Slaba ti je replika, covjek te prosuo ko pirinac.
[/quote]
Dvojno državljanstvo
Sporni član 17.
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Od usvajanja, u decembru 2002. godine, do danas zakon o državljanstvu Bosne i Hercegovine neretko se nalazi u centru javnih debata. Njih, po pravilu, pokreću Stranka za BiH, čiji je lider bošnjački član Predsedništva BiH Haris Silajdžić, i najsnažnija bošnjačka partija Stranka demokratske akcije, predvođena Sulejmanom Tihićem.
Reč je o članu 17. kojim je propisano da državljanstvo BiH gube svi oni koji uzmu državljanstvo zemlje sa kojom BiH nema sporazum o dvojnom državljanstvu. Stav je bošnjačkih prvaka da je na taj način više od pola miliona iseljenih državljana BiH, u prvom redu Bošnjaka, dovedeno u poziciju da izgube matično državljanstvo, ako hoće pasoš zemalja u kojima su se, uglavnom posle rata, skrasili. Ukidanje člana 17. zakona o državljanstvu BiH traženo je i od visokog predstavnika međunarodne zajednice Miroslava Lajčaka, ali je on odbio da to učini.
Sporazume o dvojnom državljanstvu BiH ima samo sa Srbijom i Švedskom. Prošle godine su premijer Hrvatske Ivo Sanader i ministar civilnih poslova BiH Sredoje Nović potpisali sporazum o dvojnom državljanstvu, ali on nije nikada stupio na snagu jer nije ratifikovan u Parlamentarnoj skupštini BiH. Ratifikaciju sporazuma sprečio je Silajdžić, jer ga je proglasio „destruktivnim po vitalni nacionalni interes Bošnjaka”. Silajdžićeva stranka je saopštila da potpisivanje bilateralnog sporazuma sa bilo kojom državom ne dolazi u obzir, dok se ne ukine član 17.
Hrvatska, ipak, nije zatvorila vrata državljanima BiH koji hoće da uzmu njen pasoš, niti ih uslovljava odricanjem od matičnog državljanstva. Po zakonu Hrvatske, njeno državljanstvo može dobiti samo onaj ko se izjasni kao Hrvat ili ko validnim dokumentom dokaže da mu je jedan od roditelja hrvatske nacionalnosti. Ovo pravo je, pored ostalih, iskoristio i ministar spoljnih poslova BiH Sven Alkalaj. Uz to, svi Hrvati iz BiH, koji imaju hrvatsko državljanstvo, imaju pravo glasa na izborima u Hrvatskoj.
Sporazum o dvojnom državljanstvu između Srbije i BiH potpisan je dok je postojala državna zajednica Srbija i Crna Gora. Posle njenog raspada, ministar spoljnih poslova BiH Sven Alkalaj je, u februaru prošle godine, obavestio Ministarstvo inostranih poslova Srbije da za BiH sporazum više ne važi. Alkalajev dopis nije proizveo pravno dejstvo, jer je Srbija pravni naslednik bivše SFRJ. Osim toga, da bi sporazum o dvojnom državljanstvu prestao da važi njegova ratifikacija bi morala da bude poništena u Parlamentarnoj skupštini BiH.
Da rasprave o dvojnom državljanstvu u BiH ponekad poprimaju i karikaturalne razmere, svedoči i ideja poglavara Islamske zajednice u BiH reis-ul-uleme Mustafe Efendije Cerića. Prema „Dnevnom avazu”, on je nedavno, govoreći o popisu stanovništva, rekao da bi svim Bošnjacima koji su se od pada Otomanske imperije do današnjih dana iselili iz BiH, trebalo dati državljanstvo i obuhvatiti ih popisom.
