Sluzili ste JNA..gdje??

[osa]

pamtim lika negdje iz srijema, okolica rume, ne sjećam se imena ali zvali smo ga čurčija čakmak, vratio se s redovnog, nedjelja popodne, sjedimo u sobi, kad će on "au što me bole jaja", mi se sjatili, kontajući, sad će lovačke u stilu "karao ovoliko, karao onoliko", kad će on, " ma pusti, 15 dana se nisam skidao s bicikla", popadali smo od kesa.

[zippo]

jedan od najtežih dana u zivotu (do rata)
bio mi je prvi dan JNA odnosno prvo jutro,
august 85 , bileca
poslije ludog ljeta , mora i planine sa rajom i poslije mase oprostajnih budim se u sobi punoj nepoznate raje
i urlanjem novih desetara - stažista.
ali bilo je i dobrih stvari
uglavnom
6 mjeseci bileca ŠROP
mjesec pančevo OBSC
kranj - planinska jedinica izviđaći
škofjaloka isto planinska
sve ukupno godinu i 17 dana
kad sad gledam služio sam JNA u tri sadašnje države - kao da sam služio plave šljemove

[riko-ga]

Kao dzombe imali smo obicaj po danu uci u spavaonu u cizmama i odjelu slesti na krevet i zapaliti koju.Posto naravno nema pepeljare posluzio nam je onaj "oluk" od gornjega kreveta.I to je trajalo pa vise od mjesec dana nama to postalo normalno(da napomenem za ove sto nisu sluzili JNA da se u spavanonu nije smjelo uci u cizmama a na krevet sjesti u odjelu je takodje kaznjivo.da nepricam o pusenju u spavaoni).Jednoga dana vodnik poslije rucka zovnu nas vod da se postroimo.Cudno nama jer nas inace nisu peglali nepotrebnim postrojavanjima.Stali mi u red i kaze on "ko od vas pusi neka izadje korak naprijed"Nista ne kontajuci nas 10-tak istupi.Kaze ovim ostalima "voljno" a vi zamnom u spavaonu.Udjemo mi a on samo zavuce prst u onaj prvi "oluk" i na podu zavrsi 5-6 cikova i podosta pepela.Kaze hocu da svaki krevet(a bilo ih je 32 u spavaoni) iznesete napolje istresete i ponovo vratite.Naravno prvo krevet moras sloziti na "crno" pa ga iznijeti i ponovo unijeti i sloziti na "peglu"I tako mi radimo 1 sahat,2,3 sahata a ovi nepusaci nas zezaju iz hladovine.Nama muka neznamo stacemo.Kad smo bili gotovo pri kraju kaze jedan od nas hajmo se osvetiti nepusacima.I predlozi da njihove "kasete" uzmu dvojica i dobro ih protresu.Dogovorili se i ucinili.I kad hoce sreca taman mi zavrsavamo kad taj isti vodnik kaze e sad da pregledamo "kasete".Kako koju otvara nepusac to koda je bomba u nju pala.Nase su naravno bile ko kocka.Skonto je to vodnik ali nije nista govorijo iako su se ovi bunilu.Uglavnom mi smo dobili "voljno" do vecere a nepusaci su slagali svoje kasete.Navece smo se smijali jedni drugima ali nije bilo ljutnje.

[vozač]

jedna od provala za mog "vojevanja" bila je na karauli. bili smo u već pomenutoj "ljetnoj rezidenciji" bogićevica na prokletijama, preko 2000 m nadmorska visina, uglavnom prevozno sredstvo je moglo doći negdje do katuna, a to je otprilike 4-5 kilometara od karaule. ostatak puta sve što treba dostavljalo se konjima.

e, tu nastupa vojo, mislim da je bio negdje od bosanskog grahova, nako nije loš, dobro glup, zavija dok priča, prototip seljaka, al nekakav sitan, nemaš ga šta vidjeti i on je bio kurir na karauli, obzirom da je "znao najbolje sa konjima".

helem, jedan dan krenuo vojo po namirnice do katuna, da donese, poveo žućka, to nam je dežurni konj, jedan jedini za teglenje, bio je još jedan, taj je bio za šminke i njega bi naš poručnik jahao kad bi krenuo u svoje putešestvije i jebačke poduhvate po okolnim selima, gledali u našeg božu ko u titu, glavna faca u okrugu, nama valjo kragujevke kad bi se vratio na karaulu, nema koga nije povalio.

uglavnom krenuo vojo sa žućkom, a on, žućko, ionako neuhranjen, mršav, vuče se, zna šta ga čeka, valja tegerit nazad i uzbrdo dok ga natovare, vidimo mi hajra mu od života nema. odoše vojo i žućko, nema ih par sati, pa još par sati, mi se već pomalo zabrinuli, kad u neka doba pojavi se vojo na vrh brda (karaula je bila u jednoj udolini, tako da smo onoga ko dolazi vidjeli otprilike na udaljenosti od možda 1 km, kad se pojavi "na vrh brda"), ide on, al ne vidimo žućka, kontamo sad će i on za njim da se dovuče, primiče se vojo, još neko ide sa njim i mi u neka doba skontamo da nešto vuku. pođemo prema njima, kad on i nekakav čoban uprtili žućka na šatorsko krilo i vuku ga nizbrdo, jadnik zalego, nije više žut, sav pozelenio, pjena mu na usta ide, više mrtav nego živ, a vojo mu jebe sve redom što mora da ga vuče. tu mi priletimo i pomognemo da se dovuče jadni konj do karaule.
da skratimo, ovaj konj od kurira je toliko natovario jadnog pravog konja, našeg žućka, da je ovaj kad je izašao skoro do na vrh brda jednostavno riknuo i nije mogao dalje, pa mu je onda trebalo organizovati prevoz do reumala da dođe sebi. na svu sreću poslije nekoliko dana se oporavio i nastavio i dalje služiti domovini.
dan danas kad se sjetim konja kako leži na šatorskom krilu, a mi ga vučemo, moram se nasmijati

[Dioda]

mnogo jake price, citam sve i smijem se, a u velikoj mjeri i zavidim, iskreno

Ovo je meni trenutno najjača tema na forumu, pročitala sam svaki post i oduševljena sam.......dosta humora, doživljaja, interesantnih situacija....sve u svemu

Definitivno

[quasar]

joj ima još i ovo:
otišao ćato na odsustvo, i kepi zajmi mene da mu pišem DZ, ložim peć i pravim čaj, valjda što sam jedini nekako znao da lupam po onoj pisaćoj mašini,a da je to u nekom razumnom roku i sa minimumom grešaka.

