kad vidim ovakva razmisljanja onda shvatim da je ovaj narod ovo sve i zasluzio, kakav narod takvi i politicari, takva i drzava, takve i najprodavanije novine.
evo citaj i razmisljaj (da, zato sluzi glava, a ne za cesljanje) gdje ti ide ta markica.
Slobodna Bosna
24.03.2007
KO JE MIROSLAV MIŠKOVIĆ, ODNEDAVNI ORTAK FAHRUDINA RADONČIĆA
Miroslav Mišković, nominalno predsednik Delta holdinga, a suštinski vlasnik "pola Srbije", pokupova "sve živo" i gotovo da nema nedelje da negde diskretno ne osvane podatak o novokupljenom preduzeću ili kakvom drugom velikom materijalnom dobru.
Dok zemlju potresaju svakodnevne afere, a potoci prljavog novca prelivaju se iz jednog u drugi kriminalni džep, jedan čovek neometano, kao na nekom sporednom koloseku, kupuje i prodaje, kao da ga se sve to ni najmanje ne dotiče.
Miroslav Mišković, nominalno predsednik Delta holdinga, a suštinski vlasnik "pola Srbije", pokupova "sve živo" i gotovo da nema nedelje da negde diskretno ne osvane podatak o novokupljenom preduzeću ili kakvom drugom velikom materijalnom dobru. Bolji poznavaoci prilika veruju da će Mišković u najskorijoj budućnosti, iz drugog ešalona i "zvanično" postati najmoćniji čovek Srbije.
Ne bi to ni za koga bio problem, ni za državu i društvo ni za Miškovića, da nad postojanjem ovog finansijskog sistema, sad već i giganta u ekspanziji, ne lebdi mračan oblak sumnji i tajni.
Delta Holding je osnovan februara 1991. godine i postao je prava multinacionalna kompanija koju čini pet članica (Delta M, Delta MC, Delta Banka, Delta Osiguranje, Delta Sport), a svaka se, opet, grana na mnogo manjih poslovnih grupa. Samo Delta M, na primer, čini Delta In, Delta Auto, Delta DMD, Delta International, Madži, Detmile, Delta Agrohemija, Delta Invest, Delta Agrar, Difashion, Delta Funghi...
Otkud Miškoviću toliki početni kapital za razvijanje poslova i otkud mu toliki kapital za pokrivanje eventualnog rizika koji sobom nosi radikalno grananje poslova u veoma nestabilnim privrednim i finansijskim uslovima poslovanja.
Miroslav Mišković rođen je 1945. godine u selu Bošnjanu u varvarinskoj opštini. Završio je Ekonomski fakultet. Radio je u kruševačkoj Jugobanci, a 1987. je imenovan za generalnog direktora HI "Župa" u Kruševcu, gde je do tada bio pomoćnik generalnog direktora za finansije.
Početkom je 1990. imenovan za potpredsednika Republičkog izvršnog veća, u vreme kada je istu funkciju obavljao i Dušan Mihajlović, sadašnji ministar policije. Kao direktor HI "Župa" svoju sposobnost za biznis je iskazivao i potezima kako što je uvoz dva rasna konja iz SAD i preprodaja kupcima iz Holandije uz dobru razliku u ceni.
Već sledeće godine osnovao je "Delta holding" u kojem je kao "suvlasnik" imao 25 odsto kapitala. Za Miškovićevo ime počeli su da se vezuju poslovi na više kontinenata: automobili, otkup stoke, bicikli, hladnjače, pečurke, trgovina, banke, poslovni prostori, prerada drveta, celuloza, Moskva, Peking, Nikozija, Milano, Sibir... I zaista, otkud pare da se započne sve to? Pogotovo što oni koji ga dobro poznaju tvrde da i zaštitni znak Delta holdinga, onaj trougao u obliku grčkog slova "delta", zapravo znači ne Delta M, nego Delta 3M, od - "Mirjana - Marija - Marko". Činjenica da jedan državni službenik sa činovničkom platom, pa makar bila i dotirana direktorskim bonitetima i privilegijama, nije mogao sve to da finansira sam ni u ludilu, ponudila je logično tumačenje, koje je u sledećim godinama gotovo prošlo proveru: Mišković je sve to stvorio i još uvek stvara Miloševićevim novcem. Moguće je da upravo u tome leži rešenje enigme onog blaga koje je pripisivano Miloševiću sve do nekoliko dana pred 5. oktobar, a koje kasnije nisu mogli da nađu ni uz pomoć Interpola. Moguće je da su s tim računali i Miškovićevi kidnaperi iz 2001. godine, ista ona klika iz Jedinice za specijalne operacije, koja je svoje policijske legitimacije zloupotrebljavala i "unutar porodice". Možda je upravo zbog toga afera nekako brzo "skrajnuta" iako je bila teška više miliona maraka.
