BH vojna industrija i naoruzanje

[Guadalajara]

Da vidimo planove kod komsija...preko Drine...

Srbijanci imaju dvije male prese (u poredjenju sa presama u kovacnici od Mittala) od 1000 i 1250 tona.....Samo nisu ih pokazali u proizvodnji vec samo na websajtu firme koja remontuje i nadogradjuje masine.



Znaci i oni imaju u planu da otkivaju kosuljice od 155mm i raketne komore...

Valjda u Pretisu, kovacnici u Mittalu, vladi Federacije, Novalici i slicni...cekaju da ovi nabave jos ovih kovackih presa od 1000 i kusur tona...

Pa ce onda biti drz gace

[Guadalajara]

trebali bo vidjeti sa zelezerama u zenici ili ilijasu da li imaju interesa da zarade na namjenskoj industriji. ako hoce, hoce. ako ne nikom nista.

slazem se sa kolegom @anelsol
treba jacati skladisne kapacitete sirovina i poluproizvoda. sladisni kapaciteti za skladistenje 1.000.000 komada obradjenih kosuljica granata za 155 mm i 120 mm za minobacace bi moglo biti od velike koristi. pogotovo ako bi bili popunjeni.

Oni znaju sta im najbolje ide na trzistu. Ako bi obezbjedili dovoljno obrađenih kosuljica granata u rezervi to bi im omogućilo i bolji polozaj na trzistu. Da ne bude opet gutavo sa rokovima ko sa Saudijom. A i za ne daj Boze...

Nisu samo granate u pitanju...kompletan raketni program...proizvodnja raketnih komora krece od ovih velikih presa od 1000+ tona

'naci rakete Grad od 122mm dometa po 40+ km

[155_mm]

cisto informacije radi sta bi trebalo skladistiti. komada milion.

[155_mm]

kovanje kosuljice granate 155 mm je najveca drzavna tajna u srbiji.

[155_mm]

obje zeljezare kod nas su privatne. ako ti privatnici ne vide zaradu u namjenskoj industriji, sta da im radis. greska sa kovacnicom u zenici je napravljena davno prilikom prodaje. trebalo ju je izdvojiti prije prodaje. a upitno je da li bi neko htio kupiti zeljezaru bez te kovacnice i da smo je davali i za manje od jednu marku.

[Guadalajara]

Mogu je oni i sad izdvojiti, ionako kovacnicu ne koriste, a zaradili bi na prodaji gredica kovacnici.

Mittalu su bitne visoke peci i koksara zbog proizvodnje visokokaloricnog uglja i rudnik u Ljubiji. A guzovace su dobili najsavremeniju elektrolucnu pec od 100 tona.

[155_mm]

ako bi mital htio prodati kovacnicu ja sam da se kupi kovacnica jos danas. time bi nadoknadili onu epsku pljacku PRETIS-a devedesetih bar sto se tice kovackih kapaciteta. mozda bi cak i uvecali te kapacitete. kupiti dodatne masine za obradu i ukljuciti u to sve zenicki univerzitet i onaj institut za metalurgiju i bila bi to lijepa stvar za nasu NI.

[155_mm]

Da vidimo planove kod komsija...preko Drine...

Srbijanci imaju dvije male prese (u poredjenju sa presama u kovacnici od Mittala) od 1000 i 1250 tona.....Samo nisu ih pokazali u proizvodnji vec samo na websajtu firme koja remontuje i nadogradjuje masine.



Znaci i oni imaju u planu da otkivaju kosuljice od 155mm i raketne komore...

Valjda u Pretisu, kovacnici u Mittalu, vladi Federacije, Novalici i slicni...cekaju da ovi nabave jos ovih kovackih presa od 1000 i kusur tona...

Pa ce onda biti drz gace

pitam se mogu li srbijanci na ovoj presi otkovati komoru za raketni motor za raketu 262 tj. jerina1 ili za raketu 400 mm jerina2 tj. sumadija.

[155_mm]

ako izuzmemo automatski punjac iznenadio sam se koliko nasa haubica ima slicnosti sa ukrainskom haubicom 2S22 Bohdana/Bogdan.


evo nekoliko slika
https://www.globalsecurity.org/military ... bogdan.htm
https://www.armyrecognition.com/weapons ... itzer.html

nacin kacenja haubice na kamion od pozadi, nacin oslanjanja haubice na tri tacke stopalo i krakovi, oblik usta cijevi, oblik same cijevi i kuciste cijevi, koncept hidraulicne kocnice, cak i ona stolica sa manuelnim komandama,....

samo sto ovaj ukrainski kamion puno bolje sjeda haubici od jadnog FAP-a.

