Vuk Drašković: BiH treba da povuče tužbu protiv SiCG

[Dexx]

Njemu izgleda toliko smrde carape, da je skroz skrenuo.

Vuk Drašković: BiH treba da povuče tužbu protiv SiCG / Moguća revizija avnojevskih granica 07. Nov 2005. | 09:05

Ovako u kratkim crtama Vuk Drašković, ministar vanjskih poslova SiCG u intervjuu za današnje "Nezavisne novine", opisuje stanje u regionu. Smatra da su sva rješenja u regionu moguća, ali uz dogovor država.


NN: Kakav je odnos državne zajednice Srbije i Crne Gore i Republike Srpske?

DRAŠKOVIĆ: Mislim da nema ničega što opterećuje odnose između naroda u Srbiji i Crnoj Gori i naroda u RS. Mi sa Bosnom i Hercegovinom kao državom još nismo postigli konkretan dogovor u vezi s granicom, osim u načelu. Smatramo da je potrebno postići detaljni sporazum da se granica na nekim mestima ispravi po principu kvadratni metar za kvadratni metar i da se posle toga sastanu timovi dve države, popiju kafu i potpišu da se sadašnje, avnojevske granice apsolutno priznaju. Posle toga usledila bi mala pauza i postigao sporazum o izvesnoj reviziji avnojevskih granica.

Druga stvar koja opterećuje odnose sa državom BiH jeste tužba koju je ona pred Međunarodnim sudom u Hagu podigla protiv Srbije za genocid. Ja se nadam da će parlament BiH doneti jedino moguću mudru odluku da se ona povuče i da u budućnost i evropske integracije ne idemo sa stalnim posipanjem soli na žive rane jednog užasnog rata u kojem je komšija ubijao komšiju, već da postignemo sporazum po kojem svi organizatori, nalogodavci i počinioci zločina moraju da odgovaraju. Neophodan je i dogovor da obe zemlje, uz pomoć međunarodne zajednice, maksimalno priteknu u pomoć žrtvama rata i ratnog zločina.

Tužba za genocid podneta je protiv Srbije, a ne ni protv SRS, ni portiv JUL-a ni protiv Slobodana Miloševića. S druge strane, Srbija je bila jedino mesto na prostorima bivše Jugoslavije na kojem se svakodnevno demonstriralo, pružao junački otpor u razbijanju zemlje, ratnim zločinima i etničkim čišćenjima. Konačno, Srbija je smenila taj režim i mi smo otvoreni za pomirenje. Nadam se da će to tako i biti.

NN: Pomenuli ste evropske integracije. Možete li da procenite gde je mesto i koji je položaj RS u tim procesima i da li će i koliko BiH posle Srbije ući u EU?

DRAŠKOVIĆ: Moje je da pre svega brinem o tome kada će Srbija da uđe u EU, a za RS je izvesno da će u evropsku porodicu država ući u sastavu države BiH. Nadam se da je orijentacija EU o istovremenom pridruživanju čitavog područja zapadnog Balkana ispravna i da će tako biti, kao i da će to pridruživanje biti pre nego što i najveći optimisti to očekuju.

Ali, pre svega da se razumemo da je zapadni Balkan politička geografija. To je područje koje obuhvata zemlje bivše Jugoslavije, minus Slovenija plus Albanija, i za njega postoje samo dva puta. Jedan je da se ovaj region evropeizuje, a drugi je da se preuzme rizik balkanizacije cele Evrope. O tome šta će se desiti s regionom i van njega odlučivaće se kada se bude odlučivalo o statusu Kosova, jer je to centar stabilnosti i nestabilnosti. Smatram da će Savet bezbednosti UN poštovati Povelju UN, a siguran sam da u Beogradu nema nijednog političara koji je spreman da potpiše bilo koji dokument o stvaranju još jedne albanske države, ovoga puta na teritoriji Srbije. Verujem da će Povelja UN biti ispoštovana, da će se albanskoj većini nametnuti rešenje da moraju da poštuju Povelju UN tim pre što država Srbija nema nikakvih ambicija da vlada Albancima na Kosovu i Metohiji. Kada govorimo o multikulturalnom i multietničkom Kosovu, to znači da na 70 odsto teritorije nema nikoga osim Albanaca i to je albansko more. Na ostatku teritorije brani se multietničko biće Evrope i naše civilizacije. Kada je reč o onim prostorima gde oni žive sami, neka sami grade svoj život i uređuju svoju sreću. Država Srbija im se ni u šta neće mešati.