I tako, meni ćato rekao da kepi dolazi u 5 do 7, i da čaj mora biti vruć na stolu, peć naložena, dnevna zapovjest napisana i sve što treba od naredbi spremno za potpis.

Nije čaj bio prevruć, sve je bilo ekstra, kepi zadovoljan, samo peć nešto hoće-neće...

Odem ja do breze iza zgrade, malo kore nagulim čakijom (gori ko benzin - da znate kad vam zatreba), zguram to pod ona drva u peći, planu to, ja trkom po ćumur, roknem i to odozgo.... ma gori ko u Zenici. Odem po poštu i novine na sprat, vratim se, dole sauna. Kepi raskopčao bluzu, gleda u onu peć, a ona tutnji ko da će da poleti, sad ja vidim da sam pretjerao, al' šta da radim?
-Druže kapetane, hoćete li da malo otvorim prozor?
-Ma otvaraj bogovutimajku...
I ustade on onako u žurbi kao da će izaći iz kancelarije, i ne gledajući gdje spušta nogu, uleti sa onom čizmom pravo u onu plastičnu kantu u kojoj je bio ćumur (ona crna kao od 25kg Jupola). Ona prazna i noga uleti do dna i zaglavi mu se čizma u njoj, ne može da je skine, a valjda ga srklet uhvatio od vručine pa nije imao kad da je skida nego onako sa kantom na nozi isfura u hodnik, u hodniku i oficiri i vojnici i straža i dežura.... ma hajde - ono klepeće, on se batrga, svi bi se smijali, ali se niko ne usuđuje... samo jedan stari zastavnik (joooj, da mu čujete prezime: NAKARADA) koji je bio najveće džomba u kasarni jer je do penzije brojao manje nego najstarija klasa. Inače su njih dvojica bili veliki pajdosi, komšije u istom haustoru, pa mu se mogao i smijati.

A što su kepi i taj zastavnik Nakarada mogli popiti to je čudo jedno. A kepi je mene negdje na početku roka upitao imam li vozačku, ja mu rekoh da sam završio obuku ali sam pao 3 puta na vožnji (u moje doba je to bilo tako, strogi kriteriji, a ja imao i malo dužu kosu i jbg. neće da daju "hašišaru" vozačku). On meni reče hajd pinzgauera provozaj ovdje na pisti, naprijed i nazad. Uradim ja to tako, i valjda je on negdje u glavi memorisao da ja znam voziti.
U istom tom periodu odsutnosti ćate, on ti pokupi mene, kaže ponesi pušku, tutnu mi 10 bojevih metaka i reče mi da ih stavim u džep. Pokupi zastavnika Nakaradu, i odosmo mi tako negdje, po nekakvim šumama i selima se vozili jedno sat i po. Izašli kraj nekakvog restorana u nekakvom selu. Tu sjedosmo, ja se izdvojih kao da ne smetam, ma jok -hodi vamo, i po gemištu iz podruma domačina. U neka doba reče kepi, mali nemoj više piti ti nas voziš kući, ja mu pođoh reći da nemam vozačku, ali presjekoh jer kontam valjda zna.

Da ne dužim, pio sam ja i dalje, ali manje od njih, Nakaradu smo bukvalno utovarili u pinzgauera, pozadi među klupe, kepi sjede na suvozačevo mjesto, i zabi glavu na prozor, a ja za volan.

Jadna ti majka, ne znam ja ni gdje smo, a nemam koga da pitam, dva leša vozim.... hajd skontam iz kog smo pravca došli pa tamo okrenem, da ne pričam dalje, pipajući jedva ja onog pinza dovukoh u Varaždin, a prvo sam prema Mađarskoj granici krenuo, pa srećom nisam toliko pjan bio da ne skontam putokaz. Još smo mogli izvršiti i agresiju na Varšavski pakt... imao sam municije.

[ljubav_aha]

jedan od najtežih dana u zivotu (do rata)
bio mi je prvi dan JNA odnosno prvo jutro,
august 85 , bileca
poslije ludog ljeta , mora i planine sa rajom i poslije mase oprostajnih budim se u sobi punoj nepoznate raje
i urlanjem novih desetara - stažista.
ali bilo je i dobrih stvari
uglavnom
6 mjeseci bileca ŠROP
mjesec pančevo OBSC
kranj - planinska jedinica izviđaći
škofjaloka isto planinska
sve ukupno godinu i 17 dana
kad sad gledam služio sam JNA u tri sadašnje države - kao da sam služio plave šljemove

kako je bilo u izvidjacima ,zvuci tako dobro

slovenija mi je ostala u najboje sjecanju radi posjete trigalv-a sa mojih putovanja

[pape]

Moja kasarna je bila regrutni centar. Dakle, svakih 3-4 mjeseca dolaze regruti na obuku i nakon toga idu u prekomande. Prakticno, ... samo nekih 30-40 vojnika su bila jedina stalna vojnicka posada u kasarni. Medju njima sam bio i ja, sto je znacilo da smo nakon ispracaja nase klase u prekomandu, postajali "stare kuke".
Otisla moja klasa u prekomandu, ... odmah se osjetio neki lezerniji odnos od strane oficira prema nama.
Receno nam je da normalno obavljamo zadatke i pripremamo se za novu klasu, koja stize za nekih 15-20 dana.
Naravno, morali smo ravnopravno obavljati sve zadatke, ukljucivo i davanje straze u kasarni, a ja to nikada prije nisam radio. Haj` da vidim i to.
Zapala me 24 sata straze, tj. .... 2 sata na strazi, 6 odmaras i tako 3 puta. Prva smjena mi je uvecer od ponoci do 2 ujutro. Rasporede me na strazarsko mjesto broj 2, a to je juzni ugao kasarnskog kruga, udaljen oko 100 metara od nasih vojnih objekata. Duzinom jedne ograde se prostire groblje, duz druge ograde je suma iza koje su locirane gradska bolnica i regionalna ludnica. Strazarska kucica je u tom cosku.
Duz ograde, na visini od oko 2 metra je bila razapeta zica, na koju se po danu sveze kerusha Gara i ona tuda shparta dok je dan. Gara je bila istrenirana da laje samo na one koji nose shapku, a pored nje je mogao proci ko je htio.
I da ne duljim, ... doveli me na strazarsko mjesto i odoshe. Tiha augustovska noc. Ja malo hodo okolo i skontam da bih mogo i zapalit, ... Krenem iz pravca shumarka prema strazarskoj kucici da u njoj zapalim, kad .... iza mojih ledja vrisak, .... histericni zenski vrisak koji se sa kratkim pauzama ponavlja. Jeza me prodje citavim tijelom, okrenem se, ... ubacim metak u cijev, i onako skamenjen cekam da nesto mrdne. Vristi ona negdje tamo, ne mogu ocijeniti gdje, a vristo bih i ja, ali ... nemam glasa.
Ne znam koliko je trajalo, no ... kad se smirilo, ushunjam se u kucicu, ne sklanjajuci pusku sa "gotovs" i zapalim jednu, pa drugu.
Prodje mozda oko pola sata, ... ja se okurazio i izadjem iz kucice, ali ... necu vise prema sumici, odoh malo pored ograde na kontra stranu. Ali, hajde da za svaki slucaj isucem bajonet na pusci. Uradim to, pusku nabacim na rame i krenem.
Ma, ... nisam odmakao ni 5-6 koraka, .... neko mi vuce pusku nazad, .... .... u tom magnovenju, ... otimam se, ne dam pusku, ... pokusavam se otrgnuti i skontam, .... zakacio puskom o Garinu zicu, .... jebla te Gara, ... jebla te straza, ... hoce l` vise svanuti, ....

