentalniji opis u principu moguc.

[Voddaa]

Tačno je da se tako ponaša iz naše perspektive, tačno je i da se uči kao jedna od četri osnovne sile.
Međutim...to je praktični pogled, ali teorijski pogrešno.

Zapravo, opis gravitacije kao sile nije fundamentalni; univerzalnije je govoriti o zakrivljenosti prostor-vremena, ali to ovdje nije poenta.

Ne razumijem sta je teorijski pogresno?

[toska]

Tačno je da se tako ponaša iz naše perspektive, tačno je i da se uči kao jedna od četri osnovne sile.
Međutim...to je praktični pogled, ali teorijski pogrešno.

Zapravo, opis gravitacije kao sile nije fundamentalni; univerzalnije je govoriti o zakrivljenosti prostor-vremena, ali to ovdje nije poenta.

Ne razumijem sta je teorijski pogresno?

Pogrešno je reći da je privlačna sila, čime se šta tu privlači?
Praktičnost je drugo.

[Voddaa]

Tačno je da se tako ponaša iz naše perspektive, tačno je i da se uči kao jedna od četri osnovne sile.
Međutim...to je praktični pogled, ali teorijski pogrešno.

Zapravo, opis gravitacije kao sile nije fundamentalni; univerzalnije je govoriti o zakrivljenosti prostor-vremena, ali to ovdje nije poenta.

Ne razumijem sta je teorijski pogresno?

Pogrešno je reći da je privlačna sila, čime se šta tu privlači?
Praktičnost je drugo.

U domenu primjenjivosti Njutnove mehanike potpuno je korektno reci da je gravitacija privlacna sila. U tom opisu, mase se medjusobno privlace putem gravitacione sile, cija je jacina proporcionalna proizvodu masa i obrnuto proporcionalna kvadratu njihovog rastojanja.

[toska]

Zapravo, opis gravitacije kao sile nije fundamentalni; univerzalnije je govoriti o zakrivljenosti prostor-vremena, ali to ovdje nije poenta.

Ne razumijem sta je teorijski pogresno?

Pogrešno je reći da je privlačna sila, čime se šta tu privlači?
Praktičnost je drugo.

U domenu primjenjivosti Njutnove mehanike potpuno je korektno reci da je gravitacija privlacna sila. U tom opisu, mase se medjusobno privlace putem gravitacione sile, cija je jacina proporcionalna proizvodu masa i obrnuto proporcionalna kvadratu njihovog rastojanja.

Nisam sporio praktičnost već teoriju. Ako je privlačna sila onda čime privlači?
Pad ne uzrokuje neka privlačnost zemlje već najkraći mogući put u toj zakrivljenosti.

[Voddaa]

Pogrešno je reći da je privlačna sila, čime se šta tu privlači?
Praktičnost je drugo.

U domenu primjenjivosti Njutnove mehanike potpuno je korektno reci da je gravitacija privlacna sila. U tom opisu, mase se medjusobno privlace putem gravitacione sile, cija je jacina proporcionalna proizvodu masa i obrnuto proporcionalna kvadratu njihovog rastojanja.

Nisam sporio praktičnost već teoriju. Ako je privlačna sila onda čime privlači?
Pad ne uzrokuje neka privlačnost zemlje već najkraći mogući put u toj zakrivljenosti.

Koju teoriju?

Zakrivljenost prostor-vremena je jezik Einsteinove teorije relativnosti. Privlacna sila je jezik Newtonove gravitacione teorije.

Obje teorije su tacne u svom domenu primjenjivosti, s tim da Ajnstajnova teorija ima siri domen primjene.

Pad ne uzrokuje ni jedna ni druga teorija. Zakrivljenost prostora je opis jezikom specificne teorije. Teorije ne uzrokuju dogadjaje, nego ih opisuju i predvidjaju. Pad ce se desiti kao predikcija obje teorije, i u ovom domenu primjenjivosti obje daju iste rezultate.

Moguce je da cemo u buducnosti nauciti da pojam prostor-vremena, kako ga koristimo u Ajnstajnovoj teoriji pri opisu crnih rupa, nije potpuno primjenjiv. To ne znaci da teorija nije tacna u drugim domenima gdje je vec eksperimentalno potvrdjena.

