dr_Evil wrote: ↑02/01/2024 13:15
Ne mogu da procitam, trazi pretplatu. Ali mi ono sta mogu smrdi na neki gadljivi NVO sektor. Arapi i jevreji ce ko nesto da se druze. Koji arapi i koji jevreji. Prave nacije od necega sta ne postoje. Sta imaju jedan protiv drugog etnicki arap iz Maroka i Jevrej iz majke Rusije ili Ukrajine.
Kao da su neki vjekovni neprijatelji, a ne zivjeli hiljadu godina jedni pored drugih.
Jedina dvojezičnoj školi na jugu Izraela
U ovom moru besa i straha, Osnovna škola Hagar u Be'er Ševi izgleda kao malo ostrvo. Ostrvo gde je, usred rata, poruka mira još uvek oslikana na zidovima, trilingvska na hebrejskom, arapskom i engleskom: Šalom, Salam, Mir. Od obdaništa do šestog razreda ovde se zajedno uči više od 300 jevrejske i arapske dece. Uče zajedno, igraju se zajedno, to je uzoran projekat za miran suživot.
Ali i ovde, sve ovo je stavljeno na probu od 7. "Ovde smo iskusili mnoge krize i ratove", kaže Avital Benšalom, direktor škole. "Ali ovog puta je teže nego ikad."
Pre skoro 15 godina, Hagar školu su osnovali jevrejski i arapski roditelji koji su udružili snage sa mirovnim aktivistima kako bi formirali nevladinu organizaciju. To je jedina dvojezično škola na jugu Izraela, gde mnogi Beduini žive oko Be'er Ševe u pustinji Negev. Postoji samo osam takvih mešovitih škola u celoj jevrejskoj državi, gde 20 posto stanovništva imaju Arapski Izraelci. U svim drugim školama postoji stroga razlika između jevrejskog i arapskog porekla. "Obrazovni sistem u Izraelu dizajniran je za segregaciju", kaže Avital Benšalom. "To onda proizvodi ono što vidimo svuda okolo u društvu."
Život u paralelnim svetovima
To zna iz sopstvenog iskustva, iz sopstvenih љkolskih dana u Jerusalimu. "Ranije nisam imala priliku da stisnem arapske prijatelje", kaže ona. Život u paralelnim svetovima se promoviše, u najgorem slučaju na jednoj od dve strane istog fronta. Ali u Hagar školi, koju Benšalom vodi već sedam godina, fokus je na zajedništvu.
"Isto obrazovanje za sve, i svako može da uči jedni od drugih" je osnova, vizija. U verskom obrazovanju, na primer, učenici uče šta su sinagoge, džamije i crkve, a sva tri mesta bogosluženja se posle toga posećuju zajedno. "Najbolja stvar je da je to normalnost za decu", kaže ona. "Oni čak i ne znaju da je to nešto posebno."
Kada vodi kroz školu, možete videti decu u malim učionicama kako zajedno poručujete o matematičkim problemima na klupama dvoje dece. Šest sati nedeljno hebrejskog i šest sati arapskog. Predmete koji se bave kulturom, religijom ili istorijom uvek zajedno uče dva nastavnika, jedan jevrejski i jedan arapski.
Sklonište je takođe biblioteka
Umesto intervalnog zvona, pesma se oglašavačima oglašavačima, u kojima je refren, šta drugo, o miru. Učenici žure napolje, na asfaltirano igralište ili na sportski teren da igraju fudbal. Dečaci i devojčice u jednom timu, jevrejska i arapska deca, mešali su se bez napora. Srećni su što su ponovo ovde, zajedno, jer je posle 7. oktobra škola bila zatvorena tri nedelje.
"Zbog raketne opasnosti", objašnjava reditelj. Postoji sklonište koje se takođe koristi kao biblioteka. Iza čeličnih vrata, udobno je namešten sa drvenim podom i razigranim brodskim lukom. Ali u prvim danima rata bilo je prečesto uzbune, Be'er Ševa je skoro grad na prvoj liniji fronta. Dok vrana leti, to je samo 40 kilometara do Gaze.
Šok paraliza i pritisak da se opravdaju
Pre nego što su časovi ponovo počeli, nastavno osoblje je selo. "Bio je to težak sastanak", kaže Avital Benšalom. Jevrejski deo radne snage je ćutao skoro sve vreme, dok su arapske kolege govorile i osudile masakr hamasa. Neki su u stanju šoka, drugi su nenamerno pod pritiskom da se opravdaju. "Sve što su rekli nekako nije bilo dovoljno – i to ih je nateralo da osete da su njihova odanost i moral u pitanju", kaže reditelj.
Prvi put u istoriji škole bilo je odvojenih sastanaka posle toga. Usledili su razgovori u malim grupama, zbližavanje sa ratom i užas u Gazi kao stalni remetilački požar. "Još uvek nam je dug put", kaže ona. Možda bi učenici mogli da pomognu u orijentaciji. "Svaki put kada bi se vratili u školu posle rata, bili smo iznenađeni koliko su to dobro podneli i da su samo želeli da budu zajedno."
Konflikt u učionici nije isključen
U učionici sukob na Bliskom istoku nije isključen, ali se tretira drugačije nego inače u izraelskim školama – ne kao sukcesija ratova, već sa fokusom na pozitivne, na mirovne sporazume ili primerne lične odnose. "Pokušavamo da prenesemo priču o zajedničkosti, a učenici uče da na to možete da gledate iz različitih uglova", kaže Avital Benšalom. "Cilj nije da se kaže ko je u pravu, nego da se pobudi razumevanje za drugu stranu."
Na taj način deca Osnovne škole Hagar odrastaju do kraja šestog razreda, onda moraju da idu u srednje škole. Nije retkost da deca brzo naiđu na drugu stvarnost. Avital Benšalom priča priču o jednom od njenih učenika koji se sudario sa njom prvog dana sedmog razreda. Od je zatraženo da naslika sliku i izabrala je motiv golubice mira sa dve zastave u kljunu: jednim Izraelca i jednim Palestinca. "Poslata je upravniku, a njeni roditelji su pozvani."
Avital Benšalom bi želeo da otvori hagar srednju školu koja prati decu do kraja školskih godina, negde u budućnosti. Međutim, iznad svega, ona želi da prenese poruku škole u društvo uprkos svim trenutnim nedaćama. "Rad ovde mi daje nadu i drži me optimističnom", kaže ona. "Međutim, potrebno nam je mnogo više dijaloga. Ovaj rat od 7. oktobra pokazuje nam da moramo da pronađemo načine da živimo zajedno – u Izraelu i sa našim palestinskim susedima."
Familiju im ovako pobacalo.
