Tu u Dodikovom izlaganju se vidi razlika između onoga što bi se moglo nazvati
dejtonski entitet RS s jedne i
srpska država zapadno od Drine iz 1992. godine. To jeste, razlika između srpskih ambicija i stvarnog stanja na terenu. Uspjeli su razdvojiti narode i to je najveći dobitak za njih, ali samo to je nedovoljno.
Najveća frustracija njihova i jeste u tome što je Dejton (koliko god da nam je zla nanio, od entitetskog veta pa nadalje) poprilično iznevjerio i ratna očekivanja rukovodstva bosanskih Srba. Najbolje je to opisao Nikola Koljević u knjizi o stvaranju RS-a, gdje nabraja sve što su Srbi izgubili kako bi imali autonomiju na dijelu teritorije BiH. Oni su tada, a očito i danas, nezadovoljni zato što:
1) ne mogu uspostaviti zajedničku ekonomiju Srbije i RS;
2) RS izgubila kontrolu nad 2/3 resursa u BiH (demografskih, urbanih, ekonomskih, energetskih, da ne nabrajam dalje).
3) sam teritorij nije homogen, već je izrazito razuđen i razbijen na 3 dijela, od kojih samo 1 ima direktnu vezu sa Srbijom.
Bilo koji od ova 3 problema srpska politika ne može riješiti nikakvim drugim sredstvom nego ratom. Zato moramo biti oprezni, jer bilo kakav pokušaj da nešto ostvare od ovoga gore se samo može slomiti preko naših leđa. U međuvremenu forsirati NATO put jer u ovom momentu bolji sigurnosni okvir ne postoji (mada se čovjek samo u sebe treba uzdati, ali nije loše bit članica Saveza svejedno).
Kome nije mrsko čitati ćirilična slova (iz Koljevićeve knjige):
- Наспрам хидроцентрала у сливу ријеке Неретве (Јабланица, Салаковац, Грабовица, Мостар) Рама и Чапљина на територији МХФ – укупне снаге 1.977 MW, РС тренутно припадају хидроелектране Требиње, Вишеград, Бочац (на Врбасу) и Јајце – укупне снаге 842 MW, и од њих се мапама одузима Вишеград и Јајце 1 и 2 – укупне снаге 445 MW;
- МХФ припадају алуминијумски комбинат у Мостару, једине двије цеметаре (Какањ и Лукавац), индусдтријски комплекси у Брези, Високом и Зеници, тузлански базен (фабрика Сода-со, ХАК, Коксара);
- У области намјенске индустрије МХФ припадају сви постојећи капацитети – фабрика експлозива у Витезу „Братство“ Травник, „Славко Родић“ Бугојно, „Игман“ у Коњицу, „Зрак“ Сарајево, „Побједа“ Горажде;
- Наспрам двије највеће термоелектране (Тузла и Какањ) и низ мањих фабричких термоелектрана – укупне снаге 1.957 MW на територији МХФ, РС припадају двије термоелектране (Угљевик и Гацко) укупне снаге 600 MW;
МХФ - Muslimansko-hrvatska Federacija, za one koji na pravu možda nije bilo jasno. Obratite pažnju na dio kad govori o namjenskoj industriji.
I na kraju ovo:
Ваздушне луке, Сарајево, Тузла, Мостар припале би МХФ, у РС би једино остала Бањалука;
Čuj Boga ti, oni su htjeli još jedan aerodrom. Sve ovo što Koljević nabraja nije bez razloga. Kakve ovo veze ima sa Dodikom? Ima zato što se on odavno ne drži onoga što je dejtonska RS, već ratna RS; tj. vraća se na ambicije srpskog rukovodstva iz 90-ih i snove o zajedničkoj državi sa svim ostalim Srbima. Naš opstanak je vezan isključivo za BiH (čak i ovakvu, sa luđačkom košuljom) i zato nas se direktno tiče ta Dodikova priča o ujedinjenju Srba pod jedan krov. Ta ideja je obrnuto proporcionalna našem opstanku. Ko to ne konta, onda ne znam stvarno.
Što ne dovede Suljagića, Tokića, Salkića i Kurtčehajića da mu gledanost ode 500%, ali nešto ne sme bre nego pusti monologe Šešelja, Dodika, Vučića, Lazanskog.... 
Pa valjda euro putu?!? Nema atlanskog puta, objasnio milorad, uz pomoć špirića, majkićke, stevandića, lazara prodanovića i dekana ćeranića. Naravno i vučić je pozdravio dogovor o programu reformi a i rus je rekao da to nije ANP! Znači nema da može! Euro, euro samo. 
