#3251 Re: Grupa B (Kanada, Bosna i Hercegovina, Katar, Švicarska)
Posted: 19/06/2026 11:05
Stefan Simic
Srbija je na dva poslednja svetska prvenstva ispala od Švajcarske u grupi – isto tesno, isto neizvesno, ali na kraju poraz.
Švajcarska već godinama ima nešto što mnoge, na papiru veće reprezentacije, nemaju – organizovanost i koncentraciju do samog kraja.
Bosna je sinoć prevazišla očekivanja mnogih. Ne po rezultatu, nego po igri, karakteru i disciplini.
Da se nije dogodila individualna greška pred sam kraj, utakmica je mogla da ode u drugom smeru.
Nekad jedan detalj promeni sve.
Ono što je posebno ostavilo utisak jeste način na koji su igrali – bez straha.
Nije poenta samo u tome što je Bosna izgubila, već što je toliko dugo bila ravnopravna sa jačim protivnikom.
Sve je stvar mentalnog stava.
Način na koji je Mahmić postigao gol govori o snazi ove ekipe – bez kompleksa, iz sve snage, pa šta bude.
Bosna nije izgubila zato što je taktički ili igrački podbacila, već zbog nekoliko individualnih grešaka.
Da jeste, gubila bi već na poluvremenu 3:0.
Nema sistem koji se gradio decenijama, nema ključne ljude u fudbalskim strukturama, nema igrače u najbogatijim klubovima.
Uprkos tome, pokazala je da može da bude ravnopravna sa svima na velikoj sceni.
Kada se izgubi 4:1, to deluje kao debakl. Ali videli su se borba za svaku loptu, emocionalna stabilnost, želja, volja i istrajnost.
Najveći utisak ostavili su navijači.
Nema omalovažavanja, nema osuđivanja.
Ljudi razumeju nešto što često zaboravljamo – rezultat nije jedino merilo.
Možeš da izgubiš utakmicu, a da ne izgubiš dostojanstvo.
Ko ne zna da gubi, teško može da pobedi.
U fudbalu nekada presudi jedan trenutak, jedna loša procena, jedan korak kasnije.
Ali taj detalj ne može da izbriše sve ono što su igrači uradili pre toga.
Kada ekipa sa manje resursa, manjom bazom igrača i manjim očekivanjima igra ravnopravno skoro do samog kraja, to nije neuspeh.
To je dokaz karaktera.
Najveća pobeda je ono što se videlo na tribinama i u komentarima – vera navijača da su njihovi momci dali sve od sebe.
Ova reprezentacija podseća na njih same.
Navikli su da budu otpisani, a onda na terenu, kao i u životu, pokažu šta znaju.
To nije samo fudbal.
To je mentalitet koji ne odustaje.
Postoje porazi posle kojih se ljudi okreću protiv svojih igrača.
I postoje porazi posle kojih ih još više poštuju.
Ovde ne samo da imamo zrele igrače, nego i navijače, koji su tu i u pobedi i u porazu.
I to je ono veliko.
To je ono pravo.
A najlepše je videti podršku ljudi širom regiona i dijaspore.
Kada to vidiš, znaš da će ovi momci u narednim utakmicama dati sve od sebe.
U to nema sumnje.
A što se mene tiče, kada igra Bosna, kao da igra Jugoslavija.
Stefan Simic
Srbija je na dva poslednja svetska prvenstva ispala od Švajcarske u grupi – isto tesno, isto neizvesno, ali na kraju poraz.
Švajcarska već godinama ima nešto što mnoge, na papiru veće reprezentacije, nemaju – organizovanost i koncentraciju do samog kraja.
Bosna je sinoć prevazišla očekivanja mnogih. Ne po rezultatu, nego po igri, karakteru i disciplini.
Da se nije dogodila individualna greška pred sam kraj, utakmica je mogla da ode u drugom smeru.
Nekad jedan detalj promeni sve.
Ono što je posebno ostavilo utisak jeste način na koji su igrali – bez straha.
Nije poenta samo u tome što je Bosna izgubila, već što je toliko dugo bila ravnopravna sa jačim protivnikom.
Sve je stvar mentalnog stava.
Način na koji je Mahmić postigao gol govori o snazi ove ekipe – bez kompleksa, iz sve snage, pa šta bude.
Bosna nije izgubila zato što je taktički ili igrački podbacila, već zbog nekoliko individualnih grešaka.
Da jeste, gubila bi već na poluvremenu 3:0.
Nema sistem koji se gradio decenijama, nema ključne ljude u fudbalskim strukturama, nema igrače u najbogatijim klubovima.
Uprkos tome, pokazala je da može da bude ravnopravna sa svima na velikoj sceni.
Kada se izgubi 4:1, to deluje kao debakl. Ali videli su se borba za svaku loptu, emocionalna stabilnost, želja, volja i istrajnost.
Najveći utisak ostavili su navijači.
Nema omalovažavanja, nema osuđivanja.
Ljudi razumeju nešto što često zaboravljamo – rezultat nije jedino merilo.
Možeš da izgubiš utakmicu, a da ne izgubiš dostojanstvo.
Ko ne zna da gubi, teško može da pobedi.
U fudbalu nekada presudi jedan trenutak, jedna loša procena, jedan korak kasnije.
Ali taj detalj ne može da izbriše sve ono što su igrači uradili pre toga.
Kada ekipa sa manje resursa, manjom bazom igrača i manjim očekivanjima igra ravnopravno skoro do samog kraja, to nije neuspeh.
To je dokaz karaktera.
Najveća pobeda je ono što se videlo na tribinama i u komentarima – vera navijača da su njihovi momci dali sve od sebe.
Ova reprezentacija podseća na njih same.
Navikli su da budu otpisani, a onda na terenu, kao i u životu, pokažu šta znaju.
To nije samo fudbal.
To je mentalitet koji ne odustaje.
Postoje porazi posle kojih se ljudi okreću protiv svojih igrača.
I postoje porazi posle kojih ih još više poštuju.
Ovde ne samo da imamo zrele igrače, nego i navijače, koji su tu i u pobedi i u porazu.
I to je ono veliko.
To je ono pravo.
A najlepše je videti podršku ljudi širom regiona i dijaspore.
Kada to vidiš, znaš da će ovi momci u narednim utakmicama dati sve od sebe.
U to nema sumnje.
A što se mene tiče, kada igra Bosna, kao da igra Jugoslavija.
Stefan Simic
