Danasnji "feminizam"

[Nowicki]

Da feminizam definitivno teži ukinuti porodicu, kao osnovu društva. Što feminizam toliko gura nasilje u porodici? Možda malo ima nečeg kao što bi bio cilj urušavanje slike o instituciji? Promjena definicije braka njenim širenjem na sexualne manjine? Da li je brak zajednica ljudi koji su u romantičnom odnosu ili možda ipak nešto više?
Evo neki zgodni tekstići kom se da čitati
https://www.opendemocracy.net/en/oureco ... -everyone/

Ovaj članak nije toliko o ukidanju porodice, koliko o potrebi za proširenjem i redefinicijom onoga šta bi ta društvena institucija trebala
predstavljati. Barem ja to tako vidim. U svakom slučaju zanimljiv članak.

I upravo kad tako postaviš stvari dođeš do toga. Jel kad se proširuje značenje nečega što je već određeno briše se ono prvobitno na kojem je izgrađeno.

[dale cooper]

Da feminizam definitivno teži ukinuti porodicu, kao osnovu društva. Što feminizam toliko gura nasilje u porodici? Možda malo ima nečeg kao što bi bio cilj urušavanje slike o instituciji? Promjena definicije braka njenim širenjem na sexualne manjine? Da li je brak zajednica ljudi koji su u romantičnom odnosu ili možda ipak nešto više?
Evo neki zgodni tekstići kom se da čitati
https://www.opendemocracy.net/en/oureco ... -everyone/

Ovaj članak nije toliko o ukidanju porodice, koliko o potrebi za proširenjem i redefinicijom onoga šta bi ta društvena institucija trebala
predstavljati. Barem ja to tako vidim. U svakom slučaju zanimljiv članak.

I upravo kad tako postaviš stvari dođeš do toga. Jel kad se proširuje značenje nečega što je već određeno briše se ono prvobitno na kojem je izgrađeno.

Ja gledam na to kao na evoluciju ne na brisanje.

[Nowicki]

Ovaj članak nije toliko o ukidanju porodice, koliko o potrebi za proširenjem i redefinicijom onoga šta bi ta društvena institucija trebala
predstavljati. Barem ja to tako vidim. U svakom slučaju zanimljiv članak.

I upravo kad tako postaviš stvari dođeš do toga. Jel kad se proširuje značenje nečega što je već određeno briše se ono prvobitno na kojem je izgrađeno.

Ja gledam na to kao na evoluciju ne na brisanje.

Ne sumnjam u to. Međutim dobar dio ljudi to ne vidi tako, da ne kažem većina. Tu nastaju problemi i antagonizmi.

[konoplja]

Da feminizam definitivno teži ukinuti porodicu, kao osnovu društva. Što feminizam toliko gura nasilje u porodici? Možda malo ima nečeg kao što bi bio cilj urušavanje slike o instituciji? Promjena definicije braka njenim širenjem na sexualne manjine? Da li je brak zajednica ljudi koji su u romantičnom odnosu ili možda ipak nešto više?
Evo neki zgodni tekstići kom se da čitati
https://www.opendemocracy.net/en/oureco ... -everyone/

Ovaj članak nije toliko o ukidanju porodice, koliko o potrebi za proširenjem i redefinicijom onoga šta bi ta društvena institucija trebala
predstavljati. Barem ja to tako vidim. U svakom slučaju zanimljiv članak.

Hvala za ovaj pretenciozni opinion piece. Nisam odavno procitao nesto losije, radikalnije i tako ocigledno ideoloski inspirisano. Cijeli tekst je pretpostavka. Pocevsi od pretpostavke da je nuklearna porodica norma (gdje tacno? ima li neki podataka?). Naravno, nebi tekst bio potpun da se nije ono malo sturih podataka hirurski probralo tako da odgovara narativu, koji jedino ima smisla ako vjerujete da su pretpostavke tocne). Na to sto su argumenti usuglaseni kao BH blok u Mostaru, e, na to zazmirite. Malo mi odgovara ovo iz SAD-a, malo ovo iz Kenije itd.
Dva mjeseca u pandemij su sasvim dovoljna da se ovaki zakljuci donesu ahaam.

