Ad blocker detected: Our website is made possible by displaying online advertisements to our visitors. Please consider supporting us by disabling your ad blocker on our website.
Ima li još neko, osim mene da voli putovati vozom?
Meni je to pravi gust i zadovoljstvo. Od svih vidova saobraćaja željeznice su mi najljepše.
Gledaš one predivne pejzaže dok putuješ, izađeš vani ispred kupea, prošetas, uvijek upoznaš neke nove ljude, a Boga mi desi se i poneka ljubav.
Evo gledam na Al Jazeeri da će se od Beograda do Budimpešte ići za neka 3 sata, što je ultra brzo.
Blago im se. Nama osim što su ukinuli liniju za Budimpeštu i Ploče, nema nocnog za Zagreb, a lokalcima se pretežno voze Cigani i sirotinja.
Zašto treba da se vozimo 9 sati do Zg, a o nekim direktnim linijama za dalje i da ne govorimo. :/
Zašto se vozimo u vagonima starim 30 god?
Ne mogu da vjerujem da stalno slušam priču o zastarjelim prugama i vozovima, kao da se ne može uzet kredit od EUROPE i obnoviti?
@piupiu
Vozi li ovo još uvijek i na kojoj relaciji?
Inače, nekad mi je odgovarala linija Sarajevo-Budimpešta dvaput godišnje, i volio sam se voziti, ali to više ne postoji... Sad mi hipotetički odgovara još samo linija Zenica-Sarajevo, no kako brzi idu dvaput dnevno od čega je jednom sabahile, a lokalnom treba oko 2.30h 'em su razvaljeni, nije ni čudo da ne pamtim kad sam se zadnji put vozio.
Ajatolah_ wrote:@piupiu
Vozi li ovo još uvijek i na kojoj relaciji?
Inače, nekad mi je odgovarala linija Sarajevo-Budimpešta dvaput godišnje, i volio sam se voziti, ali to više ne postoji... Sad mi hipotetički odgovara još samo linija Zenica-Sarajevo, no kako brzi idu dvaput dnevno od čega je jednom sabahile, a lokalnom treba oko 2.30h 'em su razvaljeni, nije ni čudo da ne pamtim kad sam se zadnji put vozio.
Koliko je meni poznato, taj voz je vozio kratko vrijeme na relaciji Sarajevo Mostar, dok zbog navodnog duga onima od kojih je kupljen nije vracen odakle je dosao a nama ostao dug, kamate i ovaj video.
Ajatolah_ wrote:@piupiu
Vozi li ovo još uvijek i na kojoj relaciji?
Inače, nekad mi je odgovarala linija Sarajevo-Budimpešta dvaput godišnje, i volio sam se voziti, ali to više ne postoji... Sad mi hipotetički odgovara još samo linija Zenica-Sarajevo, no kako brzi idu dvaput dnevno od čega je jednom sabahile, a lokalnom treba oko 2.30h 'em su razvaljeni, nije ni čudo da ne pamtim kad sam se zadnji put vozio.
Ovo je Koncarev elektromotorni voz koji je njima vraćen zbog toga jer naše pruge ne zadovoljavaju da se ovaj voz koristi na njima. A taj za Zenicu ide ujutro u 4.45 h
Stigne se nekad za 2 sata, malo jače. A udaljenost je oko 70 km. Sporo mnogo sporooo Koncarev je bio dobar, imali su dobar sistem da im je povratna iz Mostara 28 KM koju bih rado plaćao jer taj voz nije napravljen da se fukara vozi u njemu
A da. I mene je sramota voziti se lokalnim, užasno je stanje,
A fkt najteže mi pada jer nema noćni za ZG. Autobus je živa patnja, ukočen si nakon sata vožnje. A noć u vozu je savršena. Malo spavaš, malo slušaš kako vjetar šiba prozore. Ujutro si odmoran. I tako za bilo koju destinaciju ali našim budalama ne možeš ovo objasniti
Naše pruge su dovoljno dobre da se vozi sve ovo što se pokupovalo, i Končar i Talgo vagoni... Za Končar je dobar osjecaj iznad objasnio - vraćen je valjda da se ubije dio duga, a što se tiče Talgo vagona, tek tu nisu čista posla... Mislim da je službeno objašnjenje da je skupo održavanje.
