Prvi korpus ARBiH

[Nekako s proljeća]

Komandanta 4 motorizovane brigade smo , zbog rasula na Igmanu koje smo ustanovili 01/02 8 1993. , molili da ubaci 100 ljudi kako bi se zatvorio prostor prema Grkarici, ako i i izađu, jer smo bili ubijeđeni da će 101. motorizovana brigada napustiti taj položaj, međutim on to nije uradio.
Isto tako tražili smo od načelnika 9 brdske brigade da 01/02 8 1993. na prostore Igmana izbaci određeni broj ljudi, ali je on rekao da nema slobodnih vojnika.
Prva pomoć koja je stigla iz grada, izuzimajući II samostalni bataljon Adnan Solaković, bilo je 130 nenaoružanih ljudi iz 5 motorizovane brigade. Pomoć koja je stizala nije bila dovoljna niti je adekvatno upotrijebljena.


Sami kraj pisma se završava sa imenima i prezimenima lica koja su ''defilovala'' Igmanom proteklih mjeseci i sugeriše se da se obrati pažnja na njih, kao i da se ukinu kojekakva ovlaštenja jedinicama i da se pretpočine nekoj od brigada. Eto, to bi bio taj izvještaj-pismo.

Sead Bučan gine 02.08. 1993. , bio je borac dobrinjske 5 motorizovane brigade, jedinica ''Šklap''.

[Grean]

Ko je Aziz Fise?

[PM72]

Bio je ,meščini, i ministar u Kantonu...

[Emiremir33]

Gledao sam mu interviju nedavno na NTV Igman,čovjek dosta realno govori,o čitavoj situaciji,kivan na vlast.Jedan je od organizatora u Hadžićima

[tempuser]

Bio je ,meščini, i ministar u Kantonu...

Bio je Muharem Fišo, ministar za boračka pitanja u KS do 2018. Optužen za nezakonuto zapošljavanje. Jel na njega misliš?

[PM72]

Znam da je neki Fišo bio ministar za boračka pitanja a prezime rijetko i neobično pa sam na prvu pomislio da je on.

[Nekako s proljeća]

Gledao sam mu interviju nedavno na NTV Igman,čovjek dosta realno govori,o čitavoj situaciji,kivan na vlast.Jedan je od organizatora u Hadžićima

Ako se odnosi na ovo materiju o kojoj razmjenjujemo mišljenje, priloži link i to je to, da ga i drugi upoznaju. Bar toliko da ga ja ne moram predstavljati, predstavio sam ga dovoljno kroz onaj izvještaj vrhu civilne i vojne vlasti R BIH. Kao čovjek sa tog područja, koje vjerovatno poznaje bolje od mora drugih ljudi, dao je svoj doprinos odbrani i tada i prije i poslije. Konkretno je za odbranu Igmana pronašao način da zaobiđe opstrukcije na raznim nivoima i uspije da preveze, zbrine i doveze oko dvije čete boraca sa drugih prostora na Igman, a čiji doprinos u ključnim odbrambenim borbama sa neprijateljem niko ne osporava. Mislim da je to 4 avgust 1993.

[Nekako s proljeća]

11.06.2012.

Igman 93

Poslije par dana teških borbi u kojima smo bili "zavaljeni" i mi diverzanti 2 brdske brigade na Žuči, došao je i taj dan da i mi dobijemo uniformu ali "pravu" i da svako od nas ima pušku. Večeras su navraćali Talijan i Puška kažu da će da nas nagrade za naše usjehe na Žuči. Mislim da je bio 01.August 1993.

...
Objavio/la dura u 15:56, 0 komentar(a), print, #

http://bosanskadjeca.blogger.ba/

@tosca , @Nekako s proljeća, sve smo blize zaokrzivanju slike tih dogadjaja. Mislim da je odgovor u ovom blogu, sad sam skoro siguran da je u pitanju Objesenjak sto se tice linije br.2 na kojoj smo najduze boravili. I dalje ima stvari koje je tesko povezati kad se citaju svi izvori te ono sto smo ovdje pominjali mi i @Jeff ali to je pokazatelj koliko je krhko znanje i da sve sto nije zapisano vremenom blijedi.