Sutra, kad je svanulo i kad sam otisao na drugu smjenu, ... kroz ogradu pitam bolnickog portira je li on cuo nocasnje vriskove iz tog pravca. Kaze mi, ... "Ma ja sam ti na to navik`o, ... a nije im Boga mi ni lako, treba beba izac` kroz `nako malu rupicu."

[black]

Nis,90/91,leteci odred Becira Smailovica .Vojna policija,of course .

da nisi bio u antiteroristickoj ceti ?

[spreca]

Nis,90/91,leteci odred Becira Smailovica .Vojna policija,of course .

da nisi bio u antiteroristickoj ceti ?

ja sam bio u antiteroritckoj ceti u Nisu 73/74 ako se ne varam VP3472

[Maraschino]

Ovo je ''ratni put'' moje bivse jedinice.
Zanimljivo je da sam imao okrsaje sa tom jedinicom u proteklom ratu a da to nisam znao do prije par mjeseci.

Ratni put 4. oklopne brigade JNA




*Tekst je nastao na osnovu koriscenja cinjenica i podataka iz knjige pukovnika Radovana Tacica "Stakleni Tenkovi - moc i nemoc cetvrte oklopne brigade" Radovan Tacic je rodjen 07.01.1944. god u selu Dubci nedaleko od Brusa. Imao je samo godinu dana kada mu je otac poginuo na Sremskom frontu. Po zavrsetku osnovne i uciteljske skole, jedno vreme je radio kao ucitelj, a zatim 1965. upisuje Vojnu akedemiju KoV-a u Beogradu. Kao mladi potporucnik postavljen je u garnizon Jastrebarsko nedaleko od Zagreba. Promenio je vise garnizona, a zavrsio je i politisku skolu i komandno-stabsku akademiju. U cinu potpukovnika je docekao raspad Jugoslavije i rat, ciji ga je vrtlog vukao od Bregane u Sloveniji do reke Drine. Spletom okolnosti komandovao je 4.Ok.Br. na svom ratnom putu. Za zasluge u ratu vanredno je unapredjen u cin pukovnika. Sredinom 1992. god. po naredjenju vrhovne komande dosao je u Vrsac sa delovima svoje jedinice i tu formira centar OMJ. Penzionisan je po potrebi sluzbe 01.031994.god.

Cetvrta oklopna brigada nastavljala je tradicije partizanske brigade formirane u selu Budacki, nedaleko od Vrgin Mosta daleke 1942. god, 20 avgusta. Posle rata locirana je u Jastrebarskom. Poslednjih desetak godina ova jedinica je bila jedna od najboljih u 5. armiji i u JNA. U takmicenju za najbolju jedinicu ranga brigade, 1980. god., osvojila je prvo mesto u 5. armiji i drugo u JNA. Tokom razvoja nekoliko puta je preformirana i dogradjivana. Bila je jedna od najopremljenijih sastava u Hrvatskoj i jedina oklopna brigada na tom prostoru. Pred pocetak rata u svom sastavu je imala: 3 oklopna bataljona, mehanizovani bataljon, lociran u Karlovcu, mesoviti art. divizion, mesoviti art - raketni divizion PVO, inzinjerijski bataljon "R" sastava, pozadinski bataljon, izvidjacku cetu, cetu veze, komandu stana, vod vojne policije 'R" sastava i vod ABHO, "R" sastava. Pre pocetka rata 4.Ok.Br. je bila "A" klasifikacije u sastavu 10 Zagrebackog korpusa. Do pune mirnodopske formacije bila je popunjena sa 63% ljudstva. Prvi oklopni bataljon je bio popunjen tenkovima M-84. Komandant 4.Ok.Br. je bio podpukovnik Rodic Vid, a nacelnik staba podpukovnik Radovan Tacic. Po izvestaju od 17.11.1991. god, brigada je imala 399 neborbena i 182 borbena vozila: 94 tenka T-55 i M-84, 3 tenka PT-76, 5 tenkova za izvlacenje TZI, 4 tenka nosaca mostova TNM, 12 samohodnih haubica 2s1, 12 samohodnih PA topova ZUS-57, 6 lansera PVO raketa Strela 1M, 66 OT i BVP, 6 VBR M-63, 7 komandnih transportera BTR-50, 3 oklopna automobila BRDM-2, 6 artiljerijskih komandnih transportera, 3 zapovedna vozila PVO, 6 minobacaca M-75, 4 PA topa M-55 i 58 PO kompleta 9K11.