[anelsol]

Mogu je oni i sad izdvojiti, ionako kovacnicu ne koriste, a zaradili bi na prodaji gredica kovacnici.

Mittalu su bitne visoke peci i koksara zbog proizvodnje visokokaloricnog uglja i rudnik u Ljubiji. A guzovace su dobili najsavremeniju elektrolucnu pec od 100 tona.

Nadam se da prese nisu pretvorili u staro zeljezo. Nisu ni Indijci budale, pa znaju koliko to vrijedi. Ako bude interesa pokrenut ce se i to, a do tada nadam se da su konzervirane.

[Guadalajara]

Da vidimo planove kod komsija...preko Drine...

Srbijanci imaju dvije male prese (u poredjenju sa presama u kovacnici od Mittala) od 1000 i 1250 tona.....Samo nisu ih pokazali u proizvodnji vec samo na websajtu firme koja remontuje i nadogradjuje masine.



Znaci i oni imaju u planu da otkivaju kosuljice od 155mm i raketne komore...

Valjda u Pretisu, kovacnici u Mittalu, vladi Federacije, Novalici i slicni...cekaju da ovi nabave jos ovih kovackih presa od 1000 i kusur tona...

Pa ce onda biti drz gace

pitam se mogu li srbijanci na ovoj presi otkovati komoru za raketni motor za raketu 262 tj. jerina1 ili za raketu 400 mm jerina2 tj. sumadija.

Raketna komora za Orkan je išla preko one naše SESIM prese od 1000 tona.

Sa ovom od 1250 tona mogu, ali je onda trebaju na manjoj izdužiti. Ono što je problematično za ove dvije prese od 1000 i 1250 tona je mnogo manji hod u poredjenju sa onom našom SESIM koje je projektovana za serijsku proizvodnju izduzenih otkivaka. Jos da napomenem da su ove dvije prese mnogo sporije od SESIM prese jer kod nase prese trn prolazi kroz unutrasnjost otkivka, dok se vanjski dio kosuljice nabija kroz ovaj kalup/alat. Ove dvije prese nisu opste predvidjene za rad u toplom postupku, dvije-tri kosuljice neka otkuju odmah ce im presa biti crna i garava

Prednost presa u kovacnici u Zenici je sto su one predvidjene za velikotonaznu/gabaritnu proizvodnju toplim postupkom. Ako su predvidjene za kovanje ingota od 10-30 tona, sta je za njih jedna kosuljica od 50 ili 100 kg ? Pa za desetak sekundi se na njima otkuje kosuljica

[Guadalajara]

Gledam sad presu od 2000 tona na yt...'naci priblizna jacina kao ona od 1850 tona u kovacnici...ima hod oko 2 metara

Duzina granate M107 od 155mm bez upaljaca je 605.3 mm...

znaci oko 600 mm za trn, jos toliko za onaj alat koji obradjuje vanjski dio kosuljice i za celicnu gredicu...

[belfy]

dabogda te Zahiraga ubo nozem, znao sam da ce uslijediti jos tvog razmisljanja, koji se moze smatrati patriotskim, ali zasigurno ne kao dobra ideja ili barem odrzivo... ajde da dam svoje misljenje i na ovo sve napisano, pa necu dalje. pojede mi vreme...

Za slabove bili bi konkurencija zeljezari Jesenice(grupacija Acroni). Ako se pogleda historijat zeljezare Jesenice vidi se da su kupili dodatne masine za valjanje slabova. Da bi povecali cijenu svojih proizvoda poceli su raditi na proizvodnji legura koje sadrze veci procenat hroma i nikla (vatrostalni celici, za kotlove, alate i slicno). Ali ovaj dio nije bitan za nasu pricu.

Mittal ima masinsku radionicu sa malim i velikim tokarskim strugovima i vertikalnim glodalicama koji se koriste za odrzavanje same zeljezare. Pored masinske radionice i kovacnica ima masine za obradu gabaritnih dijelova. Cak i zeljezara u Ilijasu ima jedan veliki tokarski strug koji moze obradjivati komade duzine 6 metara i promjera 1 metar. Cijena polovnog takvog struga je oko 100.000 eura. Ni ovaj dio nije bitan za ovu pricu.