Primjeri, tekst sa bosnae.ba pominje ...


https://bosnae.info/index.php/operacija ... u-agresije
[/i]

Sto se tice nejasnog dijela kad smo izgubili druga iz nase cete na Tresnjevom i to mi ostaje da izrovim. Vise mi se poklapa sa ovim prvim pasusom iz teksta koji je objavio Bosnae. To smo culi pred povratak, onu noc na Hrasnickom kad je Ramiz dosao sa tim mercedesom sto je po mom sjecanju 9. ili 10. avgust s tim da je sve upitno dok makar tri covjeka ne potvrde.


I u svemu tome mi ostaje da se popuni rupa za 3. i 4. avgust, ostalo je nepovezano a vajlda bih znao da sam proveo dvije noci na liniji na Tresnjevom. Meni se cinilo da smo otisli isti dan na Objesenjak ili "Crne vrhove" kako nam tada rekose.

Za kraj, jadno je vidjeti kako se sve prepusta zaboravu, kao da zivimo u kamenom dobu pa treba klesati u stijenu. Zato i ne znamo jedni za druge, skupljaju se fragmenti iz raznih rica ne bi li se sastavio koliko toliko vjerodostojan mozaik.
[/quote]
Mislim da se u onom pismu/izvještaju Fiše može saznati gdje su i na kojem dijelu borbi za odbranu Igmana linije pucale i padale, formirale se i branile nove, navedene su sa oznakama jedinica ili brigada , svojim lijevim i desnim susjedom, haman sa fokusom na period 01 do 04 avgust 1993.

Javi mi ime i prezime vaših poginulih saboraca, mislim da si pominjao prezime jednog od njih, sa ili bez datuma smrti. Javi pa da vidim nešto arhiva ili saznanja o našem saborcu.
Još jedan je dragocjen izvor na raspolaganju, pisan kao feljton u sarajevskom Oslobođenju, iz prve-druge ruke direktno sa terena, iz vremena borbi oko i na Proskoku, po sjećanju dosta zanimljiv, pisan 1993. Tu se može naći još saznanja i nije problem da to putem fotografija objavim na temi.

Imam par fotografija sa područja Hrasničkog stana iz tog vakta, negdje je neka linija a ja ni danas ne znam koja tačno. Valjda ću saznati a i ako ne saznam nije o glavu. Bar nije danas, mir i sloboda , vikend je... možda malo i odmorim od forumanja. Nakon Žuči kroz tunel na Igman u ljeto 1993., meni je to sasvim podnošljivo bilo ako gledam generalno. Izašao iz toga čitav tj bez ranjavanja. Kud ćeš bolje care. K'o i @dimnjačar našao vremena da se motam oko jagnjeta na ražnju. Sigurno sam kroz tunel izašao kao pripadnik 101 brigade, Munib Tahirović kao komandir bio na čelu kolone nas pješaka do njega, noćna ili rani sabah varijanta vremena nemam pojma. A kada je to tačno bilo ne znam ni danas dan, pade mi na pamet da bi se takva informacija mogla naći u monografiji 101. brigade smještene u kasarni Ramiz Salčin ex Viktor B.

@Ramzes, ako nije problem da nam potvrdiš je li rahmetli Sejo Šklap poginuo u odbrani Igmana 02. avgusta 1993.

[Grean]

Da pomenem i nesto sto smo saznali po povratku u Sarajevo, da je taj dan 1. avgusta negdje oko hotela Igman ranjen momak iz 2. samostalnog kojeg znamo jer je iz istog naselja, isao je u nasu osnovnu. Nije se izvukao, dugo poslije koliko znam nisu nasli ni tijelo a ne znam ni da li je pronadjeno do dan danas.

Nazalost znam samo nadimak Čurt, mozda 69' ili 70' godiste. Stanovao je negdje u donjem dijelu ulice Zaima Šarca, tamo prema gornjem dijelu bolnice Kosevo u onim zgradama desno od bolnice.

