#26 Re: Ikavica kod Muslimana.
Posted: 26/09/2009 01:08
Ako ko nije ucio istoriju naseg/ih jezika, podsjetite se malo Vukove standardizacije 'narodnog' jezika. Naime, po beckom Knjizevnom dogovoru iz 1850., zajednicki juznoslovenski jezik nije dobio 'imenovanog vlasnika', a oni koji misle da je strndardizacija jezika po Vuku dokaz o srpskom 'vlasnistvu' nad zajednickim nam jezikom nikada nisu procitali dokument iz Beca, 
.
Poanta je da je Vukovom standardizacijom, koja je prihvacena na juznoslovenskom govornom podrucju, ikavica izbacena iz knjizevnog standarda BiH, a jezik je standardizovan na hercegovackom 'novostokavskom' dijalektu. I da sad ne pisem esej, jezik je dinamicna stvar, tako da smo ikavicu u sustini izopcili standardizacijom, pa se danas cini da ona nije autohtona u Bosni (nego je odnekud dosla), iako je upravo obrnuto slucaj.
. Poanta je da je Vukovom standardizacijom, koja je prihvacena na juznoslovenskom govornom podrucju, ikavica izbacena iz knjizevnog standarda BiH, a jezik je standardizovan na hercegovackom 'novostokavskom' dijalektu. I da sad ne pisem esej, jezik je dinamicna stvar, tako da smo ikavicu u sustini izopcili standardizacijom, pa se danas cini da ona nije autohtona u Bosni (nego je odnekud dosla), iako je upravo obrnuto slucaj.
To ti je blize neg' Inegol. 
Ništa ne udi. Moremo zeru i proljudikat na ikavici jesmo li konšije, ili nismo? Ikavica nan je u srcu i moga bi kome prosvitlit pamet. Uvik uskrsne neka stara rič. Tute u Dalmaciji imamo čakavce, ćakavce, cakavce, štokavce, štakavce, udrobljene talijanizme (venecijanski dijelekt, ostaci starodalmatinskog romanskog govora) i turcizme. Dalmacij i Lika su ikavske. Cila Lika ostala brez mlika. Cila Tuzla jednu kozu muzla. Ima mista di se nikad ne reče rič "da". Rećemo, ako je dite lino, neposlušno i slabo uči, reče se 'vako: Neće uči. Neće sluša. Neće iđe. Neće radi, itd... To bi moga bit pravi starinski govor. Učilo nas u školi govorit "pravilno" pa su nan odma rekli kako triba govoriti. A toka slušat učiteljicu :-( Sada učeni mladi jezikoslovci govoru drugo. Nu, kažu da je narodni govor pravi govor, a standardni je umitni govor. I da se dici mora reć neka čuvaju zavičajni govor, a neka nauče i standardni. A ne i' 'korit' šta "govore nepravilno". Daleko smo mi od toga, a još dalje od vakta kad će nastavnici rvatskoga kupit narodne riči i nazive. Imali bi šta divanit sa starčadi, a vako ništa. Učit narodno pivanje, sviranje narodni svirala, učit vunu češljat, prest, plest, vest...Oće li se i za to velika pamet od kojega ministra...Oćemo bit moderni, a ne znadu na šta će sličit ta naš novi jezik. Unda dragi učitelji kako ćemo govorit? Nu, sad bi 'vako, sad bi 'nako. Učitelji su nan se popišmanili. A dotlen mi zaboravili pričat po naški. Ko je kriv? Niko. Pulitika. Propada nan narodni govor! Iz govora se vidi oklen je ko doša i 'ko je ko. Govor se minja, sve iđe naprid i uvik nan vali riči. Imade iti nagrada za izmišljenu dobru novu rič. Bolji smo bili skupit stare riči od naroda, nego inžinjavat nove. Ima i niki ričnika, a malo i' je šta meću tute one naglaske kako se šta čita. Moreš čitat kako te volja. A jer se bacilo i ove naglaske iz škole? Imamo Ričnik zapadne Ercegovine i Dalmatinske zagore. Unda Ričnik studenačkog govora. I Lički ričnik. Biće toga još. A komu to više triba? A nami prija nego umremo. Tokalo je to sve prvo načinit. Unda, ko to više more kazit kako se prvo govorilo? U školi nas nigda nisu pušćali na miru, nego nas je svagda jackalo i isporavljalo. Dica nan se iti sramu govorit seljački pa brzo nauču govorit po gradski i gospodski. Sramu se ćaće i matere, babe i dida. Sramu se svoga sela i sebe. Greben ti da prostiš i taku školu i take učenike. I unda kad smo naučili govorit standardni, rekli nan Srbi da je to njijov jezik, a da smo mi Srbi. Baš in fala i na ton časti. I dobro je svašta znat, eto lipo su nan oni objasnili koji smo mi. Ujtili se svi jezika ka grij duše. Lipo je kad si u tuđemu svitu i naletiš na koga ko te razumi. Iti ovi naš novi govor dobro razumu i daleki Bugari. A imade stari riči šta ji razumu Slovenci, Česi, Poljaci... A ja se ujtija pisat i pisat... Sve staro smo zapušćali i ja bi još reka, zavijarili smo pamet u potok.