Što se tiče pruga, one ovakve kakve su sad dozvoljavanju brzinu možda, lupam, 80kmh, a Talgo vagoni mogu ići do, opet lupam, recimo 150kmh. Dakle ne mogu se koristiti u potpunosti njihove mogućnosti, ali teoretski bi se mogle pustiti u promet, i bile bi veliko poboljšanje radi komfora.
Ajatolah_ wrote:@piupiu
Vozi li ovo još uvijek i na kojoj relaciji?
Inače, nekad mi je odgovarala linija Sarajevo-Budimpešta dvaput godišnje, i volio sam se voziti, ali to više ne postoji... Sad mi hipotetički odgovara još samo linija Zenica-Sarajevo, no kako brzi idu dvaput dnevno od čega je jednom sabahile, a lokalnom treba oko 2.30h 'em su razvaljeni, nije ni čudo da ne pamtim kad sam se zadnji put vozio.
Ne znam stvarno, ja sam u zadnjih 15 godina dva puta ušla u voz u BiH, od toga jednom do Mostara nekim vozom koji je bio jako moderan, čist i vrlo prijatan za vožnju - osim što je bio prilično spor i nije ovaj voz iz videa.
A, sada, jedno putovanje u prošlost - nekada je Olimpik Ekspres slovio kao jedno od najekskluzivnijih voznih 'iskustava' u Evropi.
Pise: Miljenko JERGOVIC
PRED OLIMPIJADU UVEDEN JE STRASNO BRZI VOZ na liniji Beograd-Sarajevo-Ploce. Voz se zvao Olimpik Ekspres i nije imao kupee, nego se sjedilo kao u avionima. Iznad ulaza bio je televizor koji je emitirao specijalne programe, nove filmove, prirodne ljepote Jugoslavije, zimska borilista, plesove i igre nasih naroda i narodnosti i sve ono sto smo mogli gledati na normalnoj televiziji, ali ovo je bilo nekako ljepse, svecanije i ozbiljnije. Svako malo nailazile su stjuardese s besplatnim picem i sendvicima, a ti si vjerovao kako ce jednoga dana svi vozovi u nasoj zemlji biti ovakvi, ali si se plasio da ce do tada proci puno vremena i da ces vec biti strasno star, da ces mozda imati punih trideset godina i vise neces uzivati u vozovima.
I gledano izvana, Olimpik Ekspres razlikovao se od drugih vozova. Bio je srebrene boje i aerodinamicnoga oblika ili ti se samo cinilo da je aerodinamican jer mu je boja srebrena, a vukla ga je lokomotiva koja je izgledala jako moderno i bila je, barem na prvi pogled, kao lokomotive onih japanskih vozova sto si ih vidjao na televiziji i koji su jurili milion kilometara na sat.
U biti Olimpik Ekspres bio je izvana ljepsi cak i od Plavog voza u kojem se nekad vozio drug Tito. Kada bi usao u sarajevsku Zeljeznicku stanicu, nasli bismo se konacno obasjani tom dugo obecavanom boljom buducnoscu i znali smo da nam treba jos samo malo strpljenja pa ce sav nas zivot postati tom vozu nalik.
Citav vozni red bio je prilagodjen Olimpik Ekspresu i njegovoj brzini. Od Sarajeva do Ploca stizalo se za dva i pol sata, a dosli bismo i brze da usput nismo morali cekati one ruzne i smijesne zelene vozove iz nase proslosti. Tako je to bilo do Olimpijade i jos nekoliko mjeseci, sve do kraja ljeta 1984.
A onda su se stvari pocele mijenjati. Najprije su stjuardese prestale nositi sendvice, potom se pice pocelo naplacivati, kao sto se naplacuje u svim drugim vozovima, zatim su se pokvarili oni televizori, da bi na kraju Olimpik Ekspres postao jedan sasvim obican voz koji je, istina, isao i dalje brze od ostalih vozova, ali ga vise nismo voljeli jer nas je sve u njemu podsjecalo na lijepa iznevjerena obecanja. Takav je ostao sve do pred rat. Zapravo sve do dana kada je zajedno sa zeljeznickom prugom od Beograda do Ploca umro kao sto ponekad umiru nezive stvari koje su cinile zivot.
