Izrael je opet pocinio zlocin!

[skupljac_zeljeza]

Uvesti jednoumlje kao u Sj. Koreji i onda svi slušaju. Zanimljivo da se ovakve budale zakače na jednu ljudsku različitost, a zaborave rase i rasizam ili spolove i sexizam ili materijalno pa jedna gospođica troši za kolače sedmično koliko je budžet neke države u kojoj vlada glad. Itd...itd...

[Jordan1961]

Nije mi zao dzevada


Žao mi je Židova
Neke su činjenice kristalno jasne, ne od jučer. Izrael je fašistička država. Gaza je ogroman koncentracijski logor u kome skapavaju Palestinci baš onako kako su nekad Židovi u Auschwitzu.

jesu li židovi iz aušvica gađali berlinraketama?
izlijetali i ubijali 1000 ljudi u 1 danu?

kakva je ovo šuplja
ko piše ove vratolomije

kakvi kriptonacisti

ne slažem se s nacistima ALI

Jesu iz Varsavskog geta. Iz slicnih razloga i Palestinci danas gadjaju Izrael.

Sagledaj svijet i iz druge perspektive i propitaj svoja shvatanja.

[skupljac_zeljeza]

[Bloo]

O'Toole: Slijepi u Gazi
15. oktobra 2023.
Fintan O'Toole
Prevod: Milica Jovanović

Po jevrejskoj legendi, veliki ratnik Samson skončava „bez očiju u Gazi“, kako to slavno kaže Džon Milton. Filistejci su ga oslepeli i upregli da vrti ogroman mlinski kamen u krug; da se stalno kreće, ali da ne može nikuda da ode. Na kraju, u spektakularnom samoubistvu, Samson će se osvetiti tako što ruši filistejski hram i ubija i njih i sebe. Priča bi trebalo da bude herojska, ali više liči na bajku o zloj uzaludnosti. Okrutnost izaziva okrutnost, dok ne preostane ništa sem međusobnog uništenja.

U Knjizi o sudijama, gde se nalazi priča o Samsonu, bog predaje sinove Izrailja neprijatelju kao kaznu zato što su „činili zlo pred očima Gospoda“. Kako to inače biva, Hamasovi prethodnici, Muslimanska braća, držali su isto uverenje. Sara Roj sa Harvarda, koja izučava Bliski istok, kaže da su posle pobede Izraela u ratu 1967. „ Muslimanska braća u Gazi bila u uverenju da je gubitak Palestine božja kazna za zanemarivanje islama“. Čini se da bog ima poseban način da kažnjava svoje različite izabrane narode u Izraelu i Palestini: tako što ih predaje jedne drugima na nemilost. Sa apokaliptičnim vernicima na vlasti s obe strane zida u Gazi, čini se da se ova krvava vizija ponovo odigrava u stvarnosti.

Napad Hamasa prošle subote, kada je u Izraelu više ljudi umrlo nasilnom smrću u jednom danu nego ikada ranije u turbulentnoj istoriji ove države, bio je zastrašujući. Čak i u sadašnjem stanju sveta, ubistvo, ranjavanje i kidnapovanje tolikog broja bespomoćnih civila, bilo je šokantno po svojoj izopačenosti. Hamasovo svesno izazivanje gneva Izraela protiv stanovnika Gaze, koje neće biti u stanju da brani, pokazuje da mu je do vlastitih civila stalo koliko i do neprijatelja. Dehumanizacija čitavog stanovništva Gaze od strane izraelskog ministra odbrane Joava Galanta, koji je rekao da se borba vodi „protiv ljudskih životinja“, i njegova izričita pretnja da će civilima uskratiti hranu i struju, takođe su duboko uznemirujuće. Odmazda protiv neboraca ustanovljena je kao direktna reakcija Izraela na Hamasove zločine i nagoveštava strahote veće čak i od smrti više stotina stanovnika Gaze koji su već ubijeni u izraelskim vazdušnim napadima. Ipak, ništa od svega toga nije stvarno iznenađenje. Nema opravdanja za ove napade, ali kada nasilje postane jedino sredstvo komunikacije, svi znaju da će se govoriti njegovim jezikom – i to ne šapatom, već vriskom.

