Hakan Šukur više nema ni pekaru, vozi za Uber i prodaje knjige na ulici: Izbeglička priča Bika sa Bosfora i najboljeg turskog fudbalera u istoriji
Nedeljnik.rs -13/01/20200
Foto: Profimedia
– Dobar dan, gospodine Šukur.
– Zdravo, kako ste? (Hakan Šukur počeo je razgovor na nemačkom).
– Pa vi govorite nemački?
– Pomalo, ali bolje da pređemo na turski.
– U redu. Gde ste trenutno, gde smo vas našli?
– Upravo počinjem smenu, na poslu sam.
– Čuli smo da nema više vaše pekare, čime se sada bavite?
– Vozim za Uber, taksiram. Da, i prodajem knjige povremeno.
I tako, priča je krenula sama od sebe, pravi smer, sve se namestilo, pišu novinari nemačkog Bilda koji su se setili Hakana Šukura, iako nije u centru pažnje još od kada je otkriveno da ima svoju pekaru u Kaliforniji i da je napustio Tursku zbog sukoba sa predsednikom te zemlje Redžepom Tajipom Erdoganom.
Sada više nema ni pekaru, prenosi Mozzart Sport, čija je redakcija priredila veliki intervju Šukura sza nemački list.
Da li vas ljudi prepoznaju kada uđu u taksi?
“Jednom je jedan putnik ušao u automobil i rekao – ja vas poznajem i voleo sam vas kao igrača, ali moraću da izađem; izvinite, ne želim da imam ništa sa vama, a imam i još jednu zanimljivu priču… Pre pokušaja puča u Turskoj sreo sam jednog svog zemljaka, studenta. Bio je sam na ulici. Tražio je da napravimo selfi. Kada se vratio u Tursku vlasti su otkrile tu fotografiju u njegovom telefonu. Uhapšen je odmah, 14 meseci proveo je iza rešetaka. Tamošnja vlast sve to radi namerno. I vrlo brutalno. Žele da me izbrišu, žele da ne postojim”.
Za vas danas u Turskoj drže da ste državni neprijatelj?
“Ja sam neprijatelj Vlade, a ne države i turske nacije. Volim našu zemlju, našu zastavu. Neprijatelj sam pogrešne politike i stava čiji su ciljevi da nas odvoji od zapadne civilizacije. Ti političari učinili su mnogo zločina i plaše svih onih koji ih podsećaju na te zločine”.
Ali vi ste bili član AKP-a, član Erdoganove stranke…
“Partija me je pozvala jer je imala ideju da iskoristi. Pristao sam. Da nisam prihvatio taj poziv i ušao u politiku nikada ne bih znao kako stvari u Turskoj funkcionišu. Vidao sam mnogo korupcije, mnogo izveštaja o nekim vrlo lošim stvarima koje se rade… Onda sam podneo ostvaku 2013. Tada je počeo moj pakao”.
Erdogan vas je proglasio personom non grata. Optuženi ste da ste “gulenista” (pokret Fethulaha Gulena), terorista. Da li ste?
“Ne, nisam gulenista. Samo sam javno radi neke stvari koje su legalne u mojoj zemlji. Govorio sam o strašnim stvarima koje vlast radi. Ali pošto se zovem Hakan Šukur bila je to idealna šansa za njih da počnu da zatrašuju ljude. Ako mogu tako sa Hakanom Šukurom, zašto ne bi mogli sa bilo kim drugim? Stvar je bila jasna. Svi koji nisu želeli da misle kako Erdogan proglašavani su za izdajnike, teroriste. To ceo svet zna i niko ništa ne preduzima”.
Šta se dogodilo nakon što se okrenuli leđa Erdoganu?
“Sve mi je uzeo; pravo na slobodu, pravo da govorim, pravo na rad. U Turskoj imam desetine miliona dolara. Sve mi je zaplenjeno. Mog oca su oterali u zatvor…”
Turska napravila zaokret u svojoj politici, to vas je nateralo da se povučete?
“Turska je do 2013. bila cenjena u svetu, razvijala se po zapadnim standardima. A onda smo postali zemlja sa potpuno drugačijim fokusom. Ljudi su počeli da se kriju ili iza religije ili iza Ataturka. Ne stvara se ništa novo. A društvo koje ne proizvodi ništa novo, ne razvija se – odmiče od zapada, od sveta. Kada sam ušao u stranku Turska je bila zemlja koja je ispunjavala mnoge standarde Evropske unije, dobijala je puno novca od Evrope. Onda je Erdogan promenio pravac, okrenuo se Bliskom istoku umesto evropskim vrednostima. In sve krenulo nizbrdo”.
