Sta ce biti sa kucom (Bosnom)?

[deki-bg]

evo, ljudi jedan tekstic koji sam napisao o "svetloj" buducnosti BiH.


BOSNA MORA BITI CELOVITA

Nedeljni Telegraf, 10.01.2007; Strana: 9

Nastavak sukoba u BiH

BiH su hitno potrebne institucionalne promene i smanjivanje administracije da bi se približila EU, kaže visoki predstavnik EU Kristijan Švarc-Šiling, i dodaje:

Sprečićemo odvajanje RS
Neophodna jedinstvena policija

Duže od tri meseca trajala je agonija oko formiranja novih vlasti u BiH. Kada je retko ko očekivao, u prvim danima 2007. godine, lideri vodećih stranaka sporazumeli su se o konačnoj podeli ministarskih mesta, iako su se nesuglasice među bošnjačkim i hrvatskim strankama nastavile, a Srbi i dalje prete referendumom o izdvajanju. Političku stabilnost kao da niko ni ne očekuje.
Za razliku od prošlih sporazuma, kada su ta mesta deljena strankama, koje su ujedno predstavljale narode, ovog puta je osnova bila samo pripadnost jednom od konstitutivnih naroda. Tako su dogovori doveli do toga da se barem načelno formira nova vlast.
Prvi put u svojoj kratkoj, ali burnoj istoriji, stranke iz BiH su bez međunarodne pomoći organizovale izbore i, uz velike napore, ipak podelile vlast.
Unutrašnji sukobi
U sporazumu o formiranju novih vlasti učestvovalo je sedam stranaka koje će međusobno podeliti ministarske fotelje. S obzirom da konačni dogovor još nije postignut, poznato je samo koji će portfelji pripasti pojedinim narodima. Bošnjacima pripadaju četiri ministarstva - Ministarstvo spoljnih poslova, sigurnosti, odbrane i ministarstva ljudskih prava i izbeglica.
Podeljeni Hrvati vode bitku za Ministarstvo pravde, finansija i Ministarstvo saobraćaja i veza. Njihov problem se produbljuje ukoliko se u bitku za funkciju uključi i Narodna stranka radom za boljitak, koja sa oba HDZ sačinjava hrvatski blok u Parlamentu. Savez nezavisnih socijaldemokrata će, osim mesta predsedavajućeg Saveta ministara, najverovatnije dobiti i Ministarstvo civilnih poslova, dok će druga srpska stranka Partija demokratskog progresa, Mladena Ivanića, "zauzeti" Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa.
Kristijan Švarc-Šiling, visoki predstavnik EU za BiH, za NT kaže da je zadovoljan postignutim dogovorom jer se u narodu već osećala frustracija zbog odugovlačenja konstituisanja vlasti:
- Takva rešenja su isključivo u nadležnosti izabranih BiH lidera i ohrabrujuće je što su postigli dogovor uz minimalnu intervenciju međunarodnih snaga. Program koji su usvojile sve stranke postavlja evropske integracije BiH na ključno mesto i svi koalicioni partneri su se obavezali da rade na ispunjavanju uslova i kriterijuma za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Švarc-Šilingov optimizam je, ipak, bez pokrića, smatra Slavo Kukić, politički analitičar i profesor Univerziteta u Mostaru.
- Detaljnija analiza jasno pokazuje da je postignuti dogovor samo raspodela ministarskih mesta prema etničkoj pripadnosti i da će mandatar biti Nikola Špirić iz SNSD. To ništa ne govori, jer je evidentno da dogovor o podeli mesta po stranačkoj pripadnosti još ne postoji. To je posebno izraženo među hrvatskim strankama, koje teško da mogu da se dogovore o podeli vlasti. Kada se to uzme u obzir, postavlja se pitanje kada će uopšte da se ostvare uslovi za formiranje Saveta ministara.
Unutrašnji sukobi ne muče samo Hrvate, već i Bošnjake, čiji su predstavnici, Stranka demokratske akcije i Stranka za BiH uz pomoć američkog ambasadora Daglasa Meklhejnija, ipak, potpisali koalicioni sporazum. Potpredsednik SNSD, Krstan Simić kaže za naš list da je takav razvoj događaja bio očekivan:
- Birači su u protekla tri meseca postali nervozni. Prepoznali su odgovornost ove dve stranke za otezanje konstituisanja vlasti. SDA i SBiH su opstruisali formiranje, kako bi pokazali da BiH ne može da funkcioniše sama i da visoki predstavnik treba još da ostane. Ipak, uvideli su da će birači shvatiti njihovu odgovornost i postigli su dogovor. Verujem da će i Hrvati postići dogovor i da će sve stranke dati kvalitetne ljude kako bi rešili najvažnija pitanja - reformu policije, izmenu Ustava i saradnju sa Hagom.
Suprotstavljeni stavovi
O ta tri pitanja najčešće se saplitala i prethodna garnitura političara. Dok su Bošnjaci, potpomognuti Švarc-Šilingom, zahtevali jedinstvenu policiju, ukidanje Republike Srpske i unitarnu BiH, Srbi su nastavili da razmišljaju o izdvajanju.
Povodom toga, Švarc-Šiling ističe da međunarodna zajednica neće tolerisati jednostrane odluke:
- Nema govora o referendumu i izdvajanju bilo kog entiteta iz BiH. Ona je priznata kao nezavisna zemlja čiji teritorijalni integritet je zagarantovan Dejtonskim mirovnim sporazumom i nijedan deo tog sporazuma ne može biti promenjen unilateralno. Očekujem da će ustavne promene, koje bi trebalo do pojednostave funkcionisanje BiH i smanje troškove državne administracije, biti sprovedene narednih meseci. Takvo rešenje mora biti rezultat konsenzusa svih građana i njihovih političkih predstavnika.
Sa druge strane, Krstić poručuje da srpska strana neće odustati od RS:
- Moguće je doći do rešenja koje će omogućiti jednostavnije funkcionisanje BiH uz oba entiteta, samo je potrebno da pregovarači budu realni. Interes RS je da državne institucije budu efikasne. Zbog proteklog rata mora se graditi uređenje koje neće biti na štetu drugih nacija.
Tihi sukob stavova srpske i bošnjačke strane, smatraju naši sagovornici, iz prikrajka posmatraju Hrvati koji priželjkuju stvaranje trećeg entiteta, što je u mostarskim novinama podržao i premijer RS Milorad Dodik.
- Aktuelizovanjem priče o hrvatskom entitetu Dodik želi da smanji pritisak bošnjačkih krugova na ukidanje RS - zaključuje Kukić i dodaje:
- Insistiranje na ukidanju podjednako je štetno kao i priča o referendumu, jer je to udar na Ustav BiH. Ipak, mislim da entitetsko uređenje nije dobro jer "cementira" etničko pregrupisanje stanovništva. Takođe, ne mislim da je centralizovana država, koju predlažu Bošnjaci, dobra. Ta ideja dolazi iz iste nacionalne računice i BiH bi tada bila država samo jednog naroda - bošnjačkog.
Iako je reforma policije jedna od najvažnijih stavki u potpisanom sporazumu, razlike u shvatanjima su tolike da je teško očekivati da će ona i zaživeti, smatra Kukić. Takav stav potvrđuje i Krstić:
- Ponuđeno rešenje za reformu policije je odlično za centralizovanu državu poput Hrvatske ili Makedonije, ali u složenom sistemu ne može da se primeni. Ona bi za sobom trebalo da povuče i reorganizaciju tužilaštva, što bi oslabilo RS, a to ne smemo da dozvolimo.
Pitanje koje se neminovno nameće jeste koliko će novoformirana vlast zaista uticati na stvaranje evropskog ambijenta u BiH, smatraju analitičari.
- Stvarnost je mnogo sumornija nego što je političari prikazuju. Dok god je u BiH jedini znak raspoznavanja etnička pripadnost, priče o normalnijim društvenim relacijama imaju malo šansi da se ostvare - kaže Kukić, i zaključuje:
- Mi živimo u okruženju koje je karakteristično za pretpolitička društva. Na vlasti su i dalje stranke i ljudi koji su odgovorni za sve šta nam se dešavalo devedesetih godina i sa takvim ljudima teško je stvoriti evropski ambijent. Zbog svega toga mislim da će BiH u naredne četiri godine, dok je na vlasti novoformirana garnitura, još više i privredno i na svaki drugi način zaostajati.



