Uhapšen Jovan Divjak - EDIT: OSLOBODJEN!!!

[popajic]

Šta mislite na ovu kombinaciju: Željko Komšić, Jovan Divjak + ako koga nađemo da valja.

Znate na šta mislim

Eh, pa gdje ces "kucu graditi " sa NEautenticnim konstitutivnim predstavnicima

[brucos7]

Šta mislite na ovu kombinaciju: Željko Komšić, Jovan Divjak + ako koga nađemo da valja.

Znate na šta mislim

Sto ne mogu ovih dupelizaca! Sine, prvo vidi sta je cika Jovan rekao ko mu je pomogao, pa onda mi uvaljuj one "koji su placeni da se bore za bh. građane". Nemoj mi PR-a nakon bitke. Preofirno!

[PipiDugaDevetka]

Šta mislite na ovu kombinaciju: Željko Komšić, Jovan Divjak + ako koga nađemo da valja.

Znate na šta mislim

Eh, pa gdje ces "kucu graditi " sa NEautenticnim konstitutivnim predstavnicima

Ima jedan AUtentični, konstutivni, odličan kandidat za ovog trećeg, Amor Mašović. Ne znam samo kako zaluta u SDA?
I nije jedini koji bi mogao biti ''treći''.

[tbv]

znam da je malo van teme ali me zanima da li iko ima info sta se desava sa Jurisicem, znam da je na sudjenju u Beogradu, ali niko ne izvjestava o tome... ako ko ima info da mi sutne link, zahvalan...

[Čitalac]

Prvo ročište Jurišiću održano je 6. jula, a sledeće je zakazano za 4. oktobar, tako da se trenutno ništa ne dešava.

"Nastavak suđenja zakazan je za 4. oktobar, a predviđeno je saslušanje Meše Bajrića, komandanta kasarne u Tuzli Mileta Dubajića i tadašnjeg komandanta Teritorijalne odbrane Tuzla Envera Delibegovića".

http://www.b92.net/info/vesti/index.php ... _id=523568

[tbv]

Prvo ročište Jurišiću održano je 6. jula, a sledeće je zakazano za 4. oktobar, tako da se trenutno ništa ne dešava.

"Nastavak suđenja zakazan je za 4. oktobar, a predviđeno je saslušanje Meše Bajrića, komandanta kasarne u Tuzli Mileta Dubajića i tadašnjeg komandanta Teritorijalne odbrane Tuzla Envera Delibegovića".

http://www.b92.net/info/vesti/index.php ... _id=523568

hvala na info

[baxul]

EJUP ?!?!?

Hoces reci da je svako ko je hapsen pa oslobodjen ravan Jovanu ?!?!
Gdje ti je Oric?

Nemoj prijatelju ovu lijepu pricu o Jovi mutiti ovakvim umetcima. Ako mene licno pitas mislim da je oba slucaja - i Dobrovoljacku i Tuzlansku kapiju trebalo bolje i temeljitije istraziti i naci krivce jer je u oba slucaja sigurno neko pretjerao i na nasoj strani. Da smo imali snage za takve istrage mozda nam se ne bi desavalo ovo sto se desilo sa Ilijom i Jovom.
Cuj Ejup i Jovo u isti kosh

Ako mene lično pitaš, nije me briga zbog poginulih četnika. Da se radi o ubijenim srpskim civilima, podržao bih te, ali ovako...

Zar da se brinem ko je prvi zapucao na četnike u situaciji kada se u Bosni uveliko provodilio masovno ubijanje, silovanja Bošnjakinja i bošnjačkih djevojčica na očigled njihovih očeva!? Šta JNA uradi u selu Ravnom? JNA je u tom trenutku bila četnička, pa samim tim i zločinačka vojska.

Dan prije Dobrovljačke, čete pokušale zauzeti Predsjedništvo, zarobili predsjednika međunardno priznate države. Bili su legitimna vojna meta, a sad, k'o pravi srpski heroji, plaču. Neka budu sretni što general reče "ne pucaj" - ne bi bilo ni njih ni Kukanjca.

Tuzlanska kapija je velika pobjeda za Tuzlu - tog dana je Tuzla trebala pasti ali nije. Čete dobile po p...i pa sada pokušavaju to prikazati kao "napali ste nenaoružanu djecu".

Potenciranje Dobrovoljačke i Tuzlanske kolone je proizvod srpske propagande (u duhu SANU 2 - izjednačavanje krivice i destabiliziranje situacije u BiH kroz politička hapšenja istaknutih BiH patriota).

obojica miješata tuzlansku kapiju i tuzlansku kolonu
mada se na tva dva slučaja mogu jasno istaći različiti ciljevi zaraćenih strana :
sa jedne strane VRS sa operemom i komandnim kadrom JNA sa ozrena gađa civile (djecu, žene, omladinu, penzionere)
i
sa druge strane TO koji kolonu JNA (soon to be VRS) spriječava u izvršenju vojne akcije zauzimanja tuzle i ovladavanjem kompletnog tuzlanskog regiona (6-7 srebrenica bi se desilo da je ta kolona obavila ono što je trebala da obavi).

[Rimad]

EJUP ?!?!?

Hoces reci da je svako ko je hapsen pa oslobodjen ravan Jovanu ?!?!
Gdje ti je Oric?

Nemoj prijatelju ovu lijepu pricu o Jovi mutiti ovakvim umetcima. Ako mene licno pitas mislim da je oba slucaja - i Dobrovoljacku i Tuzlansku kapiju trebalo bolje i temeljitije istraziti i naci krivce jer je u oba slucaja sigurno neko pretjerao i na nasoj strani. Da smo imali snage za takve istrage mozda nam se ne bi desavalo ovo sto se desilo sa Ilijom i Jovom.
Cuj Ejup i Jovo u isti kosh

Ako mene lično pitaš, nije me briga zbog poginulih četnika. Da se radi o ubijenim srpskim civilima, podržao bih te, ali ovako...

Zar da se brinem ko je prvi zapucao na četnike u situaciji kada se u Bosni uveliko provodilio masovno ubijanje, silovanja Bošnjakinja i bošnjačkih djevojčica na očigled njihovih očeva!? Šta JNA uradi u selu Ravnom? JNA je u tom trenutku bila četnička, pa samim tim i zločinačka vojska.

Dan prije Dobrovljačke, čete pokušale zauzeti Predsjedništvo, zarobili predsjednika međunardno priznate države. Bili su legitimna vojna meta, a sad, k'o pravi srpski heroji, plaču. Neka budu sretni što general reče "ne pucaj" - ne bi bilo ni njih ni Kukanjca.

Tuzlanska kapija (EDIT: GREŠKA - MISLIO SAM NA TUZLANSKU KOLONU) je velika pobjeda za Tuzlu - tog dana je Tuzla trebala pasti ali nije. Čete dobile po p...i pa sada pokušavaju to prikazati kao "napali ste nenaoružanu djecu".

Potenciranje Dobrovoljačke i Tuzlanske kolone je proizvod srpske propagande (u duhu SANU 2 - izjednačavanje krivice i destabiliziranje situacije u BiH kroz politička hapšenja istaknutih BiH patriota).

obojica miješata tuzlansku kapiju i tuzlansku kolonu
mada se na tva dva slučaja mogu jasno istaći različiti ciljevi zaraćenih strana :
sa jedne strane VRS sa operemom i komandnim kadrom JNA sa ozrena gađa civile (djecu, žene, omladinu, penzionere)
i
sa druge strane TO koji kolonu JNA (soon to be VRS) spriječava u izvršenju vojne akcije zauzimanja tuzle i ovladavanjem kompletnog tuzlanskog regiona (6-7 srebrenica bi se desilo da je ta kolona obavila ono što je trebala da obavi).

Da, da - upravu si. Nigdje nisam mislio na Tuzlansku kapiju (iako sam tako napisao), već na Tuzlansku kolonu. Hvala na ispravci.

[Rimad]

Šta mislite na ovu kombinaciju: Željko Komšić, Jovan Divjak + ako koga nađemo da valja.

Znate na šta mislim

Sto ne mogu ovih dupelizaca! Sine, prvo vidi sta je cika Jovan rekao ko mu je pomogao, pa onda mi uvaljuj one "koji su placeni da se bore za bh. građane". Nemoj mi PR-a nakon bitke. Preofirno!

Ne razumijem šta si htio reći. Šta znači PR ? I kome dupe ližem? Stvarno ne razumijem.

[PipiDugaDevetka]

Prvo ročište Jurišiću održano je 6. jula, a sledeće je zakazano za 4. oktobar, tako da se trenutno ništa ne dešava.

"Nastavak suđenja zakazan je za 4. oktobar, a predviđeno je saslušanje Meše Bajrića, komandanta kasarne u Tuzli Mileta Dubajića i tadašnjeg komandanta Teritorijalne odbrane Tuzla Envera Delibegovića".

http://www.b92.net/info/vesti/index.php ... _id=523568

hvala na info

I eto prilike Bgd. sudu da privede istinskog krivca za slučaj ''Tuzlanska kolona JNA''. Ako znamo da su polutajnom internom naredbom oznake JNA promijenjene još 12. 11.1991.g. pitanje je da li se uopšte radilo o koloni JNA ili JA.
Mile Dubajić, je natovario eksploziv sa vojnicima, mimo dogovora se kretao po gradu, pijani vojnici prvi pucali iz kamiona (postoje svjedoci spremni da posvjedoče),...

