Ad blocker detected: Our website is made possible by displaying online advertisements to our visitors. Please consider supporting us by disabling your ad blocker on our website.
bingov buraz wrote:Inace Srbi jedini od pravoslavaca slave slavu,moguce da to ima korijene jos od predhriscanskih vremena kao sto Muslimani postuju Jurijevo(Djurdjevdan-Aldjun).
Pogledati film Ivkova slava,pored toga sto je odlican film nesto se i nauci.
Nema to veze sa sa predhriscanskim vremenima ,nego bas sa pustim turskim vremenima.
radostan dan wrote:
Sama slava vuče korijene iz vremena prije hristinizacije, znači prije pojave hrišćanstva, kada su Sloveni još bili pagani sa jakim kultom predaka, dakle dok su bili još mnogobošci (bog šuma, bog vjetrova, božica rose, itd.)
radostan dan wrote:Nemamo se šta dogovarati, ja sam pisao o korijenima ili izvorištu obreda, a Justina vjerovatno o razlozima što je taj obred, da se tako izrazim - ostao u životu.
Ne ona je napisala da nema nikakve veze sa predhriscanskim vremenima ali da ne sirimo pricu
caes wrote:svaka pravoslavna porodica ima svoju slavu, a ne svako selo.
Opet greška, skoro svako selo u Srbiji imaju svoju slavu, a i neki gradovi.
ja sam bio na jednoj slavi gdje cijelo selo slavi Sv. Iliju (03.08). Pa me zanimalo postoje li neke razlike među pravoslavnim srbima u dalmatinskoj zagori, hercegovini, bosni i da ne nabrajam dalje. al vidim da je i to od kuće do kuće različito, a kamoli do regija
opet_sam_se_napio wrote:Sve to ovako lijepo zvuci, ali sto pobogu ne spomenuste ikonografiju koja prati ta slavlja?Nisam jednom prisustvovao ili bio u blizini takvih "slavlja", kad započne red pečenih prasića, red klicanja Karadzicu pa red Janinih vjecnih hitova.Doduse u pitanju jesu bile porodice sa sela, ne znam da li tako i ostali "proslavljaju"...
Nije tačno. U kućama gdje sam ja bila, nikad niko nije spominjao Karadžića. To je stvar domaćina. U nekim kućama čak nije bilo ni muzike. Samo klopa, piće i dobre želje.
Neko je pitao za promjenu slave, da ima i toga. Jedna porodica, sa kojom se posjećujem je promijenila slavu jer je na taj dan njihov sin preživio jednu bolest, a imao je male izglede, pa su taj dan uzeli kao dan nove slave. Formalnosti oko promjene se obave u crkvi. Inače, slava je stvar svake porodice.
Na Slavu se ne zove nego dolazi ko hoce. Pokloni se ne donose, osim simbolicnih ali to zavisi od mjesta do mjesta. Na slavi se zavrsavaju mnogi poslovi, cesta su i provodadzisanja ali uglavnom vecina ide da krka i pije. Moja slava je Sveti Nikola.
Првохришћанска је вера, од Бога нам дана и од Светих Апостола предана, да славимо Бога и Његове Светитеље. Слављење Бога и Божјих Угодника: Анђела, Алостола, Пророка, Мученика, Светитеља. Преподобних и свих Праведника, јесте наш хришћански православни животни став којим исповедамо веру своју и прави циљ и смисао нашег људског живота овде на земљи и у вечности. Јер ко слави Бога и Божије Светитеље, тај слави истинску и вечну славу човекову у Богу Живом и Истинитом, и тај онда неће славити никакве лажне богове и пролазне и смртне људе овога света. Ко слави Бога и Божје Свеце, као праве и истините, бесмртне људе, који из овог пролазног и смртног живота Богом Живим пређоше у живот вечни и бесмртни, тај ће се и сам славом Божјом прославити и Богу и Светима уподобити, јер ће од Бога бити заједно са Светима прослављен у вечном Царству Небеском.