Da li Mišković radi sa Miloševićevim novcem saznaće se kad tad, a onda će o Mirjana, Marko i Marija zaista biti kao na šiljku.
Kupio Srbiju na rasprodaji
Dosije
02. 03. 2007. tabloid.co.yu
Kupio Srbiju na rasprodaji
Dok zemlju potresaju svakodnevne afere, a potoci prljavog novca se prelivaju iz jednog u drugi kriminalni džep, jedan čovek je neometano, kao na nekom sporednom koloseku, kupovao i prodavao, bogatio se i još se bogati. Put njegovog uspona nije sasvim poznat javnosti. "Tabloid" prvi put objavljuje dosije o Miroslavu Miškoviću i njegovoj imperiji. Zahvaljujemo se na podacima koje su nam ustupili inspektori Odeljenja za suzbijanje privrednog kriminala Policijske uprave Beograda i inspektori Treće uprave Bezbednosno-informativne agencije
Milovan Brkić
Nikola Vlahović
Miroslav Mišković, danas svakako najbogatiji čovek u Srbiji, a među najbogatijim pojedincima u Evropi, rođen je 1945. u selu Bošnjanu, opština Varvarin. Završio je Ekonomski fakultet. Radio je u nekadašnjoj "Jugobanci" u Kruševcu, a 1987. imenovan je za generalnog direktora HI "Župa", takođe u Kruševcu, gde je do tada bio pomoćnik generalnog direktora za finansije.
Početkom 1990. imenovan je za potpredsednika Republičkog izvršnog veća, u vreme kad je istu funkciju obavljao i Dušan Mihajlović, bivši ministar policije. Kao direktor HI "Župa", svoju sposobnost za biznis iskazao je potezima kao što je, na primer, kupovina rasnih konja iz SAD-a i njihova preprodaja kupcima iz Holandije, uz dobru razliku u ceni.
Već sledeće godine osnovao je "Delta holding", u kojem je kao "suvlasnik" imao 25 % kapitala.
Za Miškovićevo ime počeli su da se vezuju poslovi na više kontinenata: automobili, otkup stoke, bicikli, hladnjače, pečurke, trgovina, banke, poslovni prostori, prerada drveta, celuloza, te gradovi Moskva, Peking, Nikozija, Milano, Sibir...
I zaista, otkud pare da započne sve to? Pogotovu što oni koji ga dobro poznaju tvrde da i zaštitni znak "Delta holdinga", onaj trougao u obliku grčkog slova "delta", zapravo ne znači ono što tamo piše, dakle, "Delta M", nego "Delta 3 M", od Mirjana, Marija, Marko (Milošević).
Činjenica je da jedan državni službenik sa činovničkom platom, pa makar bila i dotirana državnim bonitetima i privilegijama, nije mogao da sve to sam finansira. Logično je tumačenje koje je tokom godina došlo na proveru: Mišković je sve to stvorio novcem Miloševićeve države, pa se tim novcem i dalje bogati.