Ne bi znacilo napraviti novu zeljezaru jer kovacnica vec ima svoju celicanu sa elektrolucnom peci, elektro kazanskim pecima, uredjajima za pretapanje i vakumskim komorama. Svaku elektrolucnu pec ili visoku pec ako bi samostalno tretirali mogli bi nazvati zeljezarom. Tako bi imali zeljezaru sa elektrolucnom peci od 100 tona, zeljezarom sa visokim pecima, a poznato je da imaju i jednu i drugu pec za topljenje.

Ali ovaj dio jeste malo diskutabilan... Proizvodnja repromaterijala / rafiniranje i legiranje / i kontrola kvalitete...Najekonomicnije bi bilo da Mittal bude proizvodjac i dobavljac repromaterijala za jednu takvu fabriku. Od ukupnih kapaciteta Mittala za jednu takvu fabriku islo bi oko 2-3%, prije rata bilo je oko 5-6% cija je godisnja vrijednost proizvodnje bila oko 50 miliona dolara.

Problem je sto bi Mittal morao da ima medjunarodne akreditacije i dozvole za proizvodnju specijalnih celika jer ovdje dolazimo do dijela koji se tice standardizacije legura i materijala koji se koriste za proizvodnju kriticnih i osjetljivih dijelova. Iako za ne daj Boze mogu se i bez toga proizvoditi legura za granate i naoruzanje.

Opet...da smo normalna drzava...atestiranje i certificiranje bi obavljao domaci metalurski institut koji bi imao potpisane sporazume sa najpoznatijim svjetskim institutima u oblasti proizvodnje i razvoja specijalnih materijala. Ali nije ni ovo problem, investirati u Metalurski institut, u nabavku najsavremenije istrazivacke metalurske opreme, dati studentima stipendije za studij u inostanstvu na americkim, njemackim i ruskim fakultetima.

Da sad zanemarimo sve ovo gore iznad napisano.

Mittal u redovnoj proizvodnji, proizvodi celicne gredice, koristi metalurgiju lonca, proizvodi celicne gredice i legure koje zadovoljavaju medjunarodne standarde, maksimalni procenat stetnih elemenata sumpora i fosfora. Samo jos da dodaju malo fero hroma i eto legure za granate. U svojoj redovnoj ponudi oni u Mittalu nude proizvodnju materijala legura prema vlastitim specifikacijama gdje je odredjeno koliko je dozvoljeno imati stetnih elemenata i koliko je sadrzaj ferolegura. Mozda je potrebno jos dodati neke kontrole kvalitete i detaljniju evidenciju svake sarze, izlivenog lonca, broja gredice, strane valjaka...Ali mislim da oni to imaju i u redovnoj proizvodnji gdje vode evidenciju.

Dodatnu kontrolu ulaznog materijala obavljala bi i evidentirala samostalno kovacnica, kao sto vecina firmi analizira. Vecina ulaznog materijala u toj novoj kovacnici bile bi gredice, a ne veliki ingoti od par tona kao sto je to prije bilo.

Samo poredjenja radi cijena otkovanog i sirovog trupca za topove tezine izmedju 5 i 10 tona je oko 10 hiljada dolara.
A cijena 10 otkovanih i masinski obradjenih granata od 155mm tezine oko 50kg (ukupne tezine oko pola tone) je oko 15.000 dolara.

Znaci vise para uzmu za pola tone celike nego za 5-10 tona. Iako je ovaj celik za topove mnogo vise legiran i rafiniran...

Mittal je odlucio da nece Zenica biti odgovor na Jesenice, nego njihova druga fabrika koju je lakse unaprijediti i usavrsiti i dobiti bolji proizvod sa nizom cijenom proizvodnje.

slozio bih se u potpunosti da je ovo sa strugom vrijedno preskakanja, jer je takva investicija u ovome o cemu pricamo nikakva i skoro nebitna stavka.

kovacnica nema nista od pobrojanog. to ima Mittal. preuzimanjem kovacnice ne bi dobio niti jednan od tih pogona. mogao bi dobiti samo njihove produkte, ono sto vec rekoh i prije... a sama Kovacnica bas i nema mjesta da se siri u samom Mittalu, tako da bi sve druge vrste prerade morao svakako raditi vani (najbliza je poslovna zona svakako, a vjerovatno i najbolja jer do nje postoji i sinski prevoz sto predstavlja veliku prednost u transportu velikih tetina tereta, a udaljenost se mjeri u stotinama metara).