[jefff]

Jadni momak

[Emiremir33]

Gledao sam mu interviju nedavno na NTV Igman,čovjek dosta realno govori,o čitavoj situaciji,kivan na vlast.Jedan je od organizatora u Hadžićima

Ako se odnosi na ovo materiju o kojoj razmjenjujemo mišljenje, priloži link i to je to, da ga i drugi upoznaju. Bar toliko da ga ja ne moram predstavljati, predstavio sam ga dovoljno kroz onaj izvještaj vrhu civilne i vojne vlasti R BIH. Kao čovjek sa tog područja, koje vjerovatno poznaje bolje od mora drugih ljudi, dao je svoj doprinos odbrani i tada i prije i poslije. Konkretno je za odbranu Igmana pronašao način da zaobiđe opstrukcije na raznim nivoima i uspije da preveze, zbrine i doveze oko dvije čete boraca sa drugih prostora na Igman, a čiji doprinos u ključnim odbrambenim borbama sa neprijateljem niko ne osporava. Mislim da je to 4 avgust 1993.

Ne odnosi se većinom je početak rata u Hadžičima,organizacija otpora,govori o odgovornim za zločine u Hadžićima,svojim knjigama,pomaganju narodu itd

[tempuser]

Da pomenem i nesto sto smo saznali po povratku u Sarajevo, da je taj dan 1. avgusta negdje oko hotela Igman ranjen momak iz 2. samostalnog kojeg znamo jer je iz istog naselja, isao je u nasu osnovnu. Nije se izvukao, dugo poslije koliko znam nisu nasli ni tijelo a ne znam ni da li je pronadjeno do dan danas.

Nazalost znam samo nadimak Čurt, mozda 69' ili 70' godiste. Stanovao je negdje u donjem dijelu ulice Zaima Šarca, tamo prema gornjem dijelu bolnice Kosevo u onim zgradama desno od bolnice.

Ćurt bi lako moglo biti njegovo prezume jer takvo prezime postoji. Pogledao sam na spisku poginulih branitelja što su Dani objavili 2002. nema nijednog pod tim prezimenom.

[jefff]

BH Dani nam udarili klin. Sada digitalizirali sve, registracija, tipla pretplatu pa onda pretrazuj.
Ostaje online Knjiga Mrtvih od Tokace.

[Nekako s proljeća]

@reds ako budeš imao zanimanja za Proskok i taj vakat, kroz feljton ovog tipa javi, nije problem da se to objavi kroz nekoliko fotografija. Valjda će biti čitljivo.

[high_volume]

.. on pise napali ih na Objesenjaku a krenuli sa Krive tresnje. Na nekoj topologiji opstine Hadzici nadjem da je Kriva tresnja kod Lokvi. Opet moguce je da je on pobrkao, ukljucio u pricu neku poziciju za koju je cuo da su krenuli s nje jer je Objesenjak u pravcu Krupca, trnovska strana Igmana pa na njega ne mozes krenuti od Lokvi.

[tempuser]

BH Dani nam udarili klin. Sada digitalizirali sve, registracija, tipla pretplatu pa onda pretrazuj.
Ostaje online Knjiga Mrtvih od Tokace.

https://dokumen.tips/documents/spisak-p ... ajeva.html

[Nekako s proljeća]

Hoću li tražiti i priložiti onaj ''posthumno'' objavljen dokument koji je rahmetli Imamović uputio vojnoj službi bezbjednosti, sa procjenom stanja na Igmanu . Ili ga ima neko pri ruci u foto formatu.

[tempuser]

Hoću li tražiti i priložiti onaj ''posthumno'' objavljen dokument koji je rahmetli Imamović uputio vojnoj službi bezbjednosti, sa procjenom stanja na Igmanu . Ili ga ima neko pri ruci u foto formatu.

To je depeša bezbjednjaka OGI Subašića koju je poslao Fikretu Muslimoviću nakon razgovora sa Imamovićem iz juna 1993. Tačan datum, broj depeše i najbitnije sam kvotao. Depeša je na neki način došla u ruke Šefke Hodžića.