Isto tako, cinjenica da je Ajnstajnova teorija sira od Njutnove ne znaci da je Njutnova teorija netacna kada jabuka pada na Zemlju. U tom slucaju obje teorije prave identicne predikcije.

[toska]

Njutn daje opis i formule za svakodnevni život, ali ne objašnjava ništa, relativnost daje teoriju i objašnjenje.

[Hakiz]

Mene ovaj izraz "fundamentalnija" kopka.

Ako je nešta fundamentalno, dakle osnovno, ishodišno... ne može nešta drugo biti osnovnije, ishodišnije...

Izvor vode ima izvorniji izvor. Besmisleno.

To jeste, "fundamentalno" se ne komparira. Ne postoji komparacija fundamentalan, fundamentalniji, najfundamentalniji.

U pravu si. Komparacija se cesto koristi kao stilsko sredstvo da se naglasi da je nesto fundamentalni opis.
Opis temperature zraka u sobi kao kretanja molekula je fundamentalniji nivo opisa, dok je najfundamentalniji opis onaj putem talasne funkcije kvantnih polja. U tom kontekstu se uglavnom razumije na sta se misli, ali se slazem da to vjerovatno nije jezicki, a ni logicki, najelegantniji nacin izrazavanja.

Takodjer, danasnji fundamentalni opis ne mora biti i sutrasnji. Na primjer, danas smatramo da je fundamentalni opis svijeta zasnovan na pojmovima kvantne mehanike. To, naravno, ne znaci da za 20, 50 ili 100 godina necemo imati jos fundamentalniji i dublji opis stvarnosti. Ovo isto ne znaci da je prijasnji fudamentalni opis netacan, vec da ima uzi obim aplikativnosti. Npr ne moramo koristiti kvatnu mehaniku za mnogo orakticnih situacija. Na primjer, za opis kretanja automobila, bacanja lopte, rada mostova ili orbita vjestackih satelita oko Zemlje, Njutnova mehanika je vise nego dovoljna. U tim slucajevima kvantna mehanika ne daje nikakvu prakticnu prednost, iako znamo da je fundamentalniji opis u principu moguc.

Nije stvar u eleganciji.

Naprosto je pravopisno pogrešan, gramatički neispravan. Kao što je u matematici pogrešna jednačina 1+1=3. Ili da ima nula koja je "nultija" od nule.

Ne može biti nešta apsolutnije od apsolutnog, fundamentalnije od fundamentalnog, konačnije od konačnog, beskonačnije od beskonačnog, idealnije od idealnog, maksimalnije od maksimalnog, minimalnije od minimalnog, optimalnije od optimalnog...

Boldirano: Ako sutrašnji fundamentalni opis zamijeni današnji, to ne znači da današnji ostaje fundamentalan a sutrašnji postaje fundamentalniji, nego znači je da sutrašnji postao fundamentalan, današnji to više nije.

Pridjevi koji imaju superlativno značenje ne kompariraju se

Žao mi je, ali kao kada ti institiraš da ne postoji oblik elektrona, šta ja ne osporavam, ja ću morati insistirati da ne postoji komparacija pridjeva "fundamentalan".

P. S. Ovo maksimalnije od maksimalnog je problem. NA primjer, kada pojačalo odvrneš na 11. Ko je gledao "Spinal tap" nedavno ubijenog režisera Roba Rainera znat će referencu

[Voddaa]

Njutn daje opis i formule za svakodnevni život, ali ne objašnjava ništa, relativnost daje teoriju i objašnjenje.

Ne slazem se. Njutnova teorija ne daje samo formule za svakodnevni zivot, vec daje testabilne predikcije ponasanja sistema. Upravo se to u fizici smatra objasnjenjem - teorija koja, uz zadate pocetne uslove, kaze sta ce se desiti.

U tom smislu, Njutnova i Ajnstajnova teorija ontoloski rade istu stvar - mapiraju pocetne uslove u dinamiku. Razlika je u domenu aplikativnosti i preciznosti, ne u tome da jedna “objasnjava”, a druga navodno ne.

[toska]

Njutn daje opis i formule za svakodnevni život, ali ne objašnjava ništa, relativnost daje teoriju i objašnjenje.

