Zasto niste ugasili celik? Zasto ste ga restruktuirali, povukli rucnu i polako?skoronikako wrote: ↑04/01/2021 12:33Pa sto se raspade onda taj raj na zemlji?nosara wrote: ↑04/01/2021 12:27 Mozgovi su im isprani, nema povratka. Njima je normalno da sve placaju po pet puta, da je drzava suprotna strana koja je tu da ih proganja, da je profit najvazniji, cak i profit nekog bjelosvjetskog olosa koji je dno.
Cuj, sto su drzali ljude na poslu, a nije bilo profita? Rekli englezi ne mere ovo.
Treba da voda kosta vise od nafte, nije nasa. Struja isto. Ne mere, reko englez.
Normalno je da ti drzava nista ne da, pa svakako nije nasa nego njihova.
Dobio stan of firme, a, pa tu nejma profita, kako to more? Svasta.
On voli fino da digne kredit, uvali se do pemzije, placa mafijasku kamatu i kupi stan na Alipasinu od mene, a ja ga dobio dzaba. A nije mi ni bio prvi.
Ti sve gledas iz svoje perspektive. Tako je nekom i rat valjao, ali objektivno gledano to je jedno veliko sranje. Kao i Jugoslavija. Kao i danasnje stanje, sto se opet moze pripisati "strucnjacima" iz Jugoslavije.
To je ono sta ja trubim na ovome forumu godinu dana vec. Ovdje se je samo kolo okrenulo, familije koje su bile na vlasti prije su se vratile na vlast, zajedno sa svojom fasistickom ideologijom i ocekuju da povrate kmetsko upravljanje, sto im dobro prolazi za rukom. Jedini stub(p) odbrane od toga je obrazovanje, ako uporedimo kvalitetu obrazovanja 1990 i danas vrlo lako cemo doci do zakljucka da iz godine u godinu gubimo na kvaliteti istog, jer obrazovan kmet nije dobar kmet.
Glede obrazovanja, neki dan gospodja infektolog, ne upamtih ime, zao mi je... Kaze profesorica, obrazovanje nije naruseno, nego ruinirano, dakle nema popravke. Kaze kad je radila u bivsoj drzavi, 15 godina pred penziju doktora mislilo se na zamjenu i primalo se novih mladih kadrova, da bi stasali uz ove stare i bili kvalitetni i upotrebljivi odmah.dr_Evil wrote: ↑04/01/2021 12:45To je ono sta ja trubim na ovome forumu godinu dana vec. Ovdje se je samo kolo okrenulo, familije koje su bile na vlasti prije su se vratile na vlast, zajedno sa svojom fasistickom ideologijom i ocekuju da povrate kmetsko upravljanje, sto im dobro prolazi za rukom. Jedini stub(p) odbrane od toga je obrazovanje, ako uporedimo kvalitetu obrazovanja 1990 i danas vrlo lako cemo doci do zakljucka da iz godine u godinu gubimo na kvaliteti istog, jer obrazovan kmet nije dobar kmet.
Onda se jave trolovi tipa joe_black na ovome forumu da nam objasne kada platis porez da to vise nisu tvoje pare i da se nemas razloga pitati gdje se trose. Hoce da nam poruci da je to harac koji placamo begu da nas ne bije i da on nije duzan nista da nam gradi od toga i da ne treba da pravda racune.
1991 i rat se nisu dogodili slucajno, oni su na tome radili desetljecima, pa izmedju ostalog izdavajuci knjige kakve kolega forumas kopira. Radi se o 3 bratske ideologije koje stoljecima handre balkan, i Tile im je kolo razbio, nazalost kratko, previse kratko
Sam si sebe demantovao.Haris.ba wrote: ↑04/01/2021 12:52 https://www.google.com/url?sa=t&source= ... dvLnX3faI6
Evo, uspio sam naci sto sam citao o stanogradnji.
Pogledaj ove podatke.
1974 1978 1983
Tražili stan/Dobili stan Tražili stan/Dobili stan Tražili stan/Dobili stan
Visoka stručna sprema 7,0/13,8 8,6/15,1 9,6/14,1
Viša stručna sprema 6,5/8,5 5,7/10,2 6,7/9,6
Srednja stručna sprema 20,2/19,8 22,7/21,0 22,9/22,0
Niža stručna sprema 5,9/5,1 5,8/4,5 5,0/4,7
VKV radnici 10,2/11,3 11,3/11,3 8,8/9,8
KV radnici 26,0/22,7 25,8/22,1 26,7/23,8
PKV radnici 12,4/10,1 10,1/8,2 9,9/7,9
NKV radnici 11,5/8,5 9,1/7,4 10,4/8,1
Ukupno 100,0 100,0 100,0
Ukupan broj izgrađenih stanova u Jugoslaviji 1976.-1989.
