nastavak govora o negiranju vrijednosti Ehli Bejta od strane promotora i jednog od glavnih vehabijskih ideologa Ibn Tejmije:
Ibn Tejmijjino vrijedjanje ehlul bejta a.s.
Ibn Tejmijje je uvijek na strani neprijatelja ehli bejta, te uvijek porice stepen koji ehlul bejt ima. Njegov jezik, kada je u pitanju nepristojan govor o ehli bejtu, je potpuno neobuzdan i slobodan. Takav govor se moze cuti samo od nasibijja, tj. od onih koji su neprijateljski raspolozeni prema ehlul bejtu, od onih cije je srce ogrezlo u mrznji i neprijateljstvu prema ovoj odabranoj porodici. Ovdje cemo navesti nekoliko Ibn Tejmijjinih govora o ehlul bejtu a.s..
Ibn Tejmijje poricuci korist ehlul bejta kaze:
“Nikakva korist nam nije dosla od ehlul bejta” (Ibn Taimiyyah, Minhaj Al-Sunna, tom. 3, str. 14)
Ibn Tejmijje to kaze, i pored toga sto je Poslanik rekao:
Ostavljam vam ono, ako ga se budete drzali nikada necete zalutati poslije mene: Allahovu Knjigu, i moj ehlul bejt. Oni se nece razdvojiti dok me ne susretnu kod vrela (hawda).” (Al-Tirmathi, Al-Sunan, br. 3788; Musnad Ahmed, tom. 3, str. 17; Al-Hakim, Al- Mustadrak, tom. 3, str. 84)
Ibn Tejmije govoreci o ovom hadisu donosi jedan smijesan zakljucak te kaze: “Hadis koji je prenesen u sahih Muslimu, ukoliko ga je Poslanik i izrekao, to je samo savjet o potrebi slijedjenja Ku’rana. Poslanik uopce nije rekao da moramo slijediti ehlul bejt, samo je rekao upozoravam vas Allahom na moj ehlul bejt.” (Ibn Taimiyyah, Minhaj Al-Sunna, tom. 4, str. 85)
Cudno je to, koliko slijedjenja nefsa oslijepi covjeka! Zar zaista nije vidio sta Poslanik kaze u ovom hadisu?
Ibn Tejmijje, zeleci iznaci neku mahanu kod hz. Alija, prenosi izmisljenu i u potpunosti laznu pricu o tome kako je hz. Alija, prosio kcerku Ebu Dzehlovu, i to jos dok je hz. Fatima bila njegova supruga. On ovu pricu na nekoliko mjesta u Minhadzu al sunne ponavlja. Iako je znao da je ta prica izmisljena od haridzija, to mu nije smetalo da je ponovi nekoliko puta. (Ibn Abi Al-Hadeed, Sharh Nahj Al-Balagha, dio. 4, str. 64)
Ibn Tejmijje u vezi sa ratovima koje je imam Ali a.s. vodio kaze: “Alija nije ratovao zbog toga da bi se ljudi pokoravali Bogu, on je ratovao da bi se ljudi njemu pokoravali”.
Zatim dodaje: “Svaki onaj ko Mu`awiju smatra zalimom je nasibijja. Alija je isto tako bio zalim. On je zbog vlasti ratovao sa narodom i ubijao ljude, te je na Zemlji nered cinio, a to je isti onaj nered koji je i Faraon radio. Allah je rekao: Taj drugi svijet dacemo onima koji ne zele da se na Zemlji ohole i da nered cine, a oni koji se Allaha boje ceka srecan kraj. (Al Qasas,83) (Ibn Taimiyyah, Minhaj Al-Sunna, tom. 2, str. 202-205, 232-234)
Eto kako se Ibn Tejmiije u svojoj knjzi Minhadz al sunne odnosi prema ehlul bejtu. Ovo sto smo naveli je samo mali dio svega toga.
U mnogim hadisima mozemo procitati da je Poslanik govorio o ratovima koje ce hz. Alija voditi, te su oznaceni kao opravdani i pomoc hz. Aliju u tim hadisima je proglasena obavezom svakom muslimanu. Ovi hadisi se mogu naci u sljedecim djelima: Ahmed Ibn Hanbal, Al-Musnad, tom. 3, str. 82; Ibn Hayyan, Al-Saheeh, br. 6898; Al-Hakim, Al-Mustadrak, tom. 3, str. 123; Al-Khateeb, Tarikh Baghdad, tom. 8, str. 423; Ibn Kesir, Al-Bidaia wa Al-Nihaia, tom. 7, str. 375
U jednom hadisu se kaze:
Medju vama se nalazi onaj koji ce zbog te`wila (tumacenja) Kur’ana ratovati, isto kao sto ja zbog njegovog objavljivanja ratujem. Dosla je grupa ljudi Poslaniku medju kojima su bili Ebu Bekr i Omer, pa je Ebu Bekr rekao: “O Boziji Poslanice, jesam li ja ta osoba? Poslanik odgovori: Ne! Omer upita: “Boziji Poslanice, jesam li ja”? Poslanik odgovori: Ne! To je ona osoba koje je zauzeta krpljenjem sandale.” U tom trenutku je hz. Alija bio okupiran krpljenjem Poslanikove (s) sandale.