Ne slazem se. Njutnova teorija ne daje samo formule za svakodnevni zivot, vec daje testabilne predikcije ponasanja sistema. Upravo se to u fizici smatra objasnjenjem - teorija koja, uz zadate pocetne uslove, kaze sta ce se desiti.

U tom smislu, Njutnova i Ajnstajnova teorija ontoloski rade istu stvar - mapiraju pocetne uslove u dinamiku. Razlika je u domenu aplikativnosti i preciznosti, ne u tome da jedna “objasnjava”, a druga navodno ne.

Pa šta čini gravitaciju "privlačnom silom", šta gravitacija emituje?
"Masa privlači masu" je upotrebljivo, ali lažno.
Podsjetnik da pričamo o teoriji, a ne praktičnosti.

[Voddaa]

Nije stvar u eleganciji.

Naprosto je pravopisno pogrešan, gramatički neispravan. Kao što je u matematici pogrešna jednačina 1+1=3. Ili da ima nula koja je "nultija" od nule.

Ne može biti nešta apsolutnije od apsolutnog, fundamentalnije od fundamentalnog, konačnije od konačnog, beskonačnije od beskonačnog, idealnije od idealnog, maksimalnije od maksimalnog, minimalnije od minimalnog, optimalnije od optimalnog...

Boldirano: Ako sutrašnji fundamentalni opis zamijeni današnji, to ne znači da današnji ostaje fundamentalan a sutrašnji postaje fundamentalniji, nego znači je da sutrašnji postao fundamentalan, današnji to više nije.

Pridjevi koji imaju superlativno značenje ne kompariraju se

Žao mi je, ali kao kada ti institiraš da ne postoji oblik elektrona, šta ja ne osporavam, ja ću morati insistirati da ne postoji komparacija pridjeva "fundamentalan".

Ok - imas validne argumente, nemam problem s tim

Mislim da se ovdje zapravo mijesaju dva nivoa jezika. U strogo normativnom, svakodnevnom primjedba da pridjevi poput “fundamentalan” nemaju komparativ stoji. Medjutim, ja sam govorio o ustaljenoj praksi u fizici, gdje “fundamentalnije” nema apsolutno, nego relativno znacenje.

Kada fizicari kazu da je nesto fundamentalnije, ne misle da je “vise apsolutno” (ovo je bitno!), vec da ima siri domen aplikativnosti, da se iz njega mogu izvesti drugi opisi kao aproksimacije, ili da koristi manje efektivnih pretpostavki. U tom smislu, danasnji fundamentalni opis moze sutra biti zamijenjen dubljim, a da pritom ne govorimo o logickoj ili gramatickoj gresci, vec o razlicitim nivoima opisa. Ajstanova i Njutnova teorija gravitacije je jedan primjer. Ajstanova teorija je fudamentalnija od Njutnove jer ima siri domen aplikativnosti.

Ako se ljudi dogovore da koriste precizniji i bolji jezik za razdvajanje tih nivoa - prvi cu biti za to. Ja sam samo ukazivao na to kako se taj izraz stvarno koristi u fizici, mada zato jezik fizike nije engleski, bosanski, latinski, nego matematika.

[H323]

A jest vas lijepo čitati. Kad bude previše off off pređite na Astronomija, zamrlo je, a šteta da prestane.

[Voddaa]

Njutn daje opis i formule za svakodnevni život, ali ne objašnjava ništa, relativnost daje teoriju i objašnjenje.

Ne slazem se. Njutnova teorija ne daje samo formule za svakodnevni zivot, vec daje testabilne predikcije ponasanja sistema. Upravo se to u fizici smatra objasnjenjem - teorija koja, uz zadate pocetne uslove, kaze sta ce se desiti.

U tom smislu, Njutnova i Ajnstajnova teorija ontoloski rade istu stvar - mapiraju pocetne uslove u dinamiku. Razlika je u domenu aplikativnosti i preciznosti, ne u tome da jedna “objasnjava”, a druga navodno ne.

Pa šta čini gravitaciju "privlačnom silom", šta gravitacija emituje?
"Masa privlači masu" je upotrebljivo, ali lažno.
Podsjetnik da pričamo o teoriji, a ne praktičnosti.

Nista je ne cini “privlacnom silom” u fundamentalnom smislu, niti gravitacija ista emituje. Izraz “masa privlaci masu” je efektivan opis, koristan u Njutnovoj teoriji.

