uvjek dobar gost wrote:bierkof wrote:Nemam ni malo suosjecanja sa osobama koje su se navukle na bilo koji oblik droge...
(da i trava je droga, licno znam nekoliko slucajeva koji su pusili travu i sada sigurno vise ne mogu da funkcionisu kao normalne osobe)
Sto se mene tice, ja bi sve te narkomane pozatvarao u 'komunu' i dao im droge koliko im srce zeli, dok se sami ne uniste... To je komuna koju bih ja otvorio..
Recimo drzava kupi drogu, i otvori centre u kojima ce se moci drogirati narkomani do smrti (koja nastupi poprlicno brzo), recimo da droga bude na esencijalnoj listi... Nece vise biti dilera, da regrutuju nove narkomane jer im se ne isplati prodavati drogu, a sam broj trenutnih narkomana bi exponencijalno opadao... U kratkom roku rjesio bio se problem narkomana na ulicama, kao i trgovaca drogom.
Jeftinija alternativa, i bolje rjesenje je da im svima damo po jednu 9 milimetarsku tabletu u potiljak.
Ako neko ne cuva svoje zdravlje, ne vidim razloga zbog kojeg bi mu ga ja cuvao?!
Smrtna kazna je jedino rjesenje za konzumente i dilere.
Samo da podsjetim da svi nismo dobili iste karte na dijeljenju i da su ovisnici posljedica sredine, vremena, društva i svih okolnosti u kojima živimo ! Samim tim ne slažem se naravno sa ovim radikalnim rješenjima..!
Nismo svi dobili iste karte... Ali jednostavno ne mozes imati dovoljno jak izgovor da se pocnes drogirati.
Evo ja cu da postavim svoje karte na stol, ako mislis da sam imao vise srece od drugih...
Imam 2 mladje sestre, oca i mamu. Imam sada 22 godine. Prije pocetka studija u Sarajevu sam zivio u Mostaru.
Poceo sam da zaradjujem vlastiti dzeparac u 5-6 tom razredu (klinac od 14 god). Poslije rata u Mostaru je bilo jako puno videoteka a ja sam dizajnirao i pravio clanske kartice i one kartone za videoteke, biblioteke vizit kartice, cjenovnike i ta sranja... Kao klinac sam podmicivao jednog radnika u IC stampariji Mostar pa sam dobijao jeftino razne vrste finog papira, imao sam smisla za dizajn jer sam to volio i bio sam povoljniji od ostalih, dok su ti videotekari isto trazili da prodju jeftinije pa su mene cesto zvali. Imao sam i stelu za jeftinu stampu. Jos sam popravljao kompjutere i tako te gluposti....
Kao malac od 14 god sam vec poceo da pomazem u kuci. Pocetkom srednje sam poceo da radim u jednoj agenciji i prerastao sam ove sitne poslove, a radio sam poslije skole i do 3 sata na vecer.
Tokom raspusta sam pomagao i oko nekih gradjevinskih radova, i nekih fizickih poslova... Krecenje, gulio zidove, teglio karijole na radilistu, radio sam i oko stolarije... Tokom fakulteta i srednje skole sam samo jednom otisao na more na samo 1 dan. Najdalja destinacija mi je bila kupaliste na Buni. Stara mi je radila i po 3 posla istovremeno, da bih ja mogao da odem na fakultet i Sa. Nisam isao na ekskurzije...
U dosadasnjem zivotu nisam probao ni cigare, droge cak niti kap alkohola...
Sljedeci mjesec se spremam na nastavak studija (master) na jednom od zaista elitnih, vodecih tehnoloskih fakulteta na citavom svjetu.
I nemoj da mi pricas o kartama i kako je njihov zivot nesretan... Najlakse se praviti zrtva.
Zajedno samnom u osnovnu su isli i oni ciji su ocevi bili na visim funkcijama, koji su mogli sebi da priuste sta su god zeljeli. I opet su zavrsili jadno iako su dobili bolje karte...Prema tome nisu bitne karte. Mnogo vaznije je kako ih ti odigras. Prema tome, sami su krivi, to su odabrali, ja nisam odgovoran za njihove greske... 90% ih to radi u pocetku iz objesti. Ko ih j*be...
Dok je njima najveci problem bio gdje otici ljeti na more, ja sam na 70° u Mostaru nosio nekakve sanduke, gulio zidove, nosio daske i elemente, kopao i trjebio kamenje... 1000 puta sam se zakleo sam sebi da cu zavrsiti fax makar morao prodat bubreg.
Sada kad prodjem srecem iste ljude, 50% ih nista ne radi, igraju kladionicu dok im vrijeme prolazi... Roditelji ostarili ne mogu vise, a ambicija imaju manje nego para. Ostali su na drogama. Oni koji uce, rade i trude se da uspiju su oni koji nisu bas imali karte za igranje.
Ja imam privilegiju da ucim i radim u laboratorijama sa vodecim svjetskim strucnjacima na razvoju tehnologije... Vecinu moje generacije sad mogu da citiram u duhu ove druge teme: lako je njima za mene...
U stvari, ako je privatnim novcem osnovana, onda udure... 