Ponekad se ucini da bi sve bilo drukcije da je Olimpik Ekspres ostao isti onakav kakav je bio u prvim mjesecima svoga postojanja. Da su stjuardese i dalje raznosile besplatne sendvice, da su radili televizori i da je jedan voz ostao cudo medju vozovima, mozda se zivot ne bi raspao onako kako se raspao. Ponekad se ucini da je bilo potrebno samo malo urednosti i upornosti pa da izbjegnemo sve ono za sta danas vjerujemo da smo trebali izbjeci i sto nazivamo skupnim i nepreciznim imenom rata. Nije blizu istini da rata ne bi bilo da je Olimpik Ekspres ostao onakav kakav je trebao biti, ali je plemenito vjerovati u to. Plemenitost vjere je u ovakvim stvarima vaznija od istine.
Na ulasku u sarajevsku Zeljeznicku stanicu televizor u Olimpik Ekspresu redovno je svirao sintesajzersku verziju pjesme Kad ja podjoh na Bembasu. U turistickome smislu to nije mogao biti pun pogodak. Pjesma je bila tuzna, a cudno je da te grad u koji dolazis kao turist s vrata docekuje s tuznom pjesmom. Ali nije vazno, niti je ikad bilo vazno, pogotovu jer Sarajevo nikada nije imalo svoju veselu pjesmu. Cak i ona o agama Sarajlijama koji vino piju nije sarajevska, nego je ilidzanska.
Kad ja podjoh na Bembasu bila je i posljednja odjavna pjesma Televizije Sarajevo. Svakoga dana tuzna je pjesma odjavljivala program. To je vec imalo smisla jer televizijski program nije namijenjen turistima, a tuga je put da se covjek zamisli nad sobom i svojim rukama. Sarajevska televizija je tako, nehotice, apelirala na Bosance da se zamisle nad sobom.
Voz koji ima počasno mesto u jugonostalgičarskoj mitologiji bio je upravo pomenuti Olimpik, za koji upućeni tvrde da je bio najbolji koji je ikada vozio na SFRJ prostorima.
- Eh...legendarni Olimpik ekspres... - uzdahnuo je Nemanja Bojanić. „U tri navrata sam imao čast voziti se ovim čudom na šinama. Taj elektromotorni voz, čije je garniture proizveo mađarski GANZ bio je ponos i dika ŽTO Sarajeva i celih Jugoslovenskih železnica. Beše to voz visokog komfora. Sastavljen od troja kola prvog razreda, sa udobnim sedištima, mini-barom, televizijskim prijemnicima, video rekorderima (na kojima se, najčešće puštao legendarni film „Valter brani Sarajevo“), zatim lepe, kulturne i načitane stjuardese, skockano osoblje koje deli bombone, sokiće i lanč-pakete upakovane u PVC kesice sa logotipom ŽTO Sarajevo. Bio je pojam udobnosti, brzine i kvaliteta. U njegovom rangu bili su još samo „Zeleni vlak-Emona“ koji je saobraćao na relaciji Beograd - Ljubljana, te „Marjan“ na relaciji Zagreb - Split. Olimpik je predstavljao jednu pravu i uređenu železnicu kakvu više nikad nećemo imati. Nažalost, doživeli smo da je dobar deo garnitura isečen, da je jedna „sačuvana“, trune u Doboju, a da jedan ili dva potpuno deklasirani i devastirani saobraćaju na lokalnim vozovima Sarajevo - Zenica i Sarajevo - Konjic. Tužan kraj ovih prelepih vozova - kaže Bojanić.
Olimpik je bio neverovatno tiha mašina, seća se Petko Stanojević.
- Toliko tiha da su, nažalost, stradali mnogi pješaci na pruzi. Koliko je bio nečujan svjedoči i ona čuvena rečenica iz neke serije, kada jedan od junaka kaže: „Čuj Olimpika, ništa se ne čuje“- pamti direktor Železnica RS.
Vozovi su za mene najbolje prevozno sredstvo. Prije rata sam puno putovao vozom, poslije slabije, možda par puta. Željeznice su slika i prilika stanja u državi.
A tek proći vozom kanjonom Neretve od Jablanice do Mostara...
Sabaton wrote:Ima li još neko, osim mene da voli putovati vozom?
Meni je to pravi gust i zadovoljstvo. Od svih vidova saobraćaja željeznice su mi najljepše.
Gledaš one predivne pejzaže dok putuješ, izađeš vani ispred kupea, prošetas, uvijek upoznaš neke nove ljude, a Boga mi desi se i poneka ljubav.
Evo gledam na Al Jazeeri da će se od Beograda do Budimpešte ići za neka 3 sata, što je ultra brzo.