[Nekako s proljeća]

E pa dobro onda, onaj dio oko samoizolacije i razočarenja kako Muslimović navodi u uvodu, ili da je ipak u pitanju neki oblik kućnog pritvora kako ti smatraš, neka bude po slobodnoj volji svakome. Rahmetli Imamović je bio legalista i poštovao je hijerarhiju uz određena neslaganja, s razlogom. Ali je bio gazija i ne vjerujem da bi njegov karakter to dopustio na ''pravdi Boga''. Vidim da ga Fišo u svoj pismu-izvještaju pominje u dva navrata, mislim na Zaima Imamovića. Jednom prisutnim na sastanku od 31 jula 1993 u kasarni Pazarić, i drugi put ga pominje u vrijeme kada 81 brigada ako sam dobro zapamtio trpi veće gubitke i biva dovedena u okruženje od strane četnika, kao molio je komandant te bvrigade i Zaimovića i one iz 101 motorizovane...sve je molio da priteknu u pomoć. Bio je dakle tu gdje je ''škripalo''.

Nagrdio 101. motorizovanu Fišo u onom pismo-izvještaju. Rasprskavajuća...

[Nekako s proljeća]

U nedostatku boljeg izvora, evo jedno mišljenje koje se odnosi na VRS Operaciju ''Lukavac 93''.

Pored generala zločinca Ratka Mladića je i Dragomir Andan na vrhu zauzete Bjelašnice jula 1993. Izdata i predata bez borbe.

Ostalih pa fotografija mogu se pogledati na linku izvora: https://1.bp.blogspot.com/-YcYn74I-Asc/ ... 5kjXIw.jpg
оком јуна 1993. године на западном дијелу Горажда долази до сукоба између јединица 6. корпуса АРБиХ и Херцеговачког корпуса ВРС. Војну инцијативу су предузеле муслиманске снаге, покушавајући да прошире коридор између централне Босне и највеће енклаве у Подрињу - Горажде, правцем Трново-Јабука-Горажде.
Најозбиљнији напад је извршила 81.брдска бригада (Ударна група ''Игман'') у правцу села Добро Поље јужно од Трнова, којег је бранила 18. Херцеговачка лака бригада ВРС а потом се борба прењела источно у области важног чвора АРБиХ око села Јабука, гдје су Срби узвратили напад, међутим ни једна ни друга страна није имала успјеха.
Муслимански напади су имали за циљ проширење и јачање коридора са Гораждом, међутим ти напади су служили као предуслов српској команди за припремање и разматрање велике офанзиве - ''Лукавац 93''.

План операције је имао велику важност за Републику Српску. Први циљ је био успостављање директне и слободне комуникације између српске Херцеговине и остатка земље. Због енклаве Горажда и муслиманског коридора Трново-Јабука, ВРС одржава комуникацију са Херцеговином уским коридором дуж границе СР Југославије преко Фоче, Чајнича и Вишеграда. Други циљ операције је била елиминација коридора Горажда са централном Босном којег муслимани држе у тешком положају, Горажде би се потом нашло у потпуном окружењу а ослобађањем Игмана би иста ситуација висила и над Сарајевом.
Српске снаге су у том подручју биле распоређене:
1. Сарајевска моторизована бригада
2. Сарајевска лака бригада
1. Илиџанска пјешадијска бригада
1. Игманска пјешадијска бригада
те 11. и 18. Херцеговачка лака бригада.
У другој половини јуна 1993. Главни штаб ВРС ангажује 65. заштитни пук сјеверно од Трнова и 1. Гардијску моторизовану бригаду на јужном дијелу града. Тако је укупан број српских војника укључених у операцију ''Лукавац 93'' износи 10.000.

Снаге АРБиХ које обезбјеђују коридор и Игман, сачињавају Оперативну групу ''Игман'' са четири бригаде: 8., 9., 81. и 82. брдска бригада са 8.500. војника те још 1.500 муслиманских војника из 43. и 49. брдске бригаде (6.корпус) који се налазе на положајима западно од Калиновика.