Teško je sa strane razumeti kako je Izrael mogao da postane toliko samouveren pred ovom neizbežnošću. Ta zemlja istorijski gaji čudnu naivnost prema islamizmu. Godinu dana pre nego što je Hamas formiran, 1986, izraelski vojni guverner Gaze, general Jicak Segev, priznao je da „dajemo određenu finansijsku pomoć islamskim grupama preko džamija i verskih škola kako bismo pomogli u stvaranju snage koja će se suprotstaviti levičarskim snagama koje podržavaju PLO“. Radikalni islamizam im se činio kao sigurnija alternativa sekularnijem pokretu Fatah. Od tada je bilo kakva pomisao da će džihadizam na neki način biti bolji ili prilagodljiviji od levičarskog palestinskog nacionalizma, svakako odavno zamrla. Čak i da globalni događaji u ovom veku nisu otkrili inherentnu ubistvenost te vrste verskog fanatizma, Izrael je od početka trebalo da zna da je Hamasovo odbacivanje rešenja o dve države koje podržava Fatah, ukorenjeno u uverenju da je Palestina sama po sebi bogomdana islamska zadužbina. Istrajnost izraelske politike na ideji da je Hamas korisna sila zato što deli Palestince, oduvek je izgledala kao oblik hotimičnog slepila.

Možda bi to imalo smisla da je postojala dosledna strategija ohrabrivanja Hamasa da se udalji od militarizma. Ali demokratska politika u Gazi i na Zapadnoj obali je propala u januaru 2006, kada je Hamas pobedio na, kako su međunarodni posmatrači ocenili, poštenim i dobro sprovedenim izborima za palestinsko zakonodavno veće. Izlazne ankete su govorile da je glavna briga birača bila okončanje flagrantne korupcije Fatahove vladavine. Ipak, i SAD i Izrael su odbacili te izborne rezultate i uveli finansijske i druge sankcije protiv palestinske nacionalne uprave. Poruka je bila jasna: Palestinci će biti kažnjeni zato što glasaju za pogrešne ljude. Hamasu neće biti dozvoljeno da funkcioniše kao demokratska politička partija.

U Severnoj Irskoj, uspešan mirovni proces izgrađen je tako što je Šin Fejn, političko krilo ekstremno nasilne organizacije IRA, uvučen u demokratsku politiku. Sjedinjene Države, koje su snažno podsticale ovaj proces u Irskoj, usvojile su suprotnu strategiju sa Hamasom. Trebalo je držati ga podalje od politike, a njegove birače u Gazi na sličan način izolovati tako što će biti zatvoreni u pojasu i zadržani u limbu. Nikada nećemo saznati da li bi drugačija strategija možda omogućila Hamasu da se otrese džihadizma, ali ova brutalna demonstracija uzaludnosti izborne politike svakako je isključila tu mogućnost.

Umesto političkog procesa, Izrael je implicitno pretpostavio da je prihvatljiv nivo nasilja moguć: sporadični raketni napadi iz Gaze na izraelske civile, praćeni uzvratnim upadima Izraela kao odmazda, često i protiv palestinskih civila. Blokada je postala trajna kao potpuno institucionalizovan oblik obuzdavanja. Izrael je počeo da veruje da problem Hamasa može biti bukvalno zazidan, zatvoren iza betona i odbačen poljem sile koje čine obaveštajne službe i elektronski nadzor. Otuda zapanjena neverica u razmere i efikasnost subotnjeg napada.

Ipak, da li je uopšte bilo moguće da Izrael bude bezbedan tako što će držati 2,3 miliona ljudi u stanju suspendovanog života? Izgleda da se mislilo da će stanovnici Gaze iz svog gorkog iskustva naučiti da će im svaka patnja koju nanesu Izraelcima biti vraćena desetostruko, i da će ih to konačno pacifikovati. Ali ta računica je zavisila od pretpostavke da obični stanovnici Gaze imaju politički uticaj, da mogu da govore Hamasu šta da radi, a šta ne. Problem je u tome što nema smisla oslanjati se na uticaj ljudi koji su politički nemoćni. Nemoguće je reći ljudima da se njihovi glasovi ne računaju, prinuditi ih da žive u stanju poniženja i nemoći, a zatim očekivati da kolektivno istupe protiv dobro finansiranog i duboko ukorenjenog džihadističkog pokreta koji im obećava i patriotski ponos i versko iskupljenje.