Blago im se. Nama osim što su ukinuli liniju za Budimpeštu i Ploče, nema nocnog za Zagreb, a lokalcima se pretežno voze Cigani i sirotinja.
Zašto treba da se vozimo 9 sati do Zg, a o nekim direktnim linijama za dalje i da ne govorimo. :/
Zašto se vozimo u vagonima starim 30 god?
Ne mogu da vjerujem da stalno slušam priču o zastarjelim prugama i vozovima, kao da se ne može uzet kredit od EUROPE i obnoviti?
Imaš veliki Like od mene za temu!
Ja sam bukvalno odrasla u vozovima. Otac bio inženjer saobraćaja, radio čitav život u Željeznicama. Vozila se vozovima od kad znam za sebe. Zato mi nema gore tuge od propasti željezničkog saobraćaja u BiH.
Za mene je ovo i dan-danas najljepše prevozno sredstvo na svijetu!
Ajatolah_ wrote:@piupiu
Vozi li ovo još uvijek i na kojoj relaciji?
Inače, nekad mi je odgovarala linija Sarajevo-Budimpešta dvaput godišnje, i volio sam se voziti, ali to više ne postoji... Sad mi hipotetički odgovara još samo linija Zenica-Sarajevo, no kako brzi idu dvaput dnevno od čega je jednom sabahile, a lokalnom treba oko 2.30h 'em su razvaljeni, nije ni čudo da ne pamtim kad sam se zadnji put vozio.
Ne znam stvarno, ja sam u zadnjih 15 godina dva puta ušla u voz u BiH, od toga jednom do Mostara nekim vozom koji je bio jako moderan, čist i vrlo prijatan za vožnju - osim što je bio prilično spor i nije ovaj voz iz videa.
A, sada, jedno putovanje u prošlost - nekada je Olimpik Ekspres slovio kao jedno od najekskluzivnijih voznih 'iskustava' u Evropi.
Pise: Miljenko JERGOVIC
PRED OLIMPIJADU UVEDEN JE STRASNO BRZI VOZ na liniji Beograd-Sarajevo-Ploce. Voz se zvao Olimpik Ekspres i nije imao kupee, nego se sjedilo kao u avionima. Iznad ulaza bio je televizor koji je emitirao specijalne programe, nove filmove, prirodne ljepote Jugoslavije, zimska borilista, plesove i igre nasih naroda i narodnosti i sve ono sto smo mogli gledati na normalnoj televiziji, ali ovo je bilo nekako ljepse, svecanije i ozbiljnije. Svako malo nailazile su stjuardese s besplatnim picem i sendvicima, a ti si vjerovao kako ce jednoga dana svi vozovi u nasoj zemlji biti ovakvi, ali si se plasio da ce do tada proci puno vremena i da ces vec biti strasno star, da ces mozda imati punih trideset godina i vise neces uzivati u vozovima.
I gledano izvana, Olimpik Ekspres razlikovao se od drugih vozova. Bio je srebrene boje i aerodinamicnoga oblika ili ti se samo cinilo da je aerodinamican jer mu je boja srebrena, a vukla ga je lokomotiva koja je izgledala jako moderno i bila je, barem na prvi pogled, kao lokomotive onih japanskih vozova sto si ih vidjao na televiziji i koji su jurili milion kilometara na sat.
U biti Olimpik Ekspres bio je izvana ljepsi cak i od Plavog voza u kojem se nekad vozio drug Tito. Kada bi usao u sarajevsku Zeljeznicku stanicu, nasli bismo se konacno obasjani tom dugo obecavanom boljom buducnoscu i znali smo da nam treba jos samo malo strpljenja pa ce sav nas zivot postati tom vozu nalik.
Citav vozni red bio je prilagodjen Olimpik Ekspresu i njegovoj brzini. Od Sarajeva do Ploca stizalo se za dva i pol sata, a dosli bismo i brze da usput nismo morali cekati one ruzne i smijesne zelene vozove iz nase proslosti. Tako je to bilo do Olimpijade i jos nekoliko mjeseci, sve do kraja ljeta 1984.