A sto "precarity" voli koristit hjoj

[piupiu]

Da feminizam definitivno teži ukinuti porodicu, kao osnovu društva. Što feminizam toliko gura nasilje u porodici? Možda malo ima nečeg kao što bi bio cilj urušavanje slike o instituciji? Promjena definicije braka njenim širenjem na sexualne manjine? Da li je brak zajednica ljudi koji su u romantičnom odnosu ili možda ipak nešto više?
Evo neki zgodni tekstići kom se da čitati
https://www.opendemocracy.net/en/oureco ... -everyone/

Greška. Kapitalizam pokušava ukinuti porodicu kao osnovu društva.

[Nowicki]

Da feminizam definitivno teži ukinuti porodicu, kao osnovu društva. Što feminizam toliko gura nasilje u porodici? Možda malo ima nečeg kao što bi bio cilj urušavanje slike o instituciji? Promjena definicije braka njenim širenjem na sexualne manjine? Da li je brak zajednica ljudi koji su u romantičnom odnosu ili možda ipak nešto više?
Evo neki zgodni tekstići kom se da čitati
https://www.opendemocracy.net/en/oureco ... -everyone/

Greška. Kapitalizam pokušava ukinuti porodicu kao osnovu društva.

Tu se definitivno slažem. I baš zato mu treba feminizam, to ide ruku pod ruku.

[Škobo Habu]

Greška. Kapitalizam pokušava ukinuti porodicu kao osnovu društva.

I tristo godina mu nikako ne ide od ruke?

[88Sioux]

Individualizam.

Kako su se školovale prve Srpkinje

Jedna od najvažnijih bitaka za ravnopravnost žena vođena je na polju obrazovanja. – Iza prvih ženskih osnovnih škola, osnovanih sredinom 19. veka, nije stajala država, već malobrojni predstavnici inteligencije i građanstva


Upravnica Više ženske škole Katarina Milovuk je bila prva Srpkinja koja je tražila pravo glasa – i to dva puta. Najpre se 1898. godine obratila Sudu opštine grada Beograda sa molbom da bude uvedena u birački spisak, a potom Senatu 1901. godine sa zahtevom da pravo glasa dobiju sve zaposlene žene koje se same izdržavaju ili izdržavaju i svoju porodicu. Ova najobrazovanija Srpkinja tog vremena, nastavnica školovana u Rusiji koja je tečno govorila četiri jezika, bila je udovica bez dece , što joj omogućilo da u časovima dokolice „previše razmišlja o jednakosti muškinja i ženskinja“ (kako je obrazložio predsednik suda). Oba puta je bila odbijena, iako je pohvaljena što plaća porez, odnosno „ispunjava sve opštinske i državne obaveze”. I više od toga – Katarina Milovuk bila je upravnica i predavač na Višoj ženskoj školi u Beogradu, jedan od osnivača Beogradskog ženskog društva, autor nekoliko udžbenika i prevodilac književnih dela.

Ovo je jedna od mnoštva zanimljivosti iz knjige „Sestre Srpkinje” (Izdavačka kuća „Evoluta”), u kojoj autor dr Ana Stolić sa Istorijskog instituta osvetljava deo istorije feminizma na našim prostorima. Osim poznatih Srpkinja poput Nadežde Petrović, dr Drage Ljočić i kraljica Natalije i Drage Obrenović, ona je predstavila široj javnosti manje poznate ličnosti koje su presudno uticale na ostvarivanje ravnopravnosti žena (sestre Milica i Anka Ninković, Delfa Ivanić, Jelena Lozanić, Ljubica Luković...).

– Nastojala sam da razmotrim najvažnije pretpostavke pojave pokreta za emancipaciju žena, od intelektualnog okvira, preko pitanja obrazovanja žena, do odnosa države i prvih ženskih humanitarnih organizacija i patriotskih ženskih udruženja – kaže za naš list dr Stolić. Ona otkriva zaboravljene detalje o Beogradskom ženskom društvu, Kolu srpskih sestara, Srpskom narodnom ženskom savezu.

Bojana Ćebić Radić, urednica izdanja, objašnjava da je ovo prva istorija feminizma objavljena kod nas i da uz knjigu „Evropski feminizmi” autorke Karen Ofen čini celinu i osnovu za sagledavanje evropskog okvira srpskog feminizma.