Godina Ukupno Društveni
sektor
Privatni
sektor
Broj stanova
na 1000
stanovnika
Postotak
društvenih u
ukupnim
1976. 149.935 60.921 89.014 7,0 40,6
1977. 142.291 52.582 89.709 6,5 47,0
1978. 137.595 50.387 87.208 6,3 36,6
1979. 145.697 55.528 90.169 6,6 38,1
1980. 136.697 48.583 88.114 6,1 35,5
1981. 149.175 57.822 91.353 6,6 38,8
1982. 138.722 53.304 85.418 6,1 38,4
1983. 139.867 51.667 88.300 6,1 36,9
1984. 130.845 43.760 87.805 5,7 33,4
1985. 127.589 42.706 84.883 5,5 33,5
1986. 129.996 45.198 84.798 5,6 34,8
1987. 120.269 38.094 82.175 5,1 31,7
1988. 119.332 36.281 83.051 5,1 30,4
1989. 116.236 30.220 86.016 4,9 26,0
Izvor: Statistički godišnjak Jugoslavije 1990, str. 95 i 106.
Potkraj sedamdesetih i duž čitavog razdoblja osamdesetih, cijene stambene
izgradnje dosegle su razinu izvan svake logične proporcije s nacionalnim dohotkom,
Opet Mega-giga? Da nisi zavrsio Mega-trend Univerzitet? Svakako zbucis kao sama krema SNS/SRS iz tog obrazovanja?Login7777 wrote: ↑04/01/2021 10:25 Tito im je dao tako što se mega giga zaduživao. Dug je rastao 17% godišnje, on umro, pa država u bankrot. Bukvalno je napravio plodno tlo za ekonomski krah i raspad države.
Pogotovo nedopuštajući reforme i kretanje ka otvorenijem i slobodnijem društvu i ekonomiji koje su zahtjevali liberalnije snage unutar partije.
Đilasa, jarana iz rova, šutno nogom i prognao jer je tražio veće slobode.
Sva retardiranost se i ogleda u mitologiji o tom liku, u ideološkom slijepilu.
Al razumljivo je to, kad su djeca bila ispirana kultom ličnosti od bukvara do fakulteta.
Pa bilo nas briga. Sam si rekao "restrukturirali". To je trebalo i Jugoslaviji. Celik bi bio ugasen da nije ovog zadnjeg pokusaja. Ovo ti je sad bukvalno na aparatima, pa ako se izvuce, izvuce.
drndalo wrote: ↑04/01/2021 13:00Opet Mega-giga? Da nisi zavrsio Mega-trend Univerzitet? Svakako zbucis kao sama krema SNS/SRS iz tog obrazovanja?Login7777 wrote: ↑04/01/2021 10:25 Tito im je dao tako što se mega giga zaduživao. Dug je rastao 17% godišnje, on umro, pa država u bankrot. Bukvalno je napravio plodno tlo za ekonomski krah i raspad države.
Pogotovo nedopuštajući reforme i kretanje ka otvorenijem i slobodnijem društvu i ekonomiji koje su zahtjevali liberalnije snage unutar partije.
Đilasa, jarana iz rova, šutno nogom i prognao jer je tražio veće slobode.
Sva retardiranost se i ogleda u mitologiji o tom liku, u ideološkom slijepilu.
Al razumljivo je to, kad su djeca bila ispirana kultom ličnosti od bukvara do fakulteta.
SFRJ bila prezaduzena? Jasta. Sta bi onda rekli za sve sadasnje dugove bivsih republika, cak i korigovane za inflaciju...?
Bankrot? Ocito veze nemas sta to znaci. Ugrubo, kada su ti obaveze vece od Cjelokupne Imovine zreo si za bankrot. SFRJ je nekada imala probleme sa tekucom likvidnoscu, to ti je ono “cash-flow”, u stranjskim parama... Moglo se to kako rijesiti, uzimavsi jos vise kredita, kao mi sada... Medjutim, neko pametan tada je znao da ne valja previse toga uzimati, postanes ovistan. Nekada moras presjeci... Posebno kada znas da sto vise uzmes, vise si sklon stezanju jaja u saci, tudjoj...