A onda su se stvari pocele mijenjati. Najprije su stjuardese prestale nositi sendvice, potom se pice pocelo naplacivati, kao sto se naplacuje u svim drugim vozovima, zatim su se pokvarili oni televizori, da bi na kraju Olimpik Ekspres postao jedan sasvim obican voz koji je, istina, isao i dalje brze od ostalih vozova, ali ga vise nismo voljeli jer nas je sve u njemu podsjecalo na lijepa iznevjerena obecanja. Takav je ostao sve do pred rat. Zapravo sve do dana kada je zajedno sa zeljeznickom prugom od Beograda do Ploca umro kao sto ponekad umiru nezive stvari koje su cinile zivot.
Ponekad se ucini da bi sve bilo drukcije da je Olimpik Ekspres ostao isti onakav kakav je bio u prvim mjesecima svoga postojanja. Da su stjuardese i dalje raznosile besplatne sendvice, da su radili televizori i da je jedan voz ostao cudo medju vozovima, mozda se zivot ne bi raspao onako kako se raspao. Ponekad se ucini da je bilo potrebno samo malo urednosti i upornosti pa da izbjegnemo sve ono za sta danas vjerujemo da smo trebali izbjeci i sto nazivamo skupnim i nepreciznim imenom rata. Nije blizu istini da rata ne bi bilo da je Olimpik Ekspres ostao onakav kakav je trebao biti, ali je plemenito vjerovati u to. Plemenitost vjere je u ovakvim stvarima vaznija od istine.
Na ulasku u sarajevsku Zeljeznicku stanicu televizor u Olimpik Ekspresu redovno je svirao sintesajzersku verziju pjesme Kad ja podjoh na Bembasu. U turistickome smislu to nije mogao biti pun pogodak. Pjesma je bila tuzna, a cudno je da te grad u koji dolazis kao turist s vrata docekuje s tuznom pjesmom. Ali nije vazno, niti je ikad bilo vazno, pogotovu jer Sarajevo nikada nije imalo svoju veselu pjesmu. Cak i ona o agama Sarajlijama koji vino piju nije sarajevska, nego je ilidzanska.
Kad ja podjoh na Bembasu bila je i posljednja odjavna pjesma Televizije Sarajevo. Svakoga dana tuzna je pjesma odjavljivala program. To je vec imalo smisla jer televizijski program nije namijenjen turistima, a tuga je put da se covjek zamisli nad sobom i svojim rukama. Sarajevska televizija je tako, nehotice, apelirala na Bosance da se zamisle nad sobom.
Voz koji ima počasno mesto u jugonostalgičarskoj mitologiji bio je upravo pomenuti Olimpik, za koji upućeni tvrde da je bio najbolji koji je ikada vozio na SFRJ prostorima.
- Eh...legendarni Olimpik ekspres... - uzdahnuo je Nemanja Bojanić. „U tri navrata sam imao čast voziti se ovim čudom na šinama. Taj elektromotorni voz, čije je garniture proizveo mađarski GANZ bio je ponos i dika ŽTO Sarajeva i celih Jugoslovenskih železnica. Beše to voz visokog komfora. Sastavljen od troja kola prvog razreda, sa udobnim sedištima, mini-barom, televizijskim prijemnicima, video rekorderima (na kojima se, najčešće puštao legendarni film „Valter brani Sarajevo“), zatim lepe, kulturne i načitane stjuardese, skockano osoblje koje deli bombone, sokiće i lanč-pakete upakovane u PVC kesice sa logotipom ŽTO Sarajevo. Bio je pojam udobnosti, brzine i kvaliteta. U njegovom rangu bili su još samo „Zeleni vlak-Emona“ koji je saobraćao na relaciji Beograd - Ljubljana, te „Marjan“ na relaciji Zagreb - Split. Olimpik je predstavljao jednu pravu i uređenu železnicu kakvu više nikad nećemo imati. Nažalost, doživeli smo da je dobar deo garnitura isečen, da je jedna „sačuvana“, trune u Doboju, a da jedan ili dva potpuno deklasirani i devastirani saobraćaju na lokalnim vozovima Sarajevo - Zenica i Sarajevo - Konjic. Tužan kraj ovih prelepih vozova - kaže Bojanić.
Olimpik je bio neverovatno tiha mašina, seća se Petko Stanojević.
- Toliko tiha da su, nažalost, stradali mnogi pješaci na pruzi. Koliko je bio nečujan svjedoči i ona čuvena rečenica iz neke serije, kada jedan od junaka kaže: „Čuj Olimpika, ništa se ne čuje“- pamti direktor Železnica RS.