– Ima mnogo vrednih istraživačkih i izdavačkih poduhvata u vezi sa ženskim pitanjem, ali u njima nije sagledavan fenomen feminizma u odnosu na evropski kontekst i stvaranje nacionalne države u Srbiji u 19. i na početku 20. veka. U tom smislu ova knjiga predstavlja novinu jer doprinosi saznanjima političke istorije Srbije, istorije njene elite, muškaraca i žena, kao i istorije nacionalizma u Srbiji koja bi bez uključivanja ženskog aspekta bila nepotpuna – ističe Ćebić-Radić.

Posebno je zanimljiv deo koji se bavi istorijatom obrazovanja Srpkinja. Nejednakost polova u toj oblasti, primećuje dr Stolić, vidljiva je od ustanovljavanja prvih ženskih osnovnih škola sredinom 19. veka, iza kojih nije stajala država, već ambicija malobrojnih predstavnika inteligencije i građanstva. Ideal školovane devojke mogao se svesti na rečenicu – da bude pismena, nauči strani jezik, ples, crtanje, ručni rad i osnove istorije i zemljopisa.

Radikalni zaokret načinio je ministar prosvete Stojan Novaković, koji je zakonom 1882. godine uveo obavezno osnovno šestogodišnje obrazovanje za svu decu. Pored toga se osnivaju i trogodišnje devojačke škole, kao neka vrsta zanatskih škola. Nekoliko godina posle „Novakovićevog zakona” broj ženskih osnovnih škola je sa 47 porastao na 130, dok je u narednih 15 godina bilo osnovano svega 35 novih škola.

Prema nastavnom planu sa kraja 19. veka, devojčice i dečaci su imali isti broj časova za predmete nauka hrišćanska, srpski jezik, zemljopis sa srpskom istorijom, računica sa geometrijskim oblicima, crtanje i lepo pisanje, ručni rad, pevanje i gimnastika. Jedino je poznavanje prirode bilo podeljeno na deo sa poukama iz poljoprivrede za mušku decu i na pouke za domaćice za devojčice.

Od 1873. direktori gimnazija su počeli da primaju i žensku decu, ali izuzetno i sa dozvolom samog ministra prosvete. Najviše gimnazijalki bilo je u Kragujevačkoj gimnaziji, a prva devojka upisana u Prvu beogradsku gimnaziju bila je ministrova rođaka Leposava Bošković.

Do Prvog svetskog rata, od 1.267 škola samo su 171 bile ženske. Posle mnogo kolebanja, 1905. otvorena je i prva ženska gimnazija u Beogradu, a nekoliko godina ranije i ženska učiteljska škola.

Od 1863. godine do početka 20. veka Viša ženska škola u Beogradu bila je jedina srednja škola za devojke, pod pokroviteljstvom nekoliko kneginja i kraljica (Natalije, Drage, Jelene Karađorđević). Njeno osnivanje su pratile rasprave o tome „da li će ona uticati na gubitak starih vrednosti srpskog društva”. Do 1913. ovu školu je pohađalo 23.000 učenica, uglavnom iz beogradskih činovničkih i trgovačkih porodica.

Uz mnogo otpora, 1905. godine otvoren je i Dom učenica srednjih škola za decu iz unutrašnjosti. Stasavale su generacije sjajnih žena koje su se kasnije dokazale u kulturi, umetnosti, ženskim udruženjima, pa i u „muškim“ profesijama, poput novinarke Mage Magazinović, lekarke Drage Ljočić, glumice Zorke Todosić...

Kada je reč o univerzitetu, do Prvog balkanskog rata indeks je imalo samo 117 devojaka, koje nisu dočekivane blagonaklono i nisu mogle da učestvuju u radu studentskih udruženja. Najčešće su upisivale Filozofski fakultet, a mali broj njih je odlazio na školovanje u inostranstvo.

Muškarac urednik „Domaćice“

Celokupan rad Beogradskog ženskog društva zabeležen je u „Domaćici“ (1879–1941), jedinom ženskom časopisu do Prvog svetskog rata, sa redovnim rubrikama poput higijene, gazdovanja, odevanja, nauke i zabave. Pošto prema Zakonu o štampi žena nije mogla da bude urednik novina, ovaj časopis je sve do 1935. uređivao muškarac. Mnoge novine su imale posebne rubrike i podliske namenjene ženama, a među njima su „Mali žurnal“, „Nedelja“, a kasnije i „Politika“.

