Dervencanka1939 wrote: ↑24/08/2024 21:51
trocadero wrote: ↑24/08/2024 21:46
Probudio sam se ogorčen i očajan. Juče su nam ubili princa.Izašao sam na ulicu.Trebao sam iskaliti sav svoj gnjev. Susreo sam gomilu gnjevnih ljudi, taman.Uzvikivali su. Pomalo i psovali.Jedan među njima je nosio sliku cara Franje okrenutu naopačke. Krenuli smo. Prvo vozni park.Polomili smo par fijakera. Ukrali jednog konja. Prevrtali automobile.Odvaljivali točkove. I dalje smo bili ogorčeni. Upali smo u jedno dvorište. Razorili vrt i prebili psa. Veliki mačor mi je utekao uz basamake. Udarili smo na radnje, zanatlije, dućane, banku, školu. Razvaljivali.Demolirali. Pomalo i kraduckali. Još uvjek smo bili ogorčeni. Trebalo nam je nešto veliko. Nešto što će nam smanjiti ogorčenost.Šta je to? Malo smo se mučili dok smo razmišljali. Neko je uzviknuo. Najveći je hotel Evropa kod gazda Jefte. Juriiiiiiiš....
Jbg, Srbi i Crnogorci krenu u rat svaki XX godina, kad potroše ono što su napljačkali u zadnjem. Što ne bi i ostali pođahđe?
S tim što oni sami roknu svoje vladare od Karađorđa, kneza Mihajla, kralja Aleksandra(Obrenovića), knjaza Danila...posle marta 2003 su mi nešto zatajili.
I baš ne nose mnogo crninu kao ti još za Ferdinandom.
Evo još jedna za tebe , pa ako šta skontaš , skontaš...ono ogorčenost i komandna odgovornost.
Ne boj se nije Andrić.
"Tako sam se našao među onom ruljom koja je pošla da razbija srpske radnje po čaršiji. Ko, nije Franju Ferdinanda ubio onaj Gavrilo, nego su njega i ženu ubili svi Srbi! Tako je razmišljala masa, a tako bi mislio svaki narod, e da mu ubiju princa. Koliko god da sam bio sa narodom , ja sam mislio nešto drugo.Nije meni bilo do razbijanja srpskih dućana, niti mi je bilo nešto žao Ferdinanda i Sofije. Bilo mi je samo do toga da razbijem i razlupam Besarovića dućan.I osjećao samo neku sreću što je Besarević bio Srbin i što je Marko bio Srbin pa im tako mogu porazbijati radnju.Dok smo još bili djeca Marko me je pogodio jabukom i izbio mi oko.
Nisam bacio nijedan kamen u izloge drugih čaršijskih gazda. Toliko nek se zna! Mene je zanimao samo jedan, a dugo nam je trebalo da do njega dođemo.
Je li mi posle bilo lakše? Nije.Bilo mi je teže i gore.Kao da me je neko zalio kantom govana.Ili sam protiv svoje volje učestvovao u tuđem zlu.Tako mi je bilo.I dugo mi je trebalo da shvatim zašto.
Razbijao sam Besarovića dućan, i gledao druge kako razbijaju. Na moj kamen, došla bi tri tuđa kamena.Na jednu moju prevrnutu vreću brašna, došle bi tri njihove. Na jednu moju vreću kafe ,tri njihove.I koliko mi je jedna moja činila dobro, toliko su mi tri njihove činile zlo i stvarale muku.Zašto oni razbijaju? Šta je njima Marko učinio, ili Markov babo, sestra , mater? Šta su oni tom svijetu učinili, jesu li i oni ubili Ferdinanda, pa im se tako svete?
Nešto se tada u meni polomilo i prelomilo."
