Petar Luković: Srbija! Srbija!

Sting · Post by **Sting** » 31/08/2004 23:36

Imamo najjaču mafiju na Balkanu kojoj nije bio veći problem da likvidira srpskog premijera

Petar Luković

Zemlja vaših omiljenih istočnih susjeda – tradicionalno poznata kao svetski šampion u kurčenju slobodnim stilom i ponositom udaranju u prsa kako smo u svemu najbolji: imamo ruda i minerala i rečnih tokova o kojima svaki Hrvat može da sanja u besanim noćima; imamo Vojvodinu koja može a neće, mrzi je, da prehrani pola Europe, za koji hurac mi da hranimo naše neprijatelje; imamo najebozovnije žene na svijetu; imamo preslatku nejač – decu i starce, večite žrtve ratova u kojima nismo učestvovali; imamo ognjišta koja se sama pale; imamo najveću i najbolju vojsku & paravojsku o čijim slavnim pobedama stanovnici Srebrenice i Vukovara i Kosova još uvijek govore šapatom; imamo najjaču mafiju na Balkanu kojoj nije bio veći problem da likvidira srpskog premijera; imamo udovicu-pevačicu Cecu Ražnatović kojoj su sise sve veće, gotovo do polutara; imamo ugledne hrvatske umetnike – Vesnu Pisarović, Magazin ili Sandija zvanog Leo, koji se u slobodnoj Srbiji osećaju kao kod hrvatske kuće; konačno, imamo sportiste koji su u najtežim trenucima za ovu zemlju, a večito su u Srbiji najteži trenuci, svojim medaljama dokazivali našu nacionalnu, pravoslavnu, rasnu, fizičku i metafizičku superiornost i održavali nas u lakim euoforijama masovnih gradskih dočeka s četničkim šubarama na blagih 45 stepeni dr Celzijusa – ta zemlja, dakle, od ovog je ponedeljka u totalnom olimpijskom š.š. (hrvatski: športskom šoku).

Poraz od tradicionalno košarkaški moćne ali večito lukave i iskusno prepredene Kine (66:67) naše je basket-junake doveo u malkice nezgodnu poziciju da se, umesto za medalje, bore za jedanaesto, pretposlednje mesto na Olimpijskom turniru s tradicionalno neugodnim crnoputim igračima Angole čiji agresivni skok-šut nikako ne odgovara našem dobroćudno-miroljubivo-tolerantno-demokratskom karakteru, po čemu smo, kao The Serbs, opšteprihvaćeno poznati.

Košarka – paradigma srpske politike pod sloganom “Mi imamo svoga boga, on se zove Bodiroga” – svoj je test zlog Predskazanja imala onog nesrećnog časa kad je ovu zbrda-zdola sastavljenu reprezentaciju pre mesec dana u posetu primio premijer dr Vojislav Kalašnjikov Koštunica: čovek kojeg sport interesuje manje od Haškog tribunala (“deveta rupa na svirali”, njegove reči) dao je podršku košarkašima rečima da će “njihove pobede biti melem na rane ovog naroda”. Ova medicinska dijagnoza: da ćemo, recimo, Rakočevića, previjati oko struka ili Tomaševića ubacivati u karlicu kao vrstu antibiotika – moguća je u premijerskoj svesti čoveka koji je, čini se, tek 24 časa ranije prvi put gledao košarkašku utakmicu, a da mu baš sva pravila nisu jasna: zašto za Srbe pet ličnih grešaka kad smo mi bezgrešni, zašto tolika želja protivnika da pobedi kad se zna da smo mi najbolji, finally – zbog čega nam se bez borbe ne uruči zlatna medalja jer je ovaj napaćeni srpski narod toliko propatio, red je, bre, da i u košarci primenimo dvosmernu saradnju, mi učestvujemo, vi nama titulu!
Desetak dana uoči košarkaške golgote dr Kalašnjikova koji utakmicu s opasnom Kinom verovatno nije ni gledao jer u tom trenutku (15:45) obično spava posle tri iscrpljujuća sata na poslu koji mu se gadi, naši fudbalsko-nogometni heroji postigli su časni Olimpijski rekord: u tri utakmice primili su 14 golova, Argentinci nam dali šest, Australijanci pet, Tunižani tri. Između prve i druge utakmice (hrvatski: između 6 i 5 golova), oglasio se najnoviji srpski predsednik Boris Tadić koji je – ne znajući šta od dosade da radi, jer je već posetio 63. padobransku diviziju u Nišu i tamo se zabavio s uniformisanim licima – nogometašima poslao telegram u kojem ih bodri i, kao, daje podršku. Nekoliko sati docnije Australijanci (hrvatski: Australci), fudbalska nacija s cangaroo-pedigreom, dali su nam pet a mogli su, iz zajebancije, petnaest golova, samo da su hteli. Boris Tadić više nije slao telegrame.