[Hakiz]

Nije stvar u eleganciji.

Naprosto je pravopisno pogrešan, gramatički neispravan. Kao što je u matematici pogrešna jednačina 1+1=3. Ili da ima nula koja je "nultija" od nule.

Ne može biti nešta apsolutnije od apsolutnog, fundamentalnije od fundamentalnog, konačnije od konačnog, beskonačnije od beskonačnog, idealnije od idealnog, maksimalnije od maksimalnog, minimalnije od minimalnog, optimalnije od optimalnog...

Boldirano: Ako sutrašnji fundamentalni opis zamijeni današnji, to ne znači da današnji ostaje fundamentalan a sutrašnji postaje fundamentalniji, nego znači je da sutrašnji postao fundamentalan, današnji to više nije.

Pridjevi koji imaju superlativno značenje ne kompariraju se

Žao mi je, ali kao kada ti institiraš da ne postoji oblik elektrona, šta ja ne osporavam, ja ću morati insistirati da ne postoji komparacija pridjeva "fundamentalan".

Ok - imas validne argumente, nemam problem s tim

Mislim da se ovdje zapravo mijesaju dva nivoa jezika. U strogo normativnom, svakodnevnom primjedba da pridjevi poput “fundamentalan” nemaju komparativ stoji. Medjutim, ja sam govorio o ustaljenoj praksi u fizici, gdje “fundamentalnije” nema apsolutno, nego relativno znacenje.

Kada fizicari kazu da je nesto fundamentalnije, ne misle da je “vise apsolutno” (ovo je bitno!), vec da ima siri domen aplikativnosti, da se iz njega mogu izvesti drugi opisi kao aproksimacije, ili da koristi manje efektivnih pretpostavki. U tom smislu, danasnji fundamentalni opis moze sutra biti zamijenjen dubljim, a da pritom ne govorimo o logickoj ili gramatickoj gresci, vec o razlicitim nivoima opisa. Ajstanova i Njutnova teorija gravitacije je jedan primjer. Ajstanova teorija je fudamentalnija od Njutnove jer ima siri domen aplikativnosti.

Ako se ljudi dogovore da koriste precizniji i bolji jezik za razdvajanje tih nivoa - prvi cu biti za to. Ja sam samo ukazivao na to kako se taj izraz stvarno koristi u fizici, mada zato jezik fizike nije engleski, bosanski, latinski, nego matematika.

Nema tu apsolutno i relativno značenje pridjeva "fundamentalan".

Pridjev "fundamentalan" je uvijek i svuda istog značenja, ne zavisi od konteksta.

Kao što lingvisti ne mogu mijenjati pravila fizike, tako ni fizičari ne mogu mijenjati pravila jezika. Ako to rade, to naprosto znači da ne znaju jezik kojim govore. A komparacija pridjeva je materija osnovne škole. Od osoba koje proučavaju komplikovane, "običnim ljudima" apstraktne i nerazumljive stvari, osoba koje su dobile diplome koje pokazuju da su savladale gradiva različitih stepenica obrazovanja bi se očekivalo da poznaju maternji jezik i gradivo osnovne škole.

Kako misle objasniti svoja saznanja ako ne znaju jezik kojim objašnjavaju?

Nema opravdanja za kompariranje pridjeva koji se po gramatičkim pravilima ne kompariraju.

Ako je nešta fundamentalnije, onda elektron ima oblik. To je isti odnos prema pravilima, zakonitostima, definicijama itd. Tačka

[Voddaa]

Nema tu apsolutno i relativno značenje pridjeva.

Kao što lingvisti ne mogu mijenjati pravila fizike, tako ni fizičari ne mogu mijenjati pravila jezika. Ako to rade, to naprosto znači da ne znaju jezik kojim govore. A komparacija pridjeva je materija osnovne škole. Od osoba koje proučavaju komplikovane, "običnim ljudima" apstraktne i nerazumljive stvari, osoba koje su dobile diplome koje pokazuju da su savladale gradiva različitih stepenica obrazovanja bi se očekivalo da poznaju maternji jezik i gradivo osnovne škole.

Kako misle objasniti svoja saznanja ako ne znaju jezik kojim objašnjavaju?

Nema opravdanja za kompariranje pridjeva koji se po gramatikim pravilima ne kompariraju.