Možda upravo u tome leži odgovor na enigmu o skrivenom Miloševićevom blagu, koje posle Petog oktobra niko nije pronašao ni uz pomoć Interpola. Izvori "Tabloida" smatraju da su sa tim računali i oni koji su kidnapovali Miškovića 2001. godine, i to ona ista ekipa iz Jedinice za specijalne operacije, koja je svoje policijske legitimacije zloupotrebljavala i "unutar porodice". Takođe, verovatno je ova ista afera nekako brzo "sklonjena", mada je bila teška nekoliko miliona ondašnjih maraka. O otmici Miroslava Miškovića i danas se malo zna. U proleće 2001. godine, od strane pripadnika takozvanog "Zemunskog klana", Mišković je otet po nalogu Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića-Kuma, a uz asistenciju Milorada Ulemeka-Legije. Cena njegovog "otkupa" bila je ekspresno plaćena. Reč je o sumi od sedam (7) miliona maraka!
Koji su razlozi njegove otmice i tako visoko plaćene "otkupnine" postaje jasnije ako se ima u vidu da je Mišković imao neizmirene obaveze prema JSO, koja je izgleda obezbeđivala Miškovićevu surovu eksploataciju šumske građe iz sremsko-baranjske oblasti tokom jeseni 1995. godine. Istu građu Mišković je izvozio u Grčku. U prethodnom dogovoru oko dobiti vezane za tu građu učestvovali su Radovan Stojičić Badža i Željko Ražnatović Arkan. Kako je dogovor bio prekršen, a Mišković "zaboravio" da plati "partnerima", došlo je do otmice nakon koje je plaćeno pomenutih sedam miliona maraka.
Istog dana kada se desila otmica, Mišković je bio na otvaranju jedne sajamske priredbe u Beogradu. Bio je u društvu relevantnih ljudi iz vrha vlasti, a pod ruku ga je držao tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović. Istog dana, na ulazu u sedište njegove firme, otet je i odvezen u nepoznatom pravcu. Otmica se pamti po tome što je Dušan Mihailović ponudio svoju ostavku na mesto ministra policije "do 15 maja" ako se ne reši "slučaj Mišković" i po izručenju "grupe građana" od strane francuske policije srpskoj policiji, koji su proveli izvesno vreme u beogradskom CZ, pa posle pušteni na slobodu.
Mihajlović nije dao ostavku. Mišković nije davao izjave. Prašina se slegla. Niko nije osporio da su ljudi izručeni od strane francuske policije zaista bili umešani u otmicu. Svi oni su se kasnije našli na listi osumnjičenih za ubistvo premijera Đinđića.
Kako je Miroslav Mišković počeo da gradi svoju imperiju?
Po nalogu Slobodana Miloševića i Mirjane Marković, kao kadar JUL-a, g. Mišković dobija poziv da bude potpredsednik Izvršnog veća Srbije. Postojali su planovi da on postane i premijer, ali je Milošević naknadno odustao od te namere.
U stanu porodice Milošević, na Vračaru, u Ulici Save Kovačevića. Kada se Porodica preselila na Dedinje, Miroslav Mišković počinje svoje poslove. Osnovao je preduzeće "Delta Holding", u kome je imao učešće od 25 procenata. "Delta holding" osnovana je početkom februara 1991. godine i imala je pod okriljem pet članica - "Delta M", "Delta banka", "Delta osiguranje", "Delta sport" i "Delta MC". Nakon toga Mišković je svaku od od ovih pet kompanija razgranao na mnogo manjih poslovnih grupa, kao što je to radio Bogoljub Karić sa svojom "BK Kompanijom". Samo "Deltu M", na primer, čine "Delta In", "Delta Auto", DMD, "Delta Internacional", "Madži", "Detmile", "Delta Agrohemija", "Delta Invest", "Delta Agrar", "Difashion", "Delta Funghi"...
Munjeviti uspon imperije Mišković počinje 1993. godine u vreme visoke inflacije i hiperinflacije. Od Narodne banke Jugoslavije Miškovićeva banka je otkupljivala devizna sredstva parama iz primarne emisije. Zarada je bila zastrašujuća. Dolaskom Mirka Marjanovića za predsednika Vlade Srbije i uz posredničku ulogu Dušana Mihajlovića, koji je bio koalicioni partner Socijalističke partije Srbije, penzioni fond Srbije je, uz odobrenje Mirjane Marković i Slobodana Miloševića, prebačen na račun Miškovićeve banke!