Mazohistički performansi naših nogometaša i košarkaša – uz sukladnu katastrofu atletičara, plivača ili strelaca, sa izuzetkom veteranke Jasne Šekarić (naša jedina medalja, srebrna), i grozničavu patriotsku nadu da će vaterpolisti ili odbojkaši braniti zemlju do poslednjeg smeča ili četverca – slika su i prilika ovdašnje političke scene u kojoj je sport (hrvatski: šport) samo ogledalo haosa u kojem je kurčenje (“Mi smo najbolji”) prirodna brana od činjenica da su svi oni koje smo godinama vređali, potcenjavali, smejali im se… danas bolji od Srbije, makar se ona neuspešno krila iza polne skraćenice SCG.
Hrvati, koji danas (utorak popodne, 24082004) imaju pet medalja, sezonama su bili tema Srpskog Sportskog Vica: kad ste 1998. osvojili treće mesto u nogometu, zaključili smo unisono da je to bilo “slučajno”; nešto vaših splitskih plivača nije nam ulivalo vaskoliku nadu; titula svetskih prvaka u rukometu, recimo, bila je proizvod “jugoslovenske škole”, iskoristili ste naše resurse i zabili nam nož u leđa; upišavali smo se godinama od smeha nad “hrvatskim športom”, ćirilično naglašavajući “š” u glagolu “upišavati”.
Slovence, na primer, nismo ni uzimali u obzir; minijaturni, dosadni, bez smisla za humor ali fanatično merakatorsko vredni (srpski: budale) izgledali su kao topovsko meso na rasprodaji, ali četiri medalje – do danas – svega su četiri puta više od olimpijskih SCG zaliha. Bugari, recimo: po srbijanskom defaultu – pičke, NATO prirepci, ali se oni sa osam medalja smeju sa razlogom. Ili, Rumuni: osam zlatnih, četiri srebrne, četiri bronzane… sve zemlje/narodi kojima smo se decenijama sportsko-politički podsmevali: ili su neinteligentni ili siromašni ili nemaju mašte ili su ružni ili ekonomski zaostali ili nesposobni ili kvarni ili kao mi, The Serbs, jer samo mi imamo tu žicu da spojimo inteligenciju, maštu, kreativnost, mafiju, neznanje i laki, bezbedni kriminal, pa je onda logično da nešto na Olimpijadi u Atini nije u redu.

A možda je to poslednja prilika da vidimo gde je, jebi ga, Srbija: na dnu Evrope i sveta, tamo gde joj je mesto od časa kad je dr Koštunica postao uspavani premijer. Samim tim, košarkaški poraz od Kine – a valjda će mi se uslišiti nebeska molba da vaterpolisti i odbojkaši ostanu bez medalja – vraćaju nas u neku vrstu falsifikovane realnosti; vreme je, pizda mu materina, da shvatimo da odavno nismo Supermeni, da sport nije zamena za naše maxi ratne zločine, da smo minijaturno politički, akamoli sportski, minimalni, sitni, beznačajni i da ovakva, makar bila i košarkaška, katarza ima smisla samo ako priznamo svoju nemoć i svoju krivicu.