Međutim, presedan gaženja Povelje UN i promovisanje Kosova u nezavisnu, međunarodno priznatu državu izazvalo bi lanac nesreće širom Evrope, od turskog dela Kipra, preko Baskije, Korzike, Severne Irkse, Škotske, Osetije, Čečenije, Tajvana, svi bi tražili nezavisnost. Presedani gaženja prava su kao rak - metastaziraju i verujem da ovo međunarodna zajednica neće dozvoliti, kao što verujem i da će se BiH, Srbija i Makedonija i sve ove druge zemlje naći brzo pod krovom EU, najpre u NATO, a praktično odmah iza toga i u EU. To je ta evropeizacija regiona. Zato sam uveren da će se NATO i u ovim budućim razgovorima o statusu Kosmeta ponašati principijelno i da treba da ima svog predstavnika u tim pregovorima.

NN: Da li to znači da je insistiranje SAD da Džejms Barns bude ključni čovek u pregovorima ili bar ravnopravan sa Martijem Ahtisarijem nastojanje Amerike da se strateški pozicionira na Balkanu?

DRAŠKOVIĆ: Koga će odrediti Amerika, Rusija i EU zavisi od toga kakav će sporazum biti postignut u vezi s mandatom samog glavnog pregovarača Martija Ahtisarija. Ako njegova ovlašćenja budu više centralna, onda će odrediti diplomate nižeg ranga. U protivnom odrediće diplomate većega kalibra. U svakom slučaju NATO mora da ostane na Kosovu i garantuje bezbednost i njegov predstavnik treba da bude sastavni deo pregovora.

NN: Da li otcepljenju Crne Gore glavni problem predstavlja upravo nerešen status Kosmeta?

DRAŠKOVIĆ: Kosovo i jeste zajednička muka Srbije i Crne Gore, a i nije. Jeste u duhovnom smislu, jer gotovo isto znači i jednom i drugom narodu. To je način mišljenja, Kosovo je srce, ono je u duši. Nije to, međutim, problem Crne Gore u teritorijalnom smislu, pošto je Kosovo svakim svojim kvadratnim centimetrom u Srbiji. Ukoliko većina Crnogoraca izabere nezavisnost, Kosovo će u državnom smislu biti problem samo države Srbije.

NN: Da li je zato Crna Gora tražila da bude samo posmatrač u razgovorima koji slede, a u vezi su sa statusom pokrajine?

DRAŠKOVIĆ: Crna Gora podržava ovu bitku svih bitaka koju vodimo da u okviru svoje države sačuvamo teritoriju Kosova i Metohije.

NN: Pošto ste imenovani za glavnog pregovarača u razgovorima o asocijaciji i pridruživanju EU, nabrojte tri osnovne stvari koje će za Vas biti prioritetne?

DRAŠKOVIĆ: Ja sam neobičan glavni pregovarač. Mogu da zastupam samo ono u vezi s čeim se sporazumeju Srbija i Crna Gora, a tačno se zna i u kojim oblastima. To su spoljna politika, politika odbrane, ljudska i manjinska prava, zaštita intelektualnih svojina, integrisano upravljanje granicom, harmonizacija zakonodavstva. U ovim oblastima državna zajednica nema nikakvu svoju, izvornu moć, jer sve zavisi od dogovora država članica. U širokom spektru obe države su nezavisne i pregovori se vode posebnim kolosecima. Počelo se od onoga što je u nadležnosti državne zajednice i tako će početi razgovori 7. novembra. Platforma tog političkog dela je usaglašena za pola sata i to je dobra vest. Radne grupe pripremile su predlog, došli su šefovi pregovaračkih timova, bio sam tu i ja. Dve-tri primedbe su imali predstavnici Crne Gore, dve iz Srbije, jedni drugima su odmah prihvatili sugestije i izašli sa zajedničkom deklaracijom. Ja to ovako vidim - Srbija i Crna Gora istim autoputem idu ka istom smeru, samo to čine dvema trakama.

