Masinski fakultet Sarajevo?

[ovo_malo_duse]

Ova se tema moze komotno zakljucat.
Zadnje 2 stranice ova dvojica nisu nista konkretno napisali o i oko Mashiskog. Prebacili se sa teme o namjenskoj i pljuste uvrede a Bloo ne reaguje.

Na drugim temama se ljudi salju heftu na hladjenje za puno manje...

[Guadalajara]

Ova se tema moze komotno zakljucat.
Zadnje 2 stranice ova dvojica nisu nista konkretno napisali o i oko Mashiskog. Prebacili se sa teme o namjenskoj i pljuste uvrede a Bloo ne reaguje.

Na drugim temama se ljudi salju heftu na hladjenje za puno manje...

Moje izvinjenje @ovo_malo_duse

[loaf]

Zdravo svima!

Zavrsio sam prvi ciklus studija u Sarajevu i razmisljam o nastavku skolovanja odnosno o upisu na drugi ciklus studija.

Koliko je potreban drugi ciklus studija pri zaposljavanju, te kakve koristi imaju oni sa drugim u odnosu na one sa zavrsenim prvim ciklusom?

"Industrijski inzinjering i menadzment", "odbrambene tehnologije" i "tehnologije drveta" su smjerovi o kojima ne znam nista, te me zanima kako prolaze na trzistu rada oni sa ovim zavrsenim smjerovima?

Koliko je zapravo bitno koji se smjer zavrsi?

Da li je cesta pojava da npr. onaj koji zavrsi energetiku radi ono sto bi trebao da radi neko sa odsjeka za masinske konstrukcije i sl.?

[Project Sejuani]

Zdravo svima!

Zavrsio sam prvi ciklus studija u Sarajevu i razmisljam o nastavku skolovanja odnosno o upisu na drugi ciklus studija.

Koliko je potreban drugi ciklus studija pri zaposljavanju, te kakve koristi imaju oni sa drugim u odnosu na one sa zavrsenim prvim ciklusom?

"Industrijski inzinjering i menadzment", "odbrambene tehnologije" i "tehnologije drveta" su smjerovi o kojima ne znam nista, te me zanima kako prolaze na trzistu rada oni sa ovim zavrsenim smjerovima?

Koliko je zapravo bitno koji se smjer zavrsi?

Da li je cesta pojava da npr. onaj koji zavrsi energetiku radi ono sto bi trebao da radi neko sa odsjeka za masinske konstrukcije i sl.?

Ako ćeš raditi u realnom sektoru ili državnim institucijama apsolutno ti 2 ciklus ne treba, 2 i 3 ciklus dolaze u obzir i računaju se samo u akademiji, tako da ako ne planiraš biti profesor na nekom od fakulteta i baviti se naučnim radom, nemaš neku posebnu potrebu da pohađaš drugi ciklus. Jedina stvar zašto bi mogao ići na 2 ciklus iako ćeš recimo raditi u realnom sektoru je da baš postaneš expert u određenoj obasti koja te interesuje ali opet ponavljam to nije uslov da se zaposliš. Hoću da kažem ne razišljaj o 2 ciklusu stritkno sa poziccije zaposlenja jer ti on praktično osium u akademiji ništa ne donosi ppo tom pitanju. Govorim iz vlastitog iskustva.

[pezzar]

Prvi ciklus je Bachelor, u realnom sektoru ti je to za pe*is. Ko god raspisuje oglas, raspisuje ga za dipl. ing. maš. a to je u realnom sektoru ekvivalent Master studiju. Bez drugog ciklusa si se džabe patio.

Smjer jest bitan za realni sektor, teško će neko ko se bavi mašinskim konstrukcijama i projektovanjem takvog tipa zapošljavati drvnog inžinjera i slično.

[milensi123]

Zdravo, ne znam koliko je ovo vezano za temu, ali da li znate nekoga da drži instrukcije iz Mašinskih elemenata 1, Sarajevo?