Daj Bože, pa da ne ostave Jurišića još malo u zatvoru s obzirom na buduću predizbornu histeriju u Bgd-u, taman negdje oko 4. oktobra ove godine.

[klif]

Bečki dani Jovana Divjaka

Prvi deo: Uveren u istinu i pravdu

Dan je treći, mesec mart/ožujak, po horoskopu znak ribe, što je i moj znak. Sedim u prostorijama Granične policije na bečkom aerodromu! U 16:20 policajac je, proveravajući moj pasoš, na monitoru pronašao ONO! Poternica Republike Srbije za Dobrovoljačku, za koju su naši tvrdili da ju je Interpol u Lyonu stornirao. O tome nisam razmišljao u momentu kada me je policajac doveo u ove prostorije. To sam shvatio dok pratim kretnje dvojice policajaca od jednog do drugog monitora, kako pretražuju podatke i značajno se gledaju. Na početku, činilo mi se da će sve biti u redu, kao što je to bilo u novembru 2010. na aerodromu u Minhenu na mom putovanju za Berlin, na sahranu nemačke humanistice Bärbel Bohley - Lukić. Međutim, kada je kazaljka pokazala da je 17:00 sati, vreme ukrcavanja za Bolonju, shvatio sam da se radi o ozbiljnijoj stvari...

Ovde sedim već 2 sata. Miran sam, iako svestan da sam ostao nejasan Edi, tehničkom sekretaru u Udruženju „Obrazovanje gradi BiH“. Naime, Edo me nazvao oko 16:45 da proveri gde sam, zabrinut da se ne desi ono što mi se desilo. Uspeo sam mu samo reći „Javiću ti se kasnije!“. A, onda su mi oduzeli mobilni. Za ovih dva sata zvonio je najmanje 15 puta i svaki put sam znao da je kod Ede sve veći strah i neizvesnost - Što se ne javljam kada sam obećao?; Zašto ne odgovaram na pozive?... Situacija je za mene neizvesna. Ovi se ovde i dalje nešto dogovaraju, došaptavaju, mršte, caruju, nije mi teško da zaključim da misle da imaju posla sa ratnim zločincem! U više navrata tražim da mi uspostave kontakt sa Ambasadom BiH u Beču. Na kraju, policajac poziva, ali se niko ne javlja. Tražim da pozovem Edu – ne može! Mrda glavom, ne može dok ne dobije odobrenje od nekog (to razumem kroz njegovu mimiku) ...

U 19:50 uručen mi je papir na bosanskom jeziku u kome su napisana opšta uputstva o mojim pravima. Odmah sam uočio – mogu pozvati prijatelja, blisku osobu, te sam to zahtevao. Posle tridesetak minuta došla je službenica Austrian airlinesa – koja mi je pomogla da uspostavim kontakt sa Edom.

„Edo, molim te obavesti Alkalaja i Ahmetovića! Veri (ženi) kaži da smo se čuli, da je nisam mogao dobiti. Javi Ajni da obavesti one u Bolonji. Molim te nemoj širiti ovo.“ Edo prekida: „Ma Medaga već zna, javio mi se (Medaga živi u Pjaćenci, prijatelj Udruženja koji je trebao da me vidi u Bolonji) i još dvoje troje!“. Jedan kamen mi pada sa srca. Imam desnu ruku koja će sve učiniti da se u Sarajevu nešto preduzme.

A onda je počela policijska „obrada“. Fotografija en face, pa levo, te desno. Onda vožnja do policijske „laboratorije“ u krugu aerodroma, pa tu još jedno fotografisanje, kao u poslednjem broju „Gracije“ – baš sam lepo ispao na fotografiji! Pa, merenje visine, gledanje boje očiju, uzimanje otisaka prstiju na desetak načina, uzimanje brisa iz usta s leve, pa s desne strane i ponovo ... policijskim kolima do granične policije.

Četrdesetak minuta potom pojavi se Neven Kulenović, savetnik u Ambasadi BiH u Austriji koji odmah ratoborno nastupi da me treba bespogovorno pustiti. To kao da je otišlo u vetar i skoro da ga isteraše iz prostorije. „Ovo je građanin moje zemlje i ja ga moram zaštititi“, replicirao je. Neven je izvestio ministra Alkalaja da je sa mnom uspostavio kontakt.

Ubrzo zatim, evo ambasadora Harisa Hrlea. Bukvalno je uleteo u prostoriju taj borac ARBiH na početku u organu veze GŠOS (Glavni štab odbrane Sarajeva), a posle u prvim borbenim linijama na Igmanu i drugde. Veoma je uzbuđen, deluje depresivno, potišten. „Generale, šta nam to rade?“ Molim ga, bukvalno molim, da nema potrebe za takvom zabrinutošću – „Ja se osećam fantastično, hvala Vam što ste ste uključili u rešavanje ovog slučaja“. Haris me upoznaje sa merama koje je poduzeo, o ostvarenim kontaktima, o tome da je ministar Alkalaj već razgovarao sa austrijskim ministrom vanjskih poslova, koji je čak napustio prijem. O pokazanom interesu članova Predsedništva Komšića i Izetbegovića...

Klappe 423

Dolaze dvojica novih likova, kasnije sam shvatio, iz zatvorske policije. Topli, prijateljski rastanak sa ambasadorom i Nevenom „do sutra ujutru“ . Zahvaljujem na njihovoj brizi i bez srkleta idem do policijskih kola. Put na novu destinaciju traje oko pola sata. Predat sam u ruke oniskog policajca, (a bilo je poslije ponoći), koji pravi more fotografija, daje mi da popunim upitnik, na našem jeziku gde je desetak pitanja o tome da li sam suicidan, jesam li pokušavao samoubistvo ili da li sam tome naklonjen, zadržava mi tašnu i kofer i daje mi platnenu kesu sa stvarima. Kroz bezbroj hodnika, niz pedesetak stepenika dovodi me do sobe broj 423. Klappe 423!

Soba je veličine oko 15m2, 6 kreveta na sprat, jedan slobodan, a na ostalim znatiželjna probuđena lica. Iz platnene kese vadim posteljinu, razmeštam je po krevetu, penjem se na jedini slobodan, ušuškavam se i pokrivam po glavi, pozivajući san u pomoć.

Noć sam proveo u relativno mirnom snu, bolje nego mnogih noći u Sarajevu. Ne znam zašto, ali uopšte nisam razmišljao o tome šta će se dešavati narednih dana. Držim se činjenice da će istina i pravda biti te koje će odlučiti o mojoj sudbini...

Oko sedam sati, 04. marta budi me oštar zvuk metalnih vrata, a policajac zove na kupanje. U kupatilu su već njih sedmorica, goli kao od majke rođeni. Naravno moj pimpek je najmanji, posebno otkako mi je oktobra 2009. dr. Aganović operisao prostatu! Sam se sebi smejem .... Razumeo sam policajca kada mi je rekao - doktor! Detaljan pregled - pritisak 160/80, šećer 14,1 (nikada ovako visok), težina 90 kg; daje mi Lopril za pritisak i kaže: “Dijeta!“ U sobi gde su i dalje veoma znatiželjni čeka me pola okrajka crnog hleba (nikada crnjeg nisam video!) . To je verovatno način da smanjim šećer u krvi! Baš sam zločest...

Vode me u prizemlje gde me ponovno slikaju kao što me je slikao Irfan Redžović za Graciju! Dozvoljavaju mi da iz kofera i tašne uzmem ono što mi je neophodno, daju mi potvrdu za ostavljene stvari (ne daju mi mobitel!). Jedan mladi čovek, kaže da je Beograđanin, radi u magacinu, daje mi, (shvatam da nije obavezan), čarape, donji veš, „Da li Vam treba džemper?“ (Nisam ga uzeo) i eto me ponovno u zatvorskoj sobi gde sam smešten.

... Brijem se, kad na vratima policajka strogog pogleda i stava. Rukom me poziva da je sledim. Prolazimo hodnicima između kojih su željezne rešetke, silazimo stepenicama ni broja im nisam zapamtio. „Gde me vodiš“, mislim se, ali sam potpuno miran. Smešta me u manju prostoriju (1,5m x1,5 m) sa tri fotelje. Čekam, a ne znam ni šta ni koga! Kad eto ti gospodina ambasadora, sa još trojicom saradnika: Asim Penava, Ante Zubac, Mithad Durak.

„Kako ste spavali?“; „Kako se osećate?“; „Da li ste sami u sobi?“; „Da li vam treba nešto?“ - pljušte pitanja. Naravno, pozitivno odgovaram jer zaista mi ništa ne treba. Šalim se, pričam viceve, pa i onaj – Kaže Mujo Sulji: Znaš li da sutra Dodik dolazi u Sarajevo? Pa šta, nisam ti ja Gavrilo Princip!

