https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1 ... 0%BF%D0%BE
Исидор Папо (Љубушки, 31. децембра, 1913 — Београд, 14. октобар 1996), лекар-кардиохирург, учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник санитетске службе и главни хирург ЈНА и академик САНУ.
Садржај
1 Биографија
2 Награде и одликовања
3 Литература
4 Спољашње везе
Биографија
Рођен 31. децембра 1913. године у Љубушком. Потиче из породице сефардских Јевреја, чији су преци дошли у XVII веку, након што су били прогнани из Шпаније. После завршене гимназије у Мостару, 1932. године, уписао је студије медицине на Универзитету у Загребу.
После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, 1941. године, одлази у Мостар и ради на хируршком одељењу, а затим одлази у Мостарски НОП одред. Током рата налазио се у хируршкој екипи Врховног штаба НОВ и ПОЈ. За време рата доживео је тешку породичну трагедију. Усташе су му зверски убили преко 50 чланова породице укључујући рођеног брата и сестру.
Године 1944. послат је у савезнички центар у Италију, где је упознао Рода Смита (који га је 1969. године предложио за члана Краљевског хируршког колеџа који је бројао 50 чланова). По повратку из Италије постао је управник Болничког центра у Новом Саду, а потом је упућен на Сремски фронт, где је руководио покретним хируршким установама.
Године 1946. је послат у Совјетски Савез на усавршавање код Јудина, Бакуњева и Вишњевског. Тамо је положио и специјалистички испит из хирургије 1947. године, а 1948. се враћа у земљу и постаје начелник Другог хируршког одељења Главне војне болнице која је касније прерасла у Војномедицинску академију ЈНА. Како је код Јудина научио његову технику реконструкције једњака почиње да је примењује али и усавршава, па се та операција у хируршким техникама назива „операцијом по Јудину и Папу“. До тада ове болеснике у Југославији нико није оперисао, а како их је било много, Папо је убрзо оперисао преко 350 ових болесника, по чему је стекао и медународно признање. Убрзо је постављен за шефа Катедре хирургије и главног хирурга ЈНА.
Затим одлази у САД на усавршавање у кардиохирургији које се тих година радала захваљујући усавршавању екстракорпоралне циркулације. Био је у Филаделфији, клиници Мајо, болници Маунт Синај и другим. Враћа се у земљу и почиње да ради операције на срцу и већ 12. новембра 1965. године уградује прву вештачку валвулу. Урадио је близу 4.000 операција на отвореном срцу.
Године 1950. добио је звање доцента, 1953. ванредног професора, а 1956. редовног професора. Напредовао је и у војној каријери. Године 1975. унапређен је у чин генерал-пуковника санитетске службе ЈНА. За председника Хируршке секције изабран је крајем 1963. године и на тој дужности је остао до 22. јануара 1966. године. У том периоду рад секције је био интензиван. Позивао је и угледне хирурге из иностранства да држе предавања на састанцима Секције.
Објавио је 217 радова, од тога 13 у иностраним часописима. Био је редактор уџбеника Ратна хирургија. Преко 30 година био је начелник хируршке клинике ВМА. Пензионисан је 1982. године. Преминуо је 14. октобра 1996. године и сахрањен је на Јеврејском гробљу у Београду.
Награде и одликовања
Био је члан удружења хирурга Југославије као и бројних медународних друштава:
Аустријског друштва трауматолога,
Међународног друштва за хидатидологију,
Научног савета Медународног хируршког друштва,
Америчког кардиолошког колеџа,
Немачког хируршког друштва,
почасни члан Париског друштва хирурга,
Америчког лекарског друштва, ЦИЦД-а,
хируршког друштва Лос Анђелеса,
члан француске Академије хирургије,
Перуанске Академије медицинских наука,
Краљевског колеџа хирургије Енглеске и Ирске,
груднохирушког друштва Боливије и др.
Носилац је бројних угледних одликовања и награда:
Октобарске награде града Београда,
Седмојулске награде,
награде „22. децембар“,
награде АВНОЈ-а,
награде Вишњевског (Москва) и др.
Носилац је Партизанске споменице 1941. године,
Ордена југословенске звезде са лентом,
Ордена југословенске заставе са лентом,
Ордена партизанске звезде са златним венцем,
Ордена заслуга за народ са златном звездом,
Ордена народне армије с златним венцем,
Ордена за храброст,
Орден Британске империје петог реда.
За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 21. децембра 1961, а за редовног 7. марта 1968. године.
doktor je bio porijeklom iz Zadra,1945. godine poslje Drugog Svjetskog rata kad je bilo potrebno lijecenje mnogo ranjenika sa povredama lica uz pomoc Britanskih hirurga i Ser Harolda Gilisa,jednog od vodecih svjetskih strucnjaka iz oblasti plasticne hirurgije osnovao je pri Vojnoj bolnici Beogradu(danasnjoj VMA) klinku za plasticnu hirurgiju.Bio je jedan od vodecih plasticnih hirurga svog vremena i mentor mnogim danasnjim vrgunskim hirurzima sirom Ex Yu.Objavio je niz radova iz ove oblasti,autor je velikog broja knjiga i orginalnih operativnih zahvata.Njegovo se ime spominje u enciklopedijama,pise da je bio putujuci profesor doktor,sahranjen je u aleji velikana u BG.
Pozz nadam se da cu vas zainteresovati ovim istorijatom 
.