Ad blocker detected: Our website is made possible by displaying online advertisements to our visitors. Please consider supporting us by disabling your ad blocker on our website.
Slava i rahmet svim mojim saborcima, kao i borcima Armij sirom Bosne, ma gdje su im grobovi i mezari!
Nazalost, danas nam o patriotizmu i zrtvovanju govore covjecije ribice i mishevi iz sefova i podruma, bez muda i obraza. Odavno su ovu casnu borbu i herojstvo obicnog bosanskog vojnika skrnavili svojim prljavim lopovskim rukama, izdajnistvom, kukaviclukom, koji su u ratu pokazali krijuci se po podrumima, a danas - rastacuci i ovo malo Bosne sto je ostalo.
Gadi mi se kad vidim kako te picketine, na jedan ovakav dan, palamude i drze slovo o necemu u cemu nisu ni pomislili da ucestvuju... o nekoj zrtvi da i ne govorim.
Gadi mi se i paliti TV.
Jedno veliko hvala i u moje ime, bio sam premlad za rat i nekako mi je zao zbog toga posebno sinoc gledajuci film "Na Drini krvavi Visegrad"..
Takvima kao Avdi treba spomenik dici. Oni zapisuju da se ne zaboravi.
Slazem se, sinoc me bilo i malo sramota sto te stvari nisam znao i ranije.
Jednom covjeku su cetnicu ubili ukupno 13 djece, 10 u drugom svijetskom ratu i troje tokom agresije..prestrasno
z/o 255 slavne brb je bio širi rejon Teočaka a 246 viteske brb zapadni dio općine Zvornik.
Na spotovima su nazivi jedinica negdje iz sredine rata, jer ova gornja numeracija dolazi formiranjem divizija, a na početku je to bila TO ZVornik i Ugljevik.
Linije su poznate ali ovdje se radi o dvije jedinice..ako se ne varam.
Semsina i rahmetli Hajre a poslije Babkova.
I o jednoj i o drugoj samo rijeci hvale kao i za mnoge druge.
A to, ma to su bile samo na papiru dvije jedinice. da nije bilo Kapetana niti jedne od tih jedinica ne bi bilo. Oni sa tog podrucja znaju o cemu govorim.
PISMO JOVANA DIVJAKA PREDSJEDNIKU ALIJI IZETBEGOVICU
- Jovan Divjak -
Pismo
Jovan Divjak
Logavina 6
Sarajevo
Sarajevo, 2-12-1997
Predsedavajucem Predsednistva BiH
Gospodinu Izetbegovicu,
Obavestavam Vas da vracam cin brigadnog generala AR BiH
u koji ste me proizveli decembra 1993. godine.
Razlozi:
1.Javno iznosenje sudskih dokumenata iz kojih se vidi da su pojedini pripadnici AR BiH brutalno ubijali civilno stranovnistvo u Sarajevu, kao i svedocenje pojedinaca u zlocinima koja su vrsena u Grabovici, Uzdolu, Doljanima i dr. direktno doticu moju savest i moral.
Svedokom sam kako su vojne formacije JNA, dobrovoljci iz Srbije i Crne Gore, paravojne jedinice bosanskih Srba i Vojska Republike Srpske ubijali, klali, silovali, palili i rusili sve sto nije srpsko. O genocidu nad bosnjackim narodom govorio sam na desetak medunarodnih skupova u Evropi i SAD i u preko pet stotina intervjua koje sam dao novinarima sa svih kontinenata. Kada sam govorio o blokadi Sarajeva iznosio sam podatke o poginulih oko deset hiljada i pet stotina gradana i medu njima oko hiljadu i sest stotina dece od snajperskih hitaca do granata najvecih kalibara.
Za citavo vreme agresije na Bosnu i Hercegovinu odbijao sam svaku pomisao da pripadnici AR BiH mogu uciniti zlocin. Tako ste i Vi govorili, kao i ljudi iz politickog vrha, verske zajednice, komandnog vrha i dr.