Mittal vec ima medjunarodne akreditacije i kontrolu kvaliteta vrsi po vrhunskim standardima. tu mu se nema, zaista, sta prigovoriti. tako da onda mozemo reci da nam je drzava normalna jer sve provjere i certificiranje i sam Mittal radi.

meni nije poznato koju vrstu celika Mittal ne moze proizvesti. vec sam prije o tome pisao. pitanje je samo isplativosti od strane onoga ko narucuje, jer sve ispod par stotina tona (recimo 800 tona) mora pasti na cijenu proizvoda. jedan livni kazan, koji bih uzeo kao mjeru minimalne proizvodnje je kapaciteta oko 100 tona. da bi taj kazan bio od pocetka do kraja prepradjen u svakom od koraka treba mijenjati dosta koraka proizvodnje koji se mjere u milionima. recimo da proizvodnja specijalnog celika (po zelji kupca) za kolicinu od 100 tona istog kosta 2 miliona maraka. za proizvodnju 50 tona to ostaje skoro pa ista cijena (umanjena za sirovo gvozdje koje je tu manja stavka). cijena za izradu iste kvalitete celika na preko 800 tona umanjuje cijenu po toni proizvedenog uveliko.

ovo za kovacnicu necu da komentarisem. mislim da sam o njoj rekao dovoljno.

Jedino bi morali u kovacnici nabaviti par desetina CNC strugova i pogon za laboraciju. Livenje eksploziva, testiranje na poligonu moze se obavljati u Pretisu dok se ne steknu uslovi za izgradnju samotalnog poligona. Uglavom industrijski kapaciteti postoje...jos samo da je vise volje za saradnjom izmedju ove dvije fabrike i metaluskog instituta i masinskog fakulteta...

Sad sta je u pitanju...nznm...Pitanje je da li je iko i ikad neki elaborat napravio na ovu temu. Culi smo Novalica da se planira izgradnja valjaonice bakra i mesinga...A ignorisu se evo postojeci industrijski kapaciteti...

Jel...sto bi koristili vec izgradjene i postojece industrijske kapacitete...Bolje razmisljati o nepostojecim...

vidis, meni ovakvi tvoji upisi smetaju. sta bi mali od Zahirage zelio i kako on misli da to izgleda... cak je i Novalic ovdje uzor realnosti sa izjavama... ovo sto si ovdje napisao je isto kao da si napisao "zasto ne bi tamo napravili lansirnu rampu za satelite i raketno gorivo". ja znam da ti ne znas o cemu govoris, ali da imas zelju da budemo bolji od Amerike u oblasti naoruzanja i odbrane, ali te i takve zelje mogu samo ostati takve - zelje. bas kao i "prijedlozi" koje pises sta bi se i kako moglo. to je jednostavno vrijedjanje zdravog mozga i put gdje se u kosarci ponistava kos nakon dvokoraka... k'o da ste u istu skolu isli...

evo, bas kao i ovo:

Mogu je oni i sad izdvojiti, ionako kovacnicu ne koriste, a zaradili bi na prodaji gredica kovacnici.

Mittalu su bitne visoke peci i koksara zbog proizvodnje visokokaloricnog uglja i rudnik u Ljubiji. A guzovace su dobili najsavremeniju elektrolucnu pec od 100 tona.

to nije nimalo lako izdvojiti, ako je ikako moguce. tvrdio si da si bio u Zeljezari, jesi vidio poziciju Kovacnice?

a guzovace nisu dobili nista, nego je na istoj hajrovao Kuvajtski fond KIA kojem je Silajdzic i prodao Zeljezaru za marku. Mittal je nije dobio za marku, nego nekih par pisljivih trocifrenih miliona vise... zasto pises samo kao dijete koje ima spisak zelja, a ne zapita se koliko ta igracka kosta? doduse, mozda na youtube ima sta strucno o tome...

[Sanjarko]

Nemate pojma, that there is a lot of crime in Mittal. PS. Tako da ko zna sta je bilo s presama.

[anelsol]

Meni nije jasno zasto Pretis kupuje čelik iz Turske a ne uzima od Mitala. @belfy je spomenuo količine, minimalno 800 tona, ali kada se to preračuna za jednu granatu 155 mm koja je teska cca 50 kg, 800 tona ispada 16 000 gredica, ili ti ga nakon prerade 16 000 košuljica za granatu 155 mm, što Pretis preradi za cca 15 do 20 dana. U čemu je fol, ako uzmemo drasticno manje troskove transporta ukoliko bi kupovali čelik od Mitala u odnosu na turski?

