Grupa B (Kanada, Bosna i Hercegovina, Katar, Švicarska)

[muha_sa]

Stefan Simic

Srbija je na dva poslednja svetska prvenstva ispala od Švajcarske u grupi – isto tesno, isto neizvesno, ali na kraju poraz.
Švajcarska već godinama ima nešto što mnoge, na papiru veće reprezentacije, nemaju – organizovanost i koncentraciju do samog kraja.
Bosna je sinoć prevazišla očekivanja mnogih. Ne po rezultatu, nego po igri, karakteru i disciplini.
Da se nije dogodila individualna greška pred sam kraj, utakmica je mogla da ode u drugom smeru.
Nekad jedan detalj promeni sve.
Ono što je posebno ostavilo utisak jeste način na koji su igrali – bez straha.
Nije poenta samo u tome što je Bosna izgubila, već što je toliko dugo bila ravnopravna sa jačim protivnikom.
Sve je stvar mentalnog stava.
Način na koji je Mahmić postigao gol govori o snazi ove ekipe – bez kompleksa, iz sve snage, pa šta bude.
Bosna nije izgubila zato što je taktički ili igrački podbacila, već zbog nekoliko individualnih grešaka.
Da jeste, gubila bi već na poluvremenu 3:0.
Nema sistem koji se gradio decenijama, nema ključne ljude u fudbalskim strukturama, nema igrače u najbogatijim klubovima.
Uprkos tome, pokazala je da može da bude ravnopravna sa svima na velikoj sceni.
Kada se izgubi 4:1, to deluje kao debakl. Ali videli su se borba za svaku loptu, emocionalna stabilnost, želja, volja i istrajnost.
Najveći utisak ostavili su navijači.
Nema omalovažavanja, nema osuđivanja.
Ljudi razumeju nešto što često zaboravljamo – rezultat nije jedino merilo.
Možeš da izgubiš utakmicu, a da ne izgubiš dostojanstvo.
Ko ne zna da gubi, teško može da pobedi.
U fudbalu nekada presudi jedan trenutak, jedna loša procena, jedan korak kasnije.
Ali taj detalj ne može da izbriše sve ono što su igrači uradili pre toga.
Kada ekipa sa manje resursa, manjom bazom igrača i manjim očekivanjima igra ravnopravno skoro do samog kraja, to nije neuspeh.
To je dokaz karaktera.
Najveća pobeda je ono što se videlo na tribinama i u komentarima – vera navijača da su njihovi momci dali sve od sebe.
Ova reprezentacija podseća na njih same.
Navikli su da budu otpisani, a onda na terenu, kao i u životu, pokažu šta znaju.
To nije samo fudbal.
To je mentalitet koji ne odustaje.
Postoje porazi posle kojih se ljudi okreću protiv svojih igrača.
I postoje porazi posle kojih ih još više poštuju.
Ovde ne samo da imamo zrele igrače, nego i navijače, koji su tu i u pobedi i u porazu.
I to je ono veliko.
To je ono pravo.
A najlepše je videti podršku ljudi širom regiona i dijaspore.
Kada to vidiš, znaš da će ovi momci u narednim utakmicama dati sve od sebe.
U to nema sumnje.
A što se mene tiče, kada igra Bosna, kao da igra Jugoslavija.
Stefan Simic

[pici]

da sa qatarom nema kalkulacije, sve u napat i tjt, nema se sta izgubiti, ici agresivno na njih ko kanadjani... primimo gol, primimo al bolje da zabijemo dva

[Itsoktobealone]

Da mi je samo vidjeti jednom da probaju normalnu 4-2-3-1 u 4-3-1-2 tranziciju, preporodio bih se

Može i 5-3-2 sa brzim bekovima naprijed za 3-5-2 tranziciju.

[izbjeglica_iz_besmisla]

Ne igramo mi sa trojicom nazad vec odavno. A i mislim da se ne bismo snasli da sad u hodu eksperimentisemo. Vidjeti hrvate kako takvi pokusaji prodju.

Nama ne trebaju dva defanzivna protiv katara. Mozda mahmic, eventualno gigovic ili amir al oni imaju svojih mana.

[vatrogasac]

da sa qatarom nema kalkulacije, sve u napat i tjt, nema se sta izgubiti, ici agresivno na njih ko kanadjani... primimo gol, primimo al bolje da zabijemo dva

Mi nemamo više utakmica unutar grupe pa da kalkulišemo. Ova utakmica je ili ostajemo ili idemo i sve podrediti pobjedi. Na nama je da pobijedimo i onda pratimo gdje smo se pomjerii tom pobjedom na tabeli trećepozicioniranih. To je realnost.