I pare Elektroprivrede Srbije i drugih jakih grupacija prebačene su na račun "Delta banke", čijim parama je Mišković neograničeno raspolagao.
Kada je 5. oktobra Milošević izgubio vlast, Miroslav Mišković, koji je stari kadar Saveza komunista Jugoslavije, odmah se odriče svog pokrovitelja. Novom premijeru Đinđiću nudi svoje usluge. Podvodi mu svoju potpredsednicu Milku Forcan, sa kojom Đinđić u svom kabinetu, na fotelji, polno opšti i tako je Mišković svoju imperiju u potpunosti sačuvao. Kontakt sa Đinđićem Mišković je ostvario uz pomoć Milke Forcan, kćeri gospodina Mileusnića, direktora "Jugohemije'', koja je prethodno ostvarila (seksualnu) vezu sa Borisom Tadićem, tadašnjim saveznim ministrom za telekomunikacije, kada je "Delta holding" preuzela pod čudnim okolnostima kredit za prodati MOBTEL, odnosno Telekom, što je i sam premijer Đinđić kasnije osporio i najavio Tadićevu smenu.
Ali, i pored toga, Mišković je nastavio preko Slobodana Radulovića da radi sa Dragoljubom Markovićem, vlasnikom "Krmivo produkt"-a, ali ponajviše sa mnogobrojnim firmama čiji je vlasnik tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović, sa njegovom poslovnom imperijom "Lutra".
Posebne špekulativne poslove Mišković je obavljao uz pomoć Ljubomira Mihajlovića, tadašnjeg direktora "Komercijalne banke".
Svoju poslovnu imperiju gospodin Mišković je stvorio, i uvećava je, parama porodice Slobodana Miloševića. Moguće je da u tome i leži enigma onog blaga koje je pripisivano Miloševiću sve do početka oktobra 2000. godine, a koje kasnije nije mogao da pronađe ni Interpol, a tadašnji guverner Narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić nastojao svim silama da prikrije i omogući Miškoviću i njegovim saradnicima da ga dobro sakriju.
Ako je tačna procena da "Delta'' ima vrednost preko tri milijarde evra, sada će biti logično da se pogleda u knjige i utvrdi koliko je g. Mišković za račun svojih firmi platio poreza i na koji način on pravda svoje bogatstvo.
U Srbiji se porodice koje su pune blaga međusobno orođuju, da povećaju imperiju. Tako je sin najstarijeg od braće Karić (Sreten), oženjen Miškovićevom kćerkom. Goran Karić sa svojom ženom živi danas u Londonu, u kući koju je njegov tast Miroslav platio oko 30 miliona evra. Sa poslugom, dadiljama, obezbeđenjem...
Dok Karići, poreklom iz Peći, teže brojnoj porodici, Mišković, kao Moravac, nema kult brojne porodice.
Kada je famozni zakon o ekstraprofitu plašio tajkune po Srbiji, Mišković je prošao bez ''ogrebotine''. Niko ga nije gurao u vrh sumnjivih, niko mu nije tražio da vrati stotine miliona uzetih iz primarne emisije, da plati neplaćeni porez, da dokaže poreklo imovine. Ono što mu je razrezano - nešto ispod pet miliona maraka - objektivno se nije ni osetilo u ''carstvu nekadašnjeg socijalističkog direktora''.
Jedan je od retkih milijardera u Srbiji koji je sebi dozvolio luksuz da bude kidnapovan. Sve je bilo iznenada - i samo kidnapovanje, i pregovori, i isplata, i suđenje koje je zatim okončano puštanjem kidnapera da se brane sa slobode.