Ali kome to pricati...
Drndalo je prije svega rekao da uzimanjem previse kredita postajes previse ovistan o volji kreditora, ne racunajuci samo racionalizaciju necega, nego strateski rizikujes da neko moze da te “neguzi” ako hoce. Zbog raznih razloga. To je jedan od razloga zasto se nekada islo u aranzmane sa MMFom, a nekada u “ekonomske stabilizacije”... Ispravno ili ne, lakse je sada pricati i biti general, sa znanjem iz 2021, lako je odlucivati sta je bilo bolje 1974... Medjutim, 1967 odlucivati sta poduzeti da bi 1975 bilo nesto, je bilo puno teze...skoronikako wrote: ↑04/01/2021 13:44Pa bilo nas briga. Sam si rekao "restrukturirali". To je trebalo i Jugoslaviji. Celik bi bio ugasen da nije ovog zadnjeg pokusaja. Ovo ti je sad bukvalno na aparatima, pa ako se izvuce, izvuce.
Nije ekonomija samo godinu, dvije ili tri. O tome je trebalo razmisljati decenijama. Planovi se ne prave samo za godinu nego minimalno za pet, a cesto i vise.
Nego, napisa Drndalo ovdje sad jednu istinu koju ne zelite prihvatiti. Uzimanjem kredita postajes previse zavisan, a kad si previse zavisan moras rezati troskove, a kad rezes troskove moras opustati one koje si zaposlio da kupis socijalni mir, a bez socijalnog mira znamo sta se desava.
Gledajuci realno jedna od najvecih firmi u Jugoslaviji nije bila odrziva upravo zbog tog. ŽZ 1989. proizvela 1.8 miliona tona sa 24.000 radnika, dok sad AMZ proizvede 800.000 sa 2.400. Naravno da ne smijemo zaboraviti napredak tehnologije i ulogu koju to igra u svemu ovome, ali vidimo i ogroman problem.
Jugoslavija je bila odlicna za jedne, dobra za druge, losa za trece. Rat je bio odlican za jedne, dobar za druge, los za trece. BiH je odlicna za jedne, dobra za druge, losa za trece. Objektivno sva tri stanja su losa ako se poredimo sa Evropom.
Dobro je da ti znas...Login7777 wrote: ↑04/01/2021 13:45
Svašta, tačno nemaš pojma o čemu pričaš. Moglo se to lako riješiti? Pa i jest se tako riješilo sa 6 mlrd hitnog kredita 1982., slično kao kad je Grčka bankrotirala prije nekoliko godina pa su krenule mjere štednje. "Neko pametan je tada znao da ne valja previše toga uzimati...", a SFRJ se godišnje zaduživala sa rastom od 17%, pa kad je nastupio bankrot izmoljakala dodatnih 6 mlrd.
Prije rata u Željezari Zenc je radilo 22 000 ljudi na vrhuncu i na nekim radnim mjestima je radilo po četvero iako je trebao jedan čovjek da radi.drndalo wrote: ↑04/01/2021 15:15Drndalo je prije svega rekao da uzimanjem previse kredita postajes previse ovistan o volji kreditora, ne racunajuci samo racionalizaciju necega, nego strateski rizikujes da neko moze da te “neguzi” ako hoce. Zbog raznih razloga. To je jedan od razloga zasto se nekada islo u aranzmane sa MMFom, a nekada u “ekonomske stabilizacije”... Ispravno ili ne, lakse je sada pricati i biti general, sa znanjem iz 2021, lako je odlucivati sta je bilo bolje 1974... Medjutim, 1967 odlucivati sta poduzeti da bi 1975 bilo nesto, je bilo puno teze...skoronikako wrote: ↑04/01/2021 13:44Pa bilo nas briga. Sam si rekao "restrukturirali". To je trebalo i Jugoslaviji. Celik bi bio ugasen da nije ovog zadnjeg pokusaja. Ovo ti je sad bukvalno na aparatima, pa ako se izvuce, izvuce.
Nije ekonomija samo godinu, dvije ili tri. O tome je trebalo razmisljati decenijama. Planovi se ne prave samo za godinu nego minimalno za pet, a cesto i vise.
Nego, napisa Drndalo ovdje sad jednu istinu koju ne zelite prihvatiti. Uzimanjem kredita postajes previse zavisan, a kad si previse zavisan moras rezati troskove, a kad rezes troskove moras opustati one koje si zaposlio da kupis socijalni mir, a bez socijalnog mira znamo sta se desava.