2. и 3. јула 1993. дио тактичке групе ''Калиновик'' (Херцеговачки корпус ВРС) на челу са 1. Гардијском моторизованом бригадом, покреће офанзиву на планинском превоју Рогоја, лијево крило напада покрива 18. Херцеговачка бригада а десно дио ТГ ''Фоча''. У исто вријеме Сарајевско-Романијски корпус ВРС подржава напад са сјевера. Генерал Младић лично води прве борбене групе те надгледа подручје хеликоптером ''Газела''.
У првим борбеним данима 1. Гардијска мт.бр. ВРС напредује 7км према Трнову те у року 8 дана слама одбрану и ослобађа Трново 11. јула 1993. У тешким борбама српски борци наносе тешке губитке 81. брдској бр. АРБиХ те остатке бригаде протјерују са Рогоја и Трнова.
Напад се не зауставља те српске снаге након ослобађања Трнова настављају према западу у правцу Бјелашнице и Игмана. Такође 65. заштитни пук и 2. Сарајевска бригада потискују 8. брдску бр. те напредују уз Игман. Истовремено 1. Игманска бригада ВРС предузима нападе у циљу подршке осталим бригадама, те напредује са сјеверозападних падина Игмана.

До 20. јула Војска Републике Српске је напредовала још 10км западно и зауставила се на југоисточном подножју планина Игмана и Бјелашнице по одлуци команде, ради одмора пред завршну фазу. Муслимани су почели да консолидују одбрану.
Два дана након ослобађања Трнова, на источном дијелу горажданске енклаве, батаљон 65. заштитног пука и 11. Херцеговачка бригада истовремено предузимају напад на село Јабуку са сјевера и југа. Посље брзог пада утврђеног села, српске снага крећу источно према енклави, док муслиманске снаге у хаотичном стању се повлаче према Горажду. Нова линија фронта је успостављена на ријеци Осаници.

Главни дио операције ''Лукавац 93'' је успјешно завршен за ВРС. Али постоји још један примамљив циљ - да се заузму врхови планина Игмана и Бјелашнице и постигне потпуни обруч око Сарајева.
31. јула јединице 65. заштитног пука и 1. Гардијска бригада ВРС изненада нападају полажаје 81. и 82. брдске бригаде АРБиХ, већ уздрмане предходним поразима и истог дана освајају највећи врх Бјелашнице истога назива (2067м) са репетитором. Овај напад је имао активну подршку хеликоптера ''Газела''.
1. Игманска бригада са простора Хаџића, напредује уз Игман и спаја се са главнима ВРС.
Током четири дана ВРС је очистила терен Игмана у рејону Великог и Малог Поља, гдје се налази комплекс објеката и скијашких стаза из доба Олимпијских игара (Сарајево 1984).
Овом акцијом ВРС је ослободила Игман и Сарајево се нашло у потпуном окружењу српских трупа.

Након брзог српског продора на Игман, команда АРБиХ ужурбано ангажује најбоље јединице из састава 1. корпуса АРБиХ те их транспортује кроз тунел испод аеродрома у Сарајеву, на источне падине Игмана. Из састава 3. корпуса АРБиХ на западне падине планине под хитно су распоређене елитне јединице: 7. муслиманска и 17. крајишка бригада. До 5-6. августа непријатељска војска је била спремна да настави борбу и да покуша да врати неке положаје, али интервенција ''свјетске заједнице'' је промјенила ток догађаја.

Током напада на ВРС у ширем реону Трнова, УН и западна дипломатија скоро није реаговала на догађаје, међутим када су Срби дошли на Бјелашницу и Игман а судбина главног града Босне висила у зраку, међународна дипломатија се претворила у ''мравињак''.
ВРС на Игману 11. август 1993.