[Guadalajara]

dabogda te Zahiraga ubo nozem, znao sam da ce uslijediti jos tvog razmisljanja, koji se moze smatrati patriotskim, ali zasigurno ne kao dobra ideja ili barem odrzivo... ajde da dam svoje misljenje i na ovo sve napisano, pa necu dalje. pojede mi vreme...

Mittal je odlucio da nece Zenica biti odgovor na Jesenice, nego njihova druga fabrika koju je lakse unaprijediti i usavrsiti i dobiti bolji proizvod sa nizom cijenom proizvodnje.

slozio bih se u potpunosti da je ovo sa strugom vrijedno preskakanja, jer je takva investicija u ovome o cemu pricamo nikakva i skoro nebitna stavka.

kovacnica nema nista od pobrojanog. to ima Mittal. preuzimanjem kovacnice ne bi dobio niti jednan od tih pogona. mogao bi dobiti samo njihove produkte, ono sto vec rekoh i prije... a sama Kovacnica bas i nema mjesta da se siri u samom Mittalu, tako da bi sve druge vrste prerade morao svakako raditi vani (najbliza je poslovna zona svakako, a vjerovatno i najbolja jer do nje postoji i sinski prevoz sto predstavlja veliku prednost u transportu velikih tetina tereta, a udaljenost se mjeri u stotinama metara).

Mittal vec ima medjunarodne akreditacije i kontrolu kvaliteta vrsi po vrhunskim standardima. tu mu se nema, zaista, sta prigovoriti. tako da onda mozemo reci da nam je drzava normalna jer sve provjere i certificiranje i sam Mittal radi.

meni nije poznato koju vrstu celika Mittal ne moze proizvesti. vec sam prije o tome pisao. pitanje je samo isplativosti od strane onoga ko narucuje, jer sve ispod par stotina tona (recimo 800 tona) mora pasti na cijenu proizvoda. jedan livni kazan, koji bih uzeo kao mjeru minimalne proizvodnje je kapaciteta oko 100 tona. da bi taj kazan bio od pocetka do kraja prepradjen u svakom od koraka treba mijenjati dosta koraka proizvodnje koji se mjere u milionima. recimo da proizvodnja specijalnog celika (po zelji kupca) za kolicinu od 100 tona istog kosta 2 miliona maraka. za proizvodnju 50 tona to ostaje skoro pa ista cijena (umanjena za sirovo gvozdje koje je tu manja stavka). cijena za izradu iste kvalitete celika na preko 800 tona umanjuje cijenu po toni proizvedenog uveliko.

ovo za kovacnicu necu da komentarisem. mislim da sam o njoj rekao dovoljno.

Jedino bi morali u kovacnici nabaviti par desetina CNC strugova i pogon za laboraciju. Livenje eksploziva, testiranje na poligonu moze se obavljati u Pretisu dok se ne steknu uslovi za izgradnju samotalnog poligona. Uglavom industrijski kapaciteti postoje...jos samo da je vise volje za saradnjom izmedju ove dvije fabrike i metaluskog instituta i masinskog fakulteta...

Sad sta je u pitanju...nznm...Pitanje je da li je iko i ikad neki elaborat napravio na ovu temu. Culi smo Novalica da se planira izgradnja valjaonice bakra i mesinga...A ignorisu se evo postojeci industrijski kapaciteti...

Jel...sto bi koristili vec izgradjene i postojece industrijske kapacitete...Bolje razmisljati o nepostojecim...

vidis, meni ovakvi tvoji upisi smetaju. sta bi mali od Zahirage zelio i kako on misli da to izgleda... cak je i Novalic ovdje uzor realnosti sa izjavama... ovo sto si ovdje napisao je isto kao da si napisao "zasto ne bi tamo napravili lansirnu rampu za satelite i raketno gorivo". ja znam da ti ne znas o cemu govoris, ali da imas zelju da budemo bolji od Amerike u oblasti naoruzanja i odbrane, ali te i takve zelje mogu samo ostati takve - zelje. bas kao i "prijedlozi" koje pises sta bi se i kako moglo. to je jednostavno vrijedjanje zdravog mozga i put gdje se u kosarci ponistava kos nakon dvokoraka... k'o da ste u istu skolu isli...

evo, bas kao i ovo:

Mogu je oni i sad izdvojiti, ionako kovacnicu ne koriste, a zaradili bi na prodaji gredica kovacnici.