Najbrojnije vodeničarke, najmanje babica

Krajem šezdesetih godina 19. veka u zanimanjima van poljoprivrede radilo je svega 29.000 muškaraca i 20.300 žena, i to najviše u kućnim zanatima, na poslovima prehrane, gde su najbrojnije bile vodeničarke. Trgovinom se bavilo oko 3.800 žena, a kao nadničarki i sluškinja je bilo 2.600 žena. Nova zanimanja, poput babice, tipografkinje i knjigovezničarke, obavljalo je tek oko stotinu žena.

[konoplja]

Pretjeran kolektivizam. komuna, komunizam.

[88Sioux]

RAZGOVOR NEDELjE: BRANKICA JANKOVIĆ, POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Zaposlenost je najvažniji uslov za ravnopravnost
Nije nam cilj da napravimo društvo u kome su žene dominantne, same ili u nefunkcionalnim partnerskim odnosima sa nezadovoljnim muškarcima. Treba nam društvo ravnopravnih ljudi koji se međusobno razumeju, pomažu i poštuju

Nakon poslednjih parlamentarnih izbora, u Vladi Srbije nalazi se 10 ministarki i 13 ministara, u Narodnoj skupštini sedi 97 poslanica i 153 poslanika, a žene se nalaze i na mestu premijera Srbije, predsednice Ustavnog suda i Narodne banke Srbije. Međutim, nikako ne smemo zaboraviti na razliku između onoga šta se dešava na političkoj sceni i života običnih žena. Za njihov život potrebno je da se dosledno i neselektivno sprovode zakoni i otklanjaju razne prepreke – kako za izlazak na tržište rada, tako i za dostojanstvenu egzistenciju. Istovremeno, mora se paralelno raditi i na osnaživanju i emancipaciji muškaraca. Jer, upravo zahvaljujući i muškarcima liderima koji su pokazali spremnost da sa ženama podele odgovornost i koji su razumeli da to ne znači manje prava za njih, došlo smo do vidljivog napretka. Nije nam cilj da stvorimo društvo u kome su žene dominantne, same ili u nefunkcionalnim partnerskim odnosima sa nezadovoljnim muškarcima. Treba nam društvo ravnopravnih ljudi koji se međusobno razumeju, pomažu i poštuju, kaže Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

Osvrćući se na rodno senzitivnu statistiku koja svedoči da žene čine većinsku radnu snagu u zdravstvu, prosveti, administraciji, sektoru socijalne zaštite i medijima, dok muškarci čine više od 70 odsto zaposlenih u sektoru saobraćaja, građevinarstva i rudarstva, gde su plate znatno više od republičkog proseka, ona naglašava:

„Ništa se nije desilo preko noći, već su se patrijarhalni obrasci prilagodili zahtevima novonastalih okolnosti. Obrazovanje, na žalost, više nije nikakva garancija da ćete imati veća primanja, koji su jedan od uslova za kvalitetan život. Zato su muškarci, prepoznajući trend, otišli iz prosvete, zdravstva, socijalne zaštite, pravosuđa, novinarstva i javne uprave i brzo našli „svoje” mesto u IT industriji, energetici, finansijama i sektoru bezbednosti, koji je oduvek važio za „sigurnu mušku tvrđavu”. Ipak, ohrabruje podatak da sve više žena upisuje STEM fakultete (nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika), a pandemija je učinila da konačno sagledamo značaj pomenutih „ženskih” zanimanja.

Stiče se utisak da je rodna neravnopravnost najveća u porodici – žene u Srbiji svakoga dana četiri i po sata dnevno provedu u obavljanju kućnih poslova i brizi o domaćinstvu i članovima porodice, bez obzira na to da li su zaposlene ili ne. Kada bi bile plaćene za te poslove, mesečno bi zarađivale čak 546 evra, odnosno prosečnu srpsku platu. Vreme koje muškarci provedu obavljajući kućne poslove najčešće se meri minutima, a ne satima...