Jak kao zemljica Bosna

Grad je u groznici – zaključujem iz onoga što se moji gosti utrkuju da ispucaju. Na Sarajevo-x.com tri hiljade javljanja; ljudi pred Austrijskom ambasadom! Naviru emocije, unutrašnje suze; ne dopuštam im da izadju vani. Kažem da to nije način rešenja problema – postoje državni organi da reše ovaj slučaj. Kažu da Ganić zamera što nisu preduzete mere posle njegovog iskustva. Arnaut Damir iz Australije nudi pomoć, engleski sudija koji je vodio proces za Dobrovoljačku nudi pomoć. Gospodinu ambasadoru preporučujem da razgovara sa tužiocem Barašinom ...

Opet uzimam „stvar“ u svoje ruke, pričam viceve, šalim se, želim da ih uverim da sam jak kao zemljica Bosna. „Svaka vam čast generale!“ – reče Ante. Odoše uveravajući me da će sve biti u redu. Idu do tužioca da mu uruče neki dokazni materijal. Poželih im sreću (!) a ja se ponovno nađoh u sobi ...

Na obližnjoj katedrali otkucalo je tri četvrti, znači sada je 09:45. Juče u ovo vreme nas petero u Udruženju „Obrazovanje gradi BiH“ analizirali smo mesečni plan rada i utvrđivali zadatke za mart 2011. Safija, Mersiha, Meho, Edo i ja radimo to svakog meseca. Sada, ubeđen sam, zabrinuti za moju sudbinu, kuju plan kako da mi se pomogne. Govorili su mi mnogo puta da ne izazivam sudbinu. Ne mislim da je tvrdoglavost kvalitet, ali to ne mogu kontrolisati.

Pomalo se upoznajem sa starosediocima. Jedan je Slovak, drugi Rumun, dvojica Bugara, jedan crnac, ne znam odakle je. Komentarišu kako je veoma loše stanje u Sofiji, jedan od Rumuna tvrdi da je još gore u Bukureštu. Interesuje ih ko sam? Penzioner, uzvraćam. A što ste ovde (to se razumem sa Slovakom)? „Ne znam, putovao za Bolonju, pa me „zadržali“... Pred jedanaest sati pojavila se na vratima policajka koja mi je na francuskom rekla da pokupim sve svoje stvari i posle ručka idem – negde. Gde, zbog čega – ne mogu da nagađam! Za ručak nam dele raviole i čorbu od sočiva. Sedim za stolom sa petoricom, a crnac jede za stolicom. Njega nisu primili za sto! Ne verujem u rasizam, a tu je preda mnom u najružnijem obliku... Ko to i gde govori o ljudskim pravima? To je samo obična floskula i ništa više. Kakva osećanja to u sebi nose ovaj Slovak, Rumun i Bugarin, a države su im u Evropskoj uniji...

Pobediće istina i pravda

Negde je oko podneva, preseljen sam u novu prostoriju. Pitam se - zbog čega? Ali i ne pitam se – svejedno mi je. U ovoj prostoriji sa oko 10 m2 sada smo nas trojica – Poljak i jedan Nigerijac. Eno ga nešto pevuši. Uključen je TV, ima, mislim 8 kanala, naravno samo na nemačkom jeziku. Raspremio sam stvari, prilegao da se odmorim ...
Opet bučno otvaranje vrata. Vode me do sutkinje Istražnog suda. Istražni razgovor. Tražim advokata, branioca. Prevodilica je Milica Stojanović, - „majke mu odakle Srba na sve strane Planete?“, pitam se. Dobio sam zapisnik iz koga saznajem da ću biti u istražnom pritvoru do 14. marta do kada će tužilac donijeti odluku – oslobađajuća presuda ili sudski postupak po zahtevu tužilaštva Republike Srbije. Nadam se da će moji, naši, imati dovoljno dokumenata da ospore zahtev srpskog tužilaštva. InšAllah, kako se to često upotrebljava u dnevnom rečniku Bošnjaka... Nosim potpisani zapisnik razgovora sa austrijskom sutkinjom u kome piše da sam je zamolio da pogleda peti ili šesti nastavak BBC serije „Raspad Jugoslavije“. Možda će joj to dati ideju za pozitivnu odluku! Nadati se. Svi oko mene u životu govore – nada umire poslednja!

Potpuno smiren posle tridesetominutnog razgovora sa sutkinjom, družim se sa DANI-ma. I, gle čuda, uz mnoge tekstove nailazim i na onaj „Šta ako Berlin ne uspije“, kojeg potpisuje ambasador Haris Hrle. Zanimljiv je jedan od njegovih zaključaka: „Oni koji namjeravaju naškoditi BiH, iznutra ili izvana, teže uništavanju univerzalnih načela koja su se u BiH realizirala u neponovljivom susretu različitih religija, susretu iz kojega je rođena jedinstvena kultura, bosanskohercegovačka suština i njen duh“.

Evo još jednog poziva (oko 15:00) za hod kroz hodnike i penjanje uz stepenice. Ali, prostoriju već poznajem, napamet. Evo, meni drage osobe, Harisa ambasadora, (1963.), vršnjak mojih Želimira i Vladimira. I dalje je veoma napet i zabrinut. Prva rečenica mu bi – „Grad i Kanton Sarajevo su doneli odluku da plate najboljeg advokata da Vas brani! Sve naslovnice u novinama su posvećene vama“!
„A Dodik?“, pitam šeretski. „Trebalo je da davno bude uhapšen!", prenosi mi Dodikovu izjavu. Gle, seljaka, mislim, kakav je to papak, a nosi Karadžićev orden za odbranu RS!

Haris u jednom dahu prepričava šta se dešava u Sarajevu – od prezagrejanih internet linija do protesta pred Austrijskom ambasadom u gradu. Komentarišem da je to nepotrebno, da Vlada Austrije ništa sa tim nema. Rade po međunarodnim zakonima – to što se naše institucije nisu pobrinule da se poternice Republike Srbije neutrališu u Interpolu u Lyonu zaista nije problem Austrije. Pokazuje mi ambasador pismo iz Haga iz 2003. gde se navodi „da za Divjaka nema odgovornosti za Dobrovoljačku ulicu“.

Hrle i dalje veoma napeto, uzbuđeno priča šta je sve do sada uradio – poslali smo na stotine dokumenata tužilaštvu Austrije. Naravno, prenosi mi ljutnju Komšić Željka što sam ovo uradio „Stalno sam mu govorio da nikuda ne ide!“

Ambasador i ja dogovorili smo se da posredstvom medija prenesu moju poruku građanima: „Izvinjavam se što sam prijatelje, porodicu i građane doveo u stanje straha i neizvesnosti za moju budućnost. Organi Austrije rade svoj posao na profesionalan način. Istina i pravda pobediće i u ovom slučaju...“

Šahovski meč

Popričali smo i o drugim stvarima – onim koje su prošle, ovim sadašnjim i onim budućim. U mnogim stvarima smo saglasni pa i u činjenici da Dodikov arogantan stav prema BiH nema adekvatnog partnera i odgovor. Ono što se Dodiku snilo to se i obistinilo. Zamolio sam Harisa Hrlea da mi pozdravi suprugu Veru i sestru Nadu i prenese im da budu mirne i da će sve biti u najboljem redu.

Prijatno me je iznenadio što mi je uručio špil karata „Kolibri –PATIENCE“ od austrijske novinarke Livie Klingl. Ovu energičnu, kuražnu, inteligentnu, i Bosni posvećenu Austrijanku, upoznao sam još pre 19 godina, kada je redovno izveštavala o ratnim zbivanjima, posebno u Sarajevu. U četiri godine rata, preko 15 puta izveštavala je sa najopasnijih položaja u gradu. Izveštavanje za Der Standard, a posle za Kurier nastavila je i posle Dejtona. Pre tri godine zvala me je telefonom kada je uhvaćen Karadžić, pitajući me za mišljenje o tom događaju! Eto, šale radi, sada može intervjuisati Dodika i (srbijanskog) ministra (Ivicu) Dačića šta misle o mom pritvaranju!? Inače, prema Harisovim rečima, Livia se, preko svojih prijatelja, uključila u akciju da se što pre reši „moj slučaj“! Hvala joj ... Haris mi preporučuje „da se bavim gimnastikom i da u dobroj formi dođem u Sarajevo.“ „ Ja ću Vas, kad Vas puste, kolima ambasade lično odvesti u Sarajevo“, obećao je mlađahni Hrle.

Evo me ponovno među dvojicom dobro isfrustriranih četrdesetogodišnjaka Poljakom i Nigerijcem. Poljak je počesto u posebnom raspoloženju (lupa, viče, mumlja). Razumeo sam ga da je uhvaćen sa kokainom koji je progutao (verovatno u nekoj zaštitnoj kesici) i da su ga otkrili na rentgenu! To isto kaže za Nigerijca. Baš imam dobro društvo.