[ja71]

Mi u samo jednoj od 330 kombinacija kao treći idemo na Njemačku?

kao 3. ideš garantovano na 1. iz neke grupe i potpuno je svejedno na Njemačku ili koga već, tu nam je fajronat.

[DonieBrasco]

Samo da odemo pa daj Portugal.

[Did]

Ocekivanja da se prodje u 1/8 finala su potpuno nerealna, bez obzira ko bude protivnik. Ne samo zbog kvaliteta, nego i iskustva ekipe. Ocekivanja da se prodje grupa su od pocetka bila, i jos uvijek su sasvim realna.

[DonieBrasco]

Nasi apetiti a da ne pricamo od neba do duplog dna kad dođemo, mi smo sportski mentalni patuljci.

Svim silama na Katar za historiju i barem malo radosti za drzavu i sve dobre ljude.

[cccccc]

Protiv Katara
Vasilj
Dedic Katic Radeljic Kolasinac
Basic Sunjic
Mahmic
Bajraktarevic Alajbegovic
Lukic

[forum_selektor]

Stefan Simic


A što se mene tiče, kada igra Bosna, kao da igra Jugoslavija.
Stefan Simic

Upravu je. Ivan Sunjic i Nikola Katic su bili mladi hrvatski reprezentativci, otac Vasilja je bio isto hrvatski golman. Mitar Lukic, otac Jove Slobodin igrac.
Da ne ulazimo u brojanje krvnih zrnaca, ali realno nas tim je kohezija svega onog cega vise nema. Treba biti ponosan na ove momke. <3
Igraj Bosno

[nadžak]

Stefan Simic

Srbija je na dva poslednja svetska prvenstva ispala od Švajcarske u grupi – isto tesno, isto neizvesno, ali na kraju poraz.
Švajcarska već godinama ima nešto što mnoge, na papiru veće reprezentacije, nemaju – organizovanost i koncentraciju do samog kraja.
Bosna je sinoć prevazišla očekivanja mnogih. Ne po rezultatu, nego po igri, karakteru i disciplini.
Da se nije dogodila individualna greška pred sam kraj, utakmica je mogla da ode u drugom smeru.
Nekad jedan detalj promeni sve.
Ono što je posebno ostavilo utisak jeste način na koji su igrali – bez straha.
Nije poenta samo u tome što je Bosna izgubila, već što je toliko dugo bila ravnopravna sa jačim protivnikom.
Sve je stvar mentalnog stava.
Način na koji je Mahmić postigao gol govori o snazi ove ekipe – bez kompleksa, iz sve snage, pa šta bude.
Bosna nije izgubila zato što je taktički ili igrački podbacila, već zbog nekoliko individualnih grešaka.
Da jeste, gubila bi već na poluvremenu 3:0.
Nema sistem koji se gradio decenijama, nema ključne ljude u fudbalskim strukturama, nema igrače u najbogatijim klubovima.
Uprkos tome, pokazala je da može da bude ravnopravna sa svima na velikoj sceni.
Kada se izgubi 4:1, to deluje kao debakl. Ali videli su se borba za svaku loptu, emocionalna stabilnost, želja, volja i istrajnost.
Najveći utisak ostavili su navijači.
Nema omalovažavanja, nema osuđivanja.
Ljudi razumeju nešto što često zaboravljamo – rezultat nije jedino merilo.
Možeš da izgubiš utakmicu, a da ne izgubiš dostojanstvo.
Ko ne zna da gubi, teško može da pobedi.
U fudbalu nekada presudi jedan trenutak, jedna loša procena, jedan korak kasnije.
Ali taj detalj ne može da izbriše sve ono što su igrači uradili pre toga.
Kada ekipa sa manje resursa, manjom bazom igrača i manjim očekivanjima igra ravnopravno skoro do samog kraja, to nije neuspeh.
To je dokaz karaktera.
Najveća pobeda je ono što se videlo na tribinama i u komentarima – vera navijača da su njihovi momci dali sve od sebe.
Ova reprezentacija podseća na njih same.
Navikli su da budu otpisani, a onda na terenu, kao i u životu, pokažu šta znaju.
To nije samo fudbal.
To je mentalitet koji ne odustaje.
Postoje porazi posle kojih se ljudi okreću protiv svojih igrača.
I postoje porazi posle kojih ih još više poštuju.
Ovde ne samo da imamo zrele igrače, nego i navijače, koji su tu i u pobedi i u porazu.
I to je ono veliko.
To je ono pravo.
A najlepše je videti podršku ljudi širom regiona i dijaspore.
Kada to vidiš, znaš da će ovi momci u narednim utakmicama dati sve od sebe.
U to nema sumnje.
A što se mene tiče, kada igra Bosna, kao da igra Jugoslavija.
Stefan Simic

