Pretplata
Psihologija i propaganda u ratu na Bliskom istoku
Novinari su postali udarna pesnica Hamasa
Piše Aleksandar Radić
Na Bliskom istoku zaraćene strane trguju strategijskim faktorima prostora i vremena – Palestinci se trude da zadrže prostor (makar podzemne tunele) što duže da bi dobili vreme koje će možda dovesti do gubitka poverenja svetske politike u Izrael zbog svakodnevnih negativnih medijskih izveštaja o posledicama borbi po civile.
Rat na Bliskom istoku vodi se asimetrično – izraelska vojska ima težište na primeni konvencionalnih sredstava ratne tehnike od tenka do aviona, a hamasovci su se uzdali u propagandnu mašineriju. Kamera je glavno sredstvo jer svakodnevno izveštavanje o stradanjima civila uhvaćenim između čekića i nakovnja stvara vrlo negativnu sliku u svetskom javnom mnjenju o tome šta hoće i kako to radi Cahal. Novina u aktuelnom ratu je snažna psihološko-propagandna delatnost od strane Palestinaca i naravno, njihovih prijatelja.
Novinari su sada udarna pesnica Hamasa i nije njima sada potrebna raketa više jer najviše protiv Izraela postižu sa stalnim dramatičnim pričama iz ruševina Gaze. Saveznička pomoć su kamere, a Izraelcima bombe i rakete koje pristižu iz SAD i odmah se dostavljaju jedinicama na terenu koje će sve to brzo da utroše i da stvore sliku potrebnu – kamerama.
U striktno vojnoj oblasti Cahal radi po svom planu – polako krče put kroz sektor Gaza koji su podelili na dva dela. Pritisak sa severoistoka se nastavio sa težištem po ulicama koje idu duž morske obale. Može se očekivati da to vodi ka potpunom okruženju Gaze i Hamasovi borci koji se zateknu u gradu neće moći da pobegnu jer će okolo da budu tenkovi na sve strane. Podzemni prolazi ostali su posebna tema i Izraelci se trude da tamo gde su došli pretraže teren i unište nevidljivi krvotok Hamasa.
Do sada, tenkovi su prošli kroz teren koji nije visokourbanizovan i sada se pred Izraelcima nalazi složeni zadatak da očiste stambene blokove i javne građevine.
Sasvim očekivano idu polako jer ako se neki vod zaleti uleteće u zasedu, pojaviće se hamasovci iz podzemlja i tandem kumulativnom raketom kazniti starešinu koji je bio nesmotren. Izraelci žele da očiste svaki pedalj i samo tako može da se vodi rat u Gazi.
Izveštaji iz Gaze su odavno statistika. Kod Hezbolaha kada neki borac nastrada, uredno obaveste javnost, postave bilborde pored njegove kuće i na ulazima u selo
Velika je razlika između Cahalovog izbora taktike usredsređene na smanjenje borbenih gubitaka u najvećoj ostvarivoj meri i manira istočnog fronta na kojem ruska i ukrajinska vojska olako šalju čete u bezglave juriše preko otvorenog polja – pa ko preživi dobiće orden. Naravno ogradićemo se od činjenice da pojedinačni tenkovi i borbena vozila pešadije izraelske soldateske zbog konfuznih postupaka u rukovođenju i komandovanju zastanu izolovani na izloženom prostoru odsečeni od čete, ali tako to ide u ratu. Svest o situaciji na bojištu i u doba dronova i informatičke podrške i dalje se najbolje može razumeti kroz frazu “magla rata”. Planirate jedno, desi se nešto treće. To nema uticaj na celinu slike u kojoj je primetno da se bataljoni pomeraju tek kada su u velikoj meri očistili prostor od hamasovskih lovaca na tenkove.
Na taktičkom nivou, ako pojednostavimo situaciju, komandir čete ima izbor da li da pošalje pešadiju bez zaštite teških vozila da uklone Palestince naoružane ručnim raketnim bacačima i to dovodi do gubitaka, ili da krenu sa “merkavom”, ali onda će njenu posadu izložiti raketama i protivoklopnim minama. Kada oficir mora da naredi ko će da ide prvi, mora da se suoči sa ljudima koji u velikoj meri otvoreno izražavaju mišljenje za razliku od prakse u većini oružanih formacija zasnovanih na krutoj formi. Izraelci su suštinu stavili u prvi plan, a po strani se ostavlja lični doživljaj propisnog odevanja. Nije to kao u našem poltronskom sistemu gde su pre neki dan izribali pripadnicu sistema odbrane jer je naočare za sunce podigla na kosu i time ugrozila interese odbrane zemlje.