Da bismo razumeli kako su mnogi stanovnici Gaze u stanju da navijaju za užasna zverstva nad izraelskim civilima, treba da se prisetimo onoga što smo naučili iz mnogih drugih asimetričnih sukoba: apsolutna nemoć apsolutno korumpira. Oduzmite nekome moć odlučivanja i time ćete ga lišiti sposobnosti za moralnu odgovornost. Ono što su Izraelci doživeli 7. oktobra bio je teror apatridije. Njihova ekstremistička vlada, uverena da je Izrael postao dovoljno bezbedan da može da priušti da svoje nasilje okrene ka unutra, protiv vlastitih liberalnih nevernika, praktično ih je napustila. Na trenutak su se vratili u vreme evropskih pogroma, gde nije bilo države koja bi ih branila od napada rulje. Lako je razumeti tu mučnu dezorijentisanost kod bilo koga, a kamoli kod Jevreja kojima je taj strah ugrađen u samu srž. Teže je razumeti da apatridija tako utiče i na Palestince.

Nema sumnje da Izrael može, ako to želi, da sravni grad Gazu sa zemljom, ubije na hiljade njegovih stanovnika i ulovi militante Hamasa. Može, a možda i hoće, da izvrši biblijsku osvetu. Možda čak veruje da će ovog puta, samo ako kazna bude dovoljno stroga, stanovnici Gaze naučiti lekciju koju nikada neće zaboraviti. Ali kakve lekcije ljudi zapravo uče iz okrutnosti koju podržavaju i one koju trpe na svojoj koži? Skoro uvek samo to da je nasilje način na koji svet funkcioniše. Za neke, ratovi postaju sveti; za većinu oni postaju sumorna neizbežnost. Dok ne dođe do političkog rešenja, zverstvo će prevladavati. Samson će i dalje biti tamo, bez očiju u Gazi, guraće jezivi mlinski kamen koji živote melje u prah.

prevod: Peščanik, izvor: The New York Review of Books

https://nomad.ba/otoole-slijepi-u-gazi

[Satrap_Darije]

Meni nije sasvim jasno zasto oni ljudi tamo imaju toliko djece?

Gledao sam malo populacijske statistike i ispada da se u Gazi broj ljudi povećao oko 7 puta u zadnjih 50 godina a teritorij je ostao isti.
To znači da je mnogo manje resursa po stanovniku sada nego što je bilo prije 50 godina na teritoriju koji nije obilovao nekim resursima.

Za mene je takav pristup neodgovoran.
Ja nisam dovoljno situiran pa mi ne pada napamet niti razmišljati o nikakvoj porodici dok ne riješim sve što je potrebno za imati stabilnost ovdje u Njemačkoj, a dolje idiot koji nema ništa osim patnje ide napraviti petero djece koja imaju još manje i patiti će još više.

Je li ti ljudi uopće razmišljaju u kakvoj su poziciji kada donose odluke o pravljenju većeg broja djece?

Potpuno iracionalno ponašanje.

U siromašnim zemljama bi stvarno trebalo na dugačak period uvesti pravilo jednoga djeteta kao u Kini. Smanjiti će se razina patnje.

[corolla02]

eto nista od vojne akcije

[PeppermintSA]

Nakon vise od 10 godina potpuno je jasno da Arapsko proljeće nije bilo zbog Arapa, nego zbog Izraela. Sve okolne zemlje ne mogu sebi pomoci, a kamoli Palestincima.

Nakon vise od deset godina potpuno je jasno da su Arapi maloumnici koji ne znaju dalje od islamizma jal ‘vakog, jal ‘nakog. Naposljetku, i da jeste tako kako kažeš, sedam miliona izraelskih Jevreja smještenih na prostoru veličine centralne Bosne i Podrinja jašu pola milijarde Arapa. To dovoljno govori o potonjim.

[Karikaturist]

Jaka izjava Ahiret expressa

[auspuhc]

eto nista od vojne akcije

Gospodin i veliki prijatelj BiH.

[skupljac_zeljeza]

Otvoren lov na djecu. Ne broji se kao krivolov.

[MarlboroGold]

ovo je on i pokrenuo da bi zadržao vlast, da uradi homogenizaciju i da formira vladu, jer su u zadnje 3 godine 3 puta raspisivali izbore

Slažem se djelomično sa ovim i kao što sam i navela na početku ove tragedije, Izraelci u Izraelu (iako nisu pokazivali namjeru da zaustave pogrom Palestinaca) su počeli da pokazuju otvoreni otpor prema militarizaciji, klerofašistima i ekstremistima koji su počeli da preuzimaju državu i buše rupe u "sekularitetu" Izraela.

Ovo im je došlo kao naručeno.

Što je najgore od svega najveći dio glasačkog tijela tih klerofašista i ekstremista su ljudi mlađi od 35 godina i to mahom generacije djece setlera koji su Izrael naselili devedesetih i kasnije. Ta djeca danas imaju ekstremnije poglede na cjelokupnu situaciju od vlastitih roditelja.