Izuzimajući ovu storiju o otmici, Mišković je uvek važio kao čovek dosledno oprezan kada je reč o javnom nastupu i publicitetu. Iako je školovan u socijalističkoj direktorskoj strukturi, za razliku od skoro svih bogatih ljudi, naučio je da za odnose sa javnošću ima svog PR menadžera i da on prima i amortizuje i napade i pohvale. Duboko zaklonjen iza lika svoje šarmantne potpredsednice Milke Mileusnić-Forcan, Mišković poručuje, demantuje, objašnjava, upozorava i preti i javnosti i protivnicima, i ljudima na vlasti.
Ipak, ostaje tajna kako je posle 5. oktobra Mišković utrostručio svoje bogatstvo. Ostaje obavijeno velom tajne, i još uvek nerazrešeno pitanje osnivača kompanije "Delta M" i njenim stvarnim materijalnim počecima.
Pljačkaška aktivnost gospodina Miškovića svakodnevno napreduje.
On ni u sukobu sa malim akcionarima "Pekabete" ne misli da izađe u javnost i objasni njihovu sudbinu. On to nije činio ni kada su njegovi menadžeri ulazili u "Pekabetu", čuvajući kao strogu poslovnu tajnu da li je u uspešnu snabdevačku kompaniju Beograda, koja je bila u usponu, uložio samo 14 , ili 40 procenata, koliko mali akcionari veruju da je danas u njegovim rukama. Mišković u rukama drži ministre, izvršnu vlast, sudije, tužioce, policiju, i niko javno o tome ne sme ni da zucne.
Ovo pitanje je izbilo na videlo kada je bivši ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović optužio sve one koji su posumnjali u njegov model privatizacije, koji, inače, u Evropi još nije viđen.
Nije danas lako objasniti zašto afirmisana firma ("Pekabeta") umire uspravno, zašto se briše ime firme prepoznatljive po sloganu "Dobro jutro, komšija" i, umesto njega, pojavljuje se naziv - "Maxi", uz obećanje da će ih u Srbiji uskoro biti, ni manje ni više, nego - stotinu.
Kada su ga iz dvoiposobnog stana u Kruševcu izvukli Miloševićevi operativci, Mišković je shvatio da njegov šef ne voli da se ljudi oko njega ističu u javnosti. On je, vrlo smišljeno, puštao u javnost da ono "M" uz ime "Delta" znači - Mira, Marija i Marko. To je, naravno, godilo Mirjaninoj sujeti, a Mišković je gazdi Slobi davao do znanja da je uvek u pozadini, i da je samo činovnik.
U vreme Miloševićeve vladavine, Mišković je sa tadašnjim ministrom Borišom Vukovićem, kome se trag izgubio u Iraku, raspolagao kvotama i dozvolama za izvoz i uvoz, na obostranu korist. Mišković je bio uspešniji od "Geneksa", "Ineksa" i svih onih nekadašnjih velikana naše spoljne trgovine. Ministru Vukoviću je rastao rejting u JUL-u i kod Mirjane Marković, jer je preko Miškovića obezbeđivao sredstva za delovanje ove političke i satanističke organizacije.
Ipak, glavno bogatstvo Mišković je stekao posle 5. oktobra. Pojavio se sa nizom velikih, dobrih i uspešnih firmi. Preuzeo je zastupništvo "Fijata" i "Alfa romea", iako su još radile iskusnije i tradicionalno dobre auto- kuće. Počeo je da gradi fabriku deterdženata u Zrenjaninu. Onda je stvorio svoju banku, jednu od retkih koja je uživala poverenje Mlađana Dinkića, najvećeg bankoseče privatnih i državnih banaka u Srbiji. I najzad, u njegovoj poslovnoj imperiji pojavio se sistem "Maxi".
Posle Petog oktobra nagađalo se ko su stvarni savetnici Miroslava Miškovića.
Pouzdano se zna da je njegov čovek bio Nemanja Kolesar, ubačen kao šef kabineta premijeru Zoranu Đinđiću, a Vesna Arsić je instalirana kao viceguvernerka Narodne banke Jugoslavije.
Posebno je Mišković uspevao da ''radi sa beogradskim novinarima, kao najjeftinijom robom''. Mišković je, preko Kolesara, uspeo da uzme pod svoju kontrolu nad polovinom srpske privrede, a i nad devedeset odsto pripadnika "sedme sile''.