Pitam Vas, kako treba da reagujem kada npr. u sudskoj izjavi jednog od pripadnika AR BiH, koja je bila multinacionalnog i multireligijskog ustrojstva, procitam sledece: "...uveli u zemunicu snajperskog voda gdje su ih tukli nogama i rukama da bi ih nakon toga ubili tako sto je (navodi se ime) uzeo u obje ruke sablju, te je zabio u vrat Nikoloca... a zatim tijela ubijenih odvukli do ivice Kazana da bi (navodi se ime) nozem odvojio glavu Nikolicu od tijela, a potom oba tijela bacio u provaliju Kazana".
Podsecam da sam Vam uputio 27.05.1993 godine pismenu ostavku na duznost u Glavnom stabu. Oruzanih snaga zbog pojava u Sarajevu u kojima su ugrozeni zivoti njenih gradana. Izmedu ostalog iznetu su podaci o maltretiranjima i ubistvima koja su se desila u zoni odgovornosti 10.bbr. Pozvali ste me na razgovor i povodom pisma rekli da moji podaci nisu u potpunosti tacni, ali ako su se i desili zlotcini; to ce se utvrditi i poduzeti odgovarajuce mere. Nazalost do oktobra 1992. godine ne da su obustavljeni zlocini, nego su se i uvecali.
Isto tako, pismom sam reagovao zbog organizovanja dzenaze Musana Topalovica-Cace septembra 1996. godine. Tada ste odgovorili na pismo i izmedu ostalog napisali: "Ti si Cacinu dzenazu dozivio kao antisrpsku, drugi kao antivladinu manifestaciju, a bilo je ocigledno i jedno i drugo. Izgleda da to nisi zapasio". Vi tako, a ja sam tu dzenazu doziveo kao antibosanski cin.
Ako su Armija BiH i Vlada BiH skrivali, a zatim nisu na adekvatan nacin sankcionirali zlocin koji je izvrsen nad civilima u Sarajevu 1992. 1993. godine, pa i onaj u Grabovici, Uzdolu i dr., moja je moralno obaveza da se ogradim od takvog ponasanja najodgovornijih lica u drzavi BiH, a u znak protesta odricem se cina brigadnog generala Armije BiH.
2.U zadnjih nekoliko meseci proizveli ste u cin brigadnog generala jos nekoliko oficira AR BiH, odnosno Vojske Federacije BiH. Kao i u prethodnim slucajevima jedan broj oficira to nikako ne zasluzuju, jer ne poseduju vrhunske vojno strucne, moralne i ljudske kvalitete. Njihov odnos u odbrambeno-oslobodilackom ratu nije takav da ih treba nagraditi generalskim cinom. Naravno, to je samo moje misljenje. Medu njima ima i onih koji su "posedovali" privatne zatvore (treba procitati izvestaj MKCK), krsili Zenevsku konvenciju HV o zastiti zrtava rata i profitirali u ratu. Zato sam uveren da meni nije mesto na spisku sa takvim licnostima.
3. Znam da ste upoznati sa postupkom u vezi novogodisnjeg (1996/1997) penzionisanja sedam generala Armije BiH ciji ste bili Vrhovni komandant. Ali, ne znam da li Vam je jos u svezem secanju: da sam dobrovoljno pristupio TO RBiH (mislim cak i na Vas poziv!) pre mnogih koji sada rukovode Armijom; da sam bio aktivni ucesnik dogadanja u Dobrovoljackoj ulici dana 3. maja 1992. godine; da sam u najsudbonosnijim danima za odbranu Sarajeva od maja do septembra 1992. godine obilazio prve linije odbrane tri do cetiri puta i pruzao moralnu podrsku staresinama i vojnicima; da sam predstavljao trn u oku srpskim nacionalistima jer sam ostao u "Alijinoj vojsci"; da ste me vodili u Njujork septembra 1992. godine i pokazivali kao "primer" multinacionalnosti AR BiH; da sam u petnaestak zemalja sveta govorio o agresiji na BiH, o genocidu, etnocidu, urbicidu, o cemu sam govorio i pred Haskim Tribunalom, a da me niko tome nije poducavao, i tako dalje i tome slicno.