Vest da je jedna žena u Kini uspela da nakon razvoda od bivšeg muža dobije nadoknadu od 7.700 dolara za pet godina rada u kući me je obradovala. Žene danas same odlučuju o svom životu i izboru profesije, ali šanse i mogućnosti nisu jednake. Ako napravite mini-anketu u svom okruženju, videćete da i dalje ima onih koji smatraju da će, recimo, veća plata žene dovesti do razmirica u porodici ili da uspešne poslovne žene zanemaruju porodicu ili ne žele da imaju decu. Proces menjanja takvih stavova je višedecenijski posao. Promene su vidljive, ali bez „saradnje” muškaraca ne može biti istinske ravnopravnosti. Potrebna nam je aktivna uloga očeva u podizanju dece i podeli kućnih poslova, ali nam je neophodna i korenita promena svesti o tome da su ženska deca manje vredna. Pogrešno je posmatrati rodnu ravnopravnost kao žensko pitanje, već treba delati na dva „fronta” – kroz uspostavljanje partnerskih odnosa u svim oblastima i preko formiranja mreže servisa podrške za brigu o deci, starima i osobama sa invaliditetom.

Zbog nižih zarada, manje zaposlenosti i patrijarhalnog ustrojstva brojnih porodica, tek četvrtina nekretnina u Srbiji nalazi se u vlasništvu žena, a na selu čak 86 odsto njih nema nijednu nepokretnost na svoje ime. Zbog čega je u ruralnim sredinama i dalje uobičajeno da žene nisu plaćene za posao koji obavljaju u poljoprivrednom domaćinstvu i da se odriču nasledstva u korist muških članova porodice?

Obilazim Srbiju veoma često, jer želim da razgovaram i sa ženama i muškarcima. Slušam pažljivo šta govore, a činjenica da sam rođena u malom šumadijskom selu pomaže mi da razumem šta mi oni poručuju. Često čujem da žene savetuju jedna drugu rečima: „Pomozi ti njemu, pa će i tebi biti lakše – znaš li ti šta je muškarac bez posla i primanja?” Ko nije kadar da to razume, ne treba ni da se bavi poslom čiji je cilj dostizanje ravnopravnosti. Prošle godine sam na panel raspravi Kopaonik biznis foruma o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou pozvala i poljoprivrednicu iz malog pribojskog sela koja je izazvala veliku pažnju svojim jednostavnim objašnjenjem šta za makroekonomiju znači kupovina jedne mašine kopačice i na koji način dva staklenika čine ženu nezavisnom, a lokalnu samoupravu boljim mestom za život. Ovakvim ženama je potrebna podrška iskusnijih, ali i institucija lokalne samouprave i udruženja. Zaposlenost je najvažniji uslov za ravnopravnost, jer je žena koja radi i ima pristojna primanja, uz zdravstveno i penziono osiguranje, nezavisna u donošenju odluka o svom životu. Ako uz to ima i vlasništvo nad nekom nepokretnošću, možemo govoriti o napretku i stabilnosti zajednice. I onda se stvari zaista menjaju.

Koje žene u Srbiji spadaju među najugroženije?

Bez ikakve sumnje, one obolele od neizlečivih bolesti ili majke dece sa takvim oboljenjima. Život žena koje žive sa nasilnicima i strahuju za opstanak u sopstvenoj kući takođe je nepodnošljiv. Ako govorimo o drugim parametrima, recimo ekonomskim, u nepovoljnijem položaju su starije žene u ruralnim područjima, koje žive same i nemaju dovoljno primanja za osnovne potrebe, ali i žene starije od 55 godina koje pokušavaju da pronađu svoje mesto na tržištu rada. Zamislite nezaposlenu ženu koja ima nekoliko godina do penzije, nije digitalno pismena i ima osnovnu ili srednju školu – kakve su njene šanse da nađe posao? U grupu najugroženijih svakako spadaju i one sa invaliditetom i Romkinje, prema kojima inače postoji velika socijalna distanca i predrasuda da su sve nepismene i umeju samo da prose. O svima njima moramo razmišljati, jer će se u suprotnom one vrteti u zatvorenom krugu siromaštva i socijalne isključenosti.

Uprkos činjenici da iz godine u godinu raste broj zakona i propisa koji žene štite od nasilja u porodici, procene govore da je svaka treća žena u Srbiji bila žrtva psihičkog, fizičkog ili seksualnog nasilja, a statistika svedoči da je porodični dom najmanje sigurno mesto za ženu. Svake godine oko 30 žena strada od svog najbližeg – oca, muža ili brata, a od početka 2021. ubijeno je šest žena.