Ako je nešta fundamentalnije, onda elektron ima oblik. To je isti odnos prema pravilima, zakonitostima, definicijama itd. Tačka

Vazi sefe! (salim se, ok je argument). Bolje bi bilo reci sira teorija ili mozda aplikativnija.

Ali vidis ovo je razlog sto koristimo matematiku kao jezik - nema ovih problema.

[Hakiz]

Nema tu apsolutno i relativno značenje pridjeva.

Kao što lingvisti ne mogu mijenjati pravila fizike, tako ni fizičari ne mogu mijenjati pravila jezika. Ako to rade, to naprosto znači da ne znaju jezik kojim govore. A komparacija pridjeva je materija osnovne škole. Od osoba koje proučavaju komplikovane, "običnim ljudima" apstraktne i nerazumljive stvari, osoba koje su dobile diplome koje pokazuju da su savladale gradiva različitih stepenica obrazovanja bi se očekivalo da poznaju maternji jezik i gradivo osnovne škole.

Kako misle objasniti svoja saznanja ako ne znaju jezik kojim objašnjavaju?

Nema opravdanja za kompariranje pridjeva koji se po gramatikim pravilima ne kompariraju.

Ako je nešta fundamentalnije, onda elektron ima oblik. To je isti odnos prema pravilima, zakonitostima, definicijama itd. Tačka

Vazi sefe! (salim se, ok je argument). Bolje bi bilo reci sira teorija ili mozda aplikativnija.

Ali vidis ovo je razlog sto koristimo matematiku kao jezik - nema ovih problema.

Moram se izviniti zbog oštrine izrečenog. Naime, ja nisam stručnjak za jezik, ali radio sam posao u kojem sam radio sa lektorima, tačnije lektoricama. Naprosto su me "natjerale" da naučim. Njima u čast borim se za jezik onoliko koliko znam. I ja griješim, ali puno manje nego što bih griješio nego da njih nije bilo.

[Voddaa]

Na drugu temu, reci da se tijela priblizavaju zato sto je prostor-vrijeme zakrivljeno nije nuzno vece objasnjenje nego Njutnova sila. Time se samo pomjeri pitanje korak unazad, jer odmah slijedi pitanje zasto masa zakrivljuje prostor-vrijeme bas tako. Opsta relativnost to jednostavno postulira kroz jednacine, isto kao sto Njutn postulira zakon gravitacije kroz jednacine.
U oba slucaja imamo istu strukturu, pocetne uslove, dinamicki zakon i predikciju kretanja. Geometrijski jezik kod Ajnstajna govori kako se kretanje manifestuje i to je to.
Razlika izmedju teorija je u domenu vaznosti i preciznosti, a ne u vrsti objasnjenja. U fizikalnom smislu, obje teorije objasnjavaju na isti nacin, mapiraju stanje sistema u njegovu vremensku evoluciju. To je u konacnosti odluka svih teorija u fizici.

To je to od mene veceras. Laku noc.

[teodati]

Pogrešno je reći da je privlačna sila, čime se šta tu privlači?
Praktičnost je drugo.

U domenu primjenjivosti Njutnove mehanike potpuno je korektno reci da je gravitacija privlacna sila. U tom opisu, mase se medjusobno privlace putem gravitacione sile, cija je jacina proporcionalna proizvodu masa i obrnuto proporcionalna kvadratu njihovog rastojanja.

Nisam sporio praktičnost već teoriju. Ako je privlačna sila onda čime privlači?
Pad ne uzrokuje neka privlačnost zemlje već najkraći mogući put u toj zakrivljenosti.

I ti vjeruješ u tu bajku iz fizike, da se prostor može zakriviti? A kamo se to prostor krivi, jel?

Zakrivljuju se polja sila a ne sam prostor, nije prostor žvakaća guma da ga se može rastezati kako netko hoće.

Eto što znači nešto krivo zaključiti, i to onda svima tvrditi da je to činjenica, nije, logika to apsolutno pobija, a logika ili istina o nečemu je jedno te isto.

Isto tako sve što postoji, postoji u prostoru i vremenu, a to znači da ima veličinu, ako i najmanju, ali je veličina, ne može nešto postojati u prostoru a da ga ne zauzima, osim "duhova" iz fizike, samo kažem.

