pristup razvodu braka

[bosan]

Imate li vi djecu ili ne ?

[didgeridoo]

bez ljutnje, ali prijatelju razmisli šta joj to ne odgovara od jednom a 10 godina ste se borili i stvarali. Bez ljutnje ali meni to djeluje da ima nekoga drugog kojoj je u kratkom roku sada zanimljiv i coooll. Dugoročno svi koji se razvedu obično se poslije kaju. Da se ne bi i ona poslije kajala i vraćala predlažem ti da ti probaš da se praviš hladan. Nemoj se zakonski razvoditi a na sebe nabaci neke promjene u životu. Ne znam šta voliš ali ubaci teretanu pozorište ribolov lupam bilo što, što će ti misli na tren odvući od problema a možda i kod nje probudis interesovanje.
Ako si jak da nastaviš dalje bez nje razvedi se, a ako nisi i cini mi se da nisi pretrpi i presuti i praivse lud jer ako ti je toliko stalo do nje ako ode onda ces puknut. U SVAKOM SLUCAJU ZELIM SVE NAJBOLJE ZA TEBE NEPOZNATI PRIJATLEJU. Ima jedna poslovica dobra. KAD TE NEKO NABIJE NOGOM U GUZICU OBICNO ODES PAR METARA NAPRIJED.

tuzno, tesko za prihvatiti, ali vjerovatno istinito

U SVAKOM SLUCAJU ZELIM SVE NAJBOLJE ZA TEBE NEPOZNATI PRIJATLEJU.

pridruzujem se... sretno

[sarayewo]

Iskreno, ja sam poceo pricu o razvodu jer ovaj status quo u kojem zivimo odvojeno, ne komuniciramo a nista se pozitivno ne dogadja mi pravo tesko pada. Sve sto sam ponudio za rjesenje ne pije vode. Dakle, jedino sto mi preostaje je da sutim i cekam (neko cudo), ali da prekinemo brak jer ovako vise ne ide. To je bila i svrha ovo topic-a. Da li je vrijeme doslo da se trazi razvod ili jos da cekam... nesto... Cinjenica je da dugo vec ne funkcioniramo kao normalan par; da ona pokazuje malo ili nikako interesovanja u mene, a kamoli neke ljudske toplote. U takvoj situaciji meni razvod pocinje izgledati kao prihvatljiv rasplet. Mozda grijesim...

Prijatelju, ovo je pitanje na koje jedino ti sam sebi mozes dati odgovor... Niko drugi nikada nece dovoljno dobro znati odnose izmedju tvoje supruge i tebe, niti tacno kako se osjecate. Tebi je ocito stalo da sacuvas taj brak, ali da bi to uspjelo potrebna je obostrana zelja i volja... Iz ovoga napisanog da se zakljuciti da se druge strane te volje trenutno bas i nema... A mozda joj ipak stvarno treba samo malo vremena i prostora da razmisli o svemu i da bude nacisto hoce li taj brak ili ne - i licno smatram da ti imas pravo od nje traziti konkretan odgovor. Ako ga ona vise ne zeli, ne mozes glavom kroz zid.

U svakom slucaju, zelim ti puno sabura i snage, da iz svega ovoga izadjes samo snazniji...

[tufnica7]

Ako postoji ljubav sa njezine strane,mozda ceka da se opet razigra. tolike godine ste stvaralali, sve je bilo tome okrenuto, vrijeme je da stanete, da se okrenete i uzivate bar jedan period, da nadjete nove izazove ,,,,mozda bas to nju muči. Traži se, što dalje,,,,zar je život stalna borba za sticanjem , ,,,a kad ću živjeti....moj ti je savjet, okreni sve naglavačke, sjeti se kad ste bili samo u vezi, na početku braka, imali ste planove, dosta ste toga i ostvarili zar ne ? sad je red da želiš nešto posve drugačije, možda malo zabave, malo mladih ludih dana kad nije sve bilo logično i svrsishodno. ako si postao tužan , ne daj da se vidi, uradi nešto ludo, nešto što ona od tebe ne bi nikad pomislila da ćeš uraditi, budi novi ti,iznenadi je samim sobom, pronađi u sebi nešto što si želio da budeš, drugačiji ti , otkrij u sebi novu osobu,daj joj nove snove , ali ne materijalne, ....možda je to ono što traži, nešto što nije predvidljivo, planski...sretno

[Dindi]

Procitala sam sve komentare i strasno mi je zao. Uvijek me ovakve situacije rastuze. Ja nisam dugo u braku ali moje skromno iskustvo govori da ona nesto kod tebe ne moze vise da trpi. Mozda nesto sto zna da ti ne bi promjenio pa zbog toga nece ni da razgovara o tom problemu. Mozda si joj nekad dao do znanja da nesto ne zelis mijenjati pa njoj sad prekipilo a ako je povucen tip nece da pravi frku oko svega i zato suti. Cinjenica da joj se ne ide savjetniku govori da ona misli da se problem ne moze rijesiti. Ti najbolje znas sta bi njoj moglo smetati. Reci joj otvoreno da zelis spasiti brak i da ces uciniti sve da se odnos popravi samo ona mora ukazati na probelm. Sretno.