Brine samo jedna, a ne šest ubijenih žena za dva meseca. Ali ako otvorite novine, ponekad pomislite kao da su mediji jedva čekali da o tome pišu, pa se može doći do zaključka da nije urađeno ništa. To naravno nije tačno, jer je država unapredila sistem zaštite. Međutim, nije dobro ni kada slušate da se nasilnik opravdava, a krivica svaljuje na žrtvu i polemiše se sa tezom šta je ona uradila, pa je izazvala nasilnika. Tako često čujemo komentare tipa „ona ga je varala” ili „on je bio dobar domaćin”. Ovde nije reč o tome da li je neko dobar ili loš, već da niko nema pravo da ženu tretira kao svojinu. Zato je veoma bitan model vaspitavanja dece i ja se nadam da očevi razumeju kolika je njihova uloga. I konačno, odgovornost je na svakom od nas pojedinačno – sve dok zatvaramo oči i uši kada neko u našem komšiluku tuče ženu ili decu, nema tog zakona koji će sprečiti nasilje.

Srbija bi ovog proleća konačno trebalo da dobije zakon o rodnoj ravnopravnosti. Kako ocenjujete ovaj nacrt, koliko će on promeniti život prosečne žene u Srbiji i da li postoje neke oblasti života koje nisu „pokrivene” ovim zakonom?

To je jedna od naših obaveza na putu evrointegracija i u tom smislu ja podržavam njegovo donošenje. Ipak, zbog tako dugog procesa kreiranja i najavljivanja, plašim se da su se u javnosti stvorila prevelika očekivanja da će on rešiti sve probleme. Da li bilo koji zakon može naterati muškarca da ustane sa kauča i pomogne ženi u obavljanju kućnih poslova? Čula sam komentare da one samo žele da od muškaraca naprave kućne pomoćnice, što nije istina. Ali, hajde da zamislimo ženu od 40-45 godina, koja ima prosečnu platu, dva deteta i stare roditelje i zapitamo se koliko je ona rastrzana? Ako nema novca da plati pomoć ili partnera koji je spreman da sa njom podelu brigu o najmlađim i najstarijim članovima domaćinstva, ne postoji taj zakon koji će joj obezbediti vreme za odmor, usavršavanje ili rekreaciju. Premorena žena se pod teretom života i obaveza može razboleti i tu je kraj svim mojim objašnjenjima.

U prethodnim godišnjim izveštajima poverenika za zaštitu ravnopravnosti naglašava se da je diskriminacija na osnovu pola među vodećim pritužbama. Na šta vam se žene u Srbiji žale?

Na mala primanja, isključenja struje i vode, nepostojanje pomoći oko čuvanja deteta i traženja posla, probleme u ostvarivanju dečjeg i roditeljskog dodatka, raznih novčanih pomoći i podizanja kredita. Na nemogućnost odlaska kod lekara zbog nedostatka prevoza i poteškoće u napredovanju na poslu u banci, vojsci, pravosuđu, kulturi i brojnim drugim sektorima. Na otpuštanje sa posla zbog trudnoće i bolesti ili zatvaranja preduzetničke radnje usled zdravstvene krize... Spisak je toliko dugačak da bih ispustila nešto, čak i da krenem redom po podnetim pritužbama. Da podsetim, povereniku se ne žale samo žene, jer mi nismo nadležni samo za rodnu ravnopravnost, već i za sve druge oblike diskriminacije – jezik, veru, nacionalnu pripadnost, starosno doba, invaliditet ili zdravstveno stanje.

Šta nezavisne institucije u Srbiji rade za poboljšanje položaja žena u našoj zemlji?

Rešavamo pojedinačne slučajeve diskriminacije i pomažemo strankama da prevaziđu mnoge druge probleme koji se tiču nekih drugih povreda prava. Dajemo sve od sebe da budemo kredibilna ustanova i deo sistema državnog uređenja, spremni da raspravimo (nenamerne) greške i propuste u radu državnih organa. Zbog toga smo često na meti nerazumevanja i kritika javnosti da „svemu nalazimo zamerke”, ali nije tako. Neki očekuju i da budemo opozicija vlasti, što je u najmanju ruku besmisleno. Naša uloga jeste argumentovana kritika – ako se tako može nazvati podsećanje šta ko treba da uradi i ko je povredio zakon. Cilj je da učinimo društvo boljim mestom za život i damo doprinos da Srbija bude zemlja u kojoj se poštuju ljudska i manjinska prava i ravnopravnost svih, pa i žena. Nezavisne institucije su velika pomoć u snaženju demokratskih društava i čuvanja tekovina EU.