Тако су Бога и Његове Свете славили хришћани још од самог почетка, и зато су многи од њих и сами Свеци постали. То нам показује и сведоче већ први хришћански Мученици, који су за славу Божју и саме своје животе положили. Тако, на прнмер, Свети Мученик Карп (који се слави 13. октобра), пред незнабошцима и безбожницима онога доба, није хтео да слави лажне богове, него само Христа - јединог Истинитог Бога, па је зато говорио ондашњим властодршцима: "Истинити богопоклоници, који се по божанској речи Христовој клањају Богу у духу и истини, уподобљавају се слави Божјој и постају заједно са Њим бесмртни, јер се још сада причешћују вечним животом кроз Христа Логоса, док се они који служе лажним боговима уподобљавају ннштавилу ђавола и са њиме пропадају у пакао". Стога и ми, православни хришћани, од самог Господа Христа примивши свету веру и свети завет, славимо и прослављамо Бога и Његове Свете Угоднике и Бесмртнике: Пресвету Богородицу, Свете Апостоле и Мученике, Свете Оце и праведннке, и тако овим слављењем Бога и Светитеља, које је сам Бог прославио зато што су и они Бога прослављали, и ми задобијамо вечну славу Божју и наслеђујемо живот вечни.
Ово древно хришћанско свето предање о слављењу Бога и славе Божје у Светима, примили смо и ми Православни Срби од Светих Ћирила и Методија и од Светога Саве. Зато и славимо сваке недеље и сваког празника Христа Бога и Спаситеља нашег и Његову Пресвету Богоматер, и свете Анђеле и Светитеље Божје. Славимо их најпре заједно са целом Црквом Божјом, у својој парохији и своме храму, када наша парохијска црква или наш манастир слави своју Храмовну Славу, то јест свога Светитеља као свога Небеског Заштитника, кога истога дана славе и сви православни хрншћани у свету. Отуда света Слава, као општехришћанско и свецрквено слављење Бога и Божјих Светаца, није само србски обичај, јер Славу славе и сви остали православни у свету. Али Свети Отац Србски, Сава Равноапостолни, дао је нама православним Србима и једну посебну србску домаћу Славу - наше Крсно Име, то јест благословио је нашу србску породичну Славу: да свака србска породица, свака кућа и домаћинство слави онога Светитеља на чији су дан наши претци и праоци примили Христову веру и крстили се у име Свете Тројице. То је, дакле наша србска Крсна Слава или Крсно Име, за које наш верни народ са правом каже: "Ко Крсно Име слави, оно му и помаже".
Наша Крсна Слава, коју славимо посебно у сваком дому и свакој породици (ако се нисмо одрекли вере Христове и имена Србиновог), молитвама Светога кога славимо оживљава у нама и душама нашим свету и светлу успомену на онај дан када смо се сви породично крстили и христијанизовали, када смо се и наши претци и ми за њима вером и крштењем у Христа ухристовили и охристовили, кад смо се уцрквили и оцрквили, да би се обожили и обесмртили, како то лепо вели наш нови угодник Божји Отац Јустин. Славећи нашу домаћу Славу, ми не престајемо славити и своју црквену, храмовну Славу заједно са својом браћом парохијанима, и то је наша заједничка света Преслава. А када славимо своју домаћу и породичну Славу, не славимо је опет сами у кући, нити само у кући, него најпре са осталим православним хршићанима у Цркви. на заједничкој светој Служби, светој Литургији, где су присутнн и сви Божји Анђели н сви Свети, и где се спомињу сви наши живи и упокојени, па тек онда и у дому своме. И опет у дому не славимо је сами, него у задрузи и заједници са својом породицом, са својим ближњима и сродницима, са суседима н пријатељима, и са сваким намерником Божјим који нам тог дана дође у дом, макар био и просјак и убожјак, поготову он. Јер је и он, као и сваки човек слика Божија и брат Христов и наш. И први хришћани су на сличан начин славили Славу као што и ми данас славимо и као што наши свети Манастири и Цркве данас славе: после завршене свете Литургије у храму сви присутни иду за једну заједничку трпезу љубави: сви се заједно са свештеником помоле Богу, уз свету водицу, свећу и тамјан, затим се благослови свето Жито и преломи и прелије вином свети Колач, и онда се помену сви наши сродници на земљи и на небу, па се онда, уз љубљење и молитвене жеље и честитања, сви заједно утеше за општом трпезом, оним што је Бог дао и домаћин спремио. А све то се чини у Славу Божју н у част Светога чији се свети спомен тога дана слави.
Слављење Бога и Његових Светитеља, и у древној хршћанској Цркви и данас у читавом Православљу, неодвојиво је од заједничке свете Литургије у храму и од заједничарења свих верника у свему ономе што је Божје и што је од Бога благословено: у заједнници у вери и истини, у благодати и љубави, у светом посту, покајању и Причешћу, у благослову заједничког јела и пића, у међусобном поштењу и помагању, у братској заједници са Христом и са свима Светима. Јер Црква Божја Православна и није друго до заједница свих у Христу Богочовеку, у Њему који је "Првенац међу многом Браћом", а Браћа су Његова пре свега Светитељи, а онда са њима и сви ми, Његови и њихови свечари, који смо зато и позвани од Бога да будемо света браћа и Сабраћа Христова, синови Божји по благодати у Сину Божјем по природи, како вели Свети Атанасије Велики.
