sarajevoxxxx wrote:dragma wrote:sarajevoxxxx wrote:
"Drška od metle"? Slušaj ono 30 % što Kurdi drže, nekome je milion puta gore od drške...
Ma pusti mi se demagogije, pravo pitanje je šta revolucionari skupa sa Al Kaidom i ISIL-om drže, a ne Kurdi. Oni su ionako svijet za sebe u sirijskoj tragediji i okreću se kako vjetar puše. Ako sutra situacija bude zahtjevala oni će opet sa Assadom pod ruku, s kim će revolucionari? Oni su ti koji su obećali da će režimu vidjeti leđa a ne Kurdi. A sad pregovaraju sa režimom, potpisuju primirja i prave zone deeskalacije...
japin_mutapi wrote:pa to je najvaznije
nek je debil spasio dupe od metle o ostao na tronu, jebo zemlju i narod
Japine jarane mani me jeftine patetike sviju ti. Ko u ovom sranju od rata uopšte misli na narod?
Hvala.
Zone deeskalacija više odgovaraju opoziciji nego režimu. Svaki dan masakri, ranjavanja, progon stanovništva, sve je to prestalo uvođenjem zona deeskalacija. Režim je dobio par enklava. A Kurdi nemaju potrebe da idu ponovo sa režimom. Imaju sve. Jezik, sve slobode, gomile oružja, naftu, ogromnu teritoriju, postali su politički faktor, i Rusija i Amerika ih podržavaju. Polako čiste ostatke Asadovštine
Zbog čega bi se udruživali sa režimom ? Šta mogu dobiti a da već nemaju?
O Kurdima, koji nikad nisu bili dio "revolucije", sam rekao šta mislim i nema smisla da se nabjeđujemo oko toga.
Te deeskalacione zone me isuviše podsjećaju na nekadašnje demilitarizovane zone u Bosni da bih vjerovao u njih jer znamo kako su funkcionisale i kako su na kraju završile.
Po meni su one obična farsa, time out pred nastavak rata u i oko njih, pogotovo zato jer je do stvaranja isth došlo na inicijativu bliskog saveznika sirijske vlade koji je ujedno (uz svoju pudlicu Tursku) zadužen za realizaciju i nadgledanje mira u njima.
Assad je zabetonirao svoju poziciju, bilo da se radi o 70% ili 50% Sirije, procenti nisu bitni dokle god je u njegovim rukama većina sirijskih gradova u koje će se izbjeglice vremenom vratiti bez da pitaju čija je zastava na jarbolu, Alep ti je svjež primjer za to, a takozvanim revolucionarima ostaje samo da žale za prilikom koju su imali dok nisu dozvolili da im horde pomahnitalih džihadista ukradu revoluciju i njihovu borbu za boljitak pretvore u svoj lični rat za čije ciljeve ni nakon pet godina rata ne znaju reći koji su, bitno je jedino da se uz tekbir gine i ubija.