Bez zamere, netko treba i istinu braniti, mada smo ovdje na religiji, gdje svatko može pričati o svojoj bajci u koju vjeruje, ali onda mora znati da se netko i neće s time složiti, isto kao što se ne mora nitko složiti ni sam mnom, dapače!

[Dozer]

@Voddaa
2 pitanja:

1. Nisi mi nista odgovorio vezano za Teslu i neogranicenu energiju jz jonosfere. Po njegovim radovima i istrazivanjima (dok ih nisu pokupili i sakrili nakon njegove smrti), Sunce, jonosfera i sama zemljina kora su neiscrpni izvori energije. Sta mislis o time?

2. U skladu s naslovom teme, a onda i svim danasnjim poznatim stvarima iz fizike, hemije, biologije i matematike, zivot je, pa i mi:
a) stvar biohemijskih procesa u odredjenim fizickim uslovima, tj. stvar slucaja, a onda i evolucije, ili
b) necija kreacija, tj. rezultat "inteligentnog dizajna"?

[Voddaa]

@Voddaa
2 pitanja:

1. Nisi mi nista odgovorio vezano za Teslu i neogranicenu energiju jz jonosfere. Po njegovim radovima i istrazivanjima (dok ih nisu pokupili i sakrili nakon njegove smrti), Sunce, jonosfera i sama zemljina kora su neiscrpni izvori energije. Sta mislis o time?

2. U skladu s naslovom teme, a onda i svim danasnjim poznatim stvarima iz fizike, hemije, biologije i matematike, zivot je, pa i mi:
a) stvar biohemijskih procesa u odredjenim fizickim uslovima, tj. stvar slucaja, a onda i evolucije, ili
b) necija kreacija, tj. rezultat "inteligentnog dizajna"?

Ah, izvini. Vidio sam pitanje, ali se u medjuvremenu nakupilo postova pa sam kasnije zaboravio odgovoriti.

1. Nisam detaljno upoznat s tim dijelom njegovog rada, ali neograniceni izvori bilo koje forme energije (odnosno energije koja moze vrsiti rad) nisu moguci. Moguce je da postoji neka ogranicena kolicina korisne energije koja se moze dobiti, ali ona ne moze bukvalno biti neogranicena.

2. Vidis, ja nisam pobornik da a) iskljucuje s b), niti obrnuto . Ipak, rijec slucajno je ovdje vjerovatno problematicna. Nisam siguran kako je tacno treba razumjeti. Slucajnost je u velikoj mjeri epistemicka stvar, slucajno je za onoga ko ne zna ili nema potpune informacije.

U klasicnoj fizici zakoni su deterministicki. U kvantnoj fizici, ishodi se mogu opisati vjerovatnocama, ali da li je to stvarna (ontoloska) slucajnost ili samo posljedica dubljeg, opisa zavisi od interpretacije.

[Dozer]

1. Mozda ne bi bilo lose, s obzirom na materiju kojom se bavis, da malo dublje istrazis dostupne informacije o njegovim radovima, teorijama i projektima.

Zadnji njegov projekat, ako se ne varam, bio je kolektor i transformator energije iz jonosfere. I tvrdio je da to funkcionise, da je ta cista energija iskoristiva za bilo sta i bilo kome, i da je to dokazao eksperimentima manje skale.

Medjutim, njegov glavni finansijer (milioner J.P.Morgan, cini mi se...), naprasno je, nakon Tesline prezentacije, otkazao dalju podrsku, a Tesla je ubrzo vec skoro izgradjeno postrojenje zatekao unisteno.
Mislim da cak ima i film o ovome.
Nakon ovoga Tesla vise skoro nista nije radio do svoje smrti, a odmah nakon toga vlada SAD je zaplijenila sve njegove radove, nacrte i zapise, i bukvalno su nestali od tada.