Da se tmurni dogadjaji ocekuju u novoj 1991. god, videlo se vec 24. januara, kada je tokom noci 1. tenkovska ceta, prvog bat., sa tenkovima M-84 dobila naredjenje da marsira i obezbedi aerodrom Pleso. Na aerodromu ostaje 2 dana.
Prve borbe brigada je imala u Sloveniji. Krajem juna je upucena meh. ceta (sa 8 OT) na obezbedjenje lokacija kod Brezica i Bregane. Kako ovaj malobrojni sastab biva opkoljen, za izvlacenje biva upucena 1.c/1.bat. sa dodatnim zadatkom da deblokiraju jedinicu PVO na aerodromu Cerkelje. Potpuno, za borbu nespremne vojnike, docekala je TO Slovenije, a zatim je vlastita avijacija dejstvovala po koloni. Poginula su 2 vojnika i oficir, a jos 12 vojnika i jedan major su tesko ranjeni, i pet vojnika i jedan podporucnik lakse. Potpuno je unisten jedan tenk M-84 i 2 OT M-60, dok su ostecena jos 3 tenka, 4 OT i 3 neborbena vozila.
Pocelo je naglo osipanje brigade, koju su masovno napustali vojnici svih nacionalnosti. Za nekoliko dana jedinicu je napustilo 30% vojnika. Cak i sam komandant brigade, puk. Vidic Rod, je otisao na bolovanje i nije se vise vratio u sastav brigade. Komandovanje jedinicom i formalno preuzima ppuk. Radovan Tacic. Tokom jula stize naredjenje da se poligonska obuka izvede po skracenom programu i da se sva tehnika vrati u magacine. Naredjeno je i miniranje unutrasnjeg kruga kasarne (u krugu kasarne postavljeno je 2000 pp mina i 1600 u skladistu Murat) i da se izvrse pripreme za dugotrajnu odbranu. Sredinom avgusta, gotov bataljon (mesovitog sastava: 1tc sa tenkovima M-84, 2tc sa tenkovima T-55 i mc sa OT M-60) se upucuje u obezbedjenje komande armije na poligonu Slunj. Krajem avgusta i pocetkom septembra brigada je toliko oslabila da skoro nije bila u mogucnosti za bilo kakva dejstva. U kasarni je ostala mlada vojska, koja nije izvela ni jedno gadjanje, dok su stariji vojnici bili upuceni na Slunj. U zadnjem momentu (3.9. 1991. god) pristize grupa od 150 vojnika i staresina upucenih iz Trece vojne oblasti. uz pomoc ovog kontigenta dekonzerviran je 3okb, uradjeni su zakloni i sklonista za tehniku i ljudstvo. Razredjen je i sistem odbrane skladista municije "Murat" u sumi nadomak Jastrebarskog. Potpuna blokada kasarne je izvrsena 13. septembra 1991. god. Na svim prilazima su postavljeni metalni jezevi i minska polja. Jake snage ZNG-a i MUP-a su blokirale siri rejon. U potpunoj blokadi se naslo nesto vise od 300 pripadnika 4.Ok.Br. Kasarni je iskljucena struja, voda i sve telefonske linije. Zapocet je psiholoski rat, koji je kombinovan sa svim mogucim vrstama pritiska i obmana. Po krugu kasarne rasporedjeni su tenkovi spremni za dejstvo i formirana je vatrena grupa sacinjena od minobacaca, samohodnih haubica i VBR-ova.. Iznenada zauzeta je farma svinja u selu Cvetkovic (18.09.1991. god), koju su opsluzivala 3 vojnika. Veza sa skladistem "Murat" je u prekidu. Komanda brigade je odlucila da ne reaguje da bi se sacuvao mir i sprecila panika u kasarni te, da se protivnik zbuni. Tek nakon dva dana nacelnik staba je napisao pismo svim uticajnim ljudima u Jastrebarskom, a poruka je procitana i preko lokalne radio stanice. U pismu se isticalo da je vojska za mir, ali da ce u slucaju rata sigurno doci do pogibije mnogih ljudi i razaranja grada. Pismo je uticalo da se zapocnu dugi i isrcpljujici pregovori koji su trajali dva meseca. U medjuvremenu je izvrseno vise provokativnih napada na kasarnu i narocito skladiste 'Murat". Svi napadi su odbijeni bez upotrebe tezih orudja. U kasarni je bilo i dosta civila, clanova porodica vojnih lica. u komandi je doneta odluka da se iz blokade izadje po svaku cenu. Predaja je iskljucena vec u prvim kontaktima sa protivnikom. Razradjivano je vise varijanti za izlazak. Prva varijanta je bila proboj i nasilno izlazenje, druga varijanta pregovori i mirno razdruzivanje, treca zarobljavanje veceg broja taoca, cetvrta pretnja dizanjem skladista "Murat" u vazduh. Ipak, kao najrealnija usvojena je druga varijanta. Prvi krug pregovora zavrsen je krajem septembra. Komanda brigade i predstavnici vlade Hrvatske sklopili su sporazum o mirnom izlasku. Medjutim sporazum nije odobren od vrhovne komande i brigada je ostala u blokadi jos mesec i po dana. Posle saznanja da planom izvlacenja jedinica JNA iz Hrvatske 4.Ok.Br. nije predvidjena za povlacenje, inteziviraju se pregovori, te se na kreju poluzvanicnim kanalima kontaktira vrhovna komanda, koja odobrava sporazum. Novembra 13. brigada napusta kasarnu "Franjo Ogulic - Seljo" u koloni dugoj skoro 40km. Kolona marsuje pravcem Jastrebarsko - Karlovac - Vojnic - Vrgin Most, zatim Glina - Dvor na Uni - Bosanski Novi - Banjaluka - Doboj - Tuzla. U selu Rujevac brigada noci, a sutradan tockasi nastavljaju putem Tuzle dok gusenicna vozila se prevoze zeleznicom u 5 esalona sve do 18. novembra. U kasarni su mahom ostale inzinjerijske masine i desetak poluunistenih borbenih vozila iz Slovenije. Evakuisano je oko 100 borbenih i 150 neborbenih vozila ili oko 93%.


