, vjernicima kao ateistima, ali i zasto ne i onim gore koji stoje ispred nas i koji nas vode (da ne kazem gje 
). Predgovor (Nadahnuto bice – Dete i pesma, igra i ucenje kroz zivotna doba)
Proslo je dvanaest godina od prvog izdanja Nadahnuto bica u jesen 1989. godine. Ova knjiga me je povela na jedinstveno putovanje – kako po Norveskoj, tako i po svetu. Ona je u velikoj meri uticala na idejne koncepcije odrastanja, obrazovanja i kulture, kako u Norveskoj, tako i u Svedskoj i u Danskoj. U Norveskoj rec ”nadahnut” vise nije rezervisana samo za akademske krugove, vec je kao pojam uvedena i u opstu kulturnu debatu. Danska vlada je obrazovala ”Odbor za nadahnutost” koji je 1997. godine formulisao ”Deset zapovesti za skolu buducnosti”, koje se, po recima predsednika odbora Ule Albeka (Ole Albaek), nastale pod direktnim uticajem impulsa iz Nadahnutg bica.
Pokazalo se da je ”plavi konj” - simbol zacudjenosti na naslovnoj strani knjige i u tekstu – pustio koren. Obrazovna politika ga je uzela za logo i metaforu skolskih reformi. U Malmeu i Shelefteu su osnovani domovi kulture koji nose ime ”Plavi konj”.
Knjiga Nadahnuto bice se do sada pojavila na osam jezika i izdata je u velikim zemljama kao sto su Japan, Kina i SAD, u prestiznim izdavackim kucama. A u jesen 2001. godine, knjiga je, na moju veliku radost, izdata na ruskom. Jer, kao sto iz ove knjige direktno proizlazi: ruska knjizevnosti i muzika mi mnogo znace. A putovanje se nastavlja ... (pogledaj http://www.freidig.no)
Nista od ovoga, naravno, nije ni blizu onoga sto sam ja mogao da zamislim kada je 1989. godine putovanje zapocelo.
Ali u Ministarstvu za crkvu, obrazovanje i istrazivanje te je jeseni 1989. godine postojala jedna osoba koja je bolje od mene uvidela buduci potencijal knjige – savetnik vlade za pitanje obrazovne politike, Cel Eide (Kjell Eide). On je odmah po objavljivanju knjige napisao jednu internu notu Ministarstvu (koja je kasnije objavljena kao recenzija knjige), u kojoj je zakljucio:
Ova knjiga je mnogov vise od knjige o pedagogiji, ali je po mom misljenju
istovremeno i jedna od najvaznijih knjiga o pedagogoji koja je izdata u
Norveskoj. On (Bjerkvol) daje jake argumente za tvrdnju da skola u vecoj
mjeri mora da posmatra dete kao celovito bice, i za tvrdnju da je narocito
usvajanje znanja u skoli sustinski uslovljeno takvom holistickom pedagoskom
perspektivom, u kojoj osecanja, culnost i telesnost dobijaju svoje prirodno
mesto u interakciji sa kognitivnim razvojem. Samo na taj nacin imamo
mogucnost da smanjimo jaz izmedju ljudskog potencijala koji postoji kod
pojedinca i nase sposobnosti da taj potencijal iskoristimo.
Cel Eide ocigledno nije smatrao da je dovoljno da clanovi njegove vlade odgovorni za obrazovanje samo procitaju njegovu notu – on je zeleo da se politicki nivo pozabavi idejama knjige. iz prve ruke.
Ja retko preporucujemo da neku knjigu treba procitati. Ne znam da li ce
Bjerkvolova knjiga citaoca uciniti mudrijim, osim ako bolje razumijevanje nije
sustinska osnova mudrosti. Ali trebalo bi da neke citaoce ucini humanijim.