Davno sam pisao o necemu sto je finansirala Svajcarska vlada, nas inzinjer je u pitanju, ziv je i sad, poznajem ga licno, i slucajno sam imao priliku vidjeti taj ugovor (greskom mi ga poslao s materijalima za neke digitalne stvari sto sam mu radio). Ne, necu ga objaviti.
Radilo se o vise desetina miliona EUR "teskom" projektu pravljenja funkcionalnog prototipa kolektora i transformatora neutrina, a ovaj mi je kasnije pokazao prezentacijski video na kojem se jasno vidi taj uredjaj i napajanje njegove kompletne kuce strujom iz njega. I tvrdio je da je to napravljeno na bazi Teslinog zadnjeg rada, a to je upravo ovaj o kojem sam pricao iznad. Uredjaj je isporucen vladi Svajcarske, a klauzula u ugovoru ovom inzinjeru dozivotno zabranjuje da uredjaj proizvodi i/ili bilo kome ikad otkrije detalje o njegovom funkcionisanju. Penali su devetocifreni, u EUR.

2. Fizika, u ovom slucaju, bila ona klasicna ili kvantna, sama od sebe ne moze kreirati nikakav zivot bez - biohemije. Medjutim, sprega svega toga je vec drugi par rukava.
Nasa tijela proizvode energiju, na razne nacine, a i vrlo dobro provode elektricnu energiju. Istovremeno, mi smo bioloska bica "sastavljena" od hemijskih elemenata.
U "mojoj" matematici 2+2=4.

E sad, to sto mi ne znamo tacan fizicki proces "sklapanja" hemijskih elemenata u funkcionalnu biolosku cjelinu kakva jesmo, kao i sve istale bioloske zive vrste koje znamo, po meni apsolutno ne znaci da tu postoji bilo kakav natprirodni faktor kojem bi se pripisao ID.

[toska]

Joj Dozer , ima i Hakiz pravo.

pitanje br. 1 odlično adreisirano
pitanje br. 2, plače mi se

[Voddaa]

Joj Dozer , ima i Hakiz pravo.

pitanje br. 1 odlično adreisirano
pitanje br. 2, plače mi se

Nemoj plakat, reci sta te buni.

[toska]

Joj Dozer , ima i Hakiz pravo.

pitanje br. 1 odlično adreisirano
pitanje br. 2, plače mi se

Nemoj plakat, reci sta te buni.

pa kako će fizičaru? postavljati takva pitanja, a obratio ti se upravo zbog toga, samo pitanje je apsurd:

U skladu s naslovom teme, a onda i svim danasnjim poznatim stvarima iz fizike, hemije, biologije i matematike, zivot je, pa i mi

[H323]

Što se Tesle i sličnih tiče, ja bih bio izuzetno skeptičan iz više razloga. Da se razumijemo, nezahvalno je komentarisati nešto što ne možeš vidjeti i izanalizirati sam.

Jonosfera je sloj atmosfere visok 30+km gdje zbog zračenja sunca dolazi do stalne jonizacije i rekombinacije molekula. To nije baš bazen slobodnih elektrona koji se može "uzemljiti", ne vidim neki način da se to iskoristi za koristan rad. Okej, možemo sad maštati o neke dvije šipke 30km visoke koje bi potencijalno koristile gradijent koncentracija jona ili nešto tako, ali to je u domenu "pobogu zašto", potpuno je neisplativo kada uzmeš u obzir da to košta, a ne proizvodi toliko energije. Nešto kao korištenje munja za proizvodnju struje. Sve u svemu ocijenio bih koncept kao potencijalno moguće (ne vidim da krši neke zakone fizike), ali vjerovatno nepraktično/neisplativo. Puno manje vjerovatno da je Tesla napravio nešto tako. Fun fact: Tesla nije vjerovao u elektrone

Reaktore vezane za neutrine nažalost bih ocijenio kao vrlo malo vjerovatne. Imamo dosta dobro eksperimentalno potkrijepljenu teoriju interakcije neutrina s fermionima (elektronima, protonima itd), i ono što vidimo je da interaguju gotovo isključivo preko slabe sile. Nema elektromagnetne interakcije, a interakcija preko slabe sile je jako rijetka. Rasijanje otpada, trebaju nam interakcije tipa inverznog beta raspada, što je još rjeđe. Sve u svemu teško ih je detektovati, poznato je koliki ogromni laboratoriji trebaju da bi se dobio samo signal. Zbog toga vrlo sam skeptičan da postoji mehanizam koji bi kosmičko zračenje neutrina pretvorili u koristan rad, a koji nije infinitezimalno mali. Graniči s kršenjem poznatih zakona fizike.

Naravno za sve te teorije (zavjere) postavlja se pitanje zašto druge države poput Rusije i Kine ne rade na tome.