[insekt9]

Zdravo, ne znam koliko je ovo vezano za temu, ali da li znate nekoga da drži instrukcije iz Mašinskih elemenata 1, Sarajevo?

Decker-a "Elementi strojeva" i polako.

[nikeze]

Zdravo svima!

Zavrsio sam prvi ciklus studija u Sarajevu i razmisljam o nastavku skolovanja odnosno o upisu na drugi ciklus studija.

Koliko je potreban drugi ciklus studija pri zaposljavanju, te kakve koristi imaju oni sa drugim u odnosu na one sa zavrsenim prvim ciklusom?

"Industrijski inzinjering i menadzment", "odbrambene tehnologije" i "tehnologije drveta" su smjerovi o kojima ne znam nista, te me zanima kako prolaze na trzistu rada oni sa ovim zavrsenim smjerovima?

Koliko je zapravo bitno koji se smjer zavrsi?

Da li je cesta pojava da npr. onaj koji zavrsi energetiku radi ono sto bi trebao da radi neko sa odsjeka za masinske konstrukcije i sl.?

Na web stranici stepstone.de pogledaj oglase.
Obično za jedno radno mjesto traže Ingenieur, Techniker, Meister, a to znači da paše i inžinjer i tehničar i majstor, vjerovao ili ne.
Oni diplomu i ne gledaju, vjerovao ili ne, samo ih interesuje biografija i koji je najskuplji projekat koji si radio. Sjedi odmah i radi. Odmah vide da li znaš posao. Samo se u BiH bacaju titulama, a neki profesori na nekim mašinskim fakultetima ne znaju ni računati ni crtati, a imaju titule.
Više ti vrijedi otići u Njemačku i raditi nego bilo kakav magisterij ili doktorat u BiH. Provjereno.

[kabal1337]

Moze li mi neko preporuciti literaturu o mehanickim, dinamicnim spojevima ( nesto sto ima fokus na brve o-ring). Da je knjiga u metricnim jedinicama.

[Seawolf]

[dr_Evil]

Moze li mi neko preporuciti literaturu o mehanickim, dinamicnim spojevima ( nesto sto ima fokus na brve o-ring). Da je knjiga u metricnim jedinicama.

Sta te tacno zanima, sto se tice -ringa tu samo skini james walker katalog i sve ce ti se samo kazat, mada se O-ring ne koristi na dinamickim spojevima, tj. gdje god ima rotacija/translacija. Tu koristimo npr axial seal ili slicno. Ne znam sta devris.

[ovo_malo_duse]

Moze li mi neko preporuciti literaturu o mehanickim, dinamicnim spojevima ( nesto sto ima fokus na brve o-ring). Da je knjiga u metricnim jedinicama.

Sta te tacno zanima, sto se tice -ringa tu samo skini james walker katalog i sve ce ti se samo kazat, mada se O-ring ne koristi na dinamickim spojevima, tj. gdje god ima rotacija/translacija. Tu koristimo npr axial seal ili slicno. Ne znam sta devris.

Ovo je jos lakse. Ima haman sve sto ti treba

https://solutions.parker.com/ORingSelector

[dr_Evil]

Sta te tacno zanima, sto se tice -ringa tu samo skini james walker katalog i sve ce ti se samo kazat, mada se O-ring ne koristi na dinamickim spojevima, tj. gdje god ima rotacija/translacija. Tu koristimo npr axial seal ili slicno. Ne znam sta devris.

Ovo je jos lakse. Ima haman sve sto ti treba

https://solutions.parker.com/ORingSelector

Nisam neki ljubitelj Parkera, a ovi kalkulatori su dobri sve dok ne promijenis nesto

Ima malo nekad i iskustva da treba, koliko mozes nategnuti O-ring kad je osovina van standarda, kad ces staviti jedan ili dva back up ringa. Ali na kraju dana cesto treba zovnuti i njih direktno da oni daju toleranciju(mada se ponekad ne slazem s njima).