... Za večeru (17:30) dobijamo kolut krvavice i okrajak crnog hleba. Poljak mi nudi puter, zahvaljujem, pokazujem na napuhani stomak, grimasom objašnjavam da hoću da oslabim! ... Njih dvojica netremice prate TV program, ja dovršavam čitanje DANA, to sam već uradio sa Slobodnom Bosnom i vodim ovaj zatvorski dnevnik ...
Evo mi, u 19:30 pismo koje mi je uruči policajac uz potpis, od istražne sutkinje, koja me je kontaktirala prepodne! Na nemačkom je. Ipak, po ciframa (arapskim, a ne nemačkim, hahaha!), shvatio sam da me Srbija optužuje za 11 osoba ubijenih, 2. i 3. maja 1992. godine i da će me pod istragom držati do 18.marta. U dopisu sam uočio da se pominje i potvrda iz Haga iz 2003. da za mene nema odgovornosti. Eto, sledi šahovski meč između tužioca austrijske Republike i mog branioca (ne znam još ko je), ko će kojom varijantom doći u matnu poziciju! Uveren sam u istinu i pravdu. Ne da snosim bilo kakvu odgovornost za listu u Dobrovoljačkoj, već da sam situaciju smirivao. To zna celo pučanstvo, osim Dodikovog, u Bosni i Hercegovini i Evropi, i to zahvaljujući između ostalog i BBC seriji „Propast Jugoslavije“ i istorijskom „Ne pucaj!“

*U 2. nastavku Dnevnika Jovana Divjaka možete pročitati koliko komada kruha dobijaju zatvorenici u bečkom zatvoru, šta čita penzionisani general Armije RBiH, na koga misli dok otvara pasijans, zašto je život lijep, kako planira do prvog dana proljeća već biti u Sarajevu, te kakve veze s tim imaju sapuni u plastičnoj kutiji.

http://origin.slobodnaevropa.org/conten ... 53645.html

[Banksy]

Nek' je sa srećom.

A sad, vrijeme je i da naše pravosuđe okonča Dobrovoljačku, da se riješimo more.

[klif]

Bečki dani Jovana Divjaka

Drugi deo: Život je lep i uzbudljiv!
01.08.2011

Subota je, 05.03.

Ne očekujem posebna iznenađenja, dan ću preživeti. Baš kao i onaj sutrašnji u očekivanju ponedeljka i kontakata sa braniocem i ambasadorom. Sinoć me je, nešto pre 21:00, Nigerijac u polusatnom obraćanju svome Bogu, skoro uspavao, ali me je zato njegova molitva probudila oko 07:00 sati. Zbog činjenice da sam u vreme podele doručka bio u WC, nisam dobio belu kafu! Već dva sata kao miš grickam, okrajak crnog, crnog hleba. Čitam knjigu „Ljubavnici iz Sarajeva“, autora Gerard Cardonne iz Strasbourga. Znam ga iz vojne škole „Ecole d'etat majore“ koju smo zajedno pohađali u Parizu 1965. godine. Tokom rata u BiH u humanoj misiji boravio je u Tuzli. Priča o poginulim mladim ljudima u Sarajevu, Admiri i Bošku. Njihova ljubavna priča inspirisala ga je da napiše roman o ratnom Sarajevu.

Ja čitam, a moji „saborci“, sobni drugovi, netremice gledaju TV program. Poljak povremeno besni, psuje „kurvu“ Austriju (to ga veoma dobro razumem), Nigerijac je mirniji, ponekad pevuši. Ručak nam podeliše u 11:00 sati – supa nedefinisanog sadržaja i krompir salata sa parčetom pržene ribe. Meni dobro došlo da 90 kg sa koliko uđoh u pritvor smanjim za još koji kilogram. Kako ću saznati rezultate Premier lige? Hoće li Borac otići na 8 bodova razlike i da osigura prvo mesto na kraju sezone? Jer, Željo igra sa „Zvijezdom“ u gostima sa kojom nema baš sjajne rezultate, a Borac sa „Drinom“, predzadnjom ekipom u ligi...

Kroz prozor vidim mrak, a tek je 18:00. Poljak i Nigerijac gledaju BBC međunarodne novosti (toliko znam engleski da mogu prepoznati na TV ekranu!). Tokom popodneva ništa značajnog se ne dešava. Povremeno prođe mi jeza niz kičmu od krikova i Poljakovih udaranja u vrata. Stalno proklinje Austriju. Nigerijac je mirniji, ali i on ima faze čudnog ponašanja. Kroz prozor čujem povremene krike, galamu i dovikivanje, verovatno pritvorenih. Evo i ovog momenta neko viče i kriči : Ahmed, Ahmed...
Aha, videh na ekranu rezultate engleske fudbalske lige, Arsenal kao domaćin igrao 0:0 sa Sanderlendom, pa mu Mančester Junajted, za koga navijam od kada su Bezbijeve bebe poginule u avionu, beži za tri boda. Na međunarodnim terenima navijam još za Barcelonu, koja dobro „gura“ u španskoj ligi i Bajern, koji je i ove godine u lošoj poziciji na tabeli...

Igrao sam (otvarao) pasijans u popodnevnim satima. To radim skoro svako veče u Sarajevu, a i povremeno table sa suprugom.

Za večeru dobismo dve plastične posudice (kutijice) sa po 110 gr ruske salate i ćasu toplog čaja. Nisam imao hleba pošto sam ga pojeo poslepodne, ne znajući da je jedno parče koje smo dobili ujutro za celi dan. Nigerijac mi je ponudio deo svog hleba. Obojica su ljubazna prema meni, pa im opraštam povremena urlanja.

... Mogu pretpostaviti u kojoj neizvesnosti i strahu ove sate provodi supruga, sestra, veoma bliski prijatelji i svi oni kojima sam drag, a ne sumnjam da se u te računa i najveći broj stipendista i njihovih roditelja. Potpuno smiren radno završavam prvu subotu u martu mesecu. Život je bogat i lep, treba znati kako ga pozitivno živeti. Ja to znam, a vi? Belešku za danas završavam u 19:00 sati po časovniku Nigerijca, jer svoga nemam. Potvrda tog vremena je i melodična zvonjava sa tornja obližnje crkve. Laku i mirnu noć građanima BiH, želim iz pritvora, ne želim napisati da je iz zatvora, u Wieni.

Ne verujem u sudbinu, već u ljude, istinu i pravdu

06.03. Osam sati ujutro u zatvoru, pritvoru, zovimo ga kako kome odgovara. Da je bilo pravičnosti bio bih sada u avionu Bolonja – Beč i u 14:00 stigao u Sarajevo. Ne sumnjam međutim da ću sa ambasadorom Harisom Hrleom u mom gradu biti do 20. marta, do prvog dana proleća. Na TV ekranu su BBC vesti – ono što sam razumeo (slike i po neka engleska reč, papak ne znam engleski) u Tripoliju slavi se pobeda Gadafija (iluminacije kao kod nas u vreme Sarajevo Film Festival!), a opozicija slavi pobedu u Bengaziju. Svet se zabavio sa Libijom, Tunisom i drugim, a gde je tu Bosna i Hercegovina i formiranje vlasti?!


Nešto sam slabo spavao; normalno, jer sam juče lenčario 2-3 sata i legao neuobičajeno rano (oko 21:00). Mojim dragim lekarima dr Aganoviću i dr Bosanku poručujem da sam veoma dobro, posebno kontrola mokrenja. Možda će ovaj prinudni odmor doprineti i da se izlečim!

Kad pogledam plastičnu posudu sa sapunima, što radim često, ipak se pitam da li ću se prvog dana proleća naći u Sarajevu. Evo, o čemu se radi: U toj posudi su tri sapuna, za svakog po jedan. Oni od Poljaka i Nigerijca istanjeni su na debljinu prsta, a moj je tek načet. Pa, koliko su oni ovde, a koliko ću ja biti?! Gle, čime se ja zabavljam, a to i jeste zabavno, to trošenje sapuna! Poljak je i ovog jutra kao i juče negde izašao, obukao se veoma pristojno. Nigerijac se molio svom Bogu. Ja sam pojeo za doručak „dečiju radost“ i crnu kafu. Ne očekujem ništa interesantno u toku dana, zato ću nastaviti da čitam knjigu „Ljubavnici iz Sarajeva“.

09:40 zavrtelo mi se u glavi „šetajući“ se sedam koraka u jednom i sedam u drugom pravcu zatvorske prostorije. Ukupno 1400 koraka u 15 minuta - ispunjavam želju poštovanog Hrlea da budem u dobroj fizičkoj kondiciji, kao onomad kada je Haris bio na Igmanu! Eno Poljaka zadubljen je u TV ekran, nosi dres na kome piše Klose 11, a Nigerijac cedi bubuljice na licu. Plavo i sunčano nebo vidim kroz prozor i nakratko se sećam kako su me „moji“ čuvali od HVO u Parsovićima od 02.-26.12.1992., kako su govorili komandant Opštinskog štaba odbrane Konjic Ćatić Čuperak i rahmetli Pašalić Arif, komandant 4. korpusa. Tada smo Dragan Andrić, (iznad svega čovek i vrstan oficir ARBiH), jedan „zalutali“ vozač i ja bili u „zatvoru“. Ustvari, u svlačionici školske sportske sale, sa prozorom veličine 2x1m, ležali smo na strunjačama. Ovde, u Beču je, u odnosu na to vreme, „mila majka“! Uz još jednu bitnu razliku: ovde je ambasador sa saradnicima pokazao puni interes da pomogne da izađem iz ovog austrijskog, a tamo, u „vunena vremena“ niko, ama baš niko nije dolazio iz Glavnog štaba ARBiH niti iz Vlade RBiH da me pita da li mi šta treba. U sudbinu ne verujem, verujem u ljude, istinu i pravdu...