[hilmija frlj]

Ne shvatajte Trubu ozbiljno. On je ovdje samo da kontrira Bošnjacima.

[Škobo Habu]

Uz svu istorijsku kompleksnost, namjera Izraela da Palestina prestane postojati ne samo kao država, nego i kao mogućnost, je očigledna. Sve, ne samo direktno ubijanje Palestinaca, nego od blokade vode, struje ekonomije, zdravstva do ilegalnih naselja, do rušenja kuća uhapšenih i protjerivanja porodice, do blokade ljudi da priđu svojoj obradivoj zemlji zidom ili kontrolnim punktovima, sve šta Izrael radi je jedan spori genocid nad Palestincima. Ne samo onima u Gazi, nego svim. Čak i onima koji žive samom Izraelu.

U takvoj situaciji, a uz činjenicu da im cijeli svijet blokira da se naoružaju, opreme drugim sredstvima itd pa idu u klasični rat sa Izraelom, šta Palestincima ostaje? Nestanak im je garantovan. Šta im ostaje?

U prkos svemu tome su "najveća demokratija na Bliskom Istoku".

Demokratija koja je iznad međunarodnog prava i konvencija ustoličila staozavjetno historijsko pravo?

Sa druge strane, takav vid "lažnog sekularizma" ne smeta ovdašnjim progresivcima, kvazi-humanistima i liberalima, iako na političkoj sceni u Izraelu imamo ništa manje fundamentaliste i ekstremiste od Hamasovih pristalica?

Evo jedne moralne dileme za njih: šta je to Hamas "napravio" u izraleskim kibucima 2023. godine, a da kršćanske falange, pod nadzorom i direktnim savezništvom IDF, nisu uradile 1982. godine u palestinskim logorima u Sabri i Šatili, koji su se nalazili u tadašnjem Libanu.

IDF je opkolio izbjegličke logore pod optužbom da se kriju borci PLO u njemu, a onda pustio unutra pripadnike kršćanski falagi koji su izmasakrirali ili hladnokrvno ubili, procjene variraju zavisno od izvora, od 1000 do 3.500 Palestinaca i šiita. Neonaoružanih palestinskih izbjeglica: žena, djece, staraca...Čak je UN donio rezoluciju u kojoj se masakr u Sabri i Šatili okarakterisao kao genocid.

Jedan Arijel Šaron je bio direktni nadzornik pokolja, a IDF je dao falanzi svoju mehanizaciju kako bi iskopali masovne grobnice u koje su pobacali pobijene Palestince. Kad mi neko počne šupljirati o "civilizacijskim standardima" između Hamasa i IDF-a, odnosno cionističke države, onda neka mi prvo objasni razliku između Sabre i Šatile sa zadnjim masakrom koji je napravio Hamas?

[hilmija frlj]

Meni nije sasvim jasno zasto oni ljudi tamo imaju toliko djece?

Gledao sam malo populacijske statistike i ispada da se u Gazi broj ljudi povećao oko 7 puta u zadnjih 50 godina a teritorij je ostao isti.
To znači da je mnogo manje resursa po stanovniku sada nego što je bilo prije 50 godina na teritoriju koji nije obilovao nekim resursima.

Za mene je takav pristup neodgovoran.
Ja nisam dovoljno situiran pa mi ne pada napamet niti razmišljati o nikakvoj porodici dok ne riješim sve što je potrebno za imati stabilnost ovdje u Njemačkoj, a dolje idiot koji nema ništa osim patnje ide napraviti petero djece koja imaju još manje i patiti će još više.

Je li ti ljudi uopće razmišljaju u kakvoj su poziciji kada donose odluke o pravljenju većeg broja djece?

Potpuno iracionalno ponašanje.

U siromašnim zemljama bi stvarno trebalo na dugačak period uvesti pravilo jednoga djeteta kao u Kini. Smanjiti će se razina patnje.

Siromastvo -> nizi iq -> vise jebanja i razmnozavanja

Svugdje ti je tako.

Vise razmnožavanja, vise ljudi, oni vladaju.

[aratet]

Koja je to zemlja veća demokratija od Izraela na Bliskom Istoku?

[Škobo Habu]

Koja je to zemlja veća demokratija od Izraela na Bliskom Istoku?

Demokratska zemlja nije sigurno ona koja Palestince naziva životinjama, a čiji političari pozivaju na ubijanje Arapa.

Ne znam niti jednu takvu demokratiju.

Ako je to demokratija, onda ti imaš dubok problem sa defincijom demokratije.