Muha ahbabu, to je sve jedna patetika za narodne mase, na žalost. Često ovakve stvari ljudi pričaju samo eto da unesu pozitivu i simpatiju kod nas bosanaca ali naša zbilja je nešto skroz drugo, još jednom na našu žalost. Naše odsustvo viđenja i prihvatanja stvarnosti oko nas je naš historijski problem! Jebalo nas je to mnogo puta. Nama na zastavu treba staviti noja koji pije kafu onaj period kad mu glava nije u pijesku i kad mu ga neko zapamprči u guzicu!

[dvajt]

6-4-0 taktika protiv arapa ... zatvorit im prilaz golu i cekat kontru

[Edin H.]

6-4-0 taktika protiv arapa ... zatvorit im prilaz golu i cekat kontru

Bravo

[izbjeglica_iz_besmisla]

Protiv Katara
Vasilj
Dedic Katic Radeljic Kolasinac
Basic Sunjic
Mahmic
Bajraktarevic Alajbegovic
Lukic

Dzeko umjesto Lukica, i Memic umjesto Kerima, i to nam je to.

[Point.]

Možda sam pesimist ali ja ne vidim kako mi možemo pobijediti Katar, i to pod moranjem. Igra naprijed nam se bazira na krilima ali brate Esmir kao da je ostao u Sarajevu, nema ga nigdje a ni Kerim nije Bog zna šta pokazao u ove 2 tekme.

[splinter]

Realno, gotovo u svakom scenariju i projekciji (osim nekih totalno nadrealnih) znali smo da moramo dobiti Katar u zadnjem kolu, da bi smo bili sigurni u prolaz, ili bili što bolje plasirani i sl. S te strane se nije ništa promjenilo, odnosno nije ništa neočekivano.
Sad realno, Katar i jeste najlošija ekipa u grupi i jedna od lošijih na turniru, čiji svi igrači osim jednog dolaze i katarske lige, koja ne može parirati evropskim ili južno i srednjeameričkim ligama, također nije im ni visina jača strana kao ni sama tehnika a trčati vjerovatno mogu. Međutim mi jesmo tu veliki favoriti. Ono čega je mene strah jeste egoizam i sebičnost naših igrača koji će dobrobit tima, kolektiva, nacije podrediti nekim ličnim i personalnim učincima nauštrb rezultata i ziheraštva Sergeja za kojeg nisam siguran može li ekipu pripremiti na jedan poprilično ofanzivan susret.

[Dosadno mii]

Pa moramo bar jednu dobit

[Plavo-bijeli]

E ako ne vidite kako mi mozemo pobjediti KAtar gdje su im prosjecno stoperi visoki 1.8 a kod nas napadaci i stoperi jedno 10 cenata makar visi e onda ne znam...a to je samo jedna od stvari...

[Bosanski_kralj]

Sinoć je Alajbegović djelovao da je pod tremom. Himna svira, on blijed ko krpa. Momak je imao tremu neviđenu.

[Škobo Habu]

Naš najveći problem, onako kolektivni, jeste što ne znamo biti realni. I što se teško mirimo sa činjenicama.

Reprezentacija od Italije i Velsa stagnira po pitanju kvaliteta igre.
Nas je sreća pratila u oba duela. I sa Kanadom smo imali dosta sreće. Utakmica sa Švicarskom je pokazatelj naših trenutnih mogućnosti, a one su vrlo skromne.

Krhka je naša reprezentacija na mentalnom nivou.
Bojim se da se taj lom ne odrazi u utakmici sa Katarom.

[Plavo-bijeli]

E ako ne vidite kako mi mozemo pobjediti KAtar gdje su im prosjecno stoperi visoki 1.8 a kod nas napadaci i stoperi jedno 10 cenata makar visi e onda ne znam...a to je samo jedna od stvari...

Ovaj sto im je dobio crveni im je najvisi lik u ekipi - 1.88 znaci sad doslovno nema ko cuvati Dzeku i Tabakovica u skoku... Cak i demirovic sa 1.85 je visi od njihovih stopera...Morat cemo citav fokus imati na te ubacaje i igrati 4-4-2, Dzeko i Demirovic u spicu, a u drugom sigurno uvesti Tabakovica a mozda i Lukica po potrebi.