Mittalu su bitne visoke peci i koksara zbog proizvodnje visokokaloricnog uglja i rudnik u Ljubiji. A guzovace su dobili najsavremeniju elektrolucnu pec od 100 tona.

to nije nimalo lako izdvojiti, ako je ikako moguce. tvrdio si da si bio u Zeljezari, jesi vidio poziciju Kovacnice?

a guzovace nisu dobili nista, nego je na istoj hajrovao Kuvajtski fond KIA kojem je Silajdzic i prodao Zeljezaru za marku. Mittal je nije dobio za marku, nego nekih par pisljivih trocifrenih miliona vise... zasto pises samo kao dijete koje ima spisak zelja, a ne zapita se koliko ta igracka kosta? doduse, mozda na youtube ima sta strucno o tome...

nisam ja tema emisije druzenje je na podforumu Bez Cenzure

Certifikate i akreditacije za proizvodnju legura koji zadovoljavaju medjunarodne vojne standarde Mittal nema...i to konkretno fabrika u Zenici...moguce da Mittalove druge zeljezare u svijetu imaju dozvolu za proizvodnju legura koje se koriste u proizvodnji kriticnih elemenata...Za kontrolu takvih vojnih standarda potrebne su dozvole vojno-tehnickih institucija koji imaju svoje razvojne, istrazivacke, laboratorijske/poluindustrijske, ljudske, materijalne uslove, metodologije, nacine analiziranja i testiranja materijala za kriticne elemente. Takva jedina institucija u BiH je metalurski Institut.Vazno je napomenuti da su oni bili centar metalurskog istrazivanja i razvoja u bivsoj Jugoslaviji. Da je kovacnica vec radila-proizvodila prema vojno-tehnickim pravilima i standardima domacim i stranim...

Za celike koji zadovoljavaju vojne standarde primjenjuju se neke druge metode i formule, tako da je potrebno imati kontinuitet u proizvodnji. Zato je u tom kontekstu i spomenuta manja elektrocelicana koja se ne bi vezala za trenutnu proizvodnju u Mittalu.

Specijalni granatni celik ne razlikuje se hemijski mnogo od redovnih legura koje Mittal proizvodi osim sto sadrzi vise hroma i nikla do 0.2% - 0.3% koji mu omogucavaju koristenje u ekstremnijim termickim uslovima, konkretno na nizim temperaturama -30. Za granatni celik najbitniji je mangan. Legure od kojih se proizvode celicne gredice mogu se alternativno koristiti i za proizvodnju minobacackih cijevi od 60 i 81/82mm.

'naci legure koje danasnji Mittal proizvodi potreno im je dodati samo 0.5 tone nikla i hroma na 100 tona ili jednu sarzu...pored onih standardnih legirajucih elemenata kao stu su ferosilicij i feromangan. 'naci u redovnoj proizvodnji nema nikakvog remecenje, promjene tehnologija koje se vec koriste.

Mi u šeheru imamo iskustva, da se to moze uraditi i silom ako je potrebno ili da se zabrani poradaja Mittalovih proizvoda par stotina hiljada tona u Federaciji, a moze se i na nacin kao sto su vratili SESIM presu od 1000 tona sa Pala

[Guadalajara]

Kupovali su iz zeljezare Niksic koju je kupio i modernizovao Turski Toscelik. Iz Pretisa su govorili da je problem kontrola kvaliteta. Vjerovatno nemaju certifikat od neke nadleze vojno-tehnicke institucije.

Ako vidis da je bivsi direktor Binasa htio preko svoje privatne firme prodavati ulazne sirovine...sve ti mora biti jasno...

Puno je kesa u igri kad je repromaterijal u pitanju...

Postoje mogucnosti:

1. Da Mittal (njihova fabrika u Zenici) dobije certifikat od vojne-tehnicke institucije i da proizvodi materijal pod punom krivicnom odgovornoscu, po PS-u.
2. Na divlje prema savjesti i bez ikakve krivicne odgovornosti. Ovo bi moglo samo u slucaju nuzde...jer u ovim mirnodopskim uslovima nijedna vojna fabrika ne bi kupila materijal bez certifikata i akreditacije koja nema nikakve garancije.

[anelsol]

Kupovali su iz zeljezare Niksic koju je kupio i modernizovao Turski Toscelik. Iz Pretisa su govorili da je problem kontrola kvaliteta. Vjerovatno nemaju certifikat od neke nadleze vojno-tehnicke institucije.