Valjda je po tebi demokratska zemlja samo u kojoj se provode fer i pošteni izbori?

[l33t]

Koja je to zemlja veća demokratija od Izraela na Bliskom Istoku?

Demokratska zemlja nije sigurno ona koja Palestince naziva životinjama, a čiji političari pozivaju na ubijanje Arapa.

Ne znam niti jednu takvu demokratiju.

Ako je to demokratija, onda ti imaš dubok problem sa defincijom demokratije.

Valjda je po tebi demokratska zemlja samo u kojoj se provode fer i pošteni izbori?

Pa demokratija ne postoji nigdje na svijetu sta vam je

[MarlboroGold]

Više je etnokratija nego demokratija kad pogledamo praksu.

[aratet]

Koja je to zemlja veća demokratija od Izraela na Bliskom Istoku?

Demokratska zemlja nije sigurno ona koja Palestince naziva životinjama, a čiji političari pozivaju na ubijanje Arapa.

Ne znam niti jednu takvu demokratiju.

Ako je to demokratija, onda ti imaš dubok problem sa defincijom demokratije.

Valjda je po tebi demokratska zemlja samo u kojoj se provode fer i pošteni izbori?

Koja je veća od njih demokratija na bliskom istoku? To sam pitao.

[Škobo Habu]

Koja je veća od njih demokratija na bliskom istoku? To sam pitao.

Na Bliskom Istoku su sve same teokratije i autokratije. To što EU, Amerika i Velika Britanija tepaju Izraelu da je demokratija, ne znači ništa.

Kada je politika aparthejda u pitanju, JAR je veća demokratija od Izraela.

[PeppermintSA]

Koja je to zemlja veća demokratija od Izraela na Bliskom Istoku?

Izrael je direktna ekpozitura Zapada utoliko sto je useljenička država koja slijedi sve obrasce, premda sa zakašnjenjem, po kojim su nastale Sjedinjene Države, Kanada, Australija, Novi Zeland isl. Stoga, ona i jeste liberalna demokratija na isti onaj način na koji su pobrojane zemlje bile prilikom svog nastanka - s jakom dozom vjerskog mesijanizna. To je takođe razlog zbog kojeg se kolektivni Zapad poistovjećuje sa Izraelom. On naime u Izraelu vidi svoje lice i naličje, budući da se za Izrael zaista može reći da je evropska ili zapadna tvorevina na bliskom istoku.

S druge strane, arapski odnos prema Izraelu baziran je upravo na tome. Palestina u kolektivnoj svijesti Arapa i muslimana predstavlja ono sto Kosovo danas predstavlja Srbima - fiksaciju i opsesiju. Naime, stradanja i humanitarne katastrofe u nekim drugim ratom zahvaćenim, muslimanskim ili arapskim zemljama mogu umnogome biti gore, ali budući da su protagonisti tih strahota sami Arapi i muslimani, one nekako ostaju u zapećku. Ono što rasplamsava gnjev i imaginaciju arapskih i muslimanskih masa nije samo stradanje Palestinaca već činjenica da su odgovorni za to stradanje u prvom redu Jevreji, a u drugom Zapadnjaci iliti pripadnici judeohrišćanske civilizacije.

Dakle, s jedne strane Zapad u Izraelu vidi bastion judeohriscanske, zapadne civilizacije na bliskom istoku, a Arapi i muslimani vide uzurpaciju arapske i muslimanske zemlje od strane judeohrišćanskog, zapadnog okupatora. I jedni i drugi, stoga, zauzimaju pozicije u odnosu na sopstveni identitet. Samo je mali broj nas koji ne podliježu instant identifikaciji i polaze isključivo sa univerzalističkih pozicija.

[aratet]

Izrael nije ni autokratija ni teokratija.

[skupljac_zeljeza]

Koja je veća od njih demokratija na bliskom istoku? To sam pitao.

Definiši demokratiju pa ćemo pokušati. Ako je to pravo da se imaju izbori, da se garantuju pravo na slobodu i ličnu sigurnost, pravo na ljudsko dostojanstvo, sloboda okupljanja i udruživanja.... ne vidim tu onoga na koga ciljaš.

[MarlboroGold]

Sva moć je koncentrisana oko jedne etnije i svi resursi. Izrael je školski primjer etnokratije sa nekim elementima demokratije, ali nisu dominantni. Čak su i marginalni. Priče da je demokratija su samo fasada za javnost.

[aratet]

Da nije Iran veća demokratija? eno Ronalda osudiše.