Iako se nikada više nije govorilo o rodnoj ravnopravnosti, žene se u javnom prostoru često omalovažavaju i vređaju – počev od žena na javnoj sceni, preko novinarki, pa sve do premijerke.

Ovo se dešava i dešavaće se jer su žene pokazale da mogu biti na „prvoj liniji fronta”. One su često i predstraža i prethodnica, podjednako stoje i na prvoj liniji i u pozadini, one su izvidnica i čuvaju odstupnicu. Borba za ravnopravnost polova je proces, jer „neprijatelji” vrebaju i napadaju svuda, svako iz svojih interesa. Ne razumeju da je diskriminacija ozbiljna pretnja demokratiji. Ili razumeju, ali su im samo njihove istine bitne. Nema prosperiteta društva bez prepoznavanja i uvažavanja uloge žena.

[murga225883]

Da li su muskarci dali zenama prava?

Ako nisu ih imale ko ih je uzeo i ko im je dao prava

Nekako je to izgleda bilo obojeno kao ispocetka borba za radnicka prava pa su imale podrsku muskaraca, kasnije se odvojilo na borbu za zenska prava.


A da je iskljucivo bila borba za zenska prava da li bi ta prava bila ostvarena.

Da nije bilo drugog svjetskog rata, nedostatka muske radne snage , da li bi zene danas imale drugaciju ulogu?

Sta mislite o inicijativi da zene jedan dan prekinu obavljati poslove bilo koje vrste, i da muskarci npr prestanu obavljati te poslove.

Mislim kad se radi o ovim stvarima muskarci kad bi bili reciprocno ekstremni kao feministkinje imali bi veliki haos.
A opet mislim da kad bi feministkinje podigle zene na proteste i bojkot, ne bi imali tolikog haosa.
Bilo bi nesto umrlih po bolnicama, i neki restorani ne bi radili ali veca katastrofa bi bio muski bojkot.

[piupiu]

Greška. Kapitalizam pokušava ukinuti porodicu kao osnovu društva.

I tristo godina mu nikako ne ide od ruke?

Kako mu ne ide od ruke? Ne da mu ide od ruke, nego....

[piupiu]

Da feminizam definitivno teži ukinuti porodicu, kao osnovu društva. Što feminizam toliko gura nasilje u porodici? Možda malo ima nečeg kao što bi bio cilj urušavanje slike o instituciji? Promjena definicije braka njenim širenjem na sexualne manjine? Da li je brak zajednica ljudi koji su u romantičnom odnosu ili možda ipak nešto više?
Evo neki zgodni tekstići kom se da čitati
https://www.opendemocracy.net/en/oureco ... -everyone/

Greška. Kapitalizam pokušava ukinuti porodicu kao osnovu društva.

Tu se definitivno slažem. I baš zato mu treba feminizam, to ide ruku pod ruku.

Pa može se i tako gledati na to, samo previše je razudjen i raznorodan taj pokret za tako nešto. Kao feministkinja, primjećujem da je u tom pogledu na svijet opet žena ta koju ovdje predstavljaju kao biblijsku Evu, vazda žene bere jabuke... čudna mi je ta slika svijeta u kojoj se žena, iz koje se radja svijet, stalno pojavljuje kao negativac.

[¤ jelena ¤]

Greška. Kapitalizam pokušava ukinuti porodicu kao osnovu društva.

Tu se definitivno slažem. I baš zato mu treba feminizam, to ide ruku pod ruku.

Pa može se i tako gledati na to, samo previše je razudjen i raznorodan taj pokret za tako nešto. Kao feministkinja, primjećujem da je u tom pogledu na svijet opet žena ta koju ovdje predstavljaju kao biblijsku Evu, vazda žene bere jabuke... čudna mi je ta slika svijeta u kojoj se žena, iz koje se radja svijet, stalno pojavljuje kao negativac.

Jeste čudno, no.... možda se i za to može naći neko objašnjenje.