Znam da Bosnu i svoje ideale nisam izadao niti prodao.
Za sve to i drugo ocekivao sam Vas poziv - ljudsko hvala, na kraju vojnicke karijere u Armiji. Za tri i po godine zvali ste me samo dva puta da trazite moje misljenje u vezi sa odbrambeno-oslobodilackim ratom! Znate da nikada nisam adekvatno angazovan u AR BiH s obzirom na posedovanje primernih vojno strucnih kvaliteta i sposobnosti.
Ni danas nisam siguran da li ste mi ikada verovali !?
U takvim okolnostima deplasirano je nositi zvanje brigadnog generala AR BiH. Ponosan sam sto sam aprila 1992. doneo najvazniju zivotnu i jedino ispravnu odluka da se borim za Bosnu i Hercegovinu onako kako je to Platforma Predsjednistva RBiH trasirala. Za tu i takvu ideju boricu se do kraja zivota. Sebe i Bosnu nikada necu izdati.
Sarajevo, 18.11.1997. godine
PS
Gospodinu Izetbegovicu,
Skoro sam bio pokoleban da odustanem od ovog pisma kada ste mi u razgovoru u Vasem kabinetu u cetvrtak, 27.11.1997. godine, a posto sam Vam predocio vracanje cina, rekli: "Razmislite, ne bih volio da mi ga posaljete!"
Medutim, Vase izlaganje na VKBI u subotu, 29.11.1997. godine, kada ste izmedu ostalog rekli: "Ja to pismo imam i u njemu se ne spominju nikakva ubistva. Spominju se maltretiranja ljudi, ali se vidi da to maltretiranje nije nikako samo nad Srbima, dakle nije na nacionalnoj osnovi, nego i nad Bosnjacima i nad Hrvatima, jer ima imena i jednih i drugih i trecih", uverava me da ne treba da odustanem od nauma da Vam vratim cin. Pa, postovani gospodine Izetbegovicu zajedno sa Vama borio sam se za Bosnu i Hercegovinu i jednako za Bosnjaka i Srbina i Hrvata, za svaciji pojedinacni zivot, za COVEKA.
Vi se pozivate na Kur'an pa kazete: "Ko ubije jednog covjeka, kao da je ubio citav svijet". Tu ste potpuno u pravu, a to su i moji zivotni principi. Ali, ne znam sta znaci Vasa misao koju ste izrekli da ta poruka znaci "da brojanja nema", a da se ipak Vi odlucujete da nabrojite cifru "do sto ludi na dusi". Za meme to znaci manipulisanje adetom iz Ku'rana. Zbog brojke, koju ste spomenuli u Vasem izlaganju, podsecam Vas da imate informaciju CSB Sarajevo iz decembra 1992. godine u kojoj se navode do tada izvrsena ubistva civila u gradu i to: 32 Srbina, 10 Bosnjaka i 5 Hrvata, kao i ranjavanje 10 gradana Sarajeva od pripadnika OS RBiH. U izvestaju u 80% slucajeva navode imena pocinioca zlocina. Zar ova brojka nije stravicna ?! Za nju se znalo decembra 1992.
Posle Vaseg izlaganja na VKBI pojaca se, nazalost, stranacko-verska propaganda protiv onih kojima je stalo do celovite Bosne i Hercegovine. A za vreme Vaseg izlaganja u vezi sa zlocinima u Sarajevu u sali je bilo komentara:
"Opet cetnici rovare medu nama !". Da li su mozda pojedinci pogresno shvatili Vase reci ? Dobro znate da za Bosnu i Hercegovinu nisu oni iz Republike Srpske i onog dela Federacije pod uticajem vlasti iz Hrvatske, a mi koji smo ostali ovde sa Bosnjacima jesmo. U to ne treba niti zelim da Vas uveravam.
