Ja sam novi na ovom forumu i jos uvijek nisam uspio da pregledam sve teme, međutim u ovih nekoliko tema koje sam pregledao uocio sam jedan problem koji je uobicajen za bavljenje ovom naukom. Taj problem je pristrasnost. Jos davno je jedan veliki Tacit pisuci svoje "Anale" rekao Sine ira et studio ili sto bi mi rekli Bez srdzbe i pristrasnosti, iako se ni sam nije toga pridrzavao. Istorija kao nauka je veoma podlozna "kvarenju" i iskrivljavanju i kao takva se lako koristi za manipulisanje ljudima. Subjektivnost istoricara je sastavni dio posla, jer on dok pise o odredjenom problemu iznosi i svoje misljenje o istom, medjutim pristrasnost je veliki problem. Kada nam nacionalnost, politicko opredjeljenje ili religija stanu na put racionalnosti to postaje problem. Ja evo npr imam ogromnu averziju prema svekolikom nacionalizmu koji me okruzuje
mozda je to zato sto sam ne mogu da se svrstam ni u jednu grupaciju ( porijeklom slovenac, rodjen u BiH, vjeroispovjest pravoslavna 
). I ne mogu da vjerujem da neki od nas ne mogu da podnesu da je od sad najbolju istoriju BiH napisao srbin (Sima Ćirković), da konstantno pokusavaju da nas nadju na karti Evrope prije Srba i Hrvata, da Osmanlije smatraju oslobodiocima...Moje pitanje je Da li je toliko tesko sagledati cinjenice i pogledati istini u oci, i zasto se na nacionalizam odgovara nacionalizmom