Ali generalno kod dinamickih kretanja ne ide O-Ring. Cak i ako imas neki poklopac koji treba zakrenuti malo, zna se on zeznuti. A tek metal seal


Mrzim zaptivke

[ovo_malo_duse]

Ovo je jos lakse. Ima haman sve sto ti treba

https://solutions.parker.com/ORingSelector

Nisam neki ljubitelj Parkera, a ovi kalkulatori su dobri sve dok ne promijenis nesto

Ima malo nekad i iskustva da treba, koliko mozes nategnuti O-ring kad je osovina van standarda, kad ces staviti jedan ili dva back up ringa. Ali na kraju dana cesto treba zovnuti i njih direktno da oni daju toleranciju(mada se ponekad ne slazem s njima).

Ali generalno kod dinamickih kretanja ne ide O-Ring. Cak i ako imas neki poklopac koji treba zakrenuti malo, zna se on zeznuti. A tek metal seal


Mrzim zaptivke

Slazem se za Parker al za laika i jednostavne sklopove sasvim dovoljan indikator sta ti treba. Za metal seal ne znam sta konkretno mislis ali za metal seal high temp/high pressure RCM gasket zakon.

[dr_Evil]

Slazem se za Parker al za laika i jednostavne sklopove sasvim dovoljan indikator sta ti treba. Za metal seal ne znam sta konkretno mislis ali za metal seal high temp/high pressure RCM gasket zakon.

Jeste, za vecinu hidraulike/pneumatike se dovoljno drzati standarda, i kalkulator je dovoljan. Mudro zboris.

A mislio sam zapravo na high temp/ high pressure, ali sam tu vise devrio sam spring energized Metal seal, tipa C-Seal. Morao sam koristiti Inconel ili Srebro/Zlato coated zaptivke, ali to su vec neki bolesni standardi naftne industrije zbog mogucnosti pozara u sistemu i/ili cestica u protoku koje mogu da zarezu polimer. Za vecinu aplikacija kao sto kazes RCM ili teflon oko metala ce biti vise nego dovoljan.

[kakotakonikako]

RIP

Otisao je veliki covjek.

[kabal1337]

Ovo je jos lakse. Ima haman sve sto ti treba

https://solutions.parker.com/ORingSelector

Nisam neki ljubitelj Parkera, a ovi kalkulatori su dobri sve dok ne promijenis nesto

Ima malo nekad i iskustva da treba, koliko mozes nategnuti O-ring kad je osovina van standarda, kad ces staviti jedan ili dva back up ringa. Ali na kraju dana cesto treba zovnuti i njih direktno da oni daju toleranciju(mada se ponekad ne slazem s njima).

Ali generalno kod dinamickih kretanja ne ide O-Ring. Cak i ako imas neki poklopac koji treba zakrenuti malo, zna se on zeznuti. A tek metal seal


Mrzim zaptivke

Eh uspio sam napraviti par dana nakon sto sam pitao. Ima obilnija literatura ali u imperijalnim mjerama.

Na kraju sa odradio sve preko Eriksonovog kalkulatora.

Fulio sam prvobitni dizajn za 0.5mm. Steta za mene jer sam sve izradio od metala.
Vjerovatno se guzvao o-ring unutar svog lezista. Pokusao sam da spasim sa fi +0.5 mm debljim o-ringom ali nije bilo zadovoljavajuce.
- Iako sam ja gledao presjek kako izgleda, da li o-ring dodiruje... nije bilo dovoljno. Ipak nekad treba procitati nesto ...

Na kraju kada sam smanjio toleranciju izmedju osovine i otvora gdje ide o-ring, sve je odlicno.

[dr_Evil]

Eh uspio sam napraviti par dana nakon sto sam pitao. Ima obilnija literatura ali u imperijalnim mjerama.

Na kraju sa odradio sve preko Eriksonovog kalkulatora.

