int21 wrote:Uglavnom svi su programeri samouki. Malo ko je to naucio na fakultetu pa otisao spreman na posao. Naucis na faxu nesto, ali vecinu uglavnom sam i to kroz projekte.
Ako mislite da je lako, da necete puno raditi i da ce te se obogatiti, odgovor je ne, ne i mozda.
Lako nije, treba znati veliku kolicinu stvari. Radi se jako puno iz tri razloga: ima puno posla, puno se para vrti i menageri misle da je lako.
Za pocetnike je jos teze.
Do sada ste svi nabrojali samo web tehnologije kao da je samo to programiranje. Nope. Programiraju se i backend servisi, i mobilni telefoni, i routeri i mrezna oprema. Systemski software. Frizideri. Sve sto ima mikrokontroler se programira.
Moje iskreno misljenje je da se programiranje mora voljeti. Bilo koji programski jezik, tehnologija...bilo sta....ako se radi samo zbog para, tesko je postati super placeni strucnjak.
Na kraju, programirajte u bilo cemu, javi, javascriptu, erlangu, c/c++/c#/Object c/ python, asembler.......programirajte sve zivo......poslije 15 godina.....naucite
Pozz,
P.S. Ako kome traba pomoc, savjet ili hint....PP
Bok
Ovo je već stara tema, ali mi se čini vrlo interesantna. Kolega je već dao poprilično dobar odgovor, ja ću ipak pokušati da ga malo nadgradim. Ja se isto svrstavam među samouke programere. Iako sam započeo sa ASP (brez ong .NET na kraju) i tamo negdje oko preloma milenijuma razvijo svoj prvi primitivan AJAX framework (koji bi u nekom primitivnom smislu mogao porediti sa ti, šta danas pruža jQuery) prateći mogućnost prenošenja Pascalskog koda na web, ipak sam već dve decenije povećini na Desktopu. Što ujedno znači, da već oko dve decenije živim od toga posla.
Kao što je kolega gore naglasio, nije ni toliko bitna tehnologija, koju odaberete za svoj rad. Ja sam počeo sa Visual Basic 6 (i ASP), paralelno koristio i tadašnji Borland Delphi 5 i ujedno za intranetne portale, koji su tada postajali tek popularni, koristio JavaScript. Ono što jeste bitno je, da odaberete područje, kojim želite, da se bavite. Da pronađete njišu, koja vam je toliko frustrirajuća, da osjetite suludu želju, da ćete dati sve od sebe, da to optimizujete, automatizirate, pojednostavite,... i ta unutrašnja motivacija će vas pratiti kroz sve alatke, kojima se budete koristili u vašoj karijeri.
Poznavanje programskog jezika vas ne čini developerom. Tvrditi nešto tako je pojednako suludo, kao što bi bilo tvrditi, da vas poznavanje Njemačkog čini kompetentnim pisanja poezije, novinskih izvještaja ili pak prevođenja na tom jeziku. Ono što vas čini developerom je silna želja promjeniti nešto na bolje, a to nešto mora koristiti nekoj grupi pojedinaca, nekoj organizaciji odnosno jim treba otklanjati frustracije u vezi nekih
pretežno rutinskih i periodično ponavljajućih se radnji. I kad se osjetite kompetentnim za nešto u toj mjeri, izbor tehnologije će se u velikoj većini slučajeva ponuditi sam od sebe.
I za kraj ono najvažnije: ja kad sastavljam ekipu za neki projekat, rijedko kad priupitam, kdje ste naučili, to što znate (to se desi povećini, kad sam imponiran nečijim znanjem), nego me više zanima, koliko ste u stanju to (bilogdje) stečeno znanje aplicirati na problemsko polje, sa kojim se suočavamo. Što znači, da ako osjećate ljubav prema tome poslu, samo hrabro i brez odlašanja. Jer i tu važi, kao i drugdje pravilo deset hiljada sati, koji početnika čekaju do nekog "majstorkog" statusa.