Ali, kako smo mi The Serbs, sve ćemo zaboraviti brže od Srebrenice: seremo se mi na hrvatske, slovenačke, mađarske, rumunske i bugarske medalje, možemo bolje od vas, uvijek, kad hoćete, jedan na jedan, nismo mi Srbi stvoreni za Olimpijske principe, ti fazoni – brže, više, dalje – nemaju smisla u metafiozičkom okviru u kojem nebesko carstvo ima više smisla od košarkaške arene u Atini.
Zato smo i dalje najbolji! Srbija! Srbija!
Mnogo smo jaki!

grbavica70 · Post by **grbavica70** » 31/08/2004 23:48

Srbija je jedina zemlja na Balkanu u kojoj Muslimani, Hrvati i Madjari, mogu mirno pisati sta zele, pa tako i Hrvat/Jugosloven, >Petar Lukovic...kada vi u Bosni budete imali takvu slobodnu da pisete bljuvotine o zemlji u kojoj zivite, mozda cete se pribliziti Srbijanskoj demokratiji a samim tim, i Evropi. Tako i ono djubre Teofil Pancic pise svoje kretenske tekstove i mirno zivi u BG, kao da je u Zagrebu.

Uostalom, decko Petar nista nije shvatio, jer za ubistvo izdajnika poput Djindjica, trebala su samo muda a ne mafija...a to Srbima ne nedostaje. Mislim na muda...

morti · Post by **morti** » 31/08/2004 23:49

a mi smo fakat uspjeli neš' uradit...na olipijadi...

al ajd...bar se ne kurčimo...

margareta · Post by **margareta** » 31/08/2004 23:57

MOLIM SVE LJUDE DOBRE VOLJE

SURFERE i PRAVE DOBRE HAKERE DA PROHAKAJU OVOGA RUDARA IZ JAME "KAZANI", PARDON SADA SE
UPRAVO JAVIO IZ "SRBIJE" A SVE JE TO PRODUKT TEŠKOGA; JADNOGA BOLESNIKA KOME JE POTREBNA URGENTNA HAKERSKA USLUGA SPAŠAVANJA IZ HALUCINACIJA
SAD SAM GA JADNIKA VIDJELA I SRCEM ČULA URLIKE :"SRBIJA, SRBIJA...............
POMOZITE DOBRI HAKERI.................
SPASITE I NJEGA I NAS MOLIM VAS

topmir · Post by **topmir** » 01/09/2004 00:04

Oj morti pa ti si ziv, a ja mislio...

a ti grbavice ohladi malo postajes dosadan

BECHO · Post by **BECHO** » 01/09/2004 00:21

grbavica70 wrote:Srbija je jedina zemlja na Balkanu u kojoj Muslimani, Hrvati i Madjari, mogu mirno pisati sta zele, pa tako i Hrvat/Jugosloven, >Petar Lukovic...kada vi u Bosni budete imali takvu slobodnu da pisete bljuvotine o zemlji u kojoj zivite, mozda cete se pribliziti Srbijanskoj demokratiji a samim tim, i Evropi. Tako i ono djubre Teofil Pancic pise svoje kretenske tekstove i mirno zivi u BG, kao da je u Zagrebu.

Uostalom, decko Petar nista nije shvatio, jer za ubistvo izdajnika poput Djindjica, trebala su samo muda a ne mafija...a to Srbima ne nedostaje. Mislim na muda...

Napisao si masu bljuvotina na jednom tako malom tekstualnom prostoru, pocevsi od konstatacija da Srbija ima najvecu demokratiju na Balkanu (shit nr. 1), preko negiranja reformatorskih snaga u BiH, bez obzira na razlike (shit nr. 2) do srpskih junaka (sa mudima) koji ubise 'izdajnika' Djindjica (greatest shit)! 'alal ti v'era...da se dodijeljuje neki Oscar za zatupljenost, ti bi zasigurno osvojio glavnu nagradu!

grbavica70 · Post by **grbavica70** » 01/09/2004 00:36

Mozda bronza...tebi u svakom sluchaju pripada zlato...