Ako vidis da je bivsi direktor Binasa htio preko svoje privatne firme prodavati ulazne sirovine...sve ti mora biti jasno...

Puno je kesa u igri kad je repromaterijal u pitanju...

Postoje mogucnosti:

1. Da Mittal (njihova fabrika u Zenici) dobije certifikat od vojne-tehnicke institucije i da proizvodi materijal pod punom krivicnom odgovornoscu, po PS-u.
2. Na divlje prema savjesti i bez ikakve krivicne odgovornosti. Ovo bi moglo samo u slucaju nuzde...jer u ovim mirnodopskim uslovima nijedna vojna fabrika ne bi kupila materijal bez certifikata i akreditacije koja nema nikakve garancije.

Ako je tako ne kontam sto na nabave taj certifikat kad u komsiluku imaju potencijalno značajnog kupca, da ne govorim o tome da se potencijalno otvara mogićnost za nova tržišta. Jednostavno mi nema logike.

[Guadalajara]

Kupovali su iz zeljezare Niksic koju je kupio i modernizovao Turski Toscelik. Iz Pretisa su govorili da je problem kontrola kvaliteta. Vjerovatno nemaju certifikat od neke nadleze vojno-tehnicke institucije.

Ako vidis da je bivsi direktor Binasa htio preko svoje privatne firme prodavati ulazne sirovine...sve ti mora biti jasno...

Puno je kesa u igri kad je repromaterijal u pitanju...

Postoje mogucnosti:

1. Da Mittal (njihova fabrika u Zenici) dobije certifikat od vojne-tehnicke institucije i da proizvodi materijal pod punom krivicnom odgovornoscu, po PS-u.
2. Na divlje prema savjesti i bez ikakve krivicne odgovornosti. Ovo bi moglo samo u slucaju nuzde...jer u ovim mirnodopskim uslovima nijedna vojna fabrika ne bi kupila materijal bez certifikata i akreditacije koja nema nikakve garancije.

Ako je tako ne kontam sto na nabave taj certifikat kad u komsiluku imaju potencijalno značajnog kupca, da ne govorim o tome da se potencijalno otvara mogićnost za nova tržišta. Jednostavno mi nema logike.

Od koga ce nabaviti certifikat ? Od jedinog metalurskog instituta u koji se nista ne investira ? Koji nema najsavremeniju opremu ? Koji nije uvezan ni sa domacim ni stranima firmama iz oblasti vojne industrije ? Koji nema nikakvu saradnju sa vojno-tehnickim institucijama u svijetu ?

Mittalu je bitno da sto vise tona iskopa iz Ljubije i zaradi na transfernim cijenama i potkupi ove u ministarstvu za okolisnu dozvolu.

Tu pricu treba pokrenuti Federalno ministarstvo energije, rudarstva i industrije i onaj ko je na celu tog ministarstva.

[Guadalajara]

Meni nije jasno zasto Pretis kupuje čelik iz Turske a ne uzima od Mitala. @belfy je spomenuo količine, minimalno 800 tona, ali kada se to preračuna za jednu granatu 155 mm koja je teska cca 50 kg, 800 tona ispada 16 000 gredica, ili ti ga nakon prerade 16 000 košuljica za granatu 155 mm, što Pretis preradi za cca 15 do 20 dana. U čemu je fol, ako uzmemo drasticno manje troskove transporta ukoliko bi kupovali čelik od Mitala u odnosu na turski?

nije 16.000 gredica

16.000 granata nije == 16.000 gredica

gredice su duzine po 6-12 metara

Evo kataloga gdje pise kolika je masa po metru

[anelsol]

Kupovali su iz zeljezare Niksic koju je kupio i modernizovao Turski Toscelik. Iz Pretisa su govorili da je problem kontrola kvaliteta. Vjerovatno nemaju certifikat od neke nadleze vojno-tehnicke institucije.

Ako vidis da je bivsi direktor Binasa htio preko svoje privatne firme prodavati ulazne sirovine...sve ti mora biti jasno...

Puno je kesa u igri kad je repromaterijal u pitanju...

Postoje mogucnosti:

1. Da Mittal (njihova fabrika u Zenici) dobije certifikat od vojne-tehnicke institucije i da proizvodi materijal pod punom krivicnom odgovornoscu, po PS-u.
2. Na divlje prema savjesti i bez ikakve krivicne odgovornosti. Ovo bi moglo samo u slucaju nuzde...jer u ovim mirnodopskim uslovima nijedna vojna fabrika ne bi kupila materijal bez certifikata i akreditacije koja nema nikakve garancije.