Kasarna Cetvrte oklopne brigade u Jastrebarskom



U borbi



Posle povlacenja glavnine brigade u Bosnu, u Hrvatskoj ostaju jos uvek 2 bataljona ove jedinice koja su ranije angazovana. Mehanizovani bat. iz Karlovaca je jos 30. marta upucen na Plitvice, radi razdvajanja sukobljenih strana. Bataljon je u popodnevnim casovima stigao u rejon , te je po delovima rasporedjen: Prva meh. ceta sa vodom tenkova upucena je u rejon Ljubova, Druga meh. ceta je rasporedjena u rejonu motela Borje u Korenici, deo tenkovske cete sa meh. vodom je blokirao hotel "Jezero", a meh. vod i jedan tenk su obezbedjivali Koranski most. Pozadina i izvidjacka ceta su bile u rejonu sela Zeljava. U maju mesecu Komanda operativne grupe, u cijem sastavu je bio ovaj bataljon, je bila u selu Mukinje. Komadanti operativne grupe su se cesto menjali, a bataljon je rasparcan po cetama i vodovima sirom Like. Tako se jedna ceta nasla na Ljubovu, delovi jedne cete u Teslin gradu, delovi cete u Korenici, izvidjacka ceta u Mukinjama, a deo tenkovse i meh. cete sa pozadinom u kasarni u Gospicu.
Pocetkom septembra zapocinje napad na kasarnu u Gospicu u kojoj je smestena 236.Mot.Br., kojom komanduje ppuk Pesut Ilija, i deo meh. bataljona 4.Ok.Br. Razvija se ogorcena borba, ali jedinice sabijene na malom prostoru, ostavsi bez municije, bez ikakve pomoci spolja, posle sedam dana popustaju i predaju se. Komandant mot. brigade ppuk Pesut Ilija izvrsava samoubistvo, posle predaje garnizona. Iz 4.Ok.Br. zarobljeno je ili unisteno 6 tenka T-55, 7 OT M-60, 1 BTR-50, 1TZI i 15 neborbenih vozila. Ostatak bataljona, je prikupljen i biva upucen u Teslin grad. Od mehanizovanog bataljona preostalo je 4 tenka T-55, 14 OT, 1 Pincgaurer i par kamiona.Bataljon dobija pojacanje iz 329.Ok.Br, te se preformira u okb. Slede borbe u rejonu Gospica, Perusica, Pocrnica i Canka. Tokom otobra u sadejstvu sa drugim oklopnim bataljonom / 4.Ok.Br. sa Slunja biva zauzeto mesto Saborski. Napad na Saborski izveden je iz pokreta, jer zemljiste nije omugucavalo razvijanje borbenog rasporeda., Napad je zapocet oko 9h, a mesto je zauzet oko 17h istog dana. Bataljon nije imao gubitaka sem 2 tenka, kod kojih je doslo do kvara na transmisiji usled velikog opterecenja pri uklanjanju barikada. Polovinom novembra izvodi se operacija zauzimanja Slunja. Sa pravca Plitvica napada okb (bivsi meh. bataljon) podrzan haubicama 122mm i minobacacima 120mm, sa pravca poligona napada 2.okb uz podrsku baterije topova 130mm, a iz pravca Bihaca jedinice art. - raketnog puka PVO. Borbe su trajale dva dana, posle cega se ova jedinica ponovo vraca u rejon Plitvica. Oko 20.10 1991. god ovaj bataljon je oznacen kao 2.okb i upucen u sastav 2.Licke brigade, gde ucestvuje u mnogim borbama na pravcima Rimljan - Turjanski, Otocac - Zaluznica, Otocac - Podum.

Jos u avgustu ja na Slunj upucen tkz. gotov bataljon (2. okb), u njegovom sastavu su bili tenkovi T-55 i M-84. Tokom septembra bataljon ucestvuje u borbama oko Trzica, Kamenice i Plaskog. Bataljon je ucestvovao u vise navrata tokom izvlacenja municije iz skladista u Ostarijama, sanitetskog materijala iz Plaskog u borbama na Trovrhu kod Josipdola. Prilikom borbi za grad Slunj (14. novembra), desio se zanimljiv dogadjaj, naime, na uskom putu izmedju dve vrtace, neprijatelj je sa strane iz vrtace iskopao udubljenje ispod puta, u udbljenje sa obe strane puta postavljene su po 3 PT mine, naslagane jedna na drugu. Spolja gledano nista se nije primecivalo. Tenk, koji je predvodio napredovanje, prosao je putem i nije aktivirao mine. Kada je zapocet napad na kolonu, ceoni tenk se povlaci istim putem, ali sada usled detonacija i tezine tenka, deo puta iznad mina se urusava i aktivira mine, Prvo su se aktivirale mine sa jedne, pa sa druge strane, ukupno 6 mina. Od siline detonacije tenk je odbacen 1m u visinu, a hodni deo je potpuno inisten. Medjutim posada je ostala nepovredjena, ponajvise zahvaljujuci stecenom iskustvu, da u borbi poklopci ulaza ostanu odskrinuti. Bataljon na Kordunu ostaje do kraja rata.