Možda za komandanta koji treba da sa masom ide preko ravnog polja predvidljivo ponašanje njegovih potčinjenih predstavlja ključni detalj u planu, ali cahalovcima kada se uvuku među ruševine Gaze velika prednost biće fleksibilnost na najnižem taktičkom nivou. Tokom borbe moraće da traže najbolja rešenja koja nisu neka tačka iz priručnika. Hamasovci će tražiti svaku priliku, a zaklona za osmatranje i dejstvo imaće puno – izraelske bombe stvorile su tvrđavu Gaza. Zato na terenu preživeće ko se snađe, prvi odluči šta činiti i pritom ima sreće, faktor koji ne može da se pribavi na obuci i nema veze sa kvalitetom naoružanja. Izvesno, obe strane su visokomotivisane. Nijedan ozbiljan posmatrač prilika ne preispituje da li su sada ostrašćeni i Izraelci i Palestinci (a ne treba zanemariti Hezbolah i ostale aktivne sudionike aktuelne krize na Bliskom istoku) – da, jesu i žele obračun, konačni ako može.
Izraelski gubici biće visoki. Računa se na to u Cahalu. Pozvani su svi lekari izraelski državljani koji rade u inostranstvu da se vrate kući jer ratne bolnice biće pune. Vrtimo se ukrug – ako se dejstva vode pod pretpostavkom da se minimizira broj žrtava u jedinicama koje čiste Gazu, one će da nastave polako, ali posledice rata sve više će iritirati svet i javno mnjenje će pritiskati političare da ne podržavaju Izrael u radikalnom pristupu (kao da postoji u ratu nekakav alternativni put). Ako Cahal ide brzo, ostaće bez puno tenkova i ljudi; ako ide polako, Izrael će ostati bez dobrog dela saveznika gledajući na duži rok.
Hamasovi saveznici zasada vedro gledaju na situaciju oko Gaze jer puno tih formacija gleda na to licemerno i da prilagodimo prilikama stari vic – ako pogine jedan Izraelac i Palestinac, kakav je rezultat na primer po Hezbolah: dva-nula za njih. Na jugu Libana drži se tenzija od 7. oktobra, ali kontrolisano, kroz čarke. Rakete unište poneki izraelski punkt koji je izložen, obično neki toranj sa senzorima za nadzor izraelskog odbrambenog zida koji se pruža duž čitave granice. Prvo malo brisanog prostora koji se pruža tamo gde paše, a ne striktno po graničnoj liniji, pa zid i iza put kojim interventna jedinica prilazi kada zatreba. Otkako su hamasovci prešli isti takav odbrambeni pojas oko Gaze, cenimo da su na severu u visokoj gotovosti, valjda bi trebalo. Preko zida preleću rakete, poneka svaki dan. Cahalovci uzvrate na vatru, ali do sada gubici Hezbolaha mere se desetinama za razliku od hiljada stradalih Palestinaca na jugu.
Razlike su velike. Izveštaji iz Gaze su odavno statistika. Kod Hezbolaha kada neki borac nastrada, uredno obaveste javnost, postave bilborde pored njegove kuće i na ulazima u selo. Jednom sam bio u zoni koju kontroliše Hezbolah i video sam da paze na kadrove, na to da se borbeni moral podiže pokazivanjem poštovanja prema palima u borbi. Tamo na jugu Libana ne sme da se koristi kamera ni u kojoj formi, mahanje rukom sa mobilnim telefonom može da dovede do toga da ostanete bez te ruke jer prikupljanje informacija uvek može da se poveže sa interesima izraelskih bezbednosnih struktura. Možda ne direktno, ali nikada se ne zna. Naime, Izraelci se oslanjanju na prikupljanje ličnih podataka o pripadnicima Hezbolaha i ranije preduzimane su akcije odmazde protiv njihovih porodica. Ako ne može da se uhvati počinilac, zna se gde mu žive mama, tata, žena, deca.
