Ad blocker detected: Our website is made possible by displaying online advertisements to our visitors. Please consider supporting us by disabling your ad blocker on our website.
kriticarka_nikova wrote:Meni su pricali da je moj amidza sluzio vojsku u Savniku,Crna Gora(dakle to je moglo bit prije 50-ak godina). Tada su te "bacali" sto dalje od rodnog mjesta u sto vecu vukojebinu i to na 3 godine. Sjecam se da je prico kako se do njegove kasarne jedino moglo magarcom doc. (Mozda je to vise radi opisa da predocim sebi gdje je to).Nema interneta, nema mobitela, pisma stignu,... kad stignu...ako stignu...
E to je bilo sluzenje vojske, a nije ovo ko danas...svaki vikend kuci...
ne znas ti da je bilo i gore...
ja se naslusao prica iz AU obuke kada ljudi nisu znali sta je lijeva a sta desna strana pa bi npr. na lijevu nogu vezali sijeno a na desnu slamu i onda ide komanda
ladyblue18 wrote:Kod mene tata bio u NS-u i Bg-u, kako ja volim slusati te price o vojsci
Inace, nisam znala da bez vojske nema ni muskarca opet saznadoh nesto novo ovdje
apsolutno ispravno...
tamo se dijete celici, vaspitava, stice razne dobre navike, uci da slusa, postuje, cijeni,privikava se na zivot bez mame i tate, navikava se na razlicitosti (sve pod prisilom ali...bolje ikako nego nikako)
kada izadje, sasvim drugi covjek spreman da sam ide dalje kroz zivot
ladyblue18 wrote:Kod mene tata bio u NS-u i Bg-u, kako ja volim slusati te price o vojsci
Inace, nisam znala da bez vojske nema ni muskarca opet saznadoh nesto novo ovdje
apsolutno ispravno...
tamo se dijete celici, vaspitava, stice razne dobre navike, uci da slusa, postuje, cijeni,privikava se na zivot bez mame i tate, navikava se na razlicitosti (sve pod prisilom ali...bolje ikako nego nikako)
kada izadje, sasvim drugi covjek spreman da sam ide dalje kroz zivot
imala je a vojska svoju svrhu.pored ovoga što si nabrojao ta vojska je momke u "ludim"godinama kada misle da su najpammetniji,najbolji,najjači, spuštala na zemlju,pokazala im da su manji od makovog zrna i pravila od njih ozbiljne ljude.
danas im to nema ko pokazati,pa u tim godinama se drogiraju,bodu se noževima,otimaju mobitele i misle da su najjači na svijetu.kako bi oni progledali da služe vojni rok.
Uglavnom plavci. Svi u Sombora...do 08.12. pa onda u vozove, tj u vagone. Pitas sa prozora ljude na stanicama kuda ide voz za koji je zakacen vagon.
Socijalizuje mladice, razliciti a jednaki. Odvoji od ulice u 18.-19. godini, i sveg negativnog sto ulica mladom a besposlenom (studenti i sl.) covjeku donosi.
Last edited by sarlo on 28/03/2010 20:44, edited 1 time in total.
zijancer wrote:al ne samo to
vec uci kako se zatezu carsafi i ostalo sto je 80% mama radilo
e jes ' vala ! plus cizme glanacati , pa onda dezura i WC ribati, nauce se "metrosexualci" sta je je red,rad i gu..nje u zdrav mozak, a jaliju brzo na zemlju spuste takodjer , budu ko' misevi
cinjenjica da vojska ocelici mladice od 18-20 godina i steknes bogme dobre raje
sto Balasevic kaze; "hronicna upala zgloba i druga do groba "
ja sam bio Sombor-Pula , plavac , pred raspad
i je..ga ! naucio sam koristiti oruzje i kako zaklon traziti (jos vaznije ), zivot mi spasilo kasnije
Evo jednog pisma vojnika iz Ljubljane iz '78.godine
Vojnik hairlija, rodom od Visokog
"Merhaba mrčo,
Evo umakoh kaplaru, vrijeme ga ukapilo, tjera me da čistim krug, a od mene ni babo nije vidio haira, pa neće vala ni ovaj tokmak. A nezna on da sam ja završio čaršijsku školu, samo što se on okrenu prema drugom vojniku, a ja iza ćoška pa u kantinu, te uzeh da ti napišen trohu pisma. No adet je prvo da te pitam kako si, kud se smucaš i kako kradeš Bogu dane.
