Haj'mo malo o kulturi ... ma, uuuđite slobodno ... :-)))

[Hakiz]

Ja sam član amaterskog pozorišta u gradu gdje živim (igram a i dio sam nadzornog odbora) i prije svake predstave se uz dobrodošlicu publici javi gdje su izlazi u slučaju neke nesreće (to se mora po zakonu) i najglavniji dio da se isključe telefoni.

Kada bih ja najavljivao, išao bih toliko daleko da svi dignemo telefone u vis, isključimo zvuk i “eh tek sad predstava može početi. Uživajte!”.

Nikad problema s mobitelom. Znali su doduše snimati ali to ne smeta.

i ja bih ovo. imam prijateljicu koja tvrdi da joj nije tog te mogucnosti ekspresije da bi svisnula.

A može samo izači na balkon i vrištati

Nego, čudi me, ako Beč ne dozvoljava čovjeku da se izrazi, niko ne dozvoljava.

Možda se treba povući u underground, ali ima, nije da nema.

[Hakiz]

Čemu ne?

Ionako sve umire.

Hakize, bolan, ohavizaj se! Evo ga ide ljeto!

I ljeto će proći.

[piupiu]

Zamalo! Vruće, vruće, samo malo lijevo od "Zločina i kazne"...

Stvarno je lijevo, sesta knjiga, zlocin je sedma.

[medvjed23]

Evo, nema guglanja

Kako znam da nemam prijatelja? Vrlo prosto: otkrio sam to onoga dana kad mi je palo na pamet da se ubijem, da im priredim grubu šalu, da ih kaznim, na neki način. Ali koga da kaznim? Nekolicina bi bila iznenađena; niko se ne bi osetio kažnjenim. Shvatio sam da nemam prijatelja. I da sam ih imao, uostalom, ne bi mi mnogo vredelo. Da sam mogao da se ubijem i kasnije vidim njihova lica, e da, igra bi u tom slučaju vredela truda. Ali zemlja je mračna, dragi prijatelju, drvo debelo, pokrov neproziran. Oči duše, da, svakako, ako duša postoji i ako ima oči! Ali eto, nismo sigurni, nikad nismo sigurni. Da nije tako, izlaz bi postojao, najzad bi počeli da nas shvataju ozbiljno. Ljudi počinju da veruju vašim razlozima, vašoj iskrenosti, ozbiljnosti vaših nevolja, tek kada umrete. Sve dok ste živi, vaš slučaj je sumnjiv, imate prava jedino na njihovu sumnju. Zato, kad bi postojala i najmanja izvesnost da ćemo moći da uživamo u prizoru, vredelo bi dokazati im ono u šta oni neće da veruju, i iznenaditi ih. Ali, vi se ubijete i baš je svejedno da li vam veruju ili ne: niste tu da vidite njihovo iznenađenje i njihovo kajanje, koje, uostalom, ne traje dugo, i da najzad, što je san svakog čoveka, рrisustvujete sopstvenoj sahrani. Da više ne biste bili sumnjivi, morate, naprosto, više ne biti.

[John Cleese]

Insalt tu d indzeri - tipicni zecov

Red bi bio da droppira dead onda 6-7 times.

Poznavajuci zecova, rekao bih da se upravo tome i nadala

[no_sikiriki]

Hakize, bolan, ohavizaj se! Evo ga ide ljeto!

I ljeto će proći.

Sve će proći. Ali, kakva je to utjeha? Proći će i radost, proći će i ljubav, proći će i život. Zar je nada u tome da sve prođe?

[piupiu]

@medvjed23

Joj, ne znam gdje su mi naočale, ček, ček...

[crveni_makovi]

Evo, nema guglanja

Evo, nemam pojma. Djeluje mi poznato i blisko ali nemam pojma šta je. Radujem se da saznam šta je.
Podsjetilo me da se vratim Igoru Mandiću jer mi se dopalo nešto o smrti što sam slušala u jednom razgovoru s njim.

[medvjed23]

Možete vi to; imam vjere u vašu erudiciju

[Hakiz]

I ljeto će proći.

Sve će proći. Ali, kakva je to utjeha? Proći će i radost, proći će i ljubav, proći će i život. Zar je nada u tome da sve prođe?

Ne nada.

Sigurnost.

[Digla_da_kreci]

Evo, nema guglanja

Spoiler

Show

Kako znam da nemam prijatelja? Vrlo prosto: otkrio sam to onoga dana kad mi je palo na pamet da se ubijem, da im priredim grubu šalu, da ih kaznim, na neki način. Ali koga da kaznim? Nekolicina bi bila iznenađena; niko se ne bi osetio kažnjenim. Shvatio sam da nemam prijatelja. I da sam ih imao, uostalom, ne bi mi mnogo vredelo. Da sam mogao da se ubijem i kasnije vidim njihova lica, e da, igra bi u tom slučaju vredela truda. Ali zemlja je mračna, dragi prijatelju, drvo debelo, pokrov neproziran. Oči duše, da, svakako, ako duša postoji i ako ima oči! Ali eto, nismo sigurni, nikad nismo sigurni. Da nije tako, izlaz bi postojao, najzad bi počeli da nas shvataju ozbiljno. Ljudi počinju da veruju vašim razlozima, vašoj iskrenosti, ozbiljnosti vaših nevolja, tek kada umrete. Sve dok ste živi, vaš slučaj je sumnjiv, imate prava jedino na njihovu sumnju. Zato, kad bi postojala i najmanja izvesnost da ćemo moći da uživamo u prizoru, vredelo bi dokazati im ono u šta oni neće da veruju, i iznenaditi ih. Ali, vi se ubijete i baš je svejedno da li vam veruju ili ne: niste tu da vidite njihovo iznenađenje i njihovo kajanje, koje, uostalom, ne traje dugo, i da najzad, što je san svakog čoveka, рrisustvujete sopstvenoj sahrani. Da više ne biste bili sumnjivi, morate, naprosto, više ne biti.