Zabelešku počinjem u 17:30. U „hipu“ sam, od jutros do pre koji trenutak, pročitao „Ljubavnike Sarajeva“ o ljubavi Admire i Boška, sarajevskih Romea i Julije. Francuzi, Gerard i Francis oživljavaju noviju istoriju balkanskog Jeruzalema – tragičnu ali nadasve ljudsku priču mladih stanovnika Sarajeva. U tragičnim danima živi ljubav Boška i Admire koju oni ne žele da prožive u strahotama ubijanja, gladi i žeđi, jer im gluha i slepa Evropa ne garantuje da će preživeti sa ostalima. Ali sloboda za njih dvoje zapravo znači odlazak u smrt. Gerard opisuje sarajevski pakao kao da je u njemu preživeo svih 1460 dana opsade. Služi se Šekspirom i mnogim drugim evropskim piscima utvđujući činjenicu da između dobra i zla postoji veoma tanka nit. Knjiga je u Strasbourgu predstavljena pre tri godine. Džanić Asaf ju je preveo s francuskog jezika, lektorisaće je gospođa Duraković Ferida. Po povratku iz Beča angažovaću se da u rukama čitalaca bude u maju 2011., na osamnaestu godišnjicu ubistva Admire i Boška na Vrbanja mostu...

Nema posebnih događanja, osim što s vremena na vreme – naizmenično - Poljak i Nigerijac kriknu, nogom udaraju po vratima i ormarima. Nije mi prijatno. Strašno zazvuči kad Poljak desnom rukom, koja je od ramena do šake istetovirana, „opali“ po vratima od WC. Uočljiva su dva udubljenja! Ponašam se snishodljivo da ih nečim ne izazovem...

...U jednom od izveštaja BBC vidim da je Liverpul pobedio Mančester Junajteda. Eto, tako je izgubio prednost od sedam bodova koju je imao pre samo mesec dana. Možda se čudite - brine ga Mančester a ne austrijski tužilac! Ponavljam, verujem, siguran sam u istinu i pravdu, i dobro lobiranje koje dokazuje moju nevinosti!

Topao zagrljaj starih prijatelja

07.03. 10:00 Dobar dan DRAGO SARAJEVO, DOBAR DAN ČARŠIJO, u očima su mi suze a u duši PONOS! Ne znam šta prvo da zabeležim. Ipak, idemo sledom događaja... Počeo sam da prelistavam „Oslobođenje“ i „Avaz“ koje mi je sa velikom kesom punom donjeg veša, trenerke, i peškira doneo ambasador Hrle. Poklon je to od meni veoma drage i izuzetno poštivane Mijatović Dunje, kćerke članice ratnog Predsedništva drugarice Tatjane Ljujić-Mijatović. Čitanje međutim nije dugo trajalo; evo na vratima ponovno policajac – DIVJAK, poziva i vodi u sobu za prijem. Ne razumem ga o čemu govori, jedino shvatam da me neko traži! U sobi za prijem čekam petnaestak minuta, hladno mi je, u majici sam kratkih rukava. Gle, evo Marijane Grandits, poznanice iz rata. Pre nekog vremena dovodila je studente u Sarajevo i posetila Udruženje.

Topao zagrljaj starih prijatelja. Prenosi mi pozdrave austrijskih prijatelja i onih iz Italije. Interesuje se za moj tretman, da li treba pomoć... Ispričao sam do u detalje tok događaja od aerodroma dovde. „Sve je urađeno profesionalno! Ali, mogli su mi u četiri sata zadržavanja ponuditi čašu vode!“, kažem šaljivim tonom. Sa njom su plavooka Austrijanka Stephanie Krisper i crnooka Iranka Al Jawahiri Susan. Zamolio sam da mi Marijana, krišom, uspostavi kontakt sa suprugom Verom, sestrom Nadom i Edom, desnom rukom iz Udruženja... A, Edo kaže – evo, tu smo, videćemo se?! Kroz glavu brzinom svetlosti pitanje – kako?, nemoguće!. Marijana obećava da će, što je u nadležnosti njene Komisije, učiniti sve u kontaktima sa Ministarstvom unutrašnjih poslova kako bi se ubrzao proces i kako bih što pre izašao iz pritvorske jedinice. Obećao sam joj jedan ručak u Sarajevu. A nju obavezao da me pozove na jednu bečku kafu ...

Po povratku u sobu, na stolu me čekao ohlađeni ručak. Valjušci sa parčićima kobasice i ćasa nedefinisane čorbe, bez hleba ... I onda se ponovno, bacih na čitanje „Oslobođenja“ i „Avaza“. Svaka stranica, svaki članak, puni me emocijom, suzama do pucanja. Dodiruje najtananija osećanja. Poruke : „Građani traže pravdu“, „Pravda za generala“, „Vratite nam Jovu“, protesti putem Facebook grupe „Oslobodite Jovana Divjaka odmah“, slike Kontića Bore, Radončić Šekija, Avdić Hende, Kurića, Tulića, mojih komšinica Kimete i Emine... Ponovno oštar zvuk čeličnih vrata, opet nemušto DIVJAK.

Nalazim se u prostoriji za posetioce, desetak stolica i telefona s jedne i toliko s druge strane staklene pregrade. Gledaj Duraković Muhamed, iz Ministarstva sigurnosti i Edo, a ko bi drugi! Kada se vratio iz Amerike, posle veoma uspešnih studija, došao je Muhamed u Udruženje sa idejom da podrži misiju – djeca žrtve rata, naša trajna briga. Rodom je Srebreničanin, izvukao se jula 1995. i ideja je da peške krene iz Bihaća do Srebrenice i da uz put rečima lobira za pomoć deci žrtava rata. Partnera u tom maršu humanosti ima u Brajanu Kreganu, slobodnom fotografu iz Irske. Dogovoreno, realizovano. Krajnji rezultat – ogromno hvala za trud. Evo ga danas u novoj misiji „spašavanje vojnika Rajana“ – sećate se istoimenog filma režisera Stivena Spilberga.

Časni ministar sigurnosti, takođe Srebreničanin, Ahmetović, poslao ga je u misiju pomoći i podrške pritvoreniku u sobi 423 u Korneuburgu. Edo, kao i u svim prilikama u prethodnih 17 godina zajedničkog rada, uz profesionalan odnos gradi i neskrivene simpatije prema meni, pa me nije iznenadilo što ga vidim. U Beču su od sinoć da budu pri ruci ambasadoru Hrleu da što pre napustim Korneuburg. Od Durakovića sam dobio informacije o velikom broju poteza koje je gospodin Ahmetović ostvario u direktnim kontaktima, koji su inače veoma profesionalni i korektni, sa nadležnim organima austrijskog Ministarstva unutrašnjih poslova. Edo mi prenosi pozdrave prijatelja, informiše o konferenciji za medije u Udruženju i velikom angažovanju predsednice Skupštine Udruženja, gospođe Silvane Marić. Petnaest minuta razgovora prošlo je veoma brzo uz Durakovićevo i Edino obećanje da ćemo se videti sutra. E, nisam im rekao InsAllah!..

... Dovršavam listanje novina. „Raja je uz tebe“, „Ne damo vam Jovu“, protesti francuskih udruženja CCFD – Terre Solidaire, Centar „Andre Malraux“, „Paris-Sarajevo-Europe“, „Fondacija za dotacije Agnes B.“. Edo mi je rekao da je grad Barcelona poručila gradonačelniku Behmenu punu podršku, Jordi Rodri veliki prijatelj Bosne, Sarajeva, Udruženja, poziva građane Barcelone na proteste... Evo na fotografiji u „Avazu“ slika sa Koševa: „SLOBODA DIVJAKU!“

... Opet oštar zvuk gvozdenih vrata. Policajac pokušava nešto da objasni - ne razumem. Predlažem da pozove Beograđanina iz magacina. Visokog stasa, lepe muške pojave, taj koji želi da razgovara je komandant pritvorske jedinice. Interesuje se da li imam problema. Nein (najn). Da li hoću da budem sam u sobi? Nein (najn). Tada mi je saopštio da ću u 18:00 imati u poseti člana Predsedništva BiH gospodina Komšića i ministra vanskih poslova , gospodina Alkalaja.

Ko kaže da život nije lep i uzbudljiv?!

Ne znam šta će sobna dva drugara misliti o meni ko sam, kakva sam zverka. Inače, širokih zenica gledali su fotografije iz novina koje sam im pokazao. Naravno, prepoznavali su moju sliku. Nisam mogao da im objasnim o čemu se radi. Veoma me dirnuo gest Poljaka koji mi je pre nekoliko trenutaka pokazao fotografiju porodice, na slici su mu: majka, „papa“, pitam umro? – pokazuje grimasom, tri sestre, brat, zet i sestrična. Je li, poštovani čitaoče, da je dobro što nisam tražio zasebnu sobu?!