Sabaton wrote:Ima li još neko, osim mene da voli putovati vozom?
Meni je to pravi gust i zadovoljstvo. Od svih vidova saobraćaja željeznice su mi najljepše.
Gledaš one predivne pejzaže dok putuješ, izađeš vani ispred kupea, prošetas, uvijek upoznaš neke nove ljude, a Boga mi desi se i poneka ljubav.
Evo gledam na Al Jazeeri da će se od Beograda do Budimpešte ići za neka 3 sata, što je ultra brzo.
Blago im se. Nama osim što su ukinuli liniju za Budimpeštu i Ploče, nema nocnog za Zagreb, a lokalcima se pretežno voze Cigani i sirotinja.
Zašto treba da se vozimo 9 sati do Zg, a o nekim direktnim linijama za dalje i da ne govorimo. :/
Zašto se vozimo u vagonima starim 30 god?
Ne mogu da vjerujem da stalno slušam priču o zastarjelim prugama i vozovima, kao da se ne može uzet kredit od EUROPE i obnoviti?
Imaš veliki Like od mene za temu!
Ja sam bukvalno odrasla u vozovima. Otac bio inženjer saobraćaja, radio čitav život u Željeznicama. Vozila se vozovima od kad znam za sebe. Zato mi nema gore tuge od propasti željezničkog saobraćaja u BiH.
Za mene je ovo i dan-danas najljepše prevozno sredstvo na svijetu!
Da, slažem se. vozovi su zakon. Volim ih. Ali me boli kad želim putovati negdje.. iz Sarajeva kad nemaš nikakvu konekciju. Samo jedna veza za ZG, a voz ide u 10 ujutro a dolazi navečer u 8 ili 9! Više puta se desilo da puno kasni
I onda gubiš dan u ZG, moraš platiti smještaj itd itd.
S noćnim je bilo bolje.. za Bg neću ni pričati, Budimpešta pogotovo.. ako neko želi iz ZG Ili BG doći u BiH i dalje nastaviti vozom, ne može jer nema konekcije
To mi je užas. Jasno je meni gdje živim, ali smeta mi sto su vozovi predmet izivljavanja određene grupacije ljudi čija je glavna odrednica - novac. 9 sati do grada koji je 400 km udaljen od SA je ipak previše! U EUROPI se ove relacije prelaze za 2 sata max
Žalosno je ovo sve. Jedna međunarodna veza za jednu evropsku državu je katastrofalno
Obožavam vozove i putovanja istim, ali u našoj zemlji putovati danas vozom je gubljenje vremena i jad i bijeda. Prije rata je bio pravi gušt putovati. Uvijek su me fascinirali peroni i vozovi na njima. Imao sam priliku vani da putujem vozom i to je pravi užitak. Kad se voziš imaš osječaj da ne ideš više od 50 km na sat, ali kad stojiš vani na peronu i pored tebe proleti voz izgleda stravično kojom brzinom proleti. To je samo dokaz kako su pruge i sam voz dobro konstruisani da kad se voziš imaš maksimalnu udobnost i da ne osjetiš brzinu. Zamislite da rekonstruiše se pruga i da se uvedu prvi brzi vozovi i da relaciju Sarajevo - Zagreb pređete za 2 sata, što je realno. Pa niko nikad ne bi sjeo u automobil i putovao za Zagreb i mogli bi ste na obdan otići vratiti se.
Dok sam zurio na fakultet, nema nista gore. Nikad doci, neudobno, guzva, smrdi.
Ali, prije ljeti dok je neobavezno pa istim do Rajvose na partije, ili na more sa ekipom, cak ti i odgovara da malo duze ide.
Da je normalna drzava, vecina bi isti koristila. Ovako je zalosno.
Better Man wrote:Obožavam vozove i putovanja istim, ali u našoj zemlji putovati danas vozom je gubljenje vremena i jad i bijeda. Prije rata je bio pravi gušt putovati. Uvijek su me fascinirali peroni i vozovi na njima. Imao sam priliku vani da putujem vozom i to je pravi užitak. Kad se voziš imaš osječaj da ne ideš više od 50 km na sat, ali kad stojiš vani na peronu i pored tebe proleti voz izgleda stravično kojom brzinom proleti. To je samo dokaz kako su pruge i sam voz dobro konstruisani da kad se voziš imaš maksimalnu udobnost i da ne osjetiš brzinu. Zamislite da rekonstruiše se pruga i da se uvedu prvi brzi vozovi i da relaciju Sarajevo - Zagreb pređete za 2 sata, što je realno. Pa niko nikad ne bi sjeo u automobil i putovao za Zagreb i mogli bi ste na obdan otići vratiti se.