To je Camus. E mogli smo kviza na knjizevnosti da razbacamo.

[medvjed23]

Evo, nema guglanja

Spoiler

Show

Kako znam da nemam prijatelja? Vrlo prosto: otkrio sam to onoga dana kad mi je palo na pamet da se ubijem, da im priredim grubu šalu, da ih kaznim, na neki način. Ali koga da kaznim? Nekolicina bi bila iznenađena; niko se ne bi osetio kažnjenim. Shvatio sam da nemam prijatelja. I da sam ih imao, uostalom, ne bi mi mnogo vredelo. Da sam mogao da se ubijem i kasnije vidim njihova lica, e da, igra bi u tom slučaju vredela truda. Ali zemlja je mračna, dragi prijatelju, drvo debelo, pokrov neproziran. Oči duše, da, svakako, ako duša postoji i ako ima oči! Ali eto, nismo sigurni, nikad nismo sigurni. Da nije tako, izlaz bi postojao, najzad bi počeli da nas shvataju ozbiljno. Ljudi počinju da veruju vašim razlozima, vašoj iskrenosti, ozbiljnosti vaših nevolja, tek kada umrete. Sve dok ste živi, vaš slučaj je sumnjiv, imate prava jedino na njihovu sumnju. Zato, kad bi postojala i najmanja izvesnost da ćemo moći da uživamo u prizoru, vredelo bi dokazati im ono u šta oni neće da veruju, i iznenaditi ih. Ali, vi se ubijete i baš je svejedno da li vam veruju ili ne: niste tu da vidite njihovo iznenađenje i njihovo kajanje, koje, uostalom, ne traje dugo, i da najzad, što je san svakog čoveka, рrisustvujete sopstvenoj sahrani. Da više ne biste bili sumnjivi, morate, naprosto, više ne biti.

To je Camus. E mogli smo kviza na knjizevnosti da razbacamo.

Bravo Camus, roman Pad.

Daj novi zadatak, ovdje ili na nekom kvizu

[no_sikiriki]

Ne nada.

Sigurnost.

Je li to ona "mora se samo umrijeti"?

[Sara03]

Dajte kviz, dosta mahalanja i rasprave o povratnicima.

[Hakiz]

Ne nada.

Sigurnost.

Je li to ona "mora se samo umrijeti"?

Niko ne mora.

Ali hoće.

[no_sikiriki]

Niko ne mora.

Ali hoće.

Normalno.

[Digla_da_kreci]

Evo vec postojeca tema za kviz viewtopic.php?f=7&t=78843&p=16817015&hi ... #p16817015

Mogli smo malo. Ja ne znam postavljati pitanja, znam samo odgovarati. De ti medo.

[Snake Eyes]

Stvarno je lijevo, sesta knjiga, zlocin je sedma.

Da imas komplet knjiga mi nije palo napamet, pa kao i inace najlogicnije rjesenje promasim, a to je naravno, kugla.

[medvjed23]

Evo vec postojeca tema za kviz viewtopic.php?f=7&t=78843&p=16817015&hi ... #p16817015

Mogli smo malo. Ja ne znam postavljati pitanja, znam samo odgovarati. De ti medo.

E ne može tako Ti si tačno odgovorila, tvoj je red da postaviš pitanje. Čekam, dakle, s najvećim nestrpljenjem

[John Cleese]

To je Camus. E mogli smo kviza na knjizevnosti da razbacamo.

Ic alajv!

[John Cleese]

Dajte kviz, dosta mahalanja i rasprave o povratnicima.

Krenula je ekipa u dubine podforuma - iskopat ce ga ovih dana, ako se potrude

[Digla_da_kreci]

To je Camus. E mogli smo kviza na knjizevnosti da razbacamo.

Ic alajv!

gdje ci tiii
Sad cu vam smisliti neko pitanje na kvizu kad vec moram, i odoh gledati tenis.

[John Cleese]

Čemu nihilizam?

koji subtlety

Ah, pa to je vec odavno u internom rjecniku Hmokmusa - "suptilan k'o kanarinac"

[piupiu]

Kako znam da nemam prijatelja? Vrlo prosto: otkrio sam to onoga dana kad mi je palo na pamet da se ubijem, da im priredim grubu šalu, da ih kaznim, na neki način.

Palo mi je ovo jednom na pamet - ŠBB KBB. I onda poredam slike u glavi, vidim odoše oni u kafanu poslije sahrane, pate se pravo, nazdravljaju, ubiše se od tugovanja - kontam, e pa, nećete ga majci

[John Cleese]

Ic alajv!

gdje ci tiii
Sad cu vam smisliti neko pitanje na kvizu kad vec moram, i odoh gledati tenis.

Hajde