Vlada Srbije bi morala da saopšti javnosti koliki je zaista udeo Miškovića u "Pekabeti'' i da zaštiti interese manjinskih akcionara, što inače čine sve ozbiljne vlade. "Pekabeta'' je nekada bila drugi snabdevač Beograda, pa i Srbije, ali je umrla, tako reći, stojećki, oteta od Miškovićevih dželata, bez uloženih para.
Javnost o tome ćuti, možda i zbog činjenice što uticajni novinari RTS-a (o generalnom direktoru da i ne govorimo) i drugih medija, uključujući i neke PR stručnjake, menjaju svoja kola uz simboličnu doplatu kod Miškovića. Ili ga mnogi beogradski mediji respektuju i štite iz nekog drugog, opipljivog razloga.
Konačno, ministar Mlađan Dinkić bi morao da javno progovori o Miškovićevim kvotama i dozvolama, da objasni koliko je stvarno njemu ekstraprofita trebalo naplatiti. Naravno, posebno bi morao ministar Dinkić da odgovori kako je i za koliko para Mišković prodao svoju "Delta banku" i kako je sav novac (270 miliona evra) izneo iz zemlje, a da mu je, pritom, ministar finansija lično čestitao? Koliku je proviziju u ovoj transakciji uzeo i gde je sklonio pare ministar Dinkić?
Mišković danas počinje da deluje kao klasičan siledžija. Njegova potpredsednica Milka Forcan upućuje male akcionare da se za zaštitu svojih prava obrate sudu, mada u svim demokratskim državama o tim pravima brine izvršna vlast.
Imperija Miroslava Miškovića, vredna tri milijarde evra, svakodnevno raste, kao kvasac. Ko će ovom pljačkašu stati na put?
Avion patološke stipse
Miroslav Mišković je prošlog meseca kupio sebi avion. Platio je, kao od šale, 34 miliona evra. Unajmio je i svog pilota. Direktor BIA g. Rade Bulatović preporučio mu je svog prijatelja Božidara Pašajlića, direktora letačke škole iz Vršca, koji od 1. novembra prelazi na rad kod gospodina Miškovića.
Tabloid je pokušao da od gospodina Pašajlića, iskusnog pilota, sazna uslove pod kojima će brinuti na "vazdušnom putu'' o najvećem srpskom bogatašu, ali on nas je obavestio da ni sam još ne zna koliko će mu novi gazda, poznat kao patološka stipsa, odrediti za platu.
Feudalac
U poslednjih nekoliko godina g. Mišković je, poučen iskustvom tajkuna Milana Beka i Predraga Rankovića Peconija, koristeći težak ekonomski položaj seljaka, budzašto otkupio oko 30 hiljada hektara obradivog zemljišta. Naravno, zemlja je i dalje zaparložena, jer gospodinu Miškoviću ne pada napamet da se bavi proizvodnjom, on čeka bolja vremena da zemlju preproda strancima.
Obaveštajni izvori ukazuju da pregovara sa Albancima Bedžetom Pacolijem i Ekremom Lukom, da njima, uz trostruko veću cenu, plodnu sremsku, bačku, banatsku ili zemlju iz Mačve, preproda. Pregovori su skoro pri kraju, utvrđuju se samo modaliteti na koji način da ta zemlja bude knjižena.
Uvek na usluzi
Mlada i šarmantana Milka Mileusnić, kćerka bivšeg direktora "Jugohemije'' i predsednika Privredne komore Srbije, ušla je u srce gospodina Miškovića i iz njega još nije izašla. Poznavaoci njihove veze tvrde da je Milka Mileusnić rodila Miškoviću kćerku, a potom se, uz veliku, višemilionsku apanažu, udala za drugog čoveka, inače inženjera i čestitog momka. Mišković je svoju šarmantnu ljubavnicu podvodio premijeru Đinđiću, predsedniku Tadiću i drugim srpskim velmožama. Po potrebi.