Света Крсна Слава управо и има тај смисао н значај: да све нас окупи и сједини у једну праву братску Христову заједницу, у свету Цркву као сабор Божији, као сабрање деце Божије, те зато Крсно Име и славимо у славу Божију и у част Светнх, на наше спасење и обожење, на очовечење и охристовљење, на богоугодно здружење и сједињење са њима, нашим Славама, и преко њих са Христом, нашом вечном и непролазном Славом.
Стога се на свакој домаћој и црквеној Слави пева ова богомдана песма Цркве наше, православна химна сваке Крсне Славе, која нам најбоље казује смисао и значај наше свете Славе:
"Данас нас блатодат Светога Духа све сабра, и сви са Крстом Христовим на себи говоримо: Благословен Који долази ( Христос и Светитељ ) у име Господње; Слава Богу на висини!
A vezano za Bogojavljenje:
Кад је Јован погружавао Христа у воде реке Јордана, чуо се с небеса глас Бога Оца: "Ово је Син мој љубљени, који је по Мојој вољи". У Јордану је стајало друго Лице Свете Тројице, Син Божји, као Богочовек, а над Сином Божјим лебдео је Дух Свети у облику светлоснога голуба. То је било Богојављење. Ту се јавно открио Бог као Отац, Син и Дух Свети, као Света Тројица. Бог се јавио и васељену просветио.
Богојављење се празнује 6. јануара по старом календару (19. јануара по новом). На тај дан освећује се вода која се носи кући и пије ради здравља и просвећења душе и тела. Та богојављенска водица никада се не квари, јер у њој пребива сила Духа Светога.
sofist wrote:Na Slavu se ne zove nego dolazi ko hoce. Pokloni se ne donose, osim simbolicnih ali to zavisi od mjesta do mjesta. Na slavi se zavrsavaju mnogi poslovi, cesta su i provodadzisanja ali uglavnom vecina ide da krka i pije. Moja slava je Sveti Nikola.
moja devojacka slava, al su mi roditelji komunisti..samo su drzali ikonu na zidu, zbog familije koja je dolazila u posetu
Porodicna slava - Porijeklo je nejasno, a jedna od romanticnih verzija glasi da su stari Sloveni prelazili na hriscanstvo u obredima masovnih krstenja koja su odrzavana na dan nekog sveca. Obicno su porodice bas tog sveca uzele za svog zastitnika i od tada proslavaljaju slave, prenoseci tradiciju sa oca na sina.
Seoska slava - Svako mjesto ima svog sveca zastitnika i taj dan proslavljaju svi mjestani (taj praznik ima razne nazive: kirvaj, itd.). Svecu kojeg mjesto proslavlja posvecena je i crkva u tom selu/gradu itd. Tako je i kod katolika i kod pravoslavnih. Znaci, ako se u mjestu nalazi crkva sv. Dimitrija, mjestani imaju kirvaj na taj dan itd.
A zasto gradovi i institucije u RS imaju slave ? Razumijem da slave slave one porodice koje su vjernici, ali drzava nije vjernik pa da ima svoje slave. I sta znaci naprimjer slava u nekoj skoli koju pohadjaju ucenici ili su zaposlenici neke druge religije ili je uopste nemaju ?
probuseni $ wrote:A zasto gradovi i institucije u RS imaju slave ? Razumijem da slave slave one porodice koje su vjernici, ali drzava nije vjernik pa da ima svoje slave. I sta znaci naprimjer slava u nekoj skoli koju pohadjaju ucenici ili su zaposlenici neke druge religije ili je uopste nemaju ?
Ovo ni meni nije jasno. Je l Beograd ili Novi Sad imaju slave? Da li skole u Srbiji imaju svoje svetce?
Jack Be Nimble wrote:Svaki Pravoslavac ima svoju slavu.
