Politika i perverzija
Mordor
Utopija je fantazija, arkadija pesnički pojam, a Republika Srpska nije bolji deo BiH, posebno ne najperspektivniji region Jugoistočne Evrope, već prostor na kojem se vrtoglavom brzinom stvara brutalni režim, u kojem se vlast obnaša na način veoma sličan onom iz Karadžićevog/Miloševićevog voždovskog perioda: represijom nad svim neposlušnim, nepoćudnim, drugačijim. Ovu, po Srbe pogubnu činjenicu, više ne može sakriti “velika obrana nacionalnih interesa”, što se ispreda već godinu i po na bh. nivou (pojednostavljena do besmisla: “Istorijsko NE” svemu, bilo čemu i svačemu), i koja nije ništa drugo do kateter kroz koji će u bliskom periodu iscuriti brojne državotvorne i autonomne nadležnosti dobijene Dejtonskim sporazumom
piše: Slobodan Vasković
Milorad Dodik ponovo je umislio da je Svemogući Bog, pozvan da odlučuje o sudbini svakog pojedinca kojem je pripala “čast” da bude njegovim podanikom; Srpski Cezar, od čije volje zavisi lični uspeh i neuspeh svakog božijeg stvora koji hodi lažnom Arkadijom; Mesija, čiji povratak garantuje Carstvo Nebesko već u Laktašima; Prorok, koji nadnaravnim moćima pretvara pustu priču u milijarde ulaganja, koje nikako da dođu, jer nije završen Sizifov autoput Banjaluka – Gradiška... Okružen polusvetom (okorelim nacionalistima, ksenotičnim kvaziintelektualcima, krajnje problematičnim tipovima, uljemastkolomast - biznismenima, profesionalnim poltronima, kompleksašima svih boja i dezena), Dodik svakodnevno neštedimice seje fatamorgane o “boljem delu BiH”, opsene o “ekonomskom procvatu RS”, iluzije o “borbi protiv kriminala”, a svakom ko samo posumnja ili se usudi da ne poveruje u novu Utopiju sledi Pakao još za života.
Prosto je neverovatno koliko Dodik nije u proteklom periodu ništa naučio na sopstvenim greškama, već je sebi dozvolio da drugi put u samo sedam godina umisli da je Natčovek, sposoban za nadnaravna ostvarenja. Tragična je to greška, koja je neoprostiva i biće skupo plaćena. Prvi put, dvehiljadite, sam Dodik je platio tadašnju uznesenost gubitkom vlasti, a ovaj put će, nažalost, račun izmiriti Srbi u celini, koji nikako da se odreknu mitomanije i perverzne želje za Voždom, sa kvalitetima iz usmenih predanja, koja su sušta suprotnost stvarnim osobinama i karakterima onih koji su nosili tu “laskavu” titulu, bilo da je reč o Karađorđu , Radovanu , Slobodanu ili pak Miloradu. Utopija je fantazija, arkadija pesnički pojam, a Republika Srpska nije bolji deo BiH, posebno ne najperspektivniji region Jugoistočne Evrope, već prostor na kojem se vrtoglavom brzinom stvara brutalni režim, u kojem se vlast obnaša na način veoma sličan onom iz Karadžićevog/Miloševićevog voždovskog perioda: represijom nad svim neposlušnim, nepoćudnim, drugačijim. Ovu, po Srbe pogubnu činjenicu, više ne može sakriti “velika obrana nacionalnih interesa” što se ispreda već godinu i po na bh. nivou (pojednostavljena do besmisla: “Istorijsko NE” svemu, bilo čemu i svačemu), i koja nije ništa drugo do kateter kroz koji će u bliskom periodu iscuriti brojne državotvorne i autonomne nadležnosti dobijene Dejtonskim sporazumom.
Očekivan je to epilog nacionalističkog mahnitanja srpske “elite”, koje je ništa drugo do velika laž sračunata sa ciljem prikrivanja ukidanja demokratskih normi u RS, kako bi se stvorio što povoljniji ambijent za dovršetak nenarodnog i protivnacionalnog programa “Ko je jamio, jamio”! Svaki put izrečena lažna dogma da “Srbima nije potrebna Evropa”, nož je u leđa ovom narodu i novi crep na krovu režima, stvorenog kako bi se malom broju porodica (Dodik, Stanković, Čičić, Janjetović ...) omogućilo da privatizuju celi jedan nacion. Sve je podređeno tom cilju: način vladanja koji je RS svesnom devastacijom institucionalnog sistema pretvorio u “entitet jednog lica”, “odbrana” policije RS, koja već odavno ne postoji; uspostavljanje Holdinga režimskih medija i ukidanje svih glasila koja nisu pod kontrolom; vaspostavljanje ekonomskih pravila po predlošku beloruskog tiranina Aleksandra Lukašenka . Sve ovo uslovilo je stvaranje ambijenta u kojem se Republikom Srspkom ne širi optimizam, kako to vole naglasiti Gospodari, već sirovi strah, rukom opipljiv, od posledica koje će pretrpeti svi oni koji se usude izreći reč kritike, ali i oni koje Mesijini gaulajteri prepoznaju kao osobe koje su možda pomislile nešto što nije u skladu sa važećim režimskim dogmama i aksiomima.
