Oprostite na tajcu ovih dana, ali obaveze su me proganjale.
Samo da zahvalim Dwndleru na savjetu da potrazim po gradu urare koji bi mogli zasukati rukave
da mi urede sat.
jucer mi je jedan urar mogao pomoci, nekako je trazio stara kucista skroz se napatio. dobar je bio.
no ono sto pokusavam je da bi mi najdraze bilo da zadrzim svaki detalj na satu, pa i kuciste.
vec ranije navodim da sat ima emotivnu vrijednost, i zelim da zadrzim svaku cesticu energije na tom satu
od osobe koja ju je citav zivot nosila.
dakle, najvise bi me obradovala pozlata. mislim da kucistu ima nade, i mehanizam je skroz dobro
ocuvan. priznajem da je davno trebalo da posaljem fotografije tog mehanizma.
imam jos neke satove starije, posto mi je od unazad nekoliko godina postao izazov traziti niskobudzetne
satove za smijesnu cijenu, i obradjivati ih. na nekima uopste nije trebalo mnogo posla, pa je bilo sasvim
lakse. daleko lakse nego sa ovim koji je najznacajniji.
imam to shvatanje sata da on moze sacuvati energiju, i da je cak zanimljivo uzimati tudje satove
zbog tih struja. mada, ovo shvatanje nije ni opsesija. vise me zabavlja ta slika.
ipak kod ovog Omrikona se ne salim.
zelim da ga sredim, i molim vas da me ne nagovarate na promjenu
kucissta. dajte malo zivosti.
hvala vam na savjetima, i stvarno mi se svidja sto ste vecina kooperativni i pomazete u tome.
Ali da su klasicni i nemaju bas bazu svojih kupaca u mladjoj raji to je tacno. Vise su nekako aristokratski, tipa ne nosi Breguet onaj ko ima, vec onaj ko je navikao 