Amadeus · Post by **Amadeus** » 01/09/2004 00:52

Sting wrote:

Imamo najjaču mafiju na Balkanu kojoj nije bio veći problem da likvidira srpskog premijera

Petar Luković

Zemlja vaših omiljenih istočnih susjeda – tradicionalno poznata kao svetski šampion u kurčenju slobodnim stilom i ponositom udaranju u prsa kako smo u svemu najbolji: imamo ruda i minerala i rečnih tokova o kojima svaki Hrvat može da sanja u besanim noćima; imamo Vojvodinu koja može a neće, mrzi je, da prehrani pola Europe, za koji hurac mi da hranimo naše neprijatelje; imamo najebozovnije žene na svijetu; imamo preslatku nejač – decu i starce, večite žrtve ratova u kojima nismo učestvovali; imamo ognjišta koja se sama pale; imamo najveću i najbolju vojsku & paravojsku o čijim slavnim pobedama stanovnici Srebrenice i Vukovara i Kosova još uvijek govore šapatom; imamo najjaču mafiju na Balkanu kojoj nije bio veći problem da likvidira srpskog premijera; imamo udovicu-pevačicu Cecu Ražnatović kojoj su sise sve veće, gotovo do polutara; imamo ugledne hrvatske umetnike – Vesnu Pisarović, Magazin ili Sandija zvanog Leo, koji se u slobodnoj Srbiji osećaju kao kod hrvatske kuće; konačno, imamo sportiste koji su u najtežim trenucima za ovu zemlju, a večito su u Srbiji najteži trenuci, svojim medaljama dokazivali našu nacionalnu, pravoslavnu, rasnu, fizičku i metafizičku superiornost i održavali nas u lakim euoforijama masovnih gradskih dočeka s četničkim šubarama na blagih 45 stepeni dr Celzijusa – ta zemlja, dakle, od ovog je ponedeljka u totalnom olimpijskom š.š. (hrvatski: športskom šoku).

Poraz od tradicionalno košarkaški moćne ali večito lukave i iskusno prepredene Kine (66:67) naše je basket-junake doveo u malkice nezgodnu poziciju da se, umesto za medalje, bore za jedanaesto, pretposlednje mesto na Olimpijskom turniru s tradicionalno neugodnim crnoputim igračima Angole čiji agresivni skok-šut nikako ne odgovara našem dobroćudno-miroljubivo-tolerantno-demokratskom karakteru, po čemu smo, kao The Serbs, opšteprihvaćeno poznati.

Košarka – paradigma srpske politike pod sloganom “Mi imamo svoga boga, on se zove Bodiroga” – svoj je test zlog Predskazanja imala onog nesrećnog časa kad je ovu zbrda-zdola sastavljenu reprezentaciju pre mesec dana u posetu primio premijer dr Vojislav Kalašnjikov Koštunica: čovek kojeg sport interesuje manje od Haškog tribunala (“deveta rupa na svirali”, njegove reči) dao je podršku košarkašima rečima da će “njihove pobede biti melem na rane ovog naroda”. Ova medicinska dijagnoza: da ćemo, recimo, Rakočevića, previjati oko struka ili Tomaševića ubacivati u karlicu kao vrstu antibiotika – moguća je u premijerskoj svesti čoveka koji je, čini se, tek 24 časa ranije prvi put gledao košarkašku utakmicu, a da mu baš sva pravila nisu jasna: zašto za Srbe pet ličnih grešaka kad smo mi bezgrešni, zašto tolika želja protivnika da pobedi kad se zna da smo mi najbolji, finally – zbog čega nam se bez borbe ne uruči zlatna medalja jer je ovaj napaćeni srpski narod toliko propatio, red je, bre, da i u košarci primenimo dvosmernu saradnju, mi učestvujemo, vi nama titulu!
Desetak dana uoči košarkaške golgote dr Kalašnjikova koji utakmicu s opasnom Kinom verovatno nije ni gledao jer u tom trenutku (15:45) obično spava posle tri iscrpljujuća sata na poslu koji mu se gadi, naši fudbalsko-nogometni heroji postigli su časni Olimpijski rekord: u tri utakmice primili su 14 golova, Argentinci nam dali šest, Australijanci pet, Tunižani tri. Između prve i druge utakmice (hrvatski: između 6 i 5 golova), oglasio se najnoviji srpski predsednik Boris Tadić koji je – ne znajući šta od dosade da radi, jer je već posetio 63. padobransku diviziju u Nišu i tamo se zabavio s uniformisanim licima – nogometašima poslao telegram u kojem ih bodri i, kao, daje podršku. Nekoliko sati docnije Australijanci (hrvatski: Australci), fudbalska nacija s cangaroo-pedigreom, dali su nam pet a mogli su, iz zajebancije, petnaest golova, samo da su hteli. Boris Tadić više nije slao telegrame.