U Bosni


Posle dislociranja 4.Ok.Br. ulazi u sastav 17.K u Tuzli. Veci deo je rasporedjen u selu Donja Dubrava i na aerodromu sa zadatkom odbrane aerodroma i komunikacije Zvornik - Kalesija - Tuzla. Krajem decembra iz sastava brigade izlazu mesoviti art. divizion, a brigada postaje 336. motorizovana.
Prvi okb. 28.02 1992. god poseda mostove i hidrocentralu na Drini kod Zvornika. Ucestvuje u borbama na prostoru izmedju Crnog Vrha i Kalesije i od Kamenice do Lipnja i Kule Grada. Pesadiju su sacinjavali pripadnici TO i "Beli Orlovi". Tehnika nije imala gubitaka, sem sto je jedan tenk nagazio PT minu, a drugi bio pogodjen "zoljom". Pripadnici ovog bataljona, gradjani SRJ 18.05 1992. god. prelaze u SRJ.
Drugi okb (bivsi 3.okb) je pocetkom marta bio rasporedjen na aerodromu Dubrava, a u svom sastavu je imao: 20 tenkova T-55, 6 OT M-60, sa pridodatim 1 TNM, 1 TZI, 1 BTR-50, 2 pokretne radionice M-70, 1 Pincgaurer, 1 TAM110 i 6 TAM5000. Dana 25.03. 1992. 2.okb god ulazi u sastav OG-1 i marsuje prema Bosanskom Brodu. U periodu od 1.04 do 04.04. vode se artiljerijski dueli izmedju OS Hrvatske i tenkova ovog bataljona i to dosta uspesno. Nesto kasnije u sastav okb ulazi ceta od 7 tenkova T-34. Veliki problem su bili pripadnici TO koji su ulazili u sastav borbene grupe, slabog morala, podlozni panici i bekstvu. U ovom periodu je u selo Unka u rejon B. Broda doveden oslabljen okb iz Vranja / Prizrena sa 12 tenkova T-55. Ova jedinica je ubrzo uvedena u borbu na pravcu s. Zboriste - G. Kolibe - s. Kricanovo, gde gubi 7 tenkova (4 zarobljena 3 unistena), zbog loseg izvidjanja, odsustva art. priprema, ali ponajvise zbog nekontrolisanog povlacenja TO. nakon cega su tenkovi ostali bez podrske pesadije. Oko 14 aprila 2.okb dobija i art. podrsku od 1 voda VBR 128mm i jednog voda haubica 105mm, te se organizuje iznenadan napad na polozaje neprijatelja u s. Zariste, G. Koliba i D.Koliba, te se za samo 3 sata ovladava navedenim rejonom. Neprijatelj je imao oko 30 mrtvih, vise ranjenih, zaplenjena su 2 topa T-12, vise MB 82 i 120mm i ostalo. Najvise problema su stvarali pripadnici TO, koji su s tokom noci povlacili kuci, kada su nanoseni i najveci gubici u tehnici. Od 14. aprila do 12 maja nastavljaju se dejstva u oklinu B.Broda, te se skoro dolazi do centra B. Broda. Tokom 18. maja se povlaci u Doboj.
Petog aprila brigada se prebacuje u Sekovice, a na aerodromu ostaju divizion PVO i PO divizion. Dvanaestog aprila, iz 453.meh.Br. je upuceno pojacanje u sastav 4.Ok.Br. (sada 336.Mot.Br.). Sve operacije u istocnoj Bosni od 16.04. izvode se u sastavu OG Drina. Dvadesetprvog aprila se povlace poslednji ostaci brigade sa aerodroma Dubrave. Tokom 17/18 maja ostaci brigade se povlace iz BiH i ulaze u sastav nastavnog centra OMJ u Vrscu.
Mesoviti art. divizion 4.Ok.Br. je u svome sastavu imao: 12 samohodnih haubica 122mm 2S1, 4VBR 128mm M-63 Plamen, 2 minobacaca 82mm, 4 minobacaca 120mm i 6 oklopna transportera MTLB: 2kom 1V13, 2kom 1V14, 1kom 1V15 i 1kom 1V16
Ova jedinica je stoicki izdrzala blokadu i pored malog broja vojnika. Zajedno se sa glavninom brigade izvlaci se na aerodrom Dubrave pored Tuzle. Februara meseca kompletna tehnika mes. diviziona odlazi za Banja Luku, a kao zamena stizu 9 starih samohotki M-36 Dzekson. Krajem aprila divizion se prebacuje u obliznje selo Jeginov Lug, koje se nalazilo na veoma nepristupacnom terenu. Pocetkom sukoba u BiH divizion gubi vezu sa komandom brigade u selu Papraca, te se jedno vreme veza i neophodno snabdevanje obavljaju helihopterima. Divizion se pod borbom izvukao iz sela preko improvizovanog prelaza preko reke Sprece, zajedno sa kolonom srpskih izbeglica. Uz pomoc 2 tenka koji je uputila komanda brigade divizion se probija do sela Osmaci, gde ga ubrzo preuzimaju lokalne Srpske snage.
Ceta veze u sastavu 4.Ok.Br. je od glavnih sredstava imala: BTR-50 3kom., RTpS-100 3kom., RTpS-400 1kom., KzS-4 1kom., KzS-3 1kom, KLS-3 1kom., TAM-5000 i vise vozila AR-55 i FNT. Pre pocetka blokade jedno vozilo RTpS-100 je otislo u sastav meh. bataljona u Lici. Ostala sredstva se 13.11.91. god izvlace iz kasarne i marsiraju u sastav 17.k. Pocetna lokacija je aerodrom, a neposredno pred izbijanje rata u BiH ova jedinica se premesta u selo Papraca i biva popunjena lokalnim borcima. Prilikom povratka u SRJ tehnika je ostavljena za potrebe armije Republike Srpske, sem jednog BTR-50, po jednog RTpS-400, RTpS-100 i jednog KzS-4.

iz ovoga se moze sto-sta zakljuciti...koga su branili, koga naoruzavali i na cijoj su strani bili

[quasar]

nećete se mene šale riješiti...

Bio je sa nama u četi i sin jednog pukovnika iz Novog Sada, Sovilj Svetozar, dobar momak, onako lalinski tip. Namazan, ali korektan bez obzira na jaka leđa. Inače su oficiri snabdijevali kuće sa robom iz vojnog magacina. To moraš znati kad ideš sa njim u "trebovanje", on hoda sa zastavnikom, a ti iza njih jedno 2-3 metra, a on drži ruke iza leđa i na šta pokaže to zgrabiš i nosiš u pinza. To je ono što je za njega kući. Za to vrijeme zastavnik i njegovi vojnici spremaju službeno trebovanje i nemaju vremena da paze na nas, a i ako vide ne petljaju se jer kontaju da je to normalno sljedovanje, vojnici iz vojnog magacina u vojno vozilo unose potrošni materijal.
E dalje ide ovako, kad se dodje u kasarnu sačeka se kraj radnog vremena stojeći kraj pinza i onda se redovno sljedovanje istovari u magacin, a ono "ekstra" ide u gepek kepijevog bijelog Z128.

Nakon tri dana oko 21 sat navece dolazi kepi, zapjenio on, zapjenilo i auto, zove Sovilja (valjda je zaboravio da sam i ja saučesnik) i grmi, bogara....
šta je bilo: Sovilj i ja smo pogrešno protumačili jedan signal u magacinu i zgrabili vreću deterdženta od 25 kg (to su bila vojna pakovanja). Eh pošto sam ja dobio drugi zadatak, Sovilj je ostao sam kraj pinza, a ja mu ukratko rekao da sve što je ekstra prebaci kod kepija. E sad kako on to nije vidio prije ja ne znam, ali ta vreća se tamburala po gepeku 3 dana, tanak jednostruki najlon, po gepeku vazda neke skule letaju i izbušile su tu kesu skroz na skroz, a kako Zastave "dihtuju", padala je kiša, to se zakuhalo u gepeku, uzmućkalo, zapjenilo, a i on je valjda osjetio da mu auto "miriše na bijelo" i ustanovio da ima tu vreću. Valjda je pokušao da je izvadi onako klizavu i izbušenu i ona se sva raspala onako komplet u njegov gepek...
Uglavnom, Sovilj je prao auto, čistio deterdžent kojeg je bilo svuda, a usisivača nije bilo u kasarni, sve sa krpom, malom četkicom i lopaticom. Kad je kepi otišao, priskočili smo i nas 3-4 da ubrzamo i do povečerja sve bilo gotovo.