[EllaD]

iskreno mi je zao; i izvini na iskrenosti ali ako ce neki brak uspjeti OBOJE treba da se bore a ne ti sam kao Don Quiote ; usvakom slucaju zelim ti sve najbolje i vjerujem da je svako rjesenje bolje od ovog limba u kojem sada zivis

[SsTtEeLlAa]

@polumasni... kada citam tvoje postove apsolutno sebe pronalazim u tvojim rijecima i tvojoj situaciji... I ja sam kao i ti svojih prvih par postova posvetila temi razvod braka, odnosno tada sam postavila pitanje da li je razvod braka pravo i jedno rjesenje....Vidi ja sam sa svojim muzem zajedno 7 godina...kao sto ti rece, i mi smo imlai jako finu i skladnu vezu, medjutim unazad jednu godinu nekako je sve pocelo da ide niz brdo, sve je pocelo da se rusi... pokusavala sam na razne nacine da to prevladam da pokusam da vratim nasoj vezi onu prvobitnu vaznost i znacaj, medjutim bezuspjesno....Jenostavno se nesto dogodilo s nama... sta ni sama ne znam, al jednostano razvod ili razlaz na neko vrijeme cinio mi se kao jedina opcija... S tim da smo se mi i znali jako cesto svadjati ( sto vidim kod vas nije slucaj), onda ljubav, paznja i razumjevanje je jednostavno nestalo... osjecala sam kao da se u tome svemu gusim.... svaki dan jedni te isti problemi i nisam vise mogla da trpim.... u tim trenutcima niko drugi odnosno nikakav muskarac mi nije ni na pamet padao niti sam imala zelju da ikoga drugog imam pored sebe osim svog muza... ali jednostavo ni zivjeti na nacin na koji sam zivjela nije islo... odlucila sam to prekinuti bila sam spremna i na razvod braka, jer zaista kako rekoh pocela sam da se gusim u tome svemu... vjerovatno ces se pitati zbog cega je to osjecanje gusenja ali vjeruj mi da ni ja ne znam odgovor... mozda neko zasicenje s vremenom, mozda sam zeljela neku promjenu... iskreno ne znam...nakon nekog vremena odlucila sam da ga ostavim, sto sam i ucinila i vratila sam se kod svojih roditelja.... zivjeli smo tako razdvojeni neko vrijeme ( mislim manje od mjesec dana ) i da bi onda oboje dosli do zakljucka da jednostavno ne mozemo da zivimo jedno bez drugog,... da se nismo uzeli iz nekih glupih i bezveze razloga, vec zato sto smo se ludo voljeli... takodzer, dogovorili smo se da cemo se oboje truditi da ta nasa veza tj. nas brak uspije i da nista ama bas nista ne treba da stoji na putu nasoj sreci i nasem zajednickom zivotu... eto tako da sam sada ponovo u braku sa svojim muzem i sada sam apsolutno zadovoljna i sretna zena... nadam se da ce i kod tebe ova agonija koju sada prozivljavas zavrsiti na isti nacin kao i moja, jer kako kazes ti tu zenu volis... i misliim da ne treba samo da sutis i cekas, vec treba otvoreno da razgovaras sa svojom suprugom i ako ima imalo nade da vas dvoje mozete ostati skupa onda treba i da poradite na tome...

Zelim ti svu srecu i ne brini se... bit ce to ok

[polumasni]

Hvala svima na odgovorima i na porukama. Necu vas vise peglat sa detaljima, sem da kazem da mi je draga definitivno iselila. Mislim da mi je najpametnije da joj dam vremena i prostora da razmisli jel ovo to sto stvarno zeli. Pokusacemo opet razgovarati nakon nekog vremena, pa sta bude. Meni je i dalje osjecaj u stomaku kao da sam komad mesa ostavljen da se krcka u kalji na neodredjeno vrijeme, ali prosao je Mujo i kroz gore...