Verujte, ocekivao sam da cete reci recenicu, dve da je BiH opstala i da jedino moze preziveti sa onim Bosnjacima , Srbima, Hrvatima, Jevrejima, Albancima, Romima i onima iz mesanih brakova, kojima je Bosna i Hercegovina jedna i jedina. Nazalost, u onome o cemu ste govorili i Vasim porukama nisam osetio da racunate na mene, na nas ostale.
To je jos jedan razlog vise da Vam vratim cin generala Armije Bosne i Hercegovine. Do kraja zivota ostajem veran sebi i Bosni i Hercegovini.
Moja cast je moj zivot, oboje su u jedno srasli, Uzmete li mi cast, moj zivot niste spasli.
(Shakespeare)
Predsedavajucem Predsednistva BiH
Gospodinu Izetbegovicu,
Obavestavam Vas da vracam cin brigadnog generala AR BiH
u koji ste me proizveli decembra 1993. godine.
Razlozi:
1.Javno iznosenje sudskih dokumenata iz kojih se vidi da su pojedini pripadnici AR BiH brutalno ubijali civilno stranovnistvo u Sarajevu, kao i svedocenje pojedinaca u zlocinima koja su vrsena u Grabovici, Uzdolu, Doljanima i dr. direktno doticu moju savest i moral.
Svedokom sam kako su vojne formacije JNA, dobrovoljci iz Srbije i Crne Gore, paravojne jedinice bosanskih Srba i Vojska Republike Srpske ubijali, klali, silovali, palili i rusili sve sto nije srpsko. O genocidu nad bosnjackim narodom govorio sam na desetak medunarodnih skupova u Evropi i SAD i u preko pet stotina intervjua koje sam dao novinarima sa svih kontinenata. Kada sam govorio o blokadi Sarajeva iznosio sam podatke o poginulih oko deset hiljada i pet stotina gradana i medu njima oko hiljadu i sest stotina dece od snajperskih hitaca do granata najvecih kalibara.
Za citavo vreme agresije na Bosnu i Hercegovinu odbijao sam svaku pomisao da pripadnici AR BiH mogu uciniti zlocin. Tako ste i Vi govorili, kao i ljudi iz politickog vrha, verske zajednice, komandnog vrha i dr.
Pitam Vas, kako treba da reagujem kada npr. u sudskoj izjavi jednog od pripadnika AR BiH, koja je bila multinacionalnog i multireligijskog ustrojstva, procitam sledece: "...uveli u zemunicu snajperskog voda gdje su ih tukli nogama i rukama da bi ih nakon toga ubili tako sto je (navodi se ime) uzeo u obje ruke sablju, te je zabio u vrat Nikoloca... a zatim tijela ubijenih odvukli do ivice Kazana da bi (navodi se ime) nozem odvojio glavu Nikolicu od tijela, a potom oba tijela bacio u provaliju Kazana".
Podsecam da sam Vam uputio 27.05.1993 godine pismenu ostavku na duznost u Glavnom stabu. Oruzanih snaga zbog pojava u Sarajevu u kojima su ugrozeni zivoti njenih gradana. Izmedu ostalog iznetu su podaci o maltretiranjima i ubistvima koja su se desila u zoni odgovornosti 10.bbr. Pozvali ste me na razgovor i povodom pisma rekli da moji podaci nisu u potpunosti tacni, ali ako su se i desili zlotcini; to ce se utvrditi i poduzeti odgovarajuce mere. Nazalost do oktobra 1992. godine ne da su obustavljeni zlocini, nego su se i uvecali.