[quasar]

Ovo je ''ratni put'' moje bivse jedinice.

iz ovoga se moze sto-sta zakljuciti...koga su branili, koga naoruzavali i na cijoj su strani bili

Ma zaključili smo mi to '91, pusti to, to nije ista vojska koju smo mi služili, samo se isto zvala. Nije nam to tema.

[chengaba]

nećete se mene šale riješiti...

Ma jara samo piši, ostale postove preskačem da bih tvoje pročitao!

[ljubav_aha]

nećete se mene šale riješiti...

Ma jara samo piši, ostale postove preskačem da bih tvoje pročitao!

[zippo]

jedan od najtežih dana u zivotu (do rata)
bio mi je prvi dan JNA odnosno prvo jutro,
august 85 , bileca
poslije ludog ljeta , mora i planine sa rajom i poslije mase oprostajnih budim se u sobi punoj nepoznate raje
i urlanjem novih desetara - stažista.
ali bilo je i dobrih stvari
uglavnom
6 mjeseci bileca ŠROP
mjesec pančevo OBSC
kranj - planinska jedinica izviđaći
škofjaloka isto planinska
sve ukupno godinu i 17 dana
kad sad gledam služio sam JNA u tri sadašnje države - kao da sam služio plave šljemove

kako je bilo u izvidjacima ,zvuci tako dobro

slovenija mi je ostala u najboje sjecanju radi posjete trigalv-a sa mojih putovanja

interesantna obuka
alpinistička jedinica, izviđaćka četa,
skijanje na pokljuci,
na planici smo pozvani da izvlaćimo snijeg iz šume na šatorskom krilu i nosimo ga na 90 metarsku skakaonocu,
za nagradu smo gledali nikenena i dobili po kutiju 57 cigara i kranjskih kobasica bez ogranićenja.
obuka je trajala non stop, ljeti je bilo i plivanja (mene nije zapalo)
umjetna stjena u krugu kasarne i penji se jarane,
obisao sam dobar dio slovenije,
da ne zaboravim , za vrijeme obuke u panćevu gledao sam SIROVE STRASTI - prvi porno film koji je bio prikazan u YU kinima, mozes mislit ludnice od vojske , svi smo ga gledali.
moja ćeta je osiguravala diplomce medicinskog fakulteta koji su isli na triglav,
uglavnom, naporna obuka , ali zato brzo vrijeme prođe,

JNA - odnosno vrijeme koje se u njoj provodilo je stvaralo neka nova iskustva, putovanja , snalaženja, razne situacije koje današnja raja nece nikada doživjeti
bilo je i ružnih stvari ali je i to život.

[Fair Life]

jedan od najtežih dana u zivotu (do rata)
bio mi je prvi dan JNA odnosno prvo jutro,
august 85 , bileca
poslije ludog ljeta , mora i planine sa rajom i poslije mase oprostajnih budim se u sobi punoj nepoznate raje
i urlanjem novih desetara - stažista.
ali bilo je i dobrih stvari
uglavnom
6 mjeseci bileca ŠROP
mjesec pančevo OBSC
kranj - planinska jedinica izviđaći
škofjaloka isto planinska
sve ukupno godinu i 17 dana
kad sad gledam služio sam JNA u tri sadašnje države - kao da sam služio plave šljemove

Inzinjerijski poligon je radila moja klasa/ekipa.

[BOGUS]

Nis,90/91,leteci odred Becira Smailovica .Vojna policija,of course .

da nisi bio u antiteroristickoj ceti ?

Nisam,bio sam prvo u drugoj ceti 6 mjeseci a onda u prvoj,transporteri .Nisam imao m..a za antiteroriste,bojim se visine

[vozač]

ja se sjetim kad smo tek došli u plav, odmah sutradan trznu nas da neke kasete snosimo iz potkrovlja u magacin u prizemlju i da ih čistimo, kasete onako prilično regularne, očuvane, uglavnom nema nekog posla oko njih al valja ih snositi niz merdevine, kabaste, polome te, pa ih čistiti, zezati se sa njima, uglavnom ima ih brdo jedno, možda i 50-ak, čitav dan smo potrošili dok smo to riješili.

naveče mi sjedimo i rondamo, kad dolazi ovaj jedan stariji vojnik, bio negdje na terenu čitav dan i mi tako kroz priču, šta ste radili itd., kažemo mu za kasete, a on će nama, "pa jebo majku, mi ih prije tri mjeseca iznosili odozdo gore, čistili, zajebavali se s njima, reko nam knežević (kapetan) treba da se očisti podrumski prostor.

poenta: jednom u tri mjeseca idu kasete gore-dole i obratno, kad skontaš to ti je 4 dana godišnje vojska zaposlena.
jako mudro, gledano iz ove perspektive

[quasar]

E kolike su šanse da se dva poznanika nađu u istoj klasi u istoj četi? Možda nisu mala kad je u pitanju Sombor ili Bileća, ali kad je u pitanju VŽ i četa od 23 vojnika, onda šanse rapidno padaju.
Tako su se našli Fudo iz Devetaka i Vahid iz Teočaka koji su se znali iz srednje škole. Fol je bio što postoji neko jako lokalno suparništvo u nekoj ligi bivše države između TOŠK iz Teočaka i DSK iz Devetaka, i kad te dvije ekipe igraju to je za njih dvojicu kao finale Lige prvaka. Neprocjenjivi su biseri padali u tim međusobnim provociranjima. Ali, nije to tema, ovo je bio uvod da oslikam odnos među ova dva lika.

Jedno veče Vahid je bio dežurni čete, a Fudo je bio na izlasku u grad i vratio se malo pod gasom. Došao, prošao kraj Vahida, razmijeniše standardne provokacije, i ovaj ode u sobu da se rasprema za spavanje. Kad, eto ti opet Fude na vrata s vana. Bleno u njega Vahid, pa kaže sad si prošao, otkud opet? A ovaj će mu: ma šta ti znaš i opet ode u spavaonu.

Ostade Vahid, bleno, zbunjena faca. Konta šta ovo bi. Ispostavi se da je Fudi bilo malo muka od pića i otvorio je prozor i nageo se ako bi povraćao da ne bude po spavaoni. Valjda se previše naginjao pa je i ispao. Srećom prizemlje je, ali ipak ima 1,5 - 2m visine. Ugruvao se, ali nije imao povreda. Fol je što se on snašao i da ga ne bi Vahid uhvatio u pilanu, on se sredio, očistio, zauzeo ozbiljan gard i onako u papučama napravio krug do ulaza kao da je sasvim normalno ispasti kroz prozor, prošao kraj zeme i pravo u krevet.