Ako je tako ne kontam sto na nabave taj certifikat kad u komsiluku imaju potencijalno značajnog kupca, da ne govorim o tome da se potencijalno otvara mogićnost za nova tržišta. Jednostavno mi nema logike.

Od koga ce nabaviti certifikat ? Od jedinog metalurskog instituta u koji se nista ne investira ? Koji nema najsavremeniju opremu ? Koji nije uvezan ni sa domacim ni stranima firmama iz oblasti vojne industrije ? Koji nema nikakvu saradnju sa vojno-tehnickim institucijama u svijetu ?

Mittalu je bitno da sto vise tona iskopa iz Ljubije i zaradi na transfernim cijenama i potkupi ove u ministarstvu za okolisnu dozvolu.

Tu pricu treba pokrenuti Federalno ministarstvo energije, rudarstva i industrije i onaj ko je na celu tog ministarstva.

Ko da je institut u Zenici jedini. Postoje međunarodne kuce za certifikaciju, a mislim da Mitalu to ne bi bio neki problem. I to je deset - petnest miliona godisnje koje mogu ostati u nasoj zemlji.

[anelsol]

Meni nije jasno zasto Pretis kupuje čelik iz Turske a ne uzima od Mitala. @belfy je spomenuo količine, minimalno 800 tona, ali kada se to preračuna za jednu granatu 155 mm koja je teska cca 50 kg, 800 tona ispada 16 000 gredica, ili ti ga nakon prerade 16 000 košuljica za granatu 155 mm, što Pretis preradi za cca 15 do 20 dana. U čemu je fol, ako uzmemo drasticno manje troskove transporta ukoliko bi kupovali čelik od Mitala u odnosu na turski?

nije 16.000 gredica

16.000 granata nije == 16.000 gredica

gredice su duzine po 6-12 metara

Evo kataloga gdje pise kolika je masa po metru

Ma ok Opet 800 tona izađe 16 000 košuljica za granate 155 mn.

[Guadalajara]

Ako je tako ne kontam sto na nabave taj certifikat kad u komsiluku imaju potencijalno značajnog kupca, da ne govorim o tome da se potencijalno otvara mogićnost za nova tržišta. Jednostavno mi nema logike.

Od koga ce nabaviti certifikat ? Od jedinog metalurskog instituta u koji se nista ne investira ? Koji nema najsavremeniju opremu ? Koji nije uvezan ni sa domacim ni stranima firmama iz oblasti vojne industrije ? Koji nema nikakvu saradnju sa vojno-tehnickim institucijama u svijetu ?

Mittalu je bitno da sto vise tona iskopa iz Ljubije i zaradi na transfernim cijenama i potkupi ove u ministarstvu za okolisnu dozvolu.

Tu pricu treba pokrenuti Federalno ministarstvo energije, rudarstva i industrije i onaj ko je na celu tog ministarstva.

Ko da je institut u Zenici jedini. Postoje međunarodne kuce za certifikaciju, a mislim da Mitalu to ne bi bio neki problem. I to je deset - petnest miliona godisnje koje mogu ostati u nasoj zemlji.

Tacno je i to da postoje. Bas kao sto je nedavno Pobjeda Technology certificirala municiju u Madzarskoj, koju izvozi pod brendom preko firme u Zagrebu/Hr za EU trziste. Ili primjer sa privatnom firmom AC Unity koja je certificarala svoje naoruzanje u institutu EU. To je ona prica iz medija Bh puska sa NATO kodom.

Mislim da je stvar u tome da se kompletan proces ima pod jednom kapom(kontrolom).

Jedno je kad privatna vojna firma certificira proizvod u inostranstvu. A totalno drugo kad drzavna vojna firma mora certificati proizvod. Nama samo NATO moze pomoci oko toga, kao sto su pomogli oko certificiranja RPG-a, a uskoro i ABG od 40mm. Ili Turska, njihovo ministarstvo odbrane kad je dalo certifikat za proizvodnju municije od 40mm.

[Guadalajara]

Ma ok Opet 800 tona izađe 16 000 košuljica za granate 155 mn.

A vidi tabele sta pise...u kojim rasponima proizvode legure...

[HarTar]

Artiljerijsko oružje na testiranju u UAE: Arapi kupuju bh. samohodnu haubicu? https://avaz.ba/vijesti/bih/642517/arti ... 3y0m7rb9Nw