Ne samo Sarajevo Zagreb- vec da se uspostavi liniju Sarajevo Minhen, brzim vozovima. i obratno. i onda ce dosta dijasporaca i ovih domicilnih putovati vozom, udobnije od autobusa, sigurnije od auta, a i sa avionima je tu u nekoj klasi,mada i jedna i druga strana imaju prednosti i mane.. Trebalo bi samo srediti stanje tako da se ne staje kod svakog potoka, nego da bude, po mojoj procjeni barem 5 glavnih stanica za ove brze vozove gdje ce ljudi dolaziti i ukrcavati se. I da barem se koliko toliko osavremene pa da ne pustaju prodavace svega i svacega da ulaze u vagone. Nedavno zena priglavke prodaje u vagonu , jednom u Banja Luci deda donio slatkisa i prodaje. mali smoki 1 KM,mala cokoladica 2 cokolada EUROBLOCK 3 KM.. Pravi biznis covjek. a i da konacno sklone po stanicama u RS one zastarjele teretne vagone i da bar prefarbaju stanice. da se to toliko koliko dovede u red
Ajatolah_ wrote:@piupiu
Vozi li ovo još uvijek i na kojoj relaciji?
Inače, nekad mi je odgovarala linija Sarajevo-Budimpešta dvaput godišnje, i volio sam se voziti, ali to više ne postoji... Sad mi hipotetički odgovara još samo linija Zenica-Sarajevo, no kako brzi idu dvaput dnevno od čega je jednom sabahile, a lokalnom treba oko 2.30h 'em su razvaljeni, nije ni čudo da ne pamtim kad sam se zadnji put vozio.
Ovo je Koncarev elektromotorni voz koji je njima vraćen zbog toga jer naše pruge ne zadovoljavaju da se ovaj voz koristi na njima. A taj za Zenicu ide ujutro u 4.45 h
Stigne se nekad za 2 sata, malo jače. A udaljenost je oko 70 km. Sporo mnogo sporooo Koncarev je bio dobar, imali su dobar sistem da im je povratna iz Mostara 28 KM koju bih rado plaćao jer taj voz nije napravljen da se fukara vozi u njemu
A da. I mene je sramota voziti se lokalnim, užasno je stanje,
Srećom mogu pomalo putovati, pa tako sjednem u voz koji prelazi relaciju približnu relaciji Sarajevo-Zagreb. Put trajao 2,5 sati. Iako je ljudima koji žive van BIH to normalno, nama je pomalo nadrealno iskustvo nakon BiH vozova gledati na displeju brzinu kretanja voza i vidjeti 250 km/h...
A ja sam takođe ljubitelj vozova, da je sreće svuda bih išao vozom.
A mislim da je problem željeznica više politički nego tehnički pa i ekonomije BiH ili FBiH, to jeste ne dozvoljava se obnova i napredak željeznica da ovi političari što su se uvalili u poslove transporta kamionima i cisternama ne izgube profit.
Hakiz wrote: A mislim da je problem željeznica više politički nego tehnički pa i ekonomije BiH ili FBiH, to jeste ne dozvoljava se obnova i napredak željeznica da ovi političari što su se uvalili u poslove transporta kamionima i cisternama ne izgube profit.
A, zemlja koja nema funkcionalnu željeznicu može se pozdraviti sa svojom ekonomijom ... logistika je krvotok.
Hakiz wrote: A mislim da je problem željeznica više politički nego tehnički pa i ekonomije BiH ili FBiH, to jeste ne dozvoljava se obnova i napredak željeznica da ovi političari što su se uvalili u poslove transporta kamionima i cisternama ne izgube profit.
A, zemlja koja nema funkcionalnu željeznicu može se pozdraviti sa svojom ekonomijom ... logistika je krvotok.
, jednom u Banja Luci deda donio slatkisa i prodaje. mali smoki 1 KM,mala cokoladica 2 cokolada EUROBLOCK 3 KM.. 
Pravi biznis covjek. a i da konacno sklone po stanicama u RS one zastarjele teretne vagone i da bar prefarbaju stanice. da se to toliko koliko dovede u red