Do sada, tenkovi su prošli kroz teren koji nije visokourbanizovan i sada se pred Izraelcima nalazi složeni zadatak da očiste stambene blokove i javne građevine
Zato su južno od reke Litani bezbednosne norme striktne, ko krene putem pored mora na jug, mora prvo da se javi službi u Sidonu da provere oni ko to i zašto ide i dokumentuju prisustvo stranog lica. Ništa, baš ništa, nikada i nigde ne sme da se slika. Imate utisak da tamo niko ne sme da načini selfi, ali kada pogine borac Hezbolaha osvane njegova vrhunska profesionalna fotografija, vrlo često sa obuke, naravno uvek u uniformi sa puškom u ruci. Skrećem sa teme, ali pogled na taj odnos prema pojedincu u organizaciji koja je poznata baš po odlučnosti da se plati svaka cena kada se mora izaziva frustraciju kada se porede sa nama. Mi smo navodno okrenuti ka ljudima, ali kada se nešto desi profesionalcima iz Vojske Srbije vrlo često ne postoji pristojna fotografija za objavljivanje. Čak za više oficire. Kod nas slikaju samo političare i nikog drugog. Oni su važni i vojni foto-arhiv se puni terabajtima materijala o tome kako je neki civil gledao pažljivo da li je kasarna uredna iako lično nikada nije prespavao u vojničkom krevetu. Nažalost, dešavalo se da kada poginu piloti, u privatnim zbirkama tražimo neku poštenu fotografiju za portal Ministarstva odbrane.
Kod Hezbolaha nije tako jer njihova igra se sastoji u tome da motivišu svoj kadar da uradi sve što može, a zauzvrat pokazuje se da se to ceni. Po tome su ravni Izraelcima. Na obe strane svaki borac ima i ime i prezime. Od početka rata objavljuju ko je poginuo. Izraelci doduše navode i starost i jedinicu jer pouzdaju se u autoritet sile koju poseduju i zato ne prikrivaju da je neko iz brigade Givati, 401. tenkovske brigade ili nekog drugog sastava.
Hamasovcima je bitnija propaganda kolektiviteta od pojedinca jer je usmerena na efekat na strance, a ne za domaće javno mnjenje. Njima šansu za to da Gaza ostane palestinska pruža samo otezanje rata na duži period. Navodno pripremili su se baš za to, računali su i planirali zalihe municije i hrane. Mreža tunela i gerilska taktika u urbanim uslovima su jedino što Hamas može da koristi protiv Cahala koji nadire sa silnom sofisticiranom tehnikom. Čeka se da se vidi kako će izaći na kraj sa tunelima. Prvi korak je pronalaženje tunela u čemu se koristi tehnika kao što su laserski uređaj lidar za prostorno skeniranje, SAR – radar koji formira trodimenzionalnu sliku visoke rezolucije, zatim softveri za analizu podataka prikupljenih iz više senzora. Sledi čišćenje.
Novinari su sada udarna pesnica Hamasa
Ima tu raznih rešenja – najefikasnije je najjednostavnije – poslati pešadiju dole kao što su to radili Amerikanci u vijetnamskoj vojni kada su se suočili sa mrežom tunela i galerija uvučenih sve do velikih gradova. Birali su vižljaste ljude nižeg rasta i skromnih gabarita i pištolj u ruku i pravac u mračni tunel. Ima priča o nekim novim rešenjima sa robotima. Jedan objavljeni snimak pokazuje malinou koja se zatrčala kroz tunel i pronašla je nešto za oštre očnjake – nekog u maskirnom. Izraelska borbena inžinjerija dovukla je u sektor Gaza puno tehnike i zarušiće te tunele.
Ponovo otvaramo istu temu koja prolazi kroz čitav ovaj članak – strategijski faktor vremena. Nema sumnje da će Cahal da se izbori sa tim tunelima, ali koliko vremena treba za to i šta će ostati od pozicije Izraela u svetskim razmerama nakon stotina dana izveštavanja o civilnim žrtvama? Hamasovci su u poziciji da trguju strategijskim faktorima – da daju prostor za vreme. Za razliku od Ukrajine u kojoj barem ima puno kvadratnih kilometara, u sektoru Gaza prvorazrednu važnost imaće metri.
Izraelci su svesni rizika i zato su prvo prekrili Gazu vatrenom moći. Nije lako proračunati količine sredstava, ali za orijentaciju, za prvih mesec dana iskoristili su 100.000 komada sredstava vazduh–zemlja i 150.000 artiljerijskih projektila i treći vid Cahala – ratna mornarica žestoko je pucala sa utroškom od nekih 8.000 granata.
do klixovog članka nisi imao pojma ko je ona, ali eto, ti znaš da je to lični čin.