Gledajuci realno jedna od najvecih firmi u Jugoslaviji nije bila odrziva upravo zbog tog. ŽZ 1989. proizvela 1.8 miliona tona sa 24.000 radnika, dok sad AMZ proizvede 800.000 sa 2.400. Naravno da ne smijemo zaboraviti napredak tehnologije i ulogu koju to igra u svemu ovome, ali vidimo i ogroman problem.
Jugoslavija je bila odlicna za jedne, dobra za druge, losa za trece. Rat je bio odlican za jedne, dobar za druge, los za trece. BiH je odlicna za jedne, dobra za druge, losa za trece. Objektivno sva tri stanja su losa ako se poredimo sa Evropom.
Spominjes Zeljezaru. Bilo je tu sranja raznih, moj stari je dosta radio s njima, izvoz crne metalurgije. Spominjes brojeve, ono sto je razlicito mentalno bilo je da nije bio glavni cilj profit firme kao takve, nego je ideja bila kako da od te firme u prosjeku cijelom Drustvu ostane vise koristi... Pa je bilo i previse zaposlenih, ali je cinjenica da je Zenica narasla u respektabilan grad, zahvaljujuci Zeljezari, i kamari drugih stvari uzrokovanih Zeljezarom, ali i samim brojem zaposlenih, koji su dobijali redovne plate... Vise se para obrce kada 24.000 ljudi trosi x miliona plata, nego kada bi istu kolicinu novca potrosili na samo 8.000 ljudi.
Multiplikator ekonomije. Nije idealno, ali biras izmedju 2 krajnosti. Dobiti sireg drustva, ili profitne margine vlasnika. Vlasniku je ovo drugo vaznije. Stanovnistvu ovo prvo...
Naravno da je nekada to trebalo postavljati na zdravije osnove, zajedno sa modernizacijom Zeljezare i ozbiljnim smanjenjem zagadjenja... Na nasu veliku zalost, Tito kao najozbiljniji igrac u kontroli raznih losih klonova, nije mogao zivjeti 200 god. da bi mi odrasli kao 3 generacije koje vise-manje misle svojom glavom, a ne kao podanici bilo koga koji se samo naguzuju, i kad treba i kad ne treba, preventivno... Da ne bude nesporazuma, cijelo Drustvo, ne samo Zeljezara...
drndalo wrote: ↑04/01/2021 15:29Dobro je da ti znas...Login7777 wrote: ↑04/01/2021 13:45
Svašta, tačno nemaš pojma o čemu pričaš. Moglo se to lako riješiti? Pa i jest se tako riješilo sa 6 mlrd hitnog kredita 1982., slično kao kad je Grčka bankrotirala prije nekoliko godina pa su krenule mjere štednje. "Neko pametan je tada znao da ne valja previše toga uzimati...", a SFRJ se godišnje zaduživala sa rastom od 17%, pa kad je nastupio bankrot izmoljakala dodatnih 6 mlrd.
Deder nam izracunaj u kojem je to periodu rast zaduzenja bio 17%, koliko je to trajalo, i sto je najvaznije, kolike su hile glavnice svega toga, jer sam % bez startne glavnice malo znaci za siru sliku... I daj nam neke sada uporedne podatke o stopi rasta zaduzenja zemalja nasljednica, te njihovoj totalnoj zaduzenosti. Da steknemo sliku...
Bil’ ti volio biti zaduzen 5000 KM sa stopom rasta od 17%, ili 5.000.000 KM sa stopom od “samo” 5%...?
Mala novost za te, SFRJ tada da je trazila odjednom 20 milijardi, dobila bi ih bez ikakvih problema... A ti nam gataj zasto? Zato sto nista nije imala vrijedno? Jastaradi... Definicija bankrota je jelde da ti kreditori daju i sakom i kapom kad vise nemas nista? Aha...
Sto se Grcke tice, jos nasi djedovi imali uzrecicu “duzan ko Grcka”, dakle davno prije 2.sv.rata... Nije to kod njih nova situacija...