...Sada je red da se vratim na jutarnja događanja ovog dana. Kasnili smo s ustajanjem pa smo dobili po četvrtinu okrajka crnog, crnog hleba, obrijah se znajući da ću danas videti advokata određenog od austrijskog Tužilaštva. Pojedoh dve kriške hleba sa tankim namazom putera, nije ga bilo više. Pozvali su nas u jutarnju šetnju; to sam shvatio po mimici policajca. Evo, zadatka za mog Mehu, super momka volontera u Udruženju, pripadnik ARBiH stao u činu majora, stanuje u iznajmljenom stanu, i posetiocima u Udruženje sa „šalom“ (crna je to šala) priča kako je u zatvorima Vojske RS proveo 345 dana (od juna 1992. do juna 1993.). Meho, evo izračunaj – jutros sam u šetnji proveo šezdeset minuta u dvorištu sa betonskom podlogom 10 parnih koraka (174 cm) u dužinu i 7 parnih koraka u širinu. Koliko je to pređenih metara u 60 sekundi?

Šetao sam sa trojicom Mađara, dva Kosovara i jednim Poljakom, sobnim drugom. To je bilo u vrijeme kada inače jutrom jezdim iz Logavine do Dobojske 4. U mislima sam pozdravljao znance, prisjećajući se da sam ih u četvrtak, 3.marta, prije odlaska u Beč, pozdravio sedamdeset dvoje! Jutros se ti isti pitaju kako mi je u gradu valcera i plavog Dunava... Sledi kupanje i prvi poziv policajca DIVZAK! Sledi upoznavanje sa službenim advokatom univerzitetskim profesorom dr Richardom Soyer-om i njegovom asistenticom Petrom Wanek. Toplo se pozdravljam sa ambasadorom Harisom, Asimom Penavom i Antom Zupcem. Potpisujem ovlašćenje gospodinu Soyeru koji mi govori o mogućoj proceduri – sve će učiniti što je u njegovoj moći, da što pre izađem iz pritvora, a najkasnije do 17.marta.! Baš me je obradovao, kad mi je rekao da to može biti i ranije.

U 11:30 ima sastanak sa tužiocem, preduzeće, opet isto, sve što je u njegovoj moći. Tako mi prevodi gospodin Asim Penava. Pošto je advokat veoma mnogo zauzet (evo mene poslednja rupa na svirali!) njega će autoritativno zamenjivati asistentica (pređi brigo na drugoga). Obradovala me je činjenica da je pogledao film „Propast Jugoslavije“ i ono „ Ne pucaj!“. Pitam ga za dozvolu da pozovem suprugu. „To mi u ovom momentu nije prva stvar!“, kaže. Gospodine Soyer meni jeste, mislim, ali ne kažem. Znam da sam u njegovim rukama, držim uvučene rogove... Ambasador Hrle za trenutak ostaje nasamo sa mnom, pokazuje mi desetak stranica izveštaja sa interneta koji govore o podršci građana. E zato sam današnje pisanje počeo sa onim... Dobar dan DRAGO SARAJEVO, DOBAR DAN ČARŠIJO.

Zabelešku završavam u 16:20 u lepom, prekrasnom raspoloženju, koje mi je podarilo Sarajevo i Bosna i Hercegovina, što sam čuo moje najdraže, što sam se družio sa Edom i Muhamedom, što su Hrle i njegovi saradnici rekli da će sve uraditi i naravno da ne zaboravim: gospodina Soyera upitah: „Šta vi mislite o mom slučaju?“. „Za mene tu nema vaše odgovornosti!“, odvrati on. Ko kaže da život nije lep i uzbudljiv?!

U 18:00 došla su dvojica policajaca da me povedu do gostiju. Ovaj u rukavicama povlači dlanovima po jednoj ruci od ramena do šake, pa onda po drugoj, nešto traži na okovratniku, pa po prsima, zatim leđima, spušta dlanove na desnu nogu, pa levu... Klasična kontradiverziona kontrola kako bi rekao moj vrli i prečasni Jamaković Mirza. Susret sa Komšićem i Alkalajem je veoma prijateljski, sa osmesima i mojim komentarom: „Govorili ste mi na Dan državnosti da nigde ne idem, a ja vas (iz inata, to im nisam rekao!) ne poslušah“. Četrdesetak minuta prošlo je kao kad se udari dlanom od dlan. Osnova razgovora je bila u akcijama koje su do sada preduzeli i o namerama za buduće. Još večeras ministar Alkalaj ima sastanak sa ministrom vanjskih poslova Republike Austrije; a sledi razgovor sa advokatom Soyerom za koga kažu da ga je predložila draga Rešidović Edina. Inače, stalno me upozoravala da se ne igram vatrom „na Dobrovoljačku nije stavljena tačka“. „Ako ikada bude potrebno tu sam da Te branim“. Izvini što Te nisam poslušao. Otišli su dobrog raspoloženja, jer sam i ja takav. Željko me je „pecnuo“ rekavši da je njegov otac bolje, snažnije izgleda od mene.

U ruci su mi novine Kurier, od 5., 7. i 8. marta (tek je sutra u prodaji). Pisani rukom gospođe Livie Klingl. Ipak, najlepša vest je ona sa telefaksa B92, a izvor BETA,TANJUG. Ona glasi: „Ministar inostranih poslova Austrije Mihael Špindeleger izjavio da njegova zemlja neće izručiti bosanskog generala Jovana Divjaka Srbiji.“

Drage moje, dragi moji, mogao bih pisati još do iznemoglosti, ali plašim se da ništa interesantno ne bih mogao iscediti iz današnjeg dana. Laku i mirnu noć, punu ljubavi želim vam iz Wiene, grada Straussa, Albertine, Schoenbrunna, Pratera ...

* U 3. nastavku dnevnika Jovana Divjaka možete pročitati kako mu je 8. mart 2011. godine, igrom slučaja, postao jedan od najsretnijih dana; ko je sve dao podršku nepravedno zatvorenom generalu, a kako se on «uredio» za izlazak pred sutkinju u Beču; kako je moguće da pritvorenik, i mimo strogih pravila bečkog zatvora, dobije više posjeta dnevno; te koje sve pjesme pjevuši Divjak dok se šetka zatvorskim dvorištem.

http://origin.slobodnaevropa.org/conten ... 54955.html

[zonbirile]

Nek' je sa srećom.

A sad, vrijeme je i da naše pravosuđe okonča Dobrovoljačku, da se riješimo more.

-----------------------
D.Tomić tvdi da je već angažovan i da je pitanje dana objavljivanja optužnice

[dibidus]

EJUP ?!?!?
Hoces reci da je svako ko je hapsen pa oslobodjen ravan Jovanu ?!?!
Gdje ti je Oric?
Nemoj prijatelju ovu lijepu pricu o Jovi mutiti ovakvim umetcima. Ako mene licno pitas mislim da je oba slucaja - i Dobrovoljacku i Tuzlansku kapiju trebalo bolje i temeljitije istraziti i naci krivce jer je u oba slucaja sigurno neko pretjerao i na nasoj strani. Da smo imali snage za takve istrage mozda nam se ne bi desavalo ovo sto se desilo sa Ilijom i Jovom.
Cuj Ejup i Jovo u isti kosh

Ako mene lično pitaš, nije me briga zbog poginulih četnika. Da se radi o ubijenim srpskim civilima, podržao bih te, ali ovako...
Zar da se brinem ko je prvi zapucao na četnike u situaciji kada se u Bosni uveliko provodilio masovno ubijanje, silovanja Bošnjakinja i bošnjačkih djevojčica na očigled njihovih očeva!? Šta JNA uradi u selu Ravnom? JNA je u tom trenutku bila četnička, pa samim tim i zločinačka vojska.
Dan prije Dobrovljačke, čete pokušale zauzeti Predsjedništvo, zarobili predsjednika međunardno priznate države. Bili su legitimna vojna meta, a sad, k'o pravi srpski heroji, plaču. Neka budu sretni što general reče "ne pucaj" - ne bi bilo ni njih ni Kukanjca.
Tuzlanska kapija je velika pobjeda za Tuzlu - tog dana je Tuzla trebala pasti ali nije. Čete dobile po p...i pa sada pokušavaju to prikazati kao "napali ste nenaoružanu djecu".
Potenciranje Dobrovoljačke i Tuzlanske kolone je proizvod srpske propagande (u duhu SANU 2 - izjednačavanje krivice i destabiliziranje situacije u BiH kroz politička hapšenja istaknutih BiH patriota).

obojica miješata tuzlansku kapiju i tuzlansku kolonu
mada se na tva dva slučaja mogu jasno istaći različiti ciljevi zaraćenih strana :
sa jedne strane VRS sa operemom i komandnim kadrom JNA sa ozrena gađa civile (djecu, žene, omladinu, penzionere) i sa druge strane TO koji kolonu JNA (soon to be VRS) spriječava u izvršenju vojne akcije zauzimanja tuzle i ovladavanjem kompletnog tuzlanskog regiona (6-7 srebrenica bi se desilo da je ta kolona obavila ono što je trebala da obavi).

Sad tek vidjeh da sam se zaletio i rekao "kapija" umjesto "kolona". Lapsus, izvinjenje.