Fulio sam prvobitni dizajn za 0.5mm. Steta za mene jer sam sve izradio od metala.
Vjerovatno se guzvao o-ring unutar svog lezista. Pokusao sam da spasim sa fi +0.5 mm debljim o-ringom ali nije bilo zadovoljavajuce.
- Iako sam ja gledao presjek kako izgleda, da li o-ring dodiruje... nije bilo dovoljno. Ipak nekad treba procitati nesto ...

Na kraju kada sam smanjio toleranciju izmedju osovine i otvora gdje ide o-ring, sve je odlicno.

Pa dobro ako nemas nikad pritisak mozes smanjit toleranciju, ako imas jace pritiske drzi se 12-16% pretenzije poprecnog presjeka i bit ce ko metak .

Mada opet kazem za bilo kakvu dinamiku O-Ring ne ide, jednostavno nije stvoren za toga, ako imas kretanje duz ose moze se desiti da ga npr zavrnes i onda ga mozes bacit, isto kao i tokom montaze. Mada mislim da to sve znas vec

I kakve veze ova tema sa MF Sarajevo ima, a pogotovo ja, tamo bio samo 4 dana na seminaru

[kabal1337]

Ma pitao sam ovdje zbog literature, vjerovatno uce o ovome pa zbog toga.

[emir94]

Da li mi neko može reci, ja koji sam zavrsio u Sarajevu srednju, da li pri predaji na konkurs skeniram svjedočanstva razreda ili samo diplomu? Osim toga jos rodni list, drzavljanstvo i to je to?

[loaf]

Lijep pozdrav svima!

Po završetku studija na mašinskom fakultetu imao sam priliku da budem pozvan na nekoliko razgovora za posao. Na pomenutim razgovorima, pitali bi me koliko dobro poznajem rad u pojedinim programima kao što su: AutoCAD, SolidWorks, Autodesk Revit itd.

Tokom studija imao sam priliku da koristim AutoCAD i SolidWorks (istinu za volju, ne u prevelikoj mjeri jer sam završio energetiku), ali sam isto tako i tokom studija, ali i po završetku istog pregledao brojne tutorijale na youtube-u samoeducirajući se po pitanju pomenutih programa.

Ako vas ima da ste bili u istoj ili identičnoj situaciji poput mene molio bih vas za savjet, da li vrijedi završavati kurseve/tutorijale po LinkedIn-u, Udemy-u itd., po cijeni od/oko 10 do/oko 100 dolara ili možda neki kurs uživo, kao što je kurs u sklopu Centra za poslovnu edukaciju (cijene od/oko 500 do 700 maraka), a sve u cilju dobijanja komada papira kojim bih potencijalnom poslodavcu dao do znanja da sam upoznat sa radom u pomenutim ili sličnim programima.

[liyf]

Ako vas ima da ste bili u istoj ili identičnoj situaciji poput mene molio bih vas za savjet, da li vrijedi završavati kurseve/tutorijale po LinkedIn-u, Udemy-u itd., po cijeni od/oko 10 do/oko 100 dolara ili možda neki kurs uživo, kao što je kurs u sklopu Centra za poslovnu edukaciju (cijene od/oko 500 do 700 maraka), a sve u cilju dobijanja komada papira kojim bih potencijalnom poslodavcu dao do znanja da sam upoznat sa radom u pomenutim ili sličnim programima.

Koristio sam jedan od kurseva na Udemyu, imaju dobre kurseve, ali ako je preskup ne bih plaćao jer su sve to informacije koje možeš dobiti online besplatno. YouTube, Facebook, TikTok i eto ti izvora znanja, osim toga, preporučio bih ti nekog instruktora, jedan na jedan, uzeće ti manje nego ostali.

Znaš li nekoga da je završio odbrambene tehnologije? Kakva je matematika, ima li puno gradiva i kakva je prilika za posao?

[JovicSA]

Lijep pozdrav svima!

Po završetku studija na mašinskom fakultetu imao sam priliku da budem pozvan na nekoliko razgovora za posao. Na pomenutim razgovorima, pitali bi me koliko dobro poznajem rad u pojedinim programima kao što su: AutoCAD, SolidWorks, Autodesk Revit itd.