[nineinchnails]

[quote="riko-ga"]Kao dzombe imali smo obicaj po danu uci u spavaonu u cizmama i odjelu slesti na krevet i zapaliti koju.Posto naravno nema pepeljare posluzio nam je onaj "oluk" od gornjega kreveta.I to je trajalo pa vise od mjesec dana nama to postalo normalno(da napomenem za ove sto nisu sluzili JNA da se u spavanonu nije smjelo uci u cizmama a na krevet sjesti u odjelu je takodje kaznjivo.da nepricam o pusenju u spavaoni).Jednoga dana vodnik poslije rucka zovnu nas vod da se postroimo.Cudno nama jer nas inace nisu peglali nepotrebnim postrojavanjima.Stali mi u red i kaze on "ko od vas pusi neka izadje korak naprijed"Nista ne kontajuci nas 10-tak istupi.Kaze ovim ostalima "voljno" a vi zamnom u spavaonu.Udjemo mi a on samo zavuce prst u onaj prvi "oluk" i na podu zavrsi 5-6 cikova i podosta pepela.Kaze hocu da svaki krevet(a bilo ih je 32 u spavaoni) iznesete napolje istresete i ponovo vratite.Naravno prvo krevet moras sloziti na "crno" pa ga iznijeti i ponovo unijeti i sloziti na "peglu"I tako mi radimo 1 sahat,2,3 sahata a ovi nepusaci nas zezaju iz hladovine.Nama muka neznamo stacemo.Kad smo bili gotovo pri kraju kaze jedan od nas hajmo se osvetiti nepusacima.I predlozi da njihove "kasete" uzmu dvojica i dobro ih protresu.Dogovorili se i ucinili.I kad hoce sreca taman mi zavrsavamo kad taj isti vodnik kaze e sad da pregledamo "kasete".Kako koju otvara nepusac to koda je bomba u nju pala.Nase su naravno bile ko kocka.Skonto je to vodnik ali nije nista govorijo iako su se ovi bunilu.Uglavnom mi smo dobili "voljno" do vecere a nepusaci su slagali svoje kasete.Navece smo se smijali jedni drugima ali nije bilo ljutnje.[/quote]

[nineinchnails]

1988-1989 septembar (Banja Luka, kasarna "Kozara" i Prijedor)
Bilo je to lijepo vrijeme
Naucih elementarne stvari koje su mi sacuvale glavu u ratu.
Naucio sam mnogo stvari.......
Neponovljivo i vrijedno iskustvo

[fini dečko]

E kolike su šanse da se dva poznanika nađu u istoj klasi u istoj četi? Možda nisu mala kad je u pitanju Sombor ili Bileća, ali kad je u pitanju VŽ i četa od 23 vojnika, onda šanse rapidno padaju.
Tako su se našli Fudo iz Devetaka i Vahid iz Teočaka koji su se znali iz srednje škole. Fol je bio što postoji neko jako lokalno suparništvo u nekoj ligi bivše države između TOŠK iz Teočaka i DSK iz Devetaka, i kad te dvije ekipe igraju to je za njih dvojicu kao finale Lige prvaka. Neprocjenjivi su biseri padali u tim međusobnim provociranjima. Ali, nije to tema, ovo je bio uvod da oslikam odnos među ova dva lika.

Jedno veče Vahid je bio dežurni čete, a Fudo je bio na izlasku u grad i vratio se malo pod gasom. Došao, prošao kraj Vahida, razmijeniše standardne provokacije, i ovaj ode u sobu da se rasprema za spavanje. Kad, eto ti opet Fude na vrata s vana. Bleno u njega Vahid, pa kaže sad si prošao, otkud opet? A ovaj će mu: ma šta ti znaš i opet ode u spavaonu.

Ostade Vahid, bleno, zbunjena faca. Konta šta ovo bi. Ispostavi se da je Fudi bilo malo muka od pića i otvorio je prozor i nageo se ako bi povraćao da ne bude po spavaoni. Valjda se previše naginjao pa je i ispao. Srećom prizemlje je, ali ipak ima 1,5 - 2m visine. Ugruvao se, ali nije imao povreda. Fol je što se on snašao i da ga ne bi Vahid uhvatio u pilanu, on se sredio, očistio, zauzeo ozbiljan gard i onako u papučama napravio krug do ulaza kao da je sasvim normalno ispasti kroz prozor, prošao kraj zeme i pravo u krevet.

Oplakah

[vozač]

pamtim lika negdje iz srijema, okolica rume, ne sjećam se imena ali zvali smo ga čurčija čakmak, vratio se s redovnog, nedjelja popodne, sjedimo u sobi, kad će on "au što me bole jaja", mi se sjatili, kontajući, sad će lovačke u stilu "karao ovoliko, karao onoliko", kad će on, " ma pusti, 15 dana se nisam skidao s bicikla", popadali smo od kesa.

ova ti je dobra, pamtim lika,
ja isto pamtim jednog milića iz šumadije, ime sam mu zaboravio, frajer seljak, što bi reko izet "par ekselans", kad nam jednom reče "jest meni super ovde, pravo sam se odmorio", gledamo ga mi blijedo, kontamo kako si se odmorio jebo ti mater glupu, ko se još može u vojsci odmoriti, a on mrtav hladan "pa znaš ti čovječe kad ja ustajem na selu?", mi svi u glas "kad", na to će milić "kako kad, ljeti u 4 , zimi u 5". stvarno je tako i bilo, masa njih je uživala u vojsci, 3x im bolje nego kod kuće, klopa, krevet, ono što riljaju za njih je bez veze koliko bi riljali kući.
sa njim je bilo provala, a meni je najbolja bila kad je ostavio krmke na suncu, on zaspao pod drvetom, a 2 krmka što ih je dužio izašli na livadu, izgorili, to je upiš bio,

poslije ih vojska ganjala sa štapovima, nešto nam merak bio da ih zviznemo preko leđa onako izgorjele, pravo pukne, ma ludnica, a što je najvažnije ganjali su ih svi vojnici, bez obzira na vjersku pripadnost, kad se samo sjetim onih faca i smijeha dok ih ganjamo, fakat smo bili blesavi, al i to je život,

[radostan dan]