A kad se vec javih da nesta i kazem. Dakle ja predlazem da inace, a ne samo na ovoj temi, ne idemo u sirinu pogotovo kad time provociramo druge stvari koje su offtopic.
Konkretno ovo vezivanje Jove sa Ejupom, Ilijom, strankom za BiH... i sl.
Svaki je slucaj zaseban i treba ga zasebno posmatrati. Sto se Dobrovoljacke tice mislim da niko, pa ni sam Jovo ne zeli da ga se stavlja u isti kosh sa budalama koje su onaj dan pucale i na koje se, na kraju krajeva, on i izgalamio. Njegov povik "ne pucaj" je upravo onaj kljucni detalj koji ne dopusta da se Jovo izjednacava sa onima koji bi, da imamo snage, davno bili izdvojeni jer samo takvim preciznim seciranjem mozemo otkloniti mrlje koje oneciscavaju velicanstvene odbrambene podvige.
Usput da uzvratim nekome ko je upravo na ovom detalju ponovio cesto upotrebljavanu, a nedopustivu tezu - da, i onaj koji se brani moze uciniti zlocin. Zar to treba objasnjavati?

Ali u tom slucaju govorimo o EKSCESU, bas kao sto je eksces kada srpski strazar u logoru Keraterm doda logorasu krisom casu vode!
I jedan i drugi primjer ekscesa treba izdvojiti, u prvom slucaju kazniti, bez obzira sto je nas, u drugom slucaju nagraditi bez obzira sto je njihov!

Ali, vratimo se na Jovu koji je, opet, jedan poseban slucaj "EKSCESA" !

[Sasvim_Obican]

Ratnih zločina u Sarajevu i Tuzli, u pomenutim slučajevima nije bilo. Potvrdio je to i haški tribunal jer je JNA u maju 1992. bila neprijateljska sila na teritoriji međunarodno priznate države sa međunarodno priznatim oružanim snagama. Po svim međunarodnim konvencijama i zakonima, Armija BiH je imala pravo na svoj vojni i teritorijalni suverenitet. Predsjedništvo i Armija su pokazali nevjerovatnu humanost pustivši ljude ( naoružane do zuba ) da izađu iz kasarne, napuste grad i presele se na okolna brda odakle će ubijati civile, iako su imali pravo da ih, po Ženevskoj konvenciji uhapse, izvedu pred vojne sudove, oduzmu im naoružanje i razmjene ih nešto kasnije...

Voditi bilo kakve istrage i rasprave je protiv zakona. Naime, BiH je sporazumom prihvatila Haški tribunal kao vanjski dio vlastite legislative. Ukoliko je haški tribunal kolonu JNA ocjenio kao legalnu metu u ratnim okolnostima, a događaje u Dobrovoljačkoj i na Brčanskoj Malti okarakterisao isključivo kao oružani incident ( a ne kao ratni zločin ), ne vidim bilo kakvo zakonsko uporište za ponovno preispitivanje i istraživanje odluka tribunala u Haagu.

Za mene lično, na Brčanskoj i u Dobrovoljačkoj desio se sporadični sukob dvije oružane formacije od kojih je jedna legalna, a druga ilegalna i okupatorska. To su događaji kojim je spriječeno KAradžićevo predviđanje da BiH bude mrtvorođenče.

[zonbirile]

Ratnih zločina u Sarajevu i Tuzli, u pomenutim slučajevima nije bilo. Potvrdio je to i haški tribunal jer je JNA u maju 1992. bila neprijateljska sila na teritoriji međunarodno priznate države sa međunarodno priznatim oružanim snagama. Po svim međunarodnim konvencijama i zakonima, Armija BiH je imala pravo na svoj vojni i teritorijalni suverenitet. Predsjedništvo i Armija su pokazali nevjerovatnu humanost pustivši ljude ( naoružane do zuba ) da izađu iz kasarne, napuste grad i presele se na okolna brda odakle će ubijati civile, iako su imali pravo da ih, po Ženevskoj konvenciji uhapse, izvedu pred vojne sudove, oduzmu im naoružanje i razmjene ih nešto kasnije...

Voditi bilo kakve istrage i rasprave je protiv zakona. Naime, BiH je sporazumom prihvatila Haški tribunal kao vanjski dio vlastite legislative. Ukoliko je haški tribunal kolonu JNA ocjenio kao legalnu metu u ratnim okolnostima, a događaje u Dobrovoljačkoj i na Brčanskoj Malti okarakterisao isključivo kao oružani incident ( a ne kao ratni zločin ), ne vidim bilo kakvo zakonsko uporište za ponovno preispitivanje i istraživanje odluka tribunala u Haagu.

Za mene lično, na Brčanskoj i u Dobrovoljačkoj desio se sporadični sukob dvije oružane formacije od kojih je jedna legalna, a druga ilegalna i okupatorska. To su događaji kojim je spriječeno KAradžićevo predviđanje da BiH bude mrtvorođenče.

-----------------------------------------------
post ti je toliko kontradiktoran da ne mogu da ne odgovorim iako se na ovakvim temama ne javljam,jer se obično svede sve na ličnu diskvalifikaciju i vrijeđanje.Imaš par netočnih tvrdnji i nedosljednosti.Haški tribunal ne zabranjuje vođenje postupka u zemlji učinjena,nego daje svoju ocijenu i klasificira predmete u A,B,C kategorije.Stav IC suda jeste da je JNA bila legalna meta,ali problem nastaje po pitanju surove egzekucije protivnika.Drugo ne radi se o humanosti ni jedne starne u sukobu ,nego jednostavno o razmjeni za uhapšenog predsjednika.Treče pozivaš se na ženevsku konvenciju,a to i jeste meritum,srž spora u Dobrovoljačkoj,jer vojnici nisu zarobljeni,nego ubijeni.Znači ništa nije sporno,razmjena,konfuzija,tuđa vojska,sve je toOK,ali egzekucija je kažnjivo dijelo i biće istraženo.Na stranu što se politički od strane Srba to eksploatiše u razne svrhe,ali mnogo bi djelotvornije bilo da se to raščisti i jedan eksces ne tretira kao alibi za prizivanje od starne agresora.

[ultima_palabra]

Mnogi su nasjeli na velikosrpsku propagandu, pa je sad Dobrovoljačka "velika mrlja na odbrani BiH" Da je tako, Haag bi valjda dao pokrenuo postupak ili dao preporuku da se pokrene isti pred domaćim sudom. Pročitajte malo presudu engleskog suda Ganiću... sa naše strane je bilo zločina, Dobrovoljačka nije jedan od njih.

[Idun2]

Ratnih zločina u Sarajevu i Tuzli, u pomenutim slučajevima nije bilo. Potvrdio je to i haški tribunal jer je JNA u maju 1992. bila neprijateljska sila na teritoriji međunarodno priznate države sa međunarodno priznatim oružanim snagama. Po svim međunarodnim konvencijama i zakonima, Armija BiH je imala pravo na svoj vojni i teritorijalni suverenitet. Predsjedništvo i Armija su pokazali nevjerovatnu humanost pustivši ljude ( naoružane do zuba ) da izađu iz kasarne, napuste grad i presele se na okolna brda odakle će ubijati civile, iako su imali pravo da ih, po Ženevskoj konvenciji uhapse, izvedu pred vojne sudove, oduzmu im naoružanje i razmjene ih nešto kasnije...

Voditi bilo kakve istrage i rasprave je protiv zakona. Naime, BiH je sporazumom prihvatila Haški tribunal kao vanjski dio vlastite legislative. Ukoliko je haški tribunal kolonu JNA ocjenio kao legalnu metu u ratnim okolnostima, a događaje u Dobrovoljačkoj i na Brčanskoj Malti okarakterisao isključivo kao oružani incident ( a ne kao ratni zločin ), ne vidim bilo kakvo zakonsko uporište za ponovno preispitivanje i istraživanje odluka tribunala u Haagu.

Za mene lično, na Brčanskoj i u Dobrovoljačkoj desio se sporadični sukob dvije oružane formacije od kojih je jedna legalna, a druga ilegalna i okupatorska. To su događaji kojim je spriječeno KAradžićevo predviđanje da BiH bude mrtvorođenče.

-----------------------------------------------
post ti je toliko kontradiktoran da ne mogu da ne odgovorim iako se na ovakvim temama ne javljam,jer se obično svede sve na ličnu diskvalifikaciju i vrijeđanje.Imaš par netočnih tvrdnji i nedosljednosti.Haški tribunal ne zabranjuje vođenje postupka u zemlji učinjena,nego daje svoju ocijenu i klasificira predmete u A,B,C kategorije.Stav IC suda jeste da je JNA bila legalna meta,ali problem nastaje po pitanju surove egzekucije protivnika.Drugo ne radi se o humanosti ni jedne starne u sukobu ,nego jednostavno o razmjeni za uhapšenog predsjednika.Treče pozivaš se na ženevsku konvenciju,a to i jeste meritum,srž spora u Dobrovoljačkoj,jer vojnici nisu zarobljeni,nego ubijeni.Znači ništa nije sporno,razmjena,konfuzija,tuđa vojska,sve je toOK,ali egzekucija je kažnjivo dijelo i biće istraženo.Na stranu što se politički od strane Srba to eksploatiše u razne svrhe,ali mnogo bi djelotvornije bilo da se to raščisti i jedan eksces ne tretira kao alibi za prizivanje od starne agresora.

Mozda sad to izgleda jednostavna razmjena za "uhapsenog" predsednika, ali je takodjer bila poznata njihova namjera sto uraditi sa otetim predsjednikom.
Kako onda Srbija i RS prodjose nekaznjeno a vrsili egzekuciju 4 godine i to nad civilima? Ipak ovo su bili vojnici u akciji...