Isto tako, pismom sam reagovao zbog organizovanja dzenaze Musana Topalovica-Cace septembra 1996. godine. Tada ste odgovorili na pismo i izmedu ostalog napisali: "Ti si Cacinu dzenazu dozivio kao antisrpsku, drugi kao antivladinu manifestaciju, a bilo je ocigledno i jedno i drugo. Izgleda da to nisi zapasio". Vi tako, a ja sam tu dzenazu doziveo kao antibosanski cin.
Ako su Armija BiH i Vlada BiH skrivali, a zatim nisu na adekvatan nacin sankcionirali zlocin koji je izvrsen nad civilima u Sarajevu 1992. 1993. godine, pa i onaj u Grabovici, Uzdolu i dr., moja je moralno obaveza da se ogradim od takvog ponasanja najodgovornijih lica u drzavi BiH, a u znak protesta odricem se cina brigadnog generala Armije BiH.
2.U zadnjih nekoliko meseci proizveli ste u cin brigadnog generala jos nekoliko oficira AR BiH, odnosno Vojske Federacije BiH. Kao i u prethodnim slucajevima jedan broj oficira to nikako ne zasluzuju, jer ne poseduju vrhunske vojno strucne, moralne i ljudske kvalitete. Njihov odnos u odbrambeno-oslobodilackom ratu nije takav da ih treba nagraditi generalskim cinom. Naravno, to je samo moje misljenje. Medu njima ima i onih koji su "posedovali" privatne zatvore (treba procitati izvestaj MKCK), krsili Zenevsku konvenciju HV o zastiti zrtava rata i profitirali u ratu. Zato sam uveren da meni nije mesto na spisku sa takvim licnostima.
3. Znam da ste upoznati sa postupkom u vezi novogodisnjeg (1996/1997) penzionisanja sedam generala Armije BiH ciji ste bili Vrhovni komandant. Ali, ne znam da li Vam je jos u svezem secanju: da sam dobrovoljno pristupio TO RBiH (mislim cak i na Vas poziv!) pre mnogih koji sada rukovode Armijom; da sam bio aktivni ucesnik dogadanja u Dobrovoljackoj ulici dana 3. maja 1992. godine; da sam u najsudbonosnijim danima za odbranu Sarajeva od maja do septembra 1992. godine obilazio prve linije odbrane tri do cetiri puta i pruzao moralnu podrsku staresinama i vojnicima; da sam predstavljao trn u oku srpskim nacionalistima jer sam ostao u "Alijinoj vojsci"; da ste me vodili u Njujork septembra 1992. godine i pokazivali kao "primer" multinacionalnosti AR BiH; da sam u petnaestak zemalja sveta govorio o agresiji na BiH, o genocidu, etnocidu, urbicidu, o cemu sam govorio i pred Haskim Tribunalom, a da me niko tome nije poducavao, i tako dalje i tome slicno.
Znam da Bosnu i svoje ideale nisam izadao niti prodao.
Za sve to i drugo ocekivao sam Vas poziv - ljudsko hvala, na kraju vojnicke karijere u Armiji. Za tri i po godine zvali ste me samo dva puta da trazite moje misljenje u vezi sa odbrambeno-oslobodilackim ratom! Znate da nikada nisam adekvatno angazovan u AR BiH s obzirom na posedovanje primernih vojno strucnih kvaliteta i sposobnosti.
Ni danas nisam siguran da li ste mi ikada verovali !?
U takvim okolnostima deplasirano je nositi zvanje brigadnog generala AR BiH. Ponosan sam sto sam aprila 1992. doneo najvazniju zivotnu i jedino ispravnu odluka da se borim za Bosnu i Hercegovinu onako kako je to Platforma Predsjednistva RBiH trasirala. Za tu i takvu ideju boricu se do kraja zivota. Sebe i Bosnu nikada necu izdati.