Koje biste vi vrednosti voleli za vašu zemlju?
“Igrao sam širom sveta, imam puno prijatelja svuda… Bio sam u zemljama koje su se reformisale i počele da se razvijaju, a narod da živi bolje. Tako smo i mi trebali… U Turskoj se političari ponašaju neustavno, nema prostora za diskusiju. Postoji samo glas jednog čoveka i zajednice ljudi koja ga prati
Mislite na Erdogana?
“Naravno, svako drugo mišeljenje u Turskoj apsolutno je neprihvatljivo. Ja vam ovde govorim io zemlji u kojoj možete biti uhapšeni zbog jednog ili dva tvita, nekoliko komentara. Zato sam ja ovde u Americi sa svojom porodicom”.
Foto: Profimedia
Imate li kontakt sa Fethulahom Gulenom, on je takođe u Americi?
“Ne, živim doleko jedan od drugog. Ali to nema veze… Ako je Gulen ili neko drugi počinio zločin, to je ne znači da smo zločinci moj otac ili ja. Moja porodica je socijaldemokratska. To nema veze sa Gulenovim političkim shvatanjima”.
Kada ste shvatili da u Turskoj više niste bezbedni?
“Čim sam se povukao iz partije više nisam mogao da živim tamo. Na butik moje žene bacali su kamenje, moja deca su maltretirana na ulici. Dobio sam pretnje posle svake izjave koju sam dao… Morao sam da odem. Za početak, da bih mogao bez brige da pošaljem decu u školu. Čim sam otišao uhapsili su mi oca. U zatvoru je oboleo od raka. Pustili su ga zbog toga, sada je u kućnom pritvoru. Majka takođe ima rak. Oboje su teško bolesni i imaju finansijskih poteškoća. Svako ko ima neke veze sa mnom ima mnogo problema u životu”.
Kazali ste da vam je imovina zaplenjena…
“Imam pravo na svoju imovinu, to je potvrdio i Evropski sud pravde. Ničije vlasništvo ne može da se otuđi. Ali u Turskoj nema vladavine prava tako da je sve uzalud. Čak ne mogu ni svoje stanove da izdajem, jer potencijalni stanari bili bi ugroženi. Tako sam završio na dnu, ne mogu da koristim pravo na svoj novac i nekretnine. Zato ovde radim ono što radim”.
Nigde u svetu nemate nikakav novac?
“Ne. Sve sam uložio u Tursku. Nisam hteo ni u kakve poreske rajeve. Zato sam ostao bez ičega. Ništa mi nigde nije ostalo. Spreman sam onima koji tvrde da imam bogatsvo van svoje zemlje da sve to bogatsvo poklonim”.
Da li Erdogan koristi i sport kao instrument svoje politike?
“Da, fudbal u Turskoj nije autonoman, kao ni mnoge druge oblasti. Nema slobode”.
Zašto niko od poznatih, velikih sportista ne podigne glas protiv vlasti?
“Zastrašeni su. Usta su im zapušena. Odmah bi bili žestoko napadnuti kroz medije”.
Šta treba da se dogodi da buste se vi vratili u svoju domovinu?
“Prvo, da bi se nešto promenilo moraš da se boriš da se to dogodi. Potrebna bi nam bila podrška velikih, uticajnih zemalja. Svi treba da se bore za demokratiju i slobodu, za vladavinu zakona i pravde. Evropa i svet bi morali to da podrže, na pošten način”.
Za kraj, šta biste poručili Erdoganu?
“Da se vrati demokratiji i ljudskim pravima. Da bude neko ko brine o ljudima i njihovim pravima. Da bude predsednik kakav je Turskoj potreban. Mnogi ga prate i slušaju. Treba da širi mir. To su vrednosti koje treba da važe za ceo svet”.
…
Bio je jedan od najvećih fudbalera Turske. Sa Galatasarajem 2000. godine osvojio je je Kup UEFA, a dve godine kasnije u Japanu i Južnoj Koreji poveo je svoju zemlju do najvećeg uspeha u istoriji – trećeg mesta na Mundijalu. Za državni tim odigrao je 112 utakmica i postigao 51 gol. Hakan Šukur, popularni Bik sa Bosfora, umesto da uživa u mirnim penzionerski danima i krcka zarađene milione, živi životom izbeglice.
On sam kaze da je to dokaz opresije i nepravde. Poceo je uciti kurdski kao odrasla osoba. To sto nije znao jezik nije znacilo da je asimiliran. Ljude ne mozes asimilirati silom, to Turci ne mogu skontati. Neka tebe neko silom natjera da budes budista. To je nemoguce. Turski program asimilacije je strasan promasaj.
Dani bratstva AKP i PKK. 