Reporter „Blica“ na tradicionalnoj zabavi Roma u Valjevu gde se pevalo, igralo, a i mis izabrana
Pusto srpsko na romskome balu
Autor: Dragan Todorović | 03.08.2007 - 08:57
Hotel „Narcis“, u holu ispred glavne i najveće hotelske sale čovek za stolom, deli brojeve stolova, upućuje goste gde da sednu. Već deset uveče, ali tek zagrevanje, sve to u večernje toalete, frizure i ostali stajling, orkestar se još štima, organista, vele iz Beča, samo čini: Jen, jen, jen.
Ljudi, sa svoji bliži, sedaju za sastavljene stolove, za pojedinačne astale, sve se napuni, svak se obuk'o kako priliči i najbolje, ima u šareno, ima u lila, a ima i u crno, sa bele kravate i ostalu belinu. I i jošte svi piju „koka-kolu“ i puše taj „marlboro“. Jedan, domaćin li je, Dejan Marinković, predstavi pevača: Ajmo veliki aplauz za Dragana Italijana, bi aplauz, bi ta ciganska muzika, bi i da se razume, „Ljubav mi srce mori“... Onaj Dejan požele svima dobrodošlicu, drago mu što su u ovolikom broju i tradicionalno svi na okupu, najavi grupu „Regina“, koja prva u Evropu, koja će otpeva romsku himnu „Đelem, đelem“. Ko na svaku pozornicu ugasi se svetlo, sa svoj šešir i svoji brkovi javi se šef orkestra plus solista Slobodan Maksimović Regi, zapeva, igračice u taj veliki šareniš uzeše da stižu i pretiču muziku. „Regina“ se predstavi sa još nekoliko numera, bubnjar Mire objasni da je poslednja stvar bila „Androvera“, ruska pesma, veli, znaš, Vera je rusko ime.
Jopet se javi onaj Dejan, jopet sve pozdravi, predstavi organistu iz Beča, reče da svi 'oće veselje do zore. Onaj Dejan za počasni sto sprovede goste iz Beča, sedoše gosti iz Beča, vidi se da su iz taj Beč, muški u odela i majice, muški tetovirani, pa još u boji, a ženskinje ko ženskinje, ima crne, ima u bretele, i ima sa brunclik frizuru, zlatne pantalone i ostalo zlato. Muzika krenu „Nemam majke, nemam oca“, diže se ona sa brunclik frizuru, manu rukom, još manu, diže se cela sala, diže se ceo Beč, sve stade da zurli i uvija.
Bi tu svega, sve se nastavi po srpski, bi tu pesme, pića, a najviše te „koka-kole“, bi i večera, pečenje praseće, sve se to do'vatilo pa samo čini: Joj, joj, joj. Onaj Dejan pozva devojke da se pripreme za izbor mis, glavni domaćin bala Rade Jovanović nam objasni da je ovo tradicionalni bal, osmi, deveti po redu, bilo u čast pokojnog Milana, ali sad se sve to prevazišlo i postalo tradicionalno, zvali i opštinsku vlast, nije niko doš'o, bili okupirani sa ministar Velja, koji taj dan bio u Valjevo, a Velju nisu zvali. Još Rade reče da ima gostiju iz Mladenovac, Čačak, Obrenovac, Beograd, da ima iz Austrija, Švajcarska, Italija...
Onaj Dejan predstavi žiri za izbor mis, gospođa Verica, gospodin Malja iz Obrenovac, gospođa još, bi tuš, žiri izađe da gleda lepotice, stadoše i lepotice pred žiri, sve neka deca, i manje deca, kandidatkinje se predstaviše, pa prođoše salu, pa se uhvatiše u kolo, pa se i svi prisutni uhvatiše u to kolo, bi još jedan tuš, pa još jedan, onaj Dejan zamoli žiri da se povuče i odluči. Prisutni stali žamore, navijaju, vele najlepša Ruža, vidi se predsednik žirija gospodin Malja Jovanović nije te ocene. I dođe do odluke, predsednik Malja pljesnu jednu „izbeljenu“ kandidatkinju gde treba, onaj Dejan uze proglašava, druga pratilja Ruža Mitrović, prva pratilja, pošto ima lepu kosu, dobi fen za kosu, a lepotica, a mis, lično ona što je pljesnu predsednik Malja, gospođica Suzana Jovanović iz Obrenovac. Predsednik stade do mis da se uslika, onima što su protestvovali uzvrati da su oni gosti, pa kad, u svoju Šaban Šaulić frizuru, diže ruke, kad zapeva, „Ona, ona, vredi miliona“, sve stade da mu prilazi i čestita. Onda to sve uze da traje i da se sastavlja, po srpski, do zore i sabajle, bi i ta tombola, pobednik osvoji, šta, pa prase.
:D