Sarajevo, 18.11.1997. godine
PS
Gospodinu Izetbegovicu,
Skoro sam bio pokoleban da odustanem od ovog pisma kada ste mi u razgovoru u Vasem kabinetu u cetvrtak, 27.11.1997. godine, a posto sam Vam predocio vracanje cina, rekli: "Razmislite, ne bih volio da mi ga posaljete!"
Medutim, Vase izlaganje na VKBI u subotu, 29.11.1997. godine, kada ste izmedu ostalog rekli: "Ja to pismo imam i u njemu se ne spominju nikakva ubistva. Spominju se maltretiranja ljudi, ali se vidi da to maltretiranje nije nikako samo nad Srbima, dakle nije na nacionalnoj osnovi, nego i nad Bosnjacima i nad Hrvatima, jer ima imena i jednih i drugih i trecih", uverava me da ne treba da odustanem od nauma da Vam vratim cin. Pa, postovani gospodine Izetbegovicu zajedno sa Vama borio sam se za Bosnu i Hercegovinu i jednako za Bosnjaka i Srbina i Hrvata, za svaciji pojedinacni zivot, za COVEKA.
Vi se pozivate na Kur'an pa kazete: "Ko ubije jednog covjeka, kao da je ubio citav svijet". Tu ste potpuno u pravu, a to su i moji zivotni principi. Ali, ne znam sta znaci Vasa misao koju ste izrekli da ta poruka znaci "da brojanja nema", a da se ipak Vi odlucujete da nabrojite cifru "do sto ludi na dusi". Za meme to znaci manipulisanje adetom iz Ku'rana. Zbog brojke, koju ste spomenuli u Vasem izlaganju, podsecam Vas da imate informaciju CSB Sarajevo iz decembra 1992. godine u kojoj se navode do tada izvrsena ubistva civila u gradu i to: 32 Srbina, 10 Bosnjaka i 5 Hrvata, kao i ranjavanje 10 gradana Sarajeva od pripadnika OS RBiH. U izvestaju u 80% slucajeva navode imena pocinioca zlocina. Zar ova brojka nije stravicna ?! Za nju se znalo decembra 1992.
Posle Vaseg izlaganja na VKBI pojaca se, nazalost, stranacko-verska propaganda protiv onih kojima je stalo do celovite Bosne i Hercegovine. A za vreme Vaseg izlaganja u vezi sa zlocinima u Sarajevu u sali je bilo komentara:
"Opet cetnici rovare medu nama !". Da li su mozda pojedinci pogresno shvatili Vase reci ? Dobro znate da za Bosnu i Hercegovinu nisu oni iz Republike Srpske i onog dela Federacije pod uticajem vlasti iz Hrvatske, a mi koji smo ostali ovde sa Bosnjacima jesmo. U to ne treba niti zelim da Vas uveravam.
Verujte, ocekivao sam da cete reci recenicu, dve da je BiH opstala i da jedino moze preziveti sa onim Bosnjacima , Srbima, Hrvatima, Jevrejima, Albancima, Romima i onima iz mesanih brakova, kojima je Bosna i Hercegovina jedna i jedina. Nazalost, u onome o cemu ste govorili i Vasim porukama nisam osetio da racunate na mene, na nas ostale.
To je jos jedan razlog vise da Vam vratim cin generala Armije Bosne i Hercegovine. Do kraja zivota ostajem veran sebi i Bosni i Hercegovini.
Moja cast je moj zivot, oboje su u jedno srasli, Uzmete li mi cast, moj zivot niste spasli.
(Shakespeare)
Slava i rahmet svim mojim saborcima, kao i borcima Armij sirom Bosne, ma gdje su im grobovi i mezari!
Nazalost, danas nam o patriotizmu i zrtvovanju govore covjecije ribice i mishevi iz sefova i podruma, bez muda i obraza. Odavno su ovu casnu borbu i herojstvo obicnog bosanskog vojnika skrnavili svojim prljavim lopovskim rukama, izdajnistvom, kukaviclukom, koji su u ratu pokazali krijuci se po podrumima, a danas - rastacuci i ovo malo Bosne sto je ostalo.
