ja nemam neki problem s tim,nekako ,ne znam,mozda nisam u redu.
jarani koji su poginuli iz jedinice,a visoka je,kako da je nazovem,stopa smrtnosti bila u mojoj jedinici..nekako ih se slabo sjetim,ne dolaze mi u noci,ne razgovaraju sa mnom,nemam nikakav otklon prema tome.
neke smo otkopavali sa gas maskama na licu,dok su im se lesevi raspadali,nakon sto su linije vracane ...
a ja ,ja se samo sjecam raspadnutih tijela i najgoreg mirisa koji postoji ,a zajednicke stvari koje smo dijelili sam zaboravio...neke sam nosio ranjene,neki su ostajali bez nogu....
i iskreno,sve te stvari dan za danom sve vise zaboravljam..
..ne potiskujem,nego zaboravljam
mozda zato sto sam pokusao,i mozda donekle i uspjeo,da svoj mozak organiziram u folderima ,a folder "rat" sam zatvorio i upotpunio..... i ne zelim da ga otvaram,nego mi onako, stoji na desktopu..samo kao dio proslosti,al ga ne diram
glede skidanja cizama,to je sasvim ok,to je normalno,ja sam skidao sta sam stigao,uzimao opasace,cigarete,lovu iz djepova..normalno,sta treba,ako ne uzmem ja ,uzece neko drugi,ako nadjes njemacke marke,kupis konzervu il dvije na pijaci za par dana.
i oni bi mene prerovili,da su me skinuli.vazda bilo,vazda ce biti,u onakvim ratnim uslovima.kome sta treba,uzima.
al mislim da fixer ne prica o cinu skidanja cizama,nego o cinu hvaljenja oca pred sinom,jer otac sinu to nije predstavio kao instinktivnu potrebu za prezivljavajem..nego kao ratni trofej...skinut sa mrtvog covjeka,neprijatelja...
ja da imam ista sad u kuci,ili neke cizme ili bilo sto skinuto sa bilo koga,ja bih se toga otarasio...
i sve sto mi ostaje,jedino razmisljanje o ratu,koje jos imam je taj individualni odnos mene sa samim sobom i ova pitanja koje fixer postavlja.
poslije ovoliko vremena,najteze mi pada ubijanje,ne toliko ptsp neki mrtvi drugovi prica,nego licni ptsp na nivou pucao-ubio.
jer to ostaje,a gubitak prijatelja nije vezan samo za rat,bez ljudi koji su ti dragi ostajes i u ratu i bez rata.
neke sam izgubio traumaticno ,poslije rata...al to je dio zivota....dragi ljudi nestaju i odlaze....
tako to shvatam sa gubitkom ratnih drugova...a i sve ratne patnje ..sve sam savladao i slozio u glavi..i nije mi problem razgovarati o bilo cemu,okrecuci na zajebanciju sve naravno..jer to je razdoblje koje je zatvoreno iza mene.
al ovo o cemu fixer pita,nece biti zatvoreno dok sam ziv.pa to guram pod tepih.ne vidim drugog nacina da me to ne okupira...
..najbolja je reakcija,shvatati to kao ili on ili ja...i napraviti bedem oko sebe,radi licne zastite.
al u tom slucaju ,nastavljas zivjeti u ratu...a ako zelis izaci iz rata mentalno,onda imas problem na nivou o kojem govorimo.
a ja zelim izaci iz rata,pa me to malo,da oprostite,jebe
)....
) i praveći se luđakom, u borbi ko će prije, skupljao suvenire za pijacu na Kalemegdanu, ili iživljavao vožnjom po cesti (nisam ni znao za ovakav psihološki tretman 
), dotle se na drugoj strani neko doslovno borio za goli život. 
mada pretpostavljam da si bio spreman na to kad si pokrenuo ovakvo nesto...