dale cooper wrote: ↑04/06/2024 15:12
Pa naravno da usmjeravaju, isto kao što je to radio i MTV. I sveprisutni su isto kao što je to bio MTV. I možeš isto tako slušati i jedne i druge
i treće spomenute. A možeš i filtrirati, izabrati da ne čuješ ništa od navedenog, ako ne želiš. Isto kao što si mogao izabrati da ignorišeš
radio i MTV nekada, možeš izabrati da ignorišeš i popularne Spotify playliste i današnje popularne izvođače.
Osim toga zanemaruje se još jedna stvar. U eri radia i MTV-a se čitalo i informisalo, barem oni koji su stvarno volili muziku i htjeli
da znaju više. Tako su se otkrivale nove stvari, tako su se čitave scene probijale. Recimo grunge nije postao popularan, jer ga je iznenada
MTV okrio. Oni su samo skočili na bandwagon kada je pokret počeo da eksplodira. Ali se word of mouth širio kroz muzičke časopise
i kroz pisanje muzičke kritike koja je bila tu kad se sve počinjalo formirati. A to je bio dug proces koji je počeo još od početka 80-tih
i alternativne i undeground scene tog perioda.
Tako i sada imaš dobrih muzičkih novinara koji pišu o stvarima koje Spotify algoritmi i playliste ne forsiraju i jedan je od načina kako otkriti nove
dobre stvari. Čekati da ti MTV nekada ili Spotify danas serviraju nešto je po meni ljenost.
Mislim da ginemo na dva različita brda, što bi Englezi rekli.
Ja pričam o mainstream muzici, ti pričaš o muzici općenito i postoji li danas dobra muzika.
Ja nisam muzičar i nisam nikada istraživao muziku.
Ja sam filmofil i to sam volio oduvijek i to jesam istraživao i istražujem i danas.
Bitan dio filmova je muzika i soundtrack, pa je to moja poveznica (pored tog čuvenog MTV-a, VIVA-e, itd.).
Moje mišljenje je da su mainstream muzika i filmovi/serije skupa u padu od 2000-ih.
Jedan od glavnih razloga je streaming, način na koji se sadržaj konzumira, sve kraći fokus, uređaji na kojima se sadržaj gleda, pa i algoritmi koji danas mogu matematički izračunati šta "funkcioniše" i šta je sigurno, tako da stvari postaju bezbojne.
Kada muzici dodaš dodatni kontekst, kao što je film (ili video), dodatno jačaš i poboljšavaš oboje.
Možemo se mi zezati koliko hoćemo s Nicklebackom, ali Hero koji su snimili za prvog Spider-Mana je filmu legao k'o budali šamar.
Što se videa tiče, sjećam se Aerosmithovih videa s Aliciom Silverstone i Liv Tyler, kao da je juče bilo.
Hiljade takvih primjera u kojima su film i muzika išli ruku pod ruku, pogotovo period 70-ih do 2000-ih.
I onda...
Ja lično mislim da je veliki gubitak što mainstream više nije dobar, bez obzira da li radi o muzici ili filmovima (filmovi se još pomalo koprcaju, ali neće dugo jer i kina će uskoro početi propadati).
To meni ne može nadoknaditi Spotify i sloboda da nađem frajera koji odlično svira flautu u Venecueli, niti npr. Netflix i mogućnost da sav sadržaj nađem i bingeam odmah.