Antrfile:

Rešenje - decentralizovana BiH

Rešenje za probleme koji muče BiH, politički analitičar Slavo Kukić vidi jedino u federalnoj i decentralizovanoj državi, pri čemu mora postojati jasna piramida vlasti:
- Potrebno je da se formira nekoliko pokrajina, koje ipak jesu etnički utemeljene. Samo takva BiH, gde je pokrajinama osiguran element zaštite nacionalnih interesa, vođen na nivou države, može da bude društvo u kojem su isključeni strahovi i etničke frustracije. To je način da se narodi u BiH usmere prema životu - smanjivanju nezaposlenosti koja je danas 50 odsto, povećanju nacionalnog dohotka i evropeizaciji.


Autor: DEJAN KOŽUL



Copyright© Ebart Consulting - Medijska Dokumentacija



Nazad Napred Vrh strane Štampaj

[suncokret13]

stranke koje su pobjedile na PRVIM DEMOKRATKIM IZBORIMA,1991 godine i koje su uvele u rat ovu zemlju i dan-danas su na vlasti ???



''niko nikada'' nije glasao za njih a oni stalno vladaju ???

sad', jel' narod treba takve stranke ili stranke trebaju ovakav narod ?

ova zemlja nit' je protektorat ( a donekle i jeste ),a nit' je kolonija.( a mozda i jeste )

vjerovatno ce biti bolje.........
a trebalo bi vise daa i ovoj zemlji krene.

[deki-bg]

.''niko nikada'' nije glasao za njih a oni stalno vladaju ??? [/quote]



pa kako je moguce da su onda na vlasti? to pricaju i po srbiji, da niko nije glasao za milosevica. eto, ja ih ne znam mnogo, a on je tliko dugo tu sedeo da je rezultat tga i takva bih.
ali, slazem se da, bez obzira na to za koga glasali, ljudi zasluzuju bolje politicare i bolji zivot. jbg, jeidno na taj nacin ce moci da shvate da su ovi koji sada predstavljaju sve nas zapravo obicna djubrad