Gadi mi se kad vidim kako te picketine, na jedan ovakav dan, palamude i drze slovo o necemu u cemu nisu ni pomislili da ucestvuju... o nekoj zrtvi da i ne govorim.
Gadi mi se i paliti TV.
Medju mojim najboljim,nalazim se i ja,tad golobrad ...
komsija, da ti nisi legendarni ''zito rano''
Nisam,on je ipak malo stariji,ja sam od 2:18 -2:23,pa sad ...evo gledam sad izbori idu nigdje nas nema ...Tu je i pokojni Aca Stankovic 1:35-1:36,Komandant 2 Korpusa Sead Delic,Komandant Brigade Secerbegovic,Ekrem Sehovic,Komesar Slavko Pericevic,Nacelnik Dino Isic..Komadant Franjo Krsic o kome je i pjesma ,,ostali komandanti bataljona su bili na Majevici kada su nas snimali....
Tiger 033 wrote:GENERAL JOVAN DIVJAK: RS više slavi svoj dan, nego mi svoju Armiju RBiH!
14.04.2014.
Jovan Divjak, penzionisani general Armije BiH govoreći o 22. godišnjici Armije RBiH, koja se obilježava sutra, 15. aprila, kaže da je ponosan na činjenicu da je tadašnje rukovodstvo RBiH, u okolnostima kakvim se našlo, ipak bilo u stanju da organizira odbranu zemlje
Jovan Divjak, penzionisani general Armije BiH govoreći o 22. godišnjici Armije RBiH, koja se obilježava sutra, 15. aprila, kaže da je ponosan na činjenicu da je tadašnje rukovodstvo RBiH, u okolnostima kakvim se našlo, ipak bilo u stanju da organizira odbranu zemlje.
Trenutak formiranja ARBiH trebao bi se, kaže Divjak, u BiH slaviti kao jedan od najznačajnijih trenutaka u historiji zemlje, piše bh. novinska agencija Patria.
Nažalost, kaže ovaj general, važnog datuma danas se prisjećaju samo oni koji su na neki način u vezi sa njim, što nikako nije dobro.
- Čini se da naši susjedi u Republici Srpskoj mnogo više obilježavaju svoj dan, ali i ovi u takozvanoj Herceg-Bosni. Oni to slave na jedan mnogo svečaniji način – kaže Divjak za Patriu.
Armija BiH, sastavljena od Teritorijalne odbrane, Patriotske lige i mnogih dobrovoljnih formacija branitelja BiH nastala je 15. aprila kao odgovor na agresiju. Odigrala je, uz snage Ministarstva unutrašnjih poslova RBiH ključnu ulogu u odbrani zemlje.
Komentirajući njezinu organiziranost i način na koji se suprotstavila agresoru, Divjak kaže da je Armija svoj zadatak odradila najbolje što je mogla u okolnostima tih godina.
- Nikakvu famu ne treba praviti oko tog perioda, u smislu da se moglo doći do Prijedora ili Banja Luke. Jer, sjećam se da kada sam obilazio Teritorijalnu odbranu Starog Grada, koja je brojala 600 ljudi, tek svaki treći čovjek bio je naoružan. Većina njih imali su samo lovačko naoružanje – kaže Divjak.
e moj generale nasu borbu i nasu Armiju i nasu slobodu je unistila SDA .
moj general se zove JOVAN DIVJAK , moj general se zove SEFER HALILOVIC ; STJEPAN SIBER ; MUSTAFA HAJRLUHOVIC TALIJAN ; IZET NANIC ; ATIF DUDAKOVIC : DRAGAN VIKIC : MOJA ZEMLJA SE ZOVE BOSNA : MOJA ARMIJA SE ZOVE ARMIJA BiH : VOLIM TE BOSNO : VOLIM TE ARMIJO BiH :