Dodik autokratski vlada republikom: On je u sebi artikulisao sve institucije i druge osim njega i ne postoje; Vlada je loš dekor, Skupština tek mizanscen monodrame “Vožd”; Sva pravila su ukinuta, vrede samo ona koja Cezar ad hok propiše; Holding režimskih medija svaku njegovu reč zlatom uklesuje u “kamene” ploče (bižuterija, loša kopija Mojsijevih); Javni servis Radio-televizija Republike Srpske pretvoren je u sudnicu u kojoj se svakodnevno izriču presude: međunarodnoj zajednici BiH, nepoćudnim. Niko od presuđenih nema pravo na odbranu, a najgore prolaze oni kojima Vrhovni Druid lično odreže kaznu. Kada ne presuđuju, Kožni Mantili sa RTRS-a Utopiju kontaminiraju lažima, poput onih o “odbrani” policije RS. Istina je da ta institucija ne postoji (to je već prastara istorijska kategorija), a imenom “policija RS” sasvim pogrešno naziva se oružana formacija, vojno krilo, Saveza nezavisnih socijaldemokrata, čija osnovna funkcija nije nikakva (neistinito) proklamovana borba protiv kriminala, već odbrana interesa vladajuće sekte (izuzev dela SNSD-a lojalnog Nebojši Radmanoviću), kojoj je “Mile Bog, evro religija, grabež molitva”.
Dodik je do apsurda unapredio “ekonomski” princip Gojka Kličkovića , znan kao “voženje budžeta RS u gepeku”: on i budžet i sva nacionalna dobra nosi u sopstvenom novčaniku, odakle, kada mu se ćefne, izvadi Termoelektranu Gacko i “proda” je “Čezu” za fiktivnih milijardu i po dolara, pri tom bezobzirno urušavajući Banjalučku berzu za stvarnih dve milijarde maraka. Ekonomski “čarobnjak” plati Rusima preuzimanje rafinerija, podvodeći gubitke na tom poslu reda veličina stotinu miliona maraka pod “uspešnu privatizaciju”, da bi nam pre neki dan saopštio da ima “malih problema”: “Ruska banka Vnešekonom je promijenila ime u Razvojna banka, pa nove procedure..., mi smo malo zakasnili ... pisali smo predsedniku Putinu i ruskom premijeru da malo poguraju te kredite!“ Neverovatno tragično i komično u isto vreme: sada svemoćni Dodik angažuje Putina da mu proda Rafineriju, te je za očekivanj da na poslovima dokapitalizacije “Železnica RS” zaposli predsednika SAD Džordža Buša juniora, a za savetnika za izgradnju magistralnih puteva do Šipova i Mrkonjić Grada nemačku kancelarku Angelu Merkel . Samo umišljeni politički diletant može se usuditi zatražiti od predsednika Rusije da celom svetu predoči kako je “sa Dodikom u talu”, te zbog toga ultimativno zahteva od Ruske razvojne banke da odobri kredit “Njeftegazinkoru”, navodnom kupcu rafinerije.
Dok Putin, kako Dodik tvrdi, vredno telefonira RRB, on još vrednije vraća komercijalne kredite brodske rafinerije: do sada je u tu svrhu, prema premijerovim rečima, potrošeno 80 miliona dolara. Nije rekao po kojem zakonu on lično dogovara visinu poravnanja, ni gde je iznašao taj novac (biće da ga je uzeo od onog uplaćenog za “Telekom”); nije objasnio zbog čega tih 80 miliona, umesto u vraćanje dugova, nije uložio u nabavku nafte i pokretanje proizvodnje u Rafineriji, koja je potom mogla iz dobiti servisirati gubitke?! Ekonomski “mag” nije rekao ni šta će se desiti ukoliko Putin “ne uspe” da ubedi RRB da odobri kredit “Njeftegazinkoru”, niti je ičim obrazložio kako je moguće da Vlada Holandije od oktobra do danas nikako da odobri onih četrdesetak miliona evra za rekonstrukciju banjalučkog KBC-a, a nikako da odgovori kako je moguće da pet kilometara autoputa proguta preko sto miliona maraka i kako to da ne kreće izgradnja ostalih najavljenih magistrala...?! Ali, Pukovnika nema ko da pita, jer su takva pitanja u RS zabranjena, kako mu se ne bi oduzimalo dragoceno vreme, u kojem on odlučuje ko će u zatvor, a ko u biznis, ko će da radi, a ko ne može ni pod kakvim uslovima i ni po koju cenu...
Naravno da ni Dodik, kao ni njegovi “uzori”, od kojih je Lukašenko najbezazleniji, ne može a da sebi ne digne spomenik još za života. Tako se, u situaciji kada su plate i penzije znatno manje nego u “gorem delu BiH”, a cene vrtoglavo skaču bez ikakve kontrole; kada se otpuštaju radnici, bez nade da će uspeti igde da se nanovo zaposle; kada je Hercegovina izgorela, a Semberija spržena; kada poslovni ljudi napuštaju RS zbog nesigurnosti investicija... u centru Banjaluke gradi grandiozni spomenik nezajažljivosti i alavosti aktuelne vlasti, vredan stotine miliona maraka utrošenih za luksuz kojeg se ne bi postideo ni Sultan sa Bruneja : nova zgrada u kojoj će biti smeštena Vlada RS, plus ekskluzivni apartmani za Dodikove kurire, koji se nazivaju ministrima. Oni koji se usuđuju da misle dali su tom megalomanskom projektu ime koje sasvim zasluženo nosi: Mordor!!!
http://www.patriotmagazin.com