Meni je uvijek simpaticno kako svako od Pravoslavaca zna ko slavi koju slavu i kada je. To pamte ko rodjendane. Ja sam bio na par slava, samo na jednoj je bio i pop, sada ne znam da li mora da bude na svakoj. U nekim kucama kada dodjes na slavu odma sa vrata te doceka tanjur zita i meni se cini hljeb isto. Uzmes kasiku zita pojedes i onda nastavis dalje. Sve u svemu to je meni izgledalo kao neko najobicnije sjelo. Mozda prije vecere bude neki vjerski obicaj na koji ja nisam bio pozvan
Naravno da zna jer se prenosi sa koljena na koljeno, krsna slava je ustvari obiljezavanje dana sveca koji je zastitnik porodice.Nema potrebe da svestenik dolazi kuci, obicno se ujutru nosi kuvana psenica(koljivo) u crkvu, tamo se vrsi liturgija i osvešta koljivo.Nakon toga se ide kuci, postavlja se rucak i cekaju gosti.Gosti se docekuju ispred kuce sa rakijom.Ceremonija pocinje tako sto se cita molitva, nakon toga lomi se krsni hljeb, obicno to rade domacin i njegov kum, nakon lomljenja hljeba domacin odrzi govor dobrodoslice na koji onaj sa kim je lomio hljeb prikladno uzvrati.Tada se posluzuje koljivo svim gostima(obicno se uzima tri male kasicice), domacica tamjanom "kadi" slavski rucak i cijelu kucu.Nakon toga se sjeda i to je to.
Obicno se slavi 3 dana
Felipe ti si rekao da nisi neki religiozan tip, ali da li neko zna da li je ovaj običaj utemeljen u pravoslavnom vjerovanju ili je ovo lokalna stvar sa primjesama paganskih, pret-hrišćanskih vjerovanja?
bubica123 wrote:E tu sad valjda stupa na snagu sveopšte prisutan trend modernizacije vjere.
Nisi baš u pravu, te gradske, institucionalne i dr. slave nisu izmišljene devedesetih, one su postojale od davnina, samo su 1945. godine ukinute, valjda ti je jasno zašto.
Takve slave su karakteristične za cijelo hrišćanstvo/kršćanstvo, katolike, pravoslavne, u Evropi, Americi, itd, samo ovdje imaš taj prekid od nekih 45-50 godina.
Zanima me koja je to bila gradska-krsna slava Banje Luke do 1945. godine ili bilo kojeg drugog grada u Bosni i Hercegovini?
Momak me je pozvao na slavu sad u nedjelju 19.12 (Sv. Nikola). Ja nemam pojma sta se radi na tim slavama niti sta cu im reci. Da li se kaze samo "sretna slava" ili treba jos nesto? Najgore od svega je sto ce biti tu njegovi roditelji, koje cu upoznati prvi put Drugarica mi je rekla da ponesem flasu crnog vina, pa kad je to moja mama cula, spremila mi flasu, a ja se sad dvoumim da li da ponesem na slavu ili ne. Drugarica je takodje spominjala donosenje nekakvih bombona Ali posto je ona iz Srbije, ne znam da li se to isto radi u Bosnu tacnije Sarajevu?
Help
Ova slava je bas komplikovana Meni je momak rekao da ne trebam nista da poklanjam i samo da kazem "sretna slava" i to je to
radostan dan wrote:
Čim uđeš, domaćinima, tj - ocu i majci od dečka kažeš - Mir Božiji, Hristos se rodi, na što ćeš dobiti odgovor - Vaistinu se rodi.
Zar se to ne govori za Bozic??
radostan dan wrote:Uglavnom, kad se nakon par sati atmosfera raskravi i opusti, kad krene pjesma i šala, onaj koji hoće da se predstavi kao veliki prijatelj porodice ili da pokaže svoju privrženost ( a ja predlažem da to budeš ti), ustaje, grli osobe sa svoje desne i lijeve strane( i oni isto tako, pa se sastavi krug) i tada započinješ pjesmu - Pomozi nam Nikolaa, Nikolaa, Nikolaaaaa (jer je svetac Nikola, je li), pomzi nam Nikolaa, Nikolaa, Nikolaaaa ( i tako 3 puta).
hehe ne znam bas za ovo, ne volim da grlim ljude i takodje to pjevanje...ipak ja nisam pravoslavka
Ja planiram samo da udjem u kucu, pozdravim njegove roditelje, dam vino i kazem sretna slava i da jedem
a da se vi fino dogovorite izmedju sebe
Najgore od svega je sto ce biti tu njegovi roditelji, koje cu upoznati prvi put 
Drugarica mi je rekla da ponesem flasu crnog vina, pa kad je to moja mama cula, spremila mi flasu, a ja se sad dvoumim da li da ponesem na slavu ili ne. Drugarica je takodje spominjala donosenje nekakvih bombona 
Ali posto je ona iz Srbije, ne znam da li se to isto radi u Bosnu tacnije Sarajevu? 