Tokom studija imao sam priliku da koristim AutoCAD i SolidWorks (istinu za volju, ne u prevelikoj mjeri jer sam završio energetiku), ali sam isto tako i tokom studija, ali i po završetku istog pregledao brojne tutorijale na youtube-u samoeducirajući se po pitanju pomenutih programa.

Ako vas ima da ste bili u istoj ili identičnoj situaciji poput mene molio bih vas za savjet, da li vrijedi završavati kurseve/tutorijale po LinkedIn-u, Udemy-u itd., po cijeni od/oko 10 do/oko 100 dolara ili možda neki kurs uživo, kao što je kurs u sklopu Centra za poslovnu edukaciju (cijene od/oko 500 do 700 maraka), a sve u cilju dobijanja komada papira kojim bih potencijalnom poslodavcu dao do znanja da sam upoznat sa radom u pomenutim ili sličnim programima.

Imam sina koji studira druga godina, ne na mašinskom fakultetu, ali ono što mu govorim generalno da na fakultetu neće naučiti to za šta ide na fakultet već ta znanja koja stekne na faksu treba i mora isprobati i usavršiti prakično kroz razne projekte dok je na fakultetu, volontiranje i slično. Mislim da sve te diplome tj. kursevi ti mogu dati određeni nivo znanja ali da budeš tata-mata u određenom programu ti samo kroz praktičan rad i bacanje u vatru daje to znanje i nema te diplome kojom to možeš dokazati osim projektima na kojima si radio i ličnim radovima da prezentiraš. Po meni to je pravi put.

[anex]

Tako je i sa srednjim školama.

[Samir90]

Lijep pozdrav svima!

Po završetku studija na mašinskom fakultetu imao sam priliku da budem pozvan na nekoliko razgovora za posao. Na pomenutim razgovorima, pitali bi me koliko dobro poznajem rad u pojedinim programima kao što su: AutoCAD, SolidWorks, Autodesk Revit itd.

Tokom studija imao sam priliku da koristim AutoCAD i SolidWorks (istinu za volju, ne u prevelikoj mjeri jer sam završio energetiku), ali sam isto tako i tokom studija, ali i po završetku istog pregledao brojne tutorijale na youtube-u samoeducirajući se po pitanju pomenutih programa.

Ako vas ima da ste bili u istoj ili identičnoj situaciji poput mene molio bih vas za savjet, da li vrijedi završavati kurseve/tutorijale po LinkedIn-u, Udemy-u itd., po cijeni od/oko 10 do/oko 100 dolara ili možda neki kurs uživo, kao što je kurs u sklopu Centra za poslovnu edukaciju (cijene od/oko 500 do 700 maraka), a sve u cilju dobijanja komada papira kojim bih potencijalnom poslodavcu dao do znanja da sam upoznat sa radom u pomenutim ili sličnim programima.

Imam sina koji studira druga godina, ne na mašinskom fakultetu, ali ono što mu govorim generalno da na fakultetu neće naučiti to za šta ide na fakultet već ta znanja koja stekne na faksu treba i mora isprobati i usavršiti prakično kroz razne projekte dok je na fakultetu, volontiranje i slično. Mislim da sve te diplome tj. kursevi ti mogu dati određeni nivo znanja ali da budeš tata-mata u određenom programu ti samo kroz praktičan rad i bacanje u vatru daje to znanje i nema te diplome kojom to možeš dokazati osim projektima na kojima si radio i ličnim radovima da prezentiraš. Po meni to je pravi put.

Treba ipak nešto naučiti prvo da bi mogao raditi praksu da se ne dešavaju stvari da te KV Majstor kao "novog inženjera" šalje da mu doneseš modul elastičnosti

Znanje nije kompletno bez dobre prakse ali da bi se praksao ipak trebaš nauciti nešto o npr materijala, tehnološkim procesima itd itd ...