Odluke nije lahko donositi, ali u tim odlukama se ogleda uspjeh ili neuspjeh sistema jer ljude koji donose odluke postavlja sistem kroz prvo obrazovanje pa onda posao i iskustvo. Na kraju, strucnjak nije osoba koja je u stanju objasniti zasto je neka odluka dobra ili losa nakon sto vidi sta ostaje iza te odluke, nego neko ko je to u stanju uraditi ranije i samim tim izazvati pozitivne promjene. Ocigledno je falilo, i ocigledno nam i dalje fali strucnjaka.drndalo wrote: ↑04/01/2021 15:15 Drndalo je prije svega rekao da uzimanjem previse kredita postajes previse ovistan o volji kreditora, ne racunajuci samo racionalizaciju necega, nego strateski rizikujes da neko moze da te “neguzi” ako hoce. Zbog raznih razloga. To je jedan od razloga zasto se nekada islo u aranzmane sa MMFom, a nekada u “ekonomske stabilizacije”... Ispravno ili ne, lakse je sada pricati i biti general, sa znanjem iz 2021, lako je odlucivati sta je bilo bolje 1974... Medjutim, 1967 odlucivati sta poduzeti da bi 1975 bilo nesto, je bilo puno teze...
Spominjes Zeljezaru. Bilo je tu sranja raznih, moj stari je dosta radio s njima, izvoz crne metalurgije. Spominjes brojeve, ono sto je razlicito mentalno bilo je da nije bio glavni cilj profit firme kao takve, nego je ideja bila kako da od te firme u prosjeku cijelom Drustvu ostane vise koristi... Pa je bilo i previse zaposlenih, ali je cinjenica da je Zenica narasla u respektabilan grad, zahvaljujuci Zeljezari, i kamari drugih stvari uzrokovanih Zeljezarom, ali i samim brojem zaposlenih, koji su dobijali redovne plate... Vise se para obrce kada 24.000 ljudi trosi x miliona plata, nego kada bi istu kolicinu novca potrosili na samo 8.000 ljudi.
Multiplikator ekonomije. Nije idealno, ali biras izmedju 2 krajnosti. Dobiti sireg drustva, ili profitne margine vlasnika. Vlasniku je ovo drugo vaznije. Stanovnistvu ovo prvo...
Naravno da je nekada to trebalo postavljati na zdravije osnove, zajedno sa modernizacijom Zeljezare i ozbiljnim smanjenjem zagadjenja... Na nasu veliku zalost, Tito kao najozbiljniji igrac u kontroli raznih losih klonova, nije mogao zivjeti 200 god. da bi mi odrasli kao 3 generacije koje vise-manje misle svojom glavom, a ne kao podanici bilo koga koji se samo naguzuju, i kad treba i kad ne treba, preventivno... Da ne bude nesporazuma, cijelo Drustvo, ne samo Zeljezara...
Login7777 wrote: ↑04/01/2021 15:38drndalo wrote: ↑04/01/2021 15:29Dobro je da ti znas...Login7777 wrote: ↑04/01/2021 13:45
Svašta, tačno nemaš pojma o čemu pričaš. Moglo se to lako riješiti? Pa i jest se tako riješilo sa 6 mlrd hitnog kredita 1982., slično kao kad je Grčka bankrotirala prije nekoliko godina pa su krenule mjere štednje. "Neko pametan je tada znao da ne valja previše toga uzimati...", a SFRJ se godišnje zaduživala sa rastom od 17%, pa kad je nastupio bankrot izmoljakala dodatnih 6 mlrd.
Deder nam izracunaj u kojem je to periodu rast zaduzenja bio 17%, koliko je to trajalo, i sto je najvaznije, kolike su hile glavnice svega toga, jer sam % bez startne glavnice malo znaci za siru sliku... I daj nam neke sada uporedne podatke o stopi rasta zaduzenja zemalja nasljednica, te njihovoj totalnoj zaduzenosti. Da steknemo sliku...
Bil’ ti volio biti zaduzen 5000 KM sa stopom rasta od 17%, ili 5.000.000 KM sa stopom od “samo” 5%...?
Mala novost za te, SFRJ tada da je trazila odjednom 20 milijardi, dobila bi ih bez ikakvih problema... A ti nam gataj zasto? Zato sto nista nije imala vrijedno? Jastaradi... Definicija bankrota je jelde da ti kreditori daju i sakom i kapom kad vise nemas nista? Aha...
Sto se Grcke tice, jos nasi djedovi imali uzrecicu “duzan ko Grcka”, dakle davno prije 2.sv.rata... Nije to kod njih nova situacija...
Period u kojem je prosječan trend zaduživanja bio 17,6% godišnje.
Održivo nema šta.
Ali da krenemo od Triglava prema Đevđeliji.. Bruto spoljni dug Republike Slovenije 30. juna 2019. godine je iznosio 43,588 milijarde evra, a prema podacima Banke Slovenije.