Предсједник Републике Српске др. Радован Караџић био је тих дана на бескрајним мировним преговорима о Босни, која је одржана у Женеви. Западне дипломате су почеле да врше притисак на њега, претећи да у колико српске снаге не напусте просторе Бјелашнице и Игмана ће усљедити НАТО бомбардовање.
5. августа Караџић пристаје на повлачење српких трупа на положаје из 30. јула али уз контра услов да би српске снаге замјенили мировњаци.
Током наредне недјеље, француски ''плави шљемови'' стигли су на Игман и Бјелашницу и посматрали повлачење ВРС.
6-7. августа Срби су најавили повлачење својих трупа али убрзо је повлачење обустављено због опасности да муслиманска војска искористи прилику и нападне ВРС.
9. августа НАТО је пристао на програм ваздушних напада на циљеве ВРС у случају њиховог даљег боравка на Игману. ВРС се повукла са Игмана и Бјелашнице тек 15-19. августа.

Упркос међународним скандалом и присилним одласком ВРС са Игмана и Бјелашнице, војна операција ''Лукавац 93'' се завршила потпуном побједом Војске Републик Српске. Они су освојили веома важне позиције, које ће увелико олакшати одбрану Републике Српске, која ће се показати у кампањама 1994. и 1995. године.

[Grean]

Bosnae.info

Priča o Fikretu Ferhatoviću dobrovoljcu ARBiH – napustio je lagodan život u Njemačkoj i vratio se u Bosnu da je brani



Sarajlija Fikret Ferhatović se sa porodicom preselio u Njemačku, tačnije u grad Hajbron. Tamo je stekao nove prijatelje i bogatstvo. Međutim, početkom agresije na BiH vraća se domovinu i postaje pripadnik Armije Republike Bosne i Hercegovine, tačnije borac – dobrovoljac protivoklopne jedinice “Britve” koja je bila u sastavu 4. motorizovane brigade Prvog korpusa ARBiH. Dakle, Ferhatović je došao u Sarajevo da se bori za Bosnu, kada su mnogi bježali u Njemaču i ostale zemlje zapadne Evrope. Vratio se i pored činjenice da nije bio mlad – u trenutku povratka imao je 47 godina.

https://bosnae.info/index.php/prica-o-f ... a-je-brani

Trazeci informacije o rahmetli Čurtu ili Ćurtu naletih na ovo.

@JoseMujica , je li ovo mozda vas "Svabo", covjek kojeg pominjes kao najzasluznijeg sto ste se odbranili na Objesenjaku a za kojeg si govorio da mu ne znas ime, da ste ga zvali Svabo?

Jadni momak

Bas tako. Navodno bio je ranjen u nogu, negdje na obodu one sume kad gledas Veliko polje pa u pravcu Bjelasnice a nije bio ni sam po prici. Ko zna kako je to zavrsilo, vjerovatno znaju samo neljudi koji ce se dan poslije spustiti na VP.

Njihovi zarobljeni su kod nas uglavnom prezivljavali i bili razmjenjeni dok je kod njih i glavni general naredjivao egzekucije. Steta sto se niko nije pomucio pa napravio i te podatke za obje ili sve tri strane radi istine pa kakva god ona bila.

[tempuser]

E pa dobro onda, onaj dio oko samoizolacije i razočarenja kako Muslimović navodi u uvodu, ili da je ipak u pitanju neki oblik kućnog pritvora kako ti smatraš, neka bude po slobodnoj volji svakome. Rahmetli Imamović je bio legalista i poštovao je hijerarhiju uz određena neslaganja, s razlogom. Ali je bio gazija i ne vjerujem da bi njegov karakter to dopustio na ''pravdi Boga''. Vidim da ga Fišo u svoj pismu-izvještaju pominje u dva navrata, mislim na Zaima Imamovića. Jednom prisutnim na sastanku od 31 jula 1993 u kasarni Pazarić, i drugi put ga pominje u vrijeme kada 81 brigada ako sam dobro zapamtio trpi veće gubitke i biva dovedena u okruženje od strane četnika, kao molio je komandant te bvrigade i Zaimovića i one iz 101 motorizovane...sve je molio da priteknu u pomoć. Bio je dakle tu gdje je ''škripalo''.