Radeljic bi isto mozda mogao stopera igrati sa 2 metra ce doslovno unistavati u toj skok igri sve njihove i napdace i stopere...

Bajraktarevic i Dedic desno i memic i Kolasinac lijevo. To je jedina opcija.

Sunjic i Tahirovic u vezi, a u slucaju da ne zabijemo Mahmica ubaciti.

Ovako cemo izaci 99%.

[izvrsni direktor]

Sinoć je Alajbegović djelovao da je pod tremom. Himna svira, on blijed ko krpa. Momak je imao tremu neviđenu.

Na snimku sa zagrijavanju prije himni, on je bio blijed i blejao u jednu tacku

[MinistarKulture]

Puno se ovdje govana jede

[Haris033]

Stefan Simic

Srbija je na dva poslednja svetska prvenstva ispala od Švajcarske u grupi – isto tesno, isto neizvesno, ali na kraju poraz.
Švajcarska već godinama ima nešto što mnoge, na papiru veće reprezentacije, nemaju – organizovanost i koncentraciju do samog kraja.
Bosna je sinoć prevazišla očekivanja mnogih. Ne po rezultatu, nego po igri, karakteru i disciplini.
Da se nije dogodila individualna greška pred sam kraj, utakmica je mogla da ode u drugom smeru.
Nekad jedan detalj promeni sve.
Ono što je posebno ostavilo utisak jeste način na koji su igrali – bez straha.
Nije poenta samo u tome što je Bosna izgubila, već što je toliko dugo bila ravnopravna sa jačim protivnikom.
Sve je stvar mentalnog stava.
Način na koji je Mahmić postigao gol govori o snazi ove ekipe – bez kompleksa, iz sve snage, pa šta bude.
Bosna nije izgubila zato što je taktički ili igrački podbacila, već zbog nekoliko individualnih grešaka.
Da jeste, gubila bi već na poluvremenu 3:0.
Nema sistem koji se gradio decenijama, nema ključne ljude u fudbalskim strukturama, nema igrače u najbogatijim klubovima.
Uprkos tome, pokazala je da može da bude ravnopravna sa svima na velikoj sceni.
Kada se izgubi 4:1, to deluje kao debakl. Ali videli su se borba za svaku loptu, emocionalna stabilnost, želja, volja i istrajnost.
Najveći utisak ostavili su navijači.
Nema omalovažavanja, nema osuđivanja.
Ljudi razumeju nešto što često zaboravljamo – rezultat nije jedino merilo.
Možeš da izgubiš utakmicu, a da ne izgubiš dostojanstvo.
Ko ne zna da gubi, teško može da pobedi.
U fudbalu nekada presudi jedan trenutak, jedna loša procena, jedan korak kasnije.
Ali taj detalj ne može da izbriše sve ono što su igrači uradili pre toga.
Kada ekipa sa manje resursa, manjom bazom igrača i manjim očekivanjima igra ravnopravno skoro do samog kraja, to nije neuspeh.
To je dokaz karaktera.
Najveća pobeda je ono što se videlo na tribinama i u komentarima – vera navijača da su njihovi momci dali sve od sebe.
Ova reprezentacija podseća na njih same.
Navikli su da budu otpisani, a onda na terenu, kao i u životu, pokažu šta znaju.
To nije samo fudbal.
To je mentalitet koji ne odustaje.
Postoje porazi posle kojih se ljudi okreću protiv svojih igrača.
I postoje porazi posle kojih ih još više poštuju.
Ovde ne samo da imamo zrele igrače, nego i navijače, koji su tu i u pobedi i u porazu.
I to je ono veliko.
To je ono pravo.
A najlepše je videti podršku ljudi širom regiona i dijaspore.
Kada to vidiš, znaš da će ovi momci u narednim utakmicama dati sve od sebe.
U to nema sumnje.
A što se mene tiče, kada igra Bosna, kao da igra Jugoslavija.
Stefan Simic

Odličan komentar!

Za razliku od svih Vas ovdje stručnjaka, ja sam bio zadovoljan igrom naših sve do onog nesretnog gola jer je ono bila baš nesretna situacija, a nakon toga nam se igra raspala..
Mogu zamisliti kako je bilo fudbalerima

Na kraju, možemo dobiti Katar, a ako ih dobijemo, ja presretan, baš kao što sam bio kada smo pobijedili Vels i Italiju.
A ako prođemo u 2. krug, najviše bih volio da dobijemo Portugal i možda da probamo da ih iznenadimo te da im se osvetimo za sve one izgubljene baraže..

Volim te