Kad je pojedinac nezadovoljan sobom, svojim životom i načinom na koji je ustrojen svijet koji živi, uvijek je za to prvo kriv onaj ko ga je u sve to uvalio tj. ćušnuo iliti... na taj svijet donio bez ikakvog upita slobodne volje..je l'. Zahvalnost i poštovanje za sve dato dolazi mnogo kasnije....To je osobina i vrijednost koja se stiče ličnim uspjehom i zadovoljstvom za koje se, tim datim i time što se ima, čovjek mora izboriti, a to je teško i traje dugo. Neuporedivo kraći i lakši je put osude i nametanja krivice drugom, u ovom slučaju ženi, pa je to nešto što dominira i postaje masovno.

Malo zakukuljih ali valjda je jasno.

[Škobo Habu]

Kako mu ne ide od ruke? Ne da mu ide od ruke, nego....

Mene živo interesuje na koji način kapitalizam uništava esenciju porodice danas?

Može l' bez kakvih studija za jednokratnu upotrebu, jer većina njih se zaboravi ili odbaci nakon godinu-dvije od objavljivanja. Malo toga ostane za stvarnu upotrebu.

Razumijem da je tvoj pogled na svijet nešto između feminizma i neo-marksizma, pa se osjeća uvijek taj jak ideološki naboj na sve što ima veze sa neoliberalnom ideološkom doktrinom.

[saint_mirad]

Porodicu uništava intersekcija feminizma i kapitalizma. Feminizam/kapitalizam mladu ženu uči da ostavi majčinstvo ad acta, da se posveti karijeri i napreduje u hijerarhiji dok prolaze najbolje godine, a kriterijumi za odabir partnera ostaju neopravdano visoki i u 30im i 40im.

Čak i žene koje žongliraju karijeru i majčinstvo imaju problem nedostatka vremena za decu, za šta se kapitalizam pobrinuo u dobroj meri. Slično i za očeve.

[madner]

To je problem sto feminizam nije uskladjen sa stvarnim svijetom sto se tice optimalne starosti za brak, kao i same zelje za brakom.

[Škobo Habu]

Porodicu uništava intersekcija feminizma i kapitalizma. Feminizam/kapitalizam mladu ženu uči da ostavi majčinstvo ad acta, da se posveti karijeri i napreduje u hijerarhiji dok prolaze najbolje godine, a kriterijumi za odabir partnera ostaju neopravdano visoki i u 30im i 40im.

Čak i žene koje žongliraju karijeru i majčinstvo imaju problem nedostatka vremena za decu, za šta se kapitalizam pobrinuo u dobroj meri. Slično i za očeve.

Feminizam između Rose Luxembug i Carrie Bradshaw.

[Nowicki]

Greška. Kapitalizam pokušava ukinuti porodicu kao osnovu društva.

Tu se definitivno slažem. I baš zato mu treba feminizam, to ide ruku pod ruku.

Pa može se i tako gledati na to, samo previše je razudjen i raznorodan taj pokret za tako nešto. Kao feministkinja, primjećujem da je u tom pogledu na svijet opet žena ta koju ovdje predstavljaju kao biblijsku Evu, vazda žene bere jabuke... čudna mi je ta slika svijeta u kojoj se žena, iz koje se radja svijet, stalno pojavljuje kao negativac.

Bez obzira što je šaren ne vidim da mu to pravi poseban problem. Izvrsno prilagođava ženu potrebama tržišta.

[The 51st State]

feminizam unistava zenstvenost prvenstveno i esensiju zene i tjera ih na takmicenje sa muskarcima, sto je idiotluk svojevrsni jer se kosi sa svim mogucim postavkama.

[hadzinicasa]

ako je feministkinja ne moze biti da je zenstvena?

[The 51st State]

onda nije feministica.

[hadzinicasa]

wrong.
samo tvoje prizemne predrasude.

[The 51st State]

dvije zanimljive studije o stopama kriminaliteta izmedju ostalog silovanja i homicida kao i suicida u drustvima koja su kao vise "feministicka"

ovo vam nece govoriti na placenim propagandim sesijama indoktrinacije.



https://journals.sagepub.com/doi/10.117 ... 4X20986527

https://journals.sagepub.com/doi/10.117 ... 4X00442006

[The 51st State]

wrong.
samo tvoje prizemne predrasude.

hos da ti postavim slike najsitaknutijih feministica ili ces se sama poklopiti?