Dobar je prijedlog gore za grupu. Tu mozes dobiti novije informacije vezane za sam upis, razna pitanja oko studentske itd..
Ja, kao nekadasnji (ne tako davno
) student Psihologije ti mogu reci da je studij sasvim OK. Naci ces dosta raznih misljenja, ogroman broj onih koji mrze generalno FF, ili odsjek za Psihologiju. Moje iskustvo nije takvo.
Naravno, nije sve ni savrseno. Ali kada pogledam unazad na svoje godine tamo, nisam pogrijesio. Profesora imas svakakvih, vecina su u 40tim tako da nisu prestari za neke novije tokove, a ni premladi da su neiskusni. Par mladjih asistentica. Vecina ih se stvarno trudi da predavanje bude zanimljivo, da imas i primjere iz stvarnog zivota.
Neki od profesora su super za slusati, neki su malo slucajevi za sebe, ali niko sa samog odsjeka nije bio problematican studentima. Problematicni su nam bili profesor Bosanskog jezika Đevad Jahic (mislim da je sad u penziji), i grupi studenata jedan of profesora sa odsjeka za Filozofiju (koji su odabrali taj izborni predmet tad).
Ono sto moze nekog iznenaditi sto se tice studija su metodologija i statistika. To je uhvatilo nespremne 90% onih koji su tu dosli da izbjegnu brojeve. U prve tri godine dosta je fokusa upravo na naucnoj metodologiji, te na statistickoj obradi podataka. Meni je to zanimljivo polje (u kojem i danas radim) pa mi je bilo dobro, ali najveci broj onih koji su napustili studij, ili obnjavljali godine, je bio upravo zbog predmeta statistika i metodologija.
Ko voli logicko/kriticko razmisljanje, predmeti su jako zanimljivi. Za nekog ko voli uciti napamet iz knjige teoriju, imace problem sa tih par predmeta.
Takodjer, ima dosta citanja naucnih clanaka za potrebe vjezbi, uglavnom na engleskom, tako da je dobro poznavanje engleskog itekako plus za to.
Jos jedna stvar - studij psihologije osobu ne cini psihoterapeutom. Dakle, nema u okviru studija nikakvog ucenja specificnih psihoterapija, niti prakse u tom smislu. Oni koji se odluce za to mogu nakon trece godine upisati neku od edukacija po izboru. Profesori se uglavnom potrude, posebno na starijim godinama (inace isti set profesora se gleda od prve do pete) da na predavanje ponekad dovedu ljude koji rade u praksi, bilo je i posjeta domu za stare, za djecu sa poteskocama itd.. da se upoznamo sa raznim institucijama gdje psiholozi rade, i sta rade.
Iz iskustva moje generacije, i onih malo starijih/mladjih koje sam upratio, vecina ljudi nisu imali problem da se zaposle. Manji broj se zaposlio u ustanovama koje se bave mentalnim zdravljem, ili imaju osobu za to (npr. skole). Najveci dio je zavrsio u recruitment/HR sektoru, a par nas je otislo za brojevima.
Topla preporuka za osobu - neka zaganja Erasmus+ program ako je jos dostupan. Malo peglanja sa priznanjem ocjena, ali odlicna iskustva svih mojih kolega koji su isli na to. Ja sam malo bio panglu pa nisam, i to je jedino za cim zalim.