Nagrdio 101. motorizovanu Fišo u onom pismo-izvještaju. Rasprskavajuća...

Najveća greška Imamovića je sposoban, a ne podoban za novu reorganizaciju armije.

[Grean]

Javi mi ime i prezime vaših poginulih saboraca, mislim da si pominjao prezime jednog od njih, sa ili bez datuma smrti. Javi pa da vidim nešto arhiva ili saznanja o našem saborcu.
Još jedan je dragocjen izvor na raspolaganju, pisan kao feljton u sarajevskom Oslobođenju, iz prve-druge ruke direktno sa terena, iz vremena borbi oko i na Proskoku, po sjećanju dosta zanimljiv, pisan 1993. Tu se može naći još saznanja i nije problem da to putem fotografija objavim na temi.

Ponukan tvojim postom prvo se prisjetih i imena pored prezimena, prvo je bilo je li Sefer, ne nego Safet Seferovic alahrahmetile.

Onda se sjetih da si u nekom postu ti ili neko drugi rekao kao zadnji izlaz treba pogledati u Bosanska knjiga mrtvih.

Skinuh pdf izdanje i nadjoh ali dozivjeh i razocarenje kako smo traljavi da ni ovo ne mozemo uraditi kako treba. Nisu se udostojili da saznaju gdje je momak poginuo a poginuo je u jednoj od najzvucnijih i najizvikanijih neprijateljskih ofanziva te najizvikanije odbrane koju slave svake godine.

Znaci hladno su upisali mjesto pogibije opstina Centar!

"Kultura sjecanja" u Bosnjaka.



Mogu reci da je prvi put da sam otvorio ovaj dokument i generalno sam razocaran. Jasnije i bolje je uradjena Didijereva Genocid nad Muslimanima u 2. svjetskom ratu, pise detaljnije gdje su ljudi poginuli cak za neke i ko ih je ubio, koje su jedinice ucestvovale u pokoljima ili prezimena zlocinackih porodica koje su ucestvovale.

Naime ja sam prvi put nakon rata cuo pricu o sudbini 11-godisnjeg djecaka, inace bratica moje nane sa oceve strane kojeg su cetnici u 2 svjetskom isjekli na komade. Nikad mi niko to nije ispricao i onda se nakon ovog rata povukla prica o pogibiji drugog naninog bratica kojeg su nasli u masovnoj grobnici u ovom ratu. To mu je bio mladji brat kako sam shvatio od tih familijarnih izvora. Znaci jezivo, dva brata u dva rata od kojih je jedan bio 11-godisnjak.

Eto sad, za to dijete ubijeno u 2. svjetskom ne pise samo selo vec i zaseok pored sela u kojem je ubijen a koji jedva nadjes na google maps. Nevjerovatno da je danas sve to aljkavije uradjeno sa manje zelje i energije da se sve zapise korektno.

A na srecu ni ovu iz 2. svjetskog nismo mi radili vec se nadje taj Didijer da nam to spasi od zaborava.

[JoseMujica]

Bosnae.info

Priča o Fikretu Ferhatoviću dobrovoljcu ARBiH – napustio je lagodan život u Njemačkoj i vratio se u Bosnu da je brani



Sarajlija Fikret Ferhatović se sa porodicom preselio u Njemačku, tačnije u grad Hajbron. Tamo je stekao nove prijatelje i bogatstvo. Međutim, početkom agresije na BiH vraća se domovinu i postaje pripadnik Armije Republike Bosne i Hercegovine, tačnije borac – dobrovoljac protivoklopne jedinice “Britve” koja je bila u sastavu 4. motorizovane brigade Prvog korpusa ARBiH. Dakle, Ferhatović je došao u Sarajevo da se bori za Bosnu, kada su mnogi bježali u Njemaču i ostale zemlje zapadne Evrope. Vratio se i pored činjenice da nije bio mlad – u trenutku povratka imao je 47 godina.

https://bosnae.info/index.php/prica-o-f ... a-je-brani

Trazeci informacije o rahmetli Čurtu ili Ćurtu naletih na ovo.