Svečana večera
Kada je 28. juna 2001. godine, na Vidovdan, bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević izručen Tribunalu u Hagu, Miroslav Mišković i Dušan Mihajlović, dva bliska Miloševićeva saradnika i poslovna prijatelja, priredili su oko 20 sati svečanu večeru u restoranu Miškovićeve "Delte''.
Mišković je lično dočekivao goste - Dušana Mihajlovića, Zorana Mijatovića, tadašnjeg zamenika načelnika Resora državne bezbednosti Srbije, Boru Galića, Mijatovićevog sestrića, inače šefa kabineta tadašnjeg načelnika Resora državne bezbednosti Gorana Petrovića, Čedu Jovanovića, tadašnjeg šefa poslaničkog kluba DOS-a u Narodnoj skupštini Srbije, Entoni Monktona, diplomatu iz Ambasade Engleske i obaveštajca MI 6 i gospodina Blejka iz Ambasade SAD-a.
Večera je bila otmena i pod vođstvom Miškovića i Mihajlovića nazdravljalo se izručenju bivšeg predsednika SRJ. Mišković je prisutne obavestio da je Vidovdan pravi dan za taj posao.
(Stenogram razgovora sa ove večere naknadno ćemo objaviti)
Pranje s ribanjem
S. Aleksić
Tajkun koji je preko Kipra oprao najviše državnih i narodnih para za vreme Miloševićevog režima je Miroslav Mišković, predsednik kompanije "Delta". On je u te svrhe prvo na Kipru osnovao kompaniju "Hemslejd trejding limitid" (Hemslade trading ltd.), a zatim i "Delta banku". Preko ove dve firme iznosio je na desetine miliona nemačkih maraka, američkih dolara, austrijskih šilinga, švajcarskih franaka, italijanskih lira... Tabloid poseduje brojnu dokumentaciju o iznošenju novca iz zemlje.
Novac je iznošen u džakovima i uplaćivan na račune "Popular banke" na Kipru i u Grčkoj. Ti računi glasili su na kiparske ofšor firme, kao što su "Anteksol" i "Braunkort", koje su imale fiktivne vlasnike, a njima su upravljale lokalne advokatske kancelarije. S obzirom da je u pitanju bio državni novac, Beogradska banka COBU na Kipru (ispostava Beogradske banke iz Beograda) davala je naloge tim ofšor firmama kako da raspolažu i kome da uplaćuju taj novac. Tako je "Anteksolu", kojom je rukovodila advokatska kancelarija Tasosa Papadopulosa, sadašnjeg predsednika Kipra, BB COBU davala naloge za uplatu deviznih sredstava na račun mnogih srpskih firmi, a u tom mnoštvu najviše ih je bilo Miškovićevih. O bliskoj povezanosti "Hemslejda" i "Delta banke" jasno govori i podatak da su u nekim slučajevima nalozi glasili na "Hemslejd", pa precrtani rukom i prepravljani na "Delta banku".
Kada je Mlađan Dinkić posle Petooktobarske revolucije našao izgubljeni srpski novac na Kipru, tajkuni na čelu sa Miškovićem su mu začepili usta i ponudili da radi za njih. Dinkić je poslušno ugasio četiri velike srpske banke pod izgovorom da su nelikvidne, kako bi uklonio dokaze o tokovima novca. Ali papiri na Kipru su opstali i na osnovu njih je u Beogradu podneta krivična prijava protiv Dinkića, Miroljuba Labusa, Mladena Spasića i još četvoro aktera zataškavanja krađe para. Tužilaštvo čeka dopuštenje Vlade Srbije da je aktivira, što se neće nikad desiti, jer Vladom upravljaju tajkuni koji su oprali taj novac. S druge strane, proces povodom pranja para započet je na Kipru.
.
pa ćemo mi čitati u avazu o tome
poštedite čovjeka od uvreda.Ne volim ni ja avazovštinu,ali ovo nekad postaje forumski lov na vještice,kako god to neko izražavao--padne u napast da Avazi(i ja nekad znam da pretjeram)