Ebu Se`id Hudri kaze: Dosli smo kod hz. Alije i ispricali mu sta je Poslanik rekao, a on, samo podize glavu, kao da je to vec prije cuo od Poslanika (s)
Poslanik je rekao hz.Aliju, Fatimi, Hasanu i Husejnu: “Ja sam u ratu sa svakim ko protiv vas ratuje i u miru sam sa svakim ko je sa vama u miru.” (Al-Tirmathi, Al-Sunan , br. 3870; Ibn Maja, Al-Sunan, br. 145; Musnad Ahmed, tom. 2, str. 442; Al-Baghawi, Masabih Al-Sunna, tom. 4, str. 190)
U skladu sa svojim obicajem, Ibn Tejmijje porice validnost ovoga hadisa, (Ibn Taimiyyah, Minhaj Al-Sunna, tom. 2, str. 234) bez toga da donese dokaz, ili da naucno pristupi ocjenjivanju ovog hadisa.
Ibn Tejmijje naprosto odbacuje ovaj hadis, poput osoba koje zele prepirku, pa makar ta prepirka i svadja bila i sa samim Bogom Uzvisenim. (ovo mi je nešto poznato, opaska by me)
U vezi sa znanjem hz. Alije, Ibn Tejmijje je izrekao takve rijeci, da nijedan alim, ili pak, osoba koje bilo sta iz islama zna, nebi tako nesto izrekla. On kaze: “Nijedan od predvodnika cetiri ehli sunnetska mezheba, pa ni jedan drugi fakih, u pitanjima fikha se ne obraca na fikhska rjesenja hz. Alija. Malik je kao izvor fikha koristio sunnet gradjana Medine, a oni od Alija nisu svoje znanje uzeli. Ebu Hanife, Ahmed i Safija su znanje uzimali od Ibn Abbasa, koji je bio neovisni mudztehid, i nista od Alija nije uzeo.” (Ibn Taimiyyah, Minhaj Al-Sunna, tom. 4, str. 142-143)
Da, zaista je Ibn Tejmijje primjer covjeka koji slijedi svoje strasti. On sam cesto nije znao sta govori, te je zbog toga bio podvrgnut zestokom ismijavanju alima i istrazivaca. Medju svim islamskim pravcima, samo se njegovi sljedbenici tako cvrsto drze njegovih rijeci, da i Kur`an i Sunnet bacaju u drugi plan u odnosu na njegove stavove.
Imam Safija je u svojoj knjizi napisao da je sunnet gradjana Medine potekao iskljucivo od hz. Alije i Ibn Abbasa. Ibn Kudame je u svojoj knjizi prenio od Ibn Abbasa: “kada bi smo bili sigurni da je neki govor od hz. Alije nebi smo ga odbacivali i nebi smo pribjegavali drugim stavovima.” (Tabaqat Al-Fuqaha, str. 42)
Od Ibn Abbasa se isto tako prenosi da je rekao:
Znanje je podijeljeno na deset dijelova od cega je devet dato hz. Aliji, i u onom jednom dijelu sto je ostao, bio je obavjesteniji od svih drugih.” (Tabaqat Al-Fuqaha, str. 42)
Ibn Tejmijje u vezi sa Imamom Husejnom a.s. je iznio misljenje, koje se ne moze naci ni kod najvecih Jezidovih ulizica, koji su za vrijeme njegovog zivota pokusavali da mu se dodvore na svaki moguci nacin.
On, u vezi sa ustankom Imama Husejna a.s. kaze: “
Pokret i ustanak Husejnov protiv Jezida je bila pogresna odluka, i njena steta je veca od koristi. Obicno, oni koji se bore protiv sultana, naprave vise stete nego li koristi”. (Ibn Taimiyyah, Minhaj Al-Sunna, tom. 2, str. 241)
Sada, o vi koji tezite slobodi i nezavisnosti, znajte da je vama obaveza da se pokorite vladaru, i da budete ponizeni. Znajte, da morate biti ponizni svojim dzelatima, i da im morate svoje vratove pripremiti, zato sto je Ibn Tejmijje rekao: Postupci prema slobodi su beskorisni i smutnja takvih postupaka je veca od njegovog dobra.
Pazite sta dalje Ibn Tejmijje kaze: “Jezidov grijeh, nije gori od grije izraelicana. Oni su ubijali poslanike a ubistvo Husejna nije gore od ubijanja poslanika.” (Ibn Taimiyyah, Minhaj Al-Sunna, tom. 2, str. 247)
Zar je moguce navesti gori izgovor i opravdanje od ovoga?!!!
ima još, ako Bog da u narednom postu..
Preuzeto sa foruma:
http://www.Preporod.com
)
