Pjesme sa porukom !

[aze]

Zivot je prevara


Slusaj ovo da ti kazem prvo
do ovde sam doguro, jer se nikad nisam cuvo
znoj pio! Bol jeo! krv pljuvo
sve je trulo, prokleto,
dodirnutom ljudskom rukom pohlepnom,
jer u trci za egzistencijom,
ljudi se vise ne bave zivotom k'o esencijom
zato ja odbio sam otpor slomio sam,
iako sam se borio sam
naucio sam da primim udarce,
da bih se obucio u vestini odbrane,
jer kad sam bio mali, mene su slali na prvu liniju vatre,
a sad bi da me shvate
e, pa, ne mozhe brate!
nosim oziljke k'o znake
na secanja sto ne stare i iz bitaka drugare.
s njima Bla medju vama ne pripada,
ja samo u podzemlju sam slobodan
iskusenjima bacenim na mene
brusim svoj dragulj vere
mozda prevaren ja
mozda rob svog sna, a bar ja slobodan,
nastavljam ja da koracam spokojan
nikad se ne sklanjam ja od patnje i bola!
zivot je prevara, znam , surova borba!


znas li sta je prevara? znas li je kako da padnes,
pa ustanes, krenes, ponovo stanes?
kad moras da bijes, da chupas, da cimas?
kad shvatis da si sam i da samo sebe imas?
da li poznajes ukus gorchine u ustima
i onaj nenormalni bes koji pece te u grudima,
kad padne mrak na oci, a to te ubija
i sve to samo zato sto si verovao ljudima?
znashli koji fazon je kad napolju mracno je
i da znas da si zasr'o, nazad bi, al kasno je?
kad zalutas, a putokaza nema ni blizu,
u blatu si do kolena, a pijavice grizu?
a svestan si da trudis se i laktovima sluzhis se,
al' kako vreme prolazi u ponor padas, gubis se.
zato s proverenim ljudima, ideali po strani,
nema svaka bajka srecan zavrsetak,
zapamti.


Zivot je prevara, tmuran i siv,
zato predstavljacu podzemlje sve dok budem ziv!
prevare, lazi, svuda oko nas,
samo duboko u podzemlju jedini je spas!

Zivot je funjara, poligon za dupljake,
zato cuvaj to sto imash, a pogotovo ortake.
jer poruke su mlake ako veze nisu jake,
a raznorazne ljige gde god mogu puste krake.
nisam verovao starijima kad su mi pricali za takve,
a kasnije sam s godinama provalio sve cake.
sad se drzim jata svog, samo sigurnih drugara,
zajedno mi vladamo slozno ako braca.
krecemo se u podzemlju, jer ljudi napolju ne opstaju,
gde samo duhovni mutanti funkcionisu u programu.
zivot je varalica, zatreperi pa te vabi,
al ovaj crni leptir nece dati ga zgrabi.
radje izabracu metak nego sramni zavrshetak,
i da me razapnu na tocak necu znamenja da predam.
necu u zemlju nikad da gledam, u odbrani predan,
podzemlju k'o Kerber veran i na svaku kosku spreman.
da dam i glavu ako treba, jer sta je covek bez dela,
ovaj zivot je prevara, al' ja se borim u ime njega,
sve dok konacnog povratka iz mraka na povrshinu
i moguceg opstanka gde stvari imaju tezinu.


ovaj zivot je teshka prevara!



Zivot ima svoje momente,
provlacne i neodoljive,
ali i one druge, ne tako prijatne trenutke:
noci teske, sumorne,
dane sive, umorne,
kada nevolje te zagrle i stezu da te uguse.
kada sedis okruzen ljudima, a opet tako si usamljen,
i ne znash gde se krije tajna tvoje sudbine.
znas da sutra je jedino sigurno shto te ceka,
ali za dushu koja pati zora je daleka.
zastanesh i pogledash osmehe na ljudima,
i na pomisao da su lazni nesto stegne te u grudima.
kazes sebi da je istina jedino sto vredi,
a da je sve sto sija, sem Sunca, na kraju izbledi.
i skapiras da biras da lutas ovim svetom,
da biras, da lutas,a da ne znas svoje mesto.
da boli te cesto, da boli skoro uvek,
to sto usamljen si uvek i sto sazdan si od tuge.
ali, pogledaj se samo kako si cist kao suza,
iskren kao suza, cista suprotnost ljudima,
kojima samo stalo je do prolaznog,
tebi tako providnog, tebi jedinstvenom,
coveku obicnom.


zivot je prevara, tmuran i siv,
zato predstavljacu podzemlje sve dok budem ziv!
bljeshtave lazi, svuda oko nas,
samo duboko u podzemlju jedini je spas!
zivot je prevara, tmuran i siv,
zato predstavljacu podzemlje sve dok budem ziv!
bljeshtave lazi, svuda oko nas,
samo duboko u podzemlju jedini je spas!