Škobo Habu wrote: ↑08/02/2021 20:18
Ako se konstantno Hrvatskoj prebacuje kako je nastala na etničkom čišćenju Srba, na čemu je nastala današnja RS?
Ako svako malo Vučić, Vulin ili Dačić zavape kako je sa prostora Hrvatske protjerano 250.000 hiljada Srba, kako se onda ne sjete na Dan RS-a da kažu kako je za njene potrebe protjerano oko milion nesrba?
Ako već traže da se ne zaborave Jasenovac ili Jadovno, zašto onda prebacuju drugima da su opterećeni ratnom prošlošću?
Zbog čega je Kozara genocid na srpskim narodom, a Srebrenica nije nad bošnjačkim?
Prvo, Vulin i društvo baš nisu najmerodavniji da o tome govore, ali bi se isto to što pitaš moglo postaviti i šire. Dakle, prvo pitanje, zašto se u Srbiji toliko ističe 250 hiljada proteranih u Oluji. Dva su razloga za to - prvo, taj ICTY nije okarakterisao Oluju ni kao etničko čišćenje, niti je iko osuđen. Onda, Hrvatska svake godine slavi Oluju kao nacionalni praznik. Zamisli kada bi recimo RS slavila "dan oslobođenja Srebrenice". Emotivno, to tako deluje Srbima, dakle to se doživljava kao nepravda i kao prepucavanje sa Hrvatskom, koja uz to ozbiljno negira i zločine iz drugog svetskog rata. Što se tiče Srebrenice, pa i sam taj Vučić se tamo pojavljivao da se pokloni muslimanskim žrtvama. Ja ne znam da se nešto mnogo prebacuje Muslimanima kako su opterećeni ratnom prošlošću, ali bi daleko jednostavnije išlo suočavanje sa nekim činjenicama u izvesnim krugovima u Srbiji, ako se ne bi osporavali zločini počinjeni, 90tih najviše od Hrvata, pa onda Albanaca i najzad Muslimana, prema Srbima. Hrvatska ima svoj narativ o domoljubnom ratu, koji je sa stanovišta Srba vrlo problematičan.
Što se tiče pitanja genocida, u NDH masakri su se dešavali ne samo u Jasenovcu i logorima, nego i kroz gomilu drugih zločina. Bila je to jedna rasprostranjena kampanja, mada je i tu bilo ciklusa osvete i stradali su i Hrvati - recimo, za neki dokumentarac, snimana su dva Jevrejina koji su bili u partizanima, i koji su otvoreno pričali o tome kako su iz osvete sproveli masakr nad nekim hrvatskim selom, da snimatelj nije mogao da veruje. Slicno činili su zločine i Srbi i to ne samo oni koji su bili u četnicima. Ali ustaše su prednjačile i u svireposti a i u broju žrtava, čak ako se uzmu i revidirani brojevi.
Meni bi recimo, u tom kontekstu, bilo logičnije da je cela kampanja u BiH protiv Muslimana proglašena za genocid. Srebrenica je međutim izdvojena, zbog toga što je to što se tamo desilo najmonstruoznija stvar u ratovima 90-tih po razmerama zločina. Zapad je takodje osećao neku odgovornost što to nije sprečeno, da zanemarimo sada razne teorije zavere o Klintonu i tajnim sluzbama. I onda su to resili tako sto je Srebrenica proglasena za genocid. E sad, problem je sto je genocid pojam koji ima neku definiciju, a s druge strane ima i reputaciju najveceg moguceg zlocina, sa primerima poput Holokausta. Obrazlozenje dato u presudama nije medjutim se oslanjalo tolko na broj zrtava vec na to da su Muslimani trebalo da se istrebe u jednom svom delu, onom koji je bio u opstinama oko Srebrenice.
Po UN definiciji,
In the present Convention, genocide means any of the following acts committed with intent to destroy, in whole or in part, a national, ethnical, racial or religious group, as such:
Killing members of the group;
Causing serious bodily or mental harm to members of the group;
Deliberately inflicting on the group conditions of life calculated to bring about its physical destruction in whole or in part;
Imposing measures intended to prevent births within the group;
Forcibly transferring children of the group to another group.