[madner]

Mnogi su nasjeli na velikosrpsku propagandu, pa je sad Dobrovoljačka "velika mrlja na odbrani BiH" Da je tako, Haag bi valjda dao pokrenuo postupak ili dao preporuku da se pokrene isti pred domaćim sudom. Pročitajte malo presudu engleskog suda Ganiću... sa naše strane je bilo zločina, Dobrovoljačka nije jedan od njih.

Sto i jeste bio cilj, treba im slucaj u Sarajevu.

Koja logika, na mjestu gdje su se desile Markale mi govorimo o Dobrovoljackoj.

[ultima_palabra]

Mnogi su nasjeli na velikosrpsku propagandu, pa je sad Dobrovoljačka "velika mrlja na odbrani BiH" Da je tako, Haag bi valjda dao pokrenuo postupak ili dao preporuku da se pokrene isti pred domaćim sudom. Pročitajte malo presudu engleskog suda Ganiću... sa naše strane je bilo zločina, Dobrovoljačka nije jedan od njih.

Sto i jeste bio cilj, treba im slucaj u Sarajevu.

Koja logika, na mjestu gdje su se desile Markale mi govorimo o Dobrovoljackoj.

Ma ja, recimo Kazani ih ne zanimaju jer su ubijeni "Alijini Srbi", a i nema velikih zvjerki osim Cace koji je mrtav.

[madner]

Dobrovoljcka je zanimljiva jer je JNA jos bila tu, pa se Srbija moze praviti da ima veze. To sto je ta ista JNA ostavila sve cime je ubijano Sarajevo nema veze.

Klasicna taktika, zbog RSa su nama ruke vezane, pa Srbija od nicega pravi polugu za buduce pregovore.

[zonbirile]

Ratnih zločina u Sarajevu i Tuzli, u pomenutim slučajevima nije bilo. Potvrdio je to i haški tribunal jer je JNA u maju 1992. bila neprijateljska sila na teritoriji međunarodno priznate države sa međunarodno priznatim oružanim snagama. Po svim međunarodnim konvencijama i zakonima, Armija BiH je imala pravo na svoj vojni i teritorijalni suverenitet. Predsjedništvo i Armija su pokazali nevjerovatnu humanost pustivši ljude ( naoružane do zuba ) da izađu iz kasarne, napuste grad i presele se na okolna brda odakle će ubijati civile, iako su imali pravo da ih, po Ženevskoj konvenciji uhapse, izvedu pred vojne sudove, oduzmu im naoružanje i razmjene ih nešto kasnije...

Voditi bilo kakve istrage i rasprave je protiv zakona. Naime, BiH je sporazumom prihvatila Haški tribunal kao vanjski dio vlastite legislative. Ukoliko je haški tribunal kolonu JNA ocjenio kao legalnu metu u ratnim okolnostima, a događaje u Dobrovoljačkoj i na Brčanskoj Malti okarakterisao isključivo kao oružani incident ( a ne kao ratni zločin ), ne vidim bilo kakvo zakonsko uporište za ponovno preispitivanje i istraživanje odluka tribunala u Haagu.

Za mene lično, na Brčanskoj i u Dobrovoljačkoj desio se sporadični sukob dvije oružane formacije od kojih je jedna legalna, a druga ilegalna i okupatorska. To su događaji kojim je spriječeno KAradžićevo predviđanje da BiH bude mrtvorođenče.

-----------------------------------------------
post ti je toliko kontradiktoran da ne mogu da ne odgovorim iako se na ovakvim temama ne javljam,jer se obično svede sve na ličnu diskvalifikaciju i vrijeđanje.Imaš par netočnih tvrdnji i nedosljednosti.Haški tribunal ne zabranjuje vođenje postupka u zemlji učinjena,nego daje svoju ocijenu i klasificira predmete u A,B,C kategorije.Stav IC suda jeste da je JNA bila legalna meta,ali problem nastaje po pitanju surove egzekucije protivnika.Drugo ne radi se o humanosti ni jedne starne u sukobu ,nego jednostavno o razmjeni za uhapšenog predsjednika.Treče pozivaš se na ženevsku konvenciju,a to i jeste meritum,srž spora u Dobrovoljačkoj,jer vojnici nisu zarobljeni,nego ubijeni.Znači ništa nije sporno,razmjena,konfuzija,tuđa vojska,sve je toOK,ali egzekucija je kažnjivo dijelo i biće istraženo.Na stranu što se politički od strane Srba to eksploatiše u razne svrhe,ali mnogo bi djelotvornije bilo da se to raščisti i jedan eksces ne tretira kao alibi za prizivanje od starne agresora.

Mozda sad to izgleda jednostavna razmjena za "uhapsenog" predsednika, ali je takodjer bila poznata njihova namjera sto uraditi sa otetim predsjednikom.
Kako onda Srbija i RS prodjose nekaznjeno a vrsili egzekuciju 4 godine i to nad civilima? Ipak ovo su bili vojnici u akciji...

-----------------------------
ništa sporno,kao i hiljade bitaka i hiljade poginulih na obje strane.Ipak moraš priznati da je drugčije pucati u vojnika na koljenima.Nije sporno,nije u pitanju legalnost ni legtimitet,sam čin je protivan Ženevskoj konvenciji.Samo se navodi voda na mlin agresora.

[dibidus]

Mnogi su nasjeli na velikosrpsku propagandu, pa je sad Dobrovoljačka "velika mrlja na odbrani BiH" Da je tako, Haag bi valjda dao pokrenuo postupak ili dao preporuku da se pokrene isti pred domaćim sudom. Pročitajte malo presudu engleskog suda Ganiću... sa naše strane je bilo zločina, Dobrovoljačka nije jedan od njih.

Sto i jeste bio cilj, treba im slucaj u Sarajevu.
Koja logika, na mjestu gdje su se desile Markale mi govorimo o Dobrovoljackoj.

Ma ja, recimo Kazani ih ne zanimaju jer su ubijeni "Alijini Srbi", a i nema velikih zvjerki osim Cace koji je mrtav.

Vas dvojica kao tipicni predstavnici vecinskog razmisljanja, samo potvrdjujete sumornu tezu da rat ovdje nece nikada stati.
Nisam nigdje rekao da je "Dobrovoljačka velika mrlja na odbrani BiH", vec da je ubijanje JNA vojnika umjesto njihovog zarobljavanja (kako je to lijepo objasnio @zobirile - ) jedna "Velika mrlja na Dobrovoljackoj".
Vidis li razliku?
I nadalje, svjedoci smo svakim danom otkrivanja novih detalja u vezi Srebrenice. Nekima je dovoljno to sto Srebrenica bila u okruzenju da potpuno odbace "Oriceve nestasluke".
Uostalom, zar vam slucaj Cace nije dovoljan - eto i u opkoljenom Sarajevu se u redovima branilaca nasao i ratni zlocinac. Neki ovo nikad nece shvatiti, ali je vise nego jasno da je distaniranje od Cace bio nuzan i najsnazniji doprinos ocuvanju velicanstvene price o opkoljenom Sarajevu.
"Hag je rekao svoje" - koja smijesna i naivna konstatacija.
Sta cemo za one brojne slucajeve koje HAg nije ni primjetio, a bogami ni one koje je "primjetio" nije bas najbolje skontao. Sta hocete reci da su kazne koje Hag propisuje prava kazna za ucinjeno?
Znaci li to da mi zaista trebamo, kako nam to Tadic fino objasni, da sacekamo kraj haskog sudjenja "gospodinu Mladicu" kako bi smo znali da li je on zlocinac. Pa kad i ako dobije neku kaznu izrecenu u nekom broju godina, pa do podjelimo sa 8000, dobit cemo pravu "vrijednost zlocina" po glavi zrtve !!!
Naravno, svi vec znamo, az njega nema odgovarajuce haske presude. Jedino sto bi u Mladicevom slucaju imalo nekog smisla jeste da Srbi da shvate da je on ratni zlocinac. Nama bi mnogo korisnija bila bilo kakva kazna Mladicu izrecena od strane Srba, nego najveca kazna izrecena u Hagu.
Razracun sa Cacom sa onakvim krvavim raspletom smatram jednom od najvecih ODBRAMBENIH bitaka opkoljenog Sarajeva.
Nazalost, mnogi tako ne smatraju, a jos vise nas ni neprimejcujemo velicanje tog zlocinca koje traje i dan danas. A reagujemo na one mahnite srpske podrske Mladicu.
Ne bih se cudio da u glavama mnogih jos uvijek cuci ideja "srpske katarze" u smislu odricanja od Karadzica i prihvatanja islama!
Odoh u sirinu a htjedoh samo reci - nema dobrog okrsaja sa zlom dok ga svako ne prepozna kod sebe. To je najjaci dokaz nacionalnog sazrijevanja.

[madner]

To sto ne patim od masohizma pa ne pokusavam da nadjem razlog da se i mi mozemo politi katranom i perjem ne znaci da imas pravo da dijelis casove. Meni je rodjak pogino tako sto je pokusao zarobiti tenk, umjesto da je ubio posadu.

Ko to ima pravo traziti od vojnika da pokusa nekoga zarobiti, kada je taj drugi naoruzan i obucen da koristi to oruzje? Stavljanje Kazana u istu ravan ili recenicu je glupost, Kazani jesu zlocin.