ВОЈВОДА СЛАВКО АЛЕКСИЋ
Да опјевам Славка Алексића
Из јуначког села Богдашића
Војеводу од града Билеће
Који никад умријети неће
Јер направи непролазно дјело
Када стави Кокарду на чело
Деведесет и друге године
За одбрану Српске Отаџбине
Попут старих људи и јунака
Пут одведе овога горштака
Из питоме Земље Херцегове
Јер га мука Сарајевска зове
Да ту дође по ратноме плану
И подигне бедем и одбрану
Од крвавих ратника џихада
И њихових подмуклих напада
Из Српскога Сарајева града
Опреми се Војевода Славко
Па заблиста као сунце јарко
Официрско ново одијело
Јунака је дивно поднијело
Ко најбоље Краљеве војнике
Равногорце Дражине Четнике
Чизме назу, опасач притеже
Па својима десну руку стеже
Поздрави се, преко прага оде
Тако раде борци и Војводе
Па шубару намјести на глави
Накриви је и Кокарду стави
Прекрсти се и Богу помоли
Стару мајку у журби замоли
Да не брине за њега и брата
Док обадва не дођу из рата
Крст ставио на груди му мушке
Реденици пали преко пушке
Бомбама му пуне фишеклије
Испод блузе мушко срце бије
Очи сјаје ко ноћне звијезде
Ко брат да је Војводе Пријезде
Густа брада добро му пристала
А коса му на рамена пала
Оштро гледа испод мрких вјеђа
Као некад Срђа Злопоглеђа
Или други јунак било који
А смрти се ни мало не боји
Чело му је ко сунце кад гране
Тешко томе ко му на пут стане
Стиже витез на Гробље Јеврејско
На то брдо страшно и небеско
Поглед спусти преко Сарајева
А срце му у грудима пјева
У ком тиња и жеља и нада
Да турцима из овога града
Про нишана поруку пошаље
Боље би им било да су даље
Јер венама његових бораца
Тече крвца јуначких отаца
И ђедова што су до Солуна
Војевали да не пане Круна
А Принцип им показа Гаврило
Да је Српско Сарајево било
Ђе се Србин одвајкада пита
Ђе не смије туре да се скита
Да је земља испод Требевића
У власништву Карађорђевића
Ту Миљацка кривуда ко змија
Над њом бдије Гора Романија
То је земља ђе је стопа свака
Запамтила Старину Новака
Ђе су Виле вазда долазиле
Гаврилове стопе облазиле
Купале се Босни на изворе
Па се онда вртале у горе
Хајдуцима да видају ране
Које воде Новак и Стојане
Тако Славку надолазе мисли
Ал бијаху са свих страна стисли
Алијини џихад пролетери
Па кидишу према бившој Вјери
Би прошлости трагове да затру
Ако Србе униште и сатру
Али како до побједе стићи
Кад су с друге стране Обилићи
Под командом Алексића Славка
Па је стао јунак до јунака
У одбрану Српске Земље Свете
На пушкама држе бајонете
Ако боја из близине буде
Зликовцу ће тако да пресуде
Кад се борба развила крвава
На ноге се подиже Тилава
С Касиндола а и Лукавице
Помоћ дају Српске јединице
Онда крећу оне с Требевића
Састављене од Пандуревића
С друге стране Илиџански борци
И Орлови храбри добровољци
Браћа Руси који бише тада
У борбу су ушли изненада
Онда часни Срби с Војковића
Ђе је стао племић до племића
И тако је ова Српска сила
Оба турска крила саломила
Сву средину а и позадину
Многи турчин тог дана погину
Што напада своју ђедовину
И Српски су изгинули борци
Па поп Жућа чита у поворци
Јеванђеље по Светоме Луци
Чита Жућа са пушком у руци
Који никад изостао није
На мјестима ђе се битка бије
И пуне је четири године
Био Жућа спреман да погине
А Крст Часни не да му да страда
Па је понос Сарајева града
И читавом Српском Роду дика
Часни узор Славкових Четника
Сваког дана бише борбе тешке
На линији од чете витешке
Алексића Славка из Билеће
Који има заслуге највеће
Што се турци нијесу пробили
Српску нејач и ђецу побили
Он је с четом у тврде ровове
Авионе чеко Клинтонове
Ма ни они не могу му ништа
Јер је Славко витез са бојишта
То је јунак каквих мало има
Па се Српство сад поноси њима
И читава Српска Република
Треба славит овога Четника
Који није плашио се смрти
Своју главу није хтио крити
Па је данас носи на рамену
А на понос Српскоме племену
На грудима овог сивог тића
Сија орден Војводе Ђујића
Да га носи једини од Срба
Одмах поред Немањића Грба
Поред Крста и Свете Кокарде
И знамења Равногорске гарде
Поноси се Земљо Херцегова
Све док имаш оваквих синова
А јуначко братство Алексићи
Нек се славе као Обилићи
Јер имају у братству Војводу
Једног живог у Српскоме Роду!!!
Књижевник Милорад Шаровић Гачанин, 2017. Љ.Г.
Ovo je genijalno
Он је с четом у тврде ровове
Авионе чеко Клинтонове
Ма ни они не могу му ништа
Јер је Славко витез са бојишта
То је јунак каквих мало има
Па се Српство сад поноси њима