Za mene ti mogu reć, otkako sam ti doš'o ovđe u kasarnu, više sam ti oribo nužnika nego što sam kod baba okido štala. Ti mene znaš, koliko sam volio da mi neko naređuje, pa valaha ti ja i ovdje čujem ali nešto ne hajem. Čim desetar okrene leđa, mene nema, il' sam ti u kantinu il' sam ti preko ograde. Kad dođem, na raport, on me kazni dva ribanjca i tako ko koga zajebe. Samo mi je grđe od ribanja nužnika slušati političku nastavu. Ja ti to ništa ne anlaišem, kad me kapetan nešto pita, ja mu kažem „ja da sam htio biti činovnik učio bih škole, no ti mene druže kapetane daj da pomognem da se nešto nosi, daj me kod one Slavice u kantinu da joj pomognem, nešto mi je vižljava, da joj spušćim one pakete sa rafova.“ A znaš da me ova Slavica nešto haje, neznam dal što joj pomognem il' nešto onako. Zna ona da ja nemam para pa mi ponekad ispod šanka gurne po koju pivu, jes dobra vjera joj se ne falila. Iš'o bi ti ja češće u grad, nego kad pobjegnem ne mogu sam, a vala da ti pravo kažem ja hi ovdje u Ljubljani ništa ne razumijem. Enoti, ja onomad poslije povečerja iskradem se, dojadilo mi brate da ćumuram u onom krevetu, i preko ograde, pravac gostilna, tako ti se reče ovdje za birtiju. Na vratima gostilne piše „zaprto“, elhućmulila šta mu je to, ja za rezu, ruhni, galiba zatvoreno. Tek tad viđoh šta znači zaprto. Kuću sad, žive duše nema, tuhav mi neki grad, u deset uveče nema živa insana. Taman ja u behutu, kuću sada, kad iza ćoška gostilne eto ti trojice momaka, pa će jedan od njih meni „jaro kuš pošo, hoš snama...“. Vidim ja naši neki,velim ja htio pivo popit, al ne rade, a jedan od njih će „vidi se da si gušter, stare kuke znaju da u Ljubljani birtije rade do deset, haj snama u nebotičnik“. Mislim se ja đe mu je to, al velju, hajd kud puklo da puklo. E da vidiš tu jada i belaja, popesmo se liftom čak na petnaesti boj, uđosmo u taj nebotičnik, kad imaš šta viđet, zamalo sam ti ograis'o, u jedan kraj kafane neka fištija ko od majke rođene, prišnica igra i savija se oko neke štange, muzika trešti. Uhabio se ja, snebivam se, hem nemam para, hem neznam šta me snađe, al velju „kud svi turci, tu i mali Mujo“. Helem, ja ti tu ostadoh sa tim momcima do sabaha skoro, dobri neki ljudi iz Bosne, volu da se veselu, sve ti oni platiše, fajront, opet moradoh u kasarnu. Nekako se ušunjah kroz ogradu, niđe straže, niđe dežurnog, ja ponovo u svoj krevet.
A što se tiče društva, ovdje ti imam jednog zemljaka, on ti je otud od Breze, al brate hajvan, on ti ne smije pisnut od kaplara. Ja mu velju „hajvanu jedan odrijet će te ko vola u kupus ako se ne znaš malo sklonit...“ a on će meni „ja hoću da bidnem primjeran vojnik“. Eno ti ga sada u stacionaru, vrućinu ima, neđe ozebo, misliš da mu je desetar došo da pita kako si i šta si. Jok vala, ja mu svaki dan odem, ponesem mu onih dječijih radosti, ja to ne jedem a on to voli. Šta ću kad je hajvan, al moj je, jopet mi ga žo.
No, da te pitam, šta mi ti deveraš, možeš li da se malo izvučeš od baba, da dahneš dušom, il ti se natovario na leđa. Idel na vašir u Čevljanoviće, imadel ko, šta nam radu one naše. Bil ona moja fištija tamo, kud ona halijeda. Pogledujel je još ono đubre iz Kaćuna, dama ga pogodila, eh da mi je da ga uhamim da mi izvlači drva iz šume.
Ne mogu isčekat da dođem na odsustvo, a tek mi je puklo treće rebro. Divim se starim kukama, a kako mi lijepo zvuči kad se u trpezariji složi „prijatno najstarija na Balkanu“, valjda će i taj vakat doći. Ako me huja ufati, neću čamat, eto me tamo, ako ne mogne drugačije ono naobdan, da napojim paščat po sokaku, da vidim te jordamli djevojke, da pitam dal me još haju.
Moram sad ić, išćeruje me ova kantinjerka, završava sa poslom.
Nisam u JNA služio ,u armiji BiH prije 6-7 godina,ali u vezi dokazivanja muškosti da napišem.Sa mnom je bio u četi momak iz nekog sela blizu Kaknja ,i preko štele je došao u vojsku jer se nije mogao ženiti ako je ne odsluži(tako je on govorio),a imao je tuberkulozu i još neku bolest i prvi puta su ga odbili.Bilo mi ga je pravo žao jer je mjesec prije kraja roka se razbolio pravo i otpustili su ga,ko da sad gledam,otišao plakajući.
opet saznadoh nesto novo ovdje 