Preko deset godina duga istorija recepcije ove knjige u velikoj meri potvrdjuje ono sto je Eide onda video i rekao. Knjiga Nadahnuto bice privukla je prosvetne radnike sa svih nivoa, ali i ljude koji su po profesiji sasvim izvan obrazovnog sektora. Dopustite mi da, kako bih konkretizovao sirinu – strucnu i politicku – istaknem 2001. godinu kao primer toga ko je sve trazio predavanja koja su za polaziste imala knjigu Nadahnuto bice:
Nacionalni kongres medicinskih sestara u Kristiansundu, Pedagoski fakultet Univerziteta u Uppsali, Opstina Meldal, Centar za gluve i slepe u Olborgu, Medicinski fakultet Univerziteta u Oslu, Socijalno-pedagoska visa skola u Sandesu, Glavno trgovacko i usluzno udruzenje, Bolnica Ulevol – pedijatrijsko odeljenje, Grigov festival u Arendalu, Opstina Tingvol, Norvesko udruzenje brodovlasnika, Opstina Bore, Norvesko udruzenje ucitelja, Klepp, Crkvena kancelarija za zastitu porodice, Sportski studio Friskis og Svettis, Norveska banka, Skolski forum, Stokholm, Bolnica Ulevol – dermatolosko odeljenje, Kulturno udruzenje ”Kulturno pismo 2001”, Komitet za kulturu norveskog parlamenta, Ruska televizija u Murmansku, u saradnji sa Norveskim Radio-Televizijom, Sastanak o kompetenciji u opstinskim poslovima u opstini Vest Agder, Nacionalna konferencija psihijatrijskih medicinskih sestara u Arnedalu, Karolinska skola, gimnazijski nastavnici u Erebruu – NASOL, Norvesko udruzenje simfonijskih orkestara, Visoka skola u Bergenu – Katedra za zdravstvene i socijalne predmete.
Sta znaci ovo mnostvo institucija? Zasto toliko razlicitih foruma i profesija trazi da cuje i cita bas o Nadahnutom bicu?
Uzimajuci detinjstvo kao osnovu ocigledno je da postoji nesto zajednicko svim zivotnim dobima: neka ceznja da se dosegne svoj sopstveni stvaralacki potencijal - ”nadahnut pravo glasa” - u kom se pojmovi kao sto su kreativnost, komunikacija i znanje mogu ocistiti od spoljasnih retorickih otpadaka. Radi se o procesima u kojima mi ”...imamo mogucnost da smanjimo jaz izmedju ljudskog potencijala koji postoji kod pojedinca i nase sposobnosti da taj potencijal iskoristimo” (nota Cel Eidea).
U ovom, sestom izdanju knjige Umetnicko bice dat je kratak komentar ruske decije kulture u Lenjingradu/Petrogradu u svetlu raspada Sovjetskog Saveza. Pored toga, na kraju knjige sam dodao posebnu bibliogradiju knjiga i clanaka iz raznih oblasti koji su me inspirisali posledjnih godina. Ostalo je uglavnom nepromenjeno u odnosu na ranija izdanja. Jer, detinjstvo je, kao umetnicki katapult nasih zivota, nepromenjivo u svojoj bezgranicnoj raznovrsnosti.
Kada sam kao novopeceni tata i istrazivac po prvi put osetio snagu deteta koje se igra, pomislio sam kako cu mozda jedne slobodne veceri, izmedju menjana pelena i pesmica za laku noc, sesti i napisati clanak od nekoliko strana o onome sto sam video i osetio, i o onome sto nisam razumeo, zacetak rada o silovitim snagama koje se zahuktavaju kada nastaju zivot i kultura.
Sada kada sam odavno prevalio pedesetu, pocinjem da naslucujem da ce ovaj projekat trajati do kraja zivota, a da pritom nikada necu sasvim uspeti da shvatim sta je u stvari to ”nadahnuto”. I stoga umetnicko u coveku nikada ne prestaje da fascinira.
Too see the world
in a grain of sand
and heaven
in a wild flower.
To hold infinity
in the palm of your hand
and eternity for an hour.
William Wordsworth: ”Child is the Father of Man”
(Prevod: Mirna Stevanovic, Beograd - Plato 2005)
I za kraj ove preporuke, Kada je matematicka jedinica covek, dva i dva vise nisu cetiri/Dostojevski
... i kasnije, prva kaseta koju sam uzeo, u mislim sedmom osnovne, je bila nirvana - nevermind