@JoseMujica , je li ovo mozda vas "Svabo", covjek kojeg pominjes kao najzasluznijeg sto ste se odbranili na Objesenjaku a za kojeg si govorio da mu ne znas ime, da ste ga zvali Svabo?

Jadni momak

Bas tako. Navodno bio je ranjen u nogu, negdje na obodu one sume kad gledas Veliko polje pa u pravcu Bjelasnice a nije bio ni sam po prici. Ko zna kako je to zavrsilo, vjerovatno znaju samo neljudi koji ce se dan poslije spustiti na VP.

Njihovi zarobljeni su kod nas uglavnom prezivljavali i bili razmjenjeni dok je kod njih i glavni general naredjivao egzekucije. Steta sto se niko nije pomucio pa napravio i te podatke za obje ili sve tri strane radi istine pa kakva god ona bila.

moguće...priča mu je životna otprilike ta...vratio se čovjek iz Njemačke da se bori i bio naš izviđač

a sad na ovoj slici ga ne mogu prepoznati

[JoseMujica]

@JoseMujica , i ja kao i ti ima problem sa sjecanjem i hronologijom dogadjaja pa sam pokusao to osvjeziti ovde.

Ono sto sigurno znam da sam izasao sa grupom koja je izasla drugu noc kad je tunel probijen sto znaci 31. na 1. avgust, da smo 1. avgusta dosli na Veliko polje, da smo se tu noc vratili u Hrasnicu i spavali u kuglani, da smo nakon toga poslani na/pod Golo brdo, valjda na Brezovacu i da smo se penjali od Stojcevca, da sam u vrijeme kad je padao onaj grad bio na liniji za koju su mi rekli da je Tresnjevo brdo, da su nas odatle poslali da zamijenimo kako su nama rekli rezervni sastav policije "na Crne vrhove" prema Vojkovicima, da sam ove koje smo tu zamijenili prepoznao jer su se i oni penjali na Igman isti dan kad i mi i da smo na ovom terenu proveli cirka 10 dana.

Uglavnom za nas, ovu manju grupu iz 9. mtb nije bilo borbenih dejstava iako smo bili tu tih nekoliko kriticnih dana. Sve sto smo ispucali bilo je na ovoj drugoj liniji gdje je svakim svitanjem pocelo tekbiranje valjda kao dio psiholoskog rata te kurazenja grupe (iako nismo bili nikakva vjerski nastrojena jedinica,) i onda bi neko zapucao a svi ostali nastavili, prolamalo se sumom svako jutro.

Ako ti nije mrsko pogledaj ove postove pa mozda pomognes da povezem. Ne znam ni sto ali eto, mozda istine radi jer sve sto sam do sad procitao je nepotpuno, npr. spominju se neke jedinice ali niko ne pominje sve.

Svako gleda iz svog ugla sto je i normalno ali ipak sramota da nema sveobuhvatnih pisanih tragova ako nista za sve one koji su polozili zivote. Eto primjer je taj nas momak, jedini iz nase cete koji je poginuo na Tresnjevom na izvidjanju a danas kao da nije ni bio tu. Nas je izgleda fulila evolucija pa jos prenosimo pricom umjesto da zapisujemo.

Hajde sto ti u 2. svjetskom pobiju 8% stanovnistva a ti imas samo tragove te istorije i to uglavnom iz dokumenata onih koji su te zlocine pocinili. Tad smo kao morali sutiti pa su se velikosrbi mogli i mogu i danas predstavljati kao najvece i jedine zrtve 2. svjetskog ali danas nema opravdanja. Ovo je prije svega neka kolektivna ruzna navika.

prvi-korpus-arbih-t143279s1300.html

prvi-korpus-arbih-t143279s1350.html

prvi-korpus-arbih-t143279s1400.html

prvi-korpus-arbih-t143279s1450.html

ispod Golog brda je Bijela kosa i ona se dalje veže na Trešnjevo brdo i Ajišnik prema Brezovači