Ovde je kljucno "in whole or in part", što nije dovoljno precizno. Recimo, kod etnickog ciscenja se ljudi proteruju sa neke teritorije, pri cemu ima i ubistava. Kada to prestaje da bude etnicko ciscenje, a pocinje da bude genocid? Sta moze da predstavlja "in part". Na originalnu konvenciju je kasnije dodat deo da to moze da bude i na ogranicenoj geografskoj teritoriji - ali kolika teritorija? U drugom svetskom ratu bilo je raznih primera da su spaljena citava sela - da li je svaki takav slucaj poseban genocid? U praksi, sudije odlucuju, ili se kao u slucaju Sabre i Satile, to proglasava nekom UN rezolucijom. Kada postoji vise slicnih primera, onda se znacenje samo namece, problem je kada se ideje o tome sta je genocid razlikuju ili menjaju. Recimo, da li je nad muslimanima u Foci u II svetskom ratu pocinjen genocid? Po ovim kriterijumima po kojima je i u Srebrenici, svakako da jeste. Da li je pocinjen i prema Hrvatima? I kako onda napraviti razliku izmedju onoga sto su radili Hrvati i sto je radjeno njima, ako kvalitativna razlika u toku drugog sv. rata postoji. Protiv toga da se Srebrenica proglasi genocidom bili su i neki Jevreji, smatrajuci da se time menja pojam koji je po njima rezervisan samo za nesto razmera pribliznih Holokaustu.
Pri tome, oznacavanje nekog zlocina kao genocida ima vrstu stigmatizacije za pocinioce, koja ova pitanja cini zapaljivim. Zato se Turci upinju da pokazu da nisu pocinili genocid prema Jermenima, igraju se igre brojevima gde Turci smanjuju broj Jermenskih zrtava i a Jermeni dokazuju da ih je stradalo milion ili milion i po. Kada su pojmovi definisani na nacin koji nije dovoljno jasan, onda se tu uplice pitanje sta se tacno zeli reci kada se kaze da je nesto bilo "genocid". Ako primenis siri kriterijum, onda odjednom imas velik broj genocida poput Sabre i Šatile, i onda rec "genocid" vise nema istu tezinu. Ako pak primenis uzi kriterijum, onda mnogi genocidi otpadaju.
Kljucni problem je medjutim ako se definicija nedosledno primenjuje, pa se samo neki od zlocina koji su genocidi ako se definicija koristi u sirem smislu, za genocid proglasavaju. Bilo bi recimo OK da se u ratovima u SFRJ samo Srebrenica proglasi za genocid, jer se kao zlocin izdvaja i jer je definiciju moguce protumaciti tako da se primenjuje na Srebrenicu, ali ne i na recimo Kosovo (gde je bilo etnickih ciscenja u oba smera) ili na bilo koji drugi slucaj. Tu je granicu moguce jasno povuci, ali onda se, retroaktivno, treba i svaki sličan zlocin isto tako smatrati za genocid. A takvih slucajeva ima mnogo vise nego kada "genocid" ima samo nekoliko primera, poput Holokausta, Ruande, Jermenskog genocida, i slično. Onda jos dodatni problem je kad se u to umesaju neki drugi interesi a to je nemoguce izbeci, ili kada o tome presudi sud ciji se kredibilitet osporava, i to za ICTY sa vise strana.
Ako cemo da govorimo o tome sta se desilo u Srebrenici, Foci, Jasenovcu, Ausvicu, sa Jermenima ili Indijancima, onda karakterizacija toga sta je tamo bilo opisom bi trebalo da bude dovoljna. Medjutim to je nemoguce uraditi u svakoj situaciji, i onda se koriste pojmovi čija tumačenja se mogu razilaziti, i gde se otvara prostor za razne vrste problema.
[/img]