NN: Da li će se pojaviti bilo kakva prepreka na tom putu ukoliko Crnogorci odluče na referendumu, koji je zakazan na proleće, da žive u nezavisnoj državi?

DRAŠKOVIĆ: Sigurno će biti malog zastoja, ali u krajnjem ishodu ništa se suštinski neće promeniti. Da se razumemo, ja želim da referendum ne uspe i da se posle toga reformiše državna zajednica, stvore jaki centralni organi sa velikim ovlašćenjima, da država funkcioniše. Ako, međutim, referendum uspe, čestitaću im. Nemojmo da u vezi s tim pravimo bilo kakve probleme. Do kraja Prvog svetskog rata postojale su na prostorima bivše Jugoslavije samo dve nezavisne države, Kraljevina Srbija i Kraljevina Crna Gora. Tih nesrećnih devedesetih kada su najgori sa svih strana počeli da ubijaju Jugoslaviju, jer ona se nije raspala, ona je ubijena, međunarodna zajednica donela je presudu da sve republike bivše Jugoslavije, ako to zažele, mogu da dobiju međunarodno priznanje, ali da to priznanje ne mogu da dobiju pokrajine u sastavu Republike Srbije. Crna Gora je bila jedna od republika i njoj to pravo pripada. Da li će se crnogorski narod većinski odlučiti da ostane pod istim državnim krovom sa Srbijom ne znam, želim da tako završimo, ali se nikako neću priključiti katastrofičarima i mrziteljima ni na jednoj ni na drugoj strani, koji se sada oglašavaji zato što svoj srpski patriotizam hoće da dokazuju time koliko mrze Crnu Goru i Crnogorce ili time što svoj crnogorski patriotizam dokazuju time koliko mrze Srbiju i Srbe. Te ekstremiste bi trebalo ućutkati. Ja ne vidim čak ni da je higijenski dozvoliti im da govore. I ako opet budu postojale dve odvojene države, opet ćemo biti zajedno jer to jesmo i korenom i jezikom i ne može se podeliti ono što su Srbi i Crnogorci. To je jedno tkivo.

Z4 i za status Kosova

NN: Da li je moguće primeniti plan Z4 na Kosovo?

DRAŠKOVIĆ: Sve što je bilo planom Z4 zagarantovano RS i RSK krajem 1994. i početkom 1995. godine, država Srbija ovoga trenutka potpisuje da mora priznati albanskoj većini na Kosovu.

RSK je imala svoju vladu, parlament, predsednika, monetu, policiju, pravosuđe, svoju samostalnu zastupljenost u skoro svim međunarodnim organizacijama, osim u onima koje simbolizuju državni suverenitet, kao što su UN. Istovremeno je imala dve velike obaveze: da po evropskim standardima poštuje i brani prava hrvatske manjine uključujući i specijalne veze Hrvata s ostatkom Hrvatske i da apsolutno respektuje i poštuje spoljne granice hrvatske države. Evo formule, evo modela, polazne osnove za buduće razgovore o statusu Kosmeta. Kombinujmo to još i sa statusom, recimo, južnog Tirola. Netipične situacije uvek traže i netipična rešenja, ali do granice da se ne ruši Povelja UN i međunarodni zakon.

[Vozdra_123]

DRAŠKOVIĆ: Moje je da pre svega brinem o tome kada će Srbija da uđe u EU, a za RS je izvesno da će u evropsku porodicu država ući u sastavu države BiH.

moze li ovo par puta ponoviti svojoj braci u RS?

inace ... zid na drinu