Jos jednom hvala svima na podrsci i savjetima. Sve sto cu reci - pogotovo sretno ozenjenim/udatim - ne uzimajte svoje brakove zdravo za gotovo. Radite na njima, budite fleksibilini.... mada nekad ni to nije dovoljno.

xoxo

[CHICAGO]

@venus: reagovao sam, pokusavao sam poceti razgovor ali nije islo. Ona se dosta povukla u sebe. Kasnije kada je bas bilo ocito da stvari ne funkcionisu poceli smo otvorenije razgovarati i tad ami je rekla kako je nesretna. I ja sam kontao da se radi o nekom obliku depresije, ali ona to porice (skolovana je da zna prepoznati tako nesto). Dva zajednicka putovanja su nam propala zbog nje - jedno u decembru i jedno evo sad u aprilu. Pokusao sam dakle i to, al ne ide...

@fantazija: ne znam postoji li takva osoba. Ja bi volio da ona bilo s kim razgovora o ovim problemima, mislim da bi joj to pomoglo. Ali ona insistira da sama rjesava probleme i to mi ne daje nikakve nadu. Inace, hvala na komentaru i podrsci.

a izvini burazeru... da li si ikada pomislio da je mozda ona nasla nekog DRUGOGA.... ta njena neodlucnost je vrlo djetinjast razlog svemu tome ... ko ono u osnovnoj skoli ..."hoces se "skontat"???... "daj da razmislim do 5-og casa"... i tako to...


malo ti to uprati da li postoji neko drugi...


baj d vej... kakva vam je situacija sa sexom... (znam da je privatno pitanje, ali ovo pitam za tvoje dobro)....

[anais_nin]

@venus: reagovao sam, pokusavao sam poceti razgovor ali nije islo. Ona se dosta povukla u sebe. Kasnije kada je bas bilo ocito da stvari ne funkcionisu poceli smo otvorenije razgovarati i tad ami je rekla kako je nesretna. I ja sam kontao da se radi o nekom obliku depresije, ali ona to porice (skolovana je da zna prepoznati tako nesto). Dva zajednicka putovanja su nam propala zbog nje - jedno u decembru i jedno evo sad u aprilu. Pokusao sam dakle i to, al ne ide...

@fantazija: ne znam postoji li takva osoba. Ja bi volio da ona bilo s kim razgovora o ovim problemima, mislim da bi joj to pomoglo. Ali ona insistira da sama rjesava probleme i to mi ne daje nikakve nadu. Inace, hvala na komentaru i podrsci.

da je tako lako sam sebe dijagnozirati i sam sebi terapije sprovoditi niko od psihologa i psihijatara ne bi imao potrebe za privatne konsultacije sa profesionalnim kolegama samo zato sto ona to porice ne znaci da to nije jedna od mogucnosti....i meni je to prvo palo na pamet, zato te i upitah jesu li se samo vasi odnosi promjenili ili se ona promjenila i u nekim drugim aspektima zivota....

takodje, ironicno je, ali oni iz oblasti mentalnog zdravlja se obicno najvise opiru bilo kakvoj vrsti pomoci, posebno toj u oblasti (bracnog) savjetovanja

[dino_xx]

Izuzetno mi je tesko pisati o ovome, ali jos mi je teze drzati bol i ne podijeliti te je negdje... Evo o cemu se radu.

Ja i supruga smo u braku preko 10 godina. Vecinu tog vremena smo proveli boreci se stvarajuci "bolje sutra" uz puno ljubavi i obostranog zalaganja. Zadnjih godina dana, taman kada smo postavili zivot "na noge," kod nje su se poceli pojavljivati znakovi zamorenosti nase veze i nezadovoljstva. Vrlo je moguce da sam i ja tu pridonio tezom da ne treba zuriti sa djecom vec postaviti stvari na svoje, itd. Uglavnom, doslo je do toga da ona ne zeli zivjeti samnom neko vrijeme i ne preostaje nam, cini mi se, nista drugo nego da se razvedemo. Problem je u tome sto ja nju jos uvijek izuzetno volim i cijenim, ali to izgleda nije dovoljno. Pa eto, dragi forumasi, imate li vi kakvih ideja i iskustava da podjelite? Ja sam probao sve da spasim ovaj brak, ali to se cini vise ne mogucim. Jeli vrijeme da progutam gorku pililulu razvoda, ili da prihvatim status quo i cekam bolje dane, nadajuci se da ce nam se brak vratiti na normalu?

Reduced-Fat

Buraz, ako je ovako kako si napisao i ako je doslo do toga da ona ne zeli sa tobom zivjeti, nemas sta tu traziti...znaci dovoljno je to saznanje...ona znaci nije zadovoljna tobom, mozda se cak zaljubila u drugog...dakle zaključak: ostani dostojan i nemoj ni slucajno moliti ili navaljivati, forsirati, to ce samo pogorsati stvari...