Mazohistički performansi naših nogometaša i košarkaša – uz sukladnu katastrofu atletičara, plivača ili strelaca, sa izuzetkom veteranke Jasne Šekarić (naša jedina medalja, srebrna), i grozničavu patriotsku nadu da će vaterpolisti ili odbojkaši braniti zemlju do poslednjeg smeča ili četverca – slika su i prilika ovdašnje političke scene u kojoj je sport (hrvatski: šport) samo ogledalo haosa u kojem je kurčenje (“Mi smo najbolji”) prirodna brana od činjenica da su svi oni koje smo godinama vređali, potcenjavali, smejali im se… danas bolji od Srbije, makar se ona neuspešno krila iza polne skraćenice SCG.
Hrvati, koji danas (utorak popodne, 24082004) imaju pet medalja, sezonama su bili tema Srpskog Sportskog Vica: kad ste 1998. osvojili treće mesto u nogometu, zaključili smo unisono da je to bilo “slučajno”; nešto vaših splitskih plivača nije nam ulivalo vaskoliku nadu; titula svetskih prvaka u rukometu, recimo, bila je proizvod “jugoslovenske škole”, iskoristili ste naše resurse i zabili nam nož u leđa; upišavali smo se godinama od smeha nad “hrvatskim športom”, ćirilično naglašavajući “š” u glagolu “upišavati”.
Slovence, na primer, nismo ni uzimali u obzir; minijaturni, dosadni, bez smisla za humor ali fanatično merakatorsko vredni (srpski: budale) izgledali su kao topovsko meso na rasprodaji, ali četiri medalje – do danas – svega su četiri puta više od olimpijskih SCG zaliha. Bugari, recimo: po srbijanskom defaultu – pičke, NATO prirepci, ali se oni sa osam medalja smeju sa razlogom. Ili, Rumuni: osam zlatnih, četiri srebrne, četiri bronzane… sve zemlje/narodi kojima smo se decenijama sportsko-politički podsmevali: ili su neinteligentni ili siromašni ili nemaju mašte ili su ružni ili ekonomski zaostali ili nesposobni ili kvarni ili kao mi, The Serbs, jer samo mi imamo tu žicu da spojimo inteligenciju, maštu, kreativnost, mafiju, neznanje i laki, bezbedni kriminal, pa je onda logično da nešto na Olimpijadi u Atini nije u redu.

A možda je to poslednja prilika da vidimo gde je, jebi ga, Srbija: na dnu Evrope i sveta, tamo gde joj je mesto od časa kad je dr Koštunica postao uspavani premijer. Samim tim, košarkaški poraz od Kine – a valjda će mi se uslišiti nebeska molba da vaterpolisti i odbojkaši ostanu bez medalja – vraćaju nas u neku vrstu falsifikovane realnosti; vreme je, pizda mu materina, da shvatimo da odavno nismo Supermeni, da sport nije zamena za naše maxi ratne zločine, da smo minijaturno politički, akamoli sportski, minimalni, sitni, beznačajni i da ovakva, makar bila i košarkaška, katarza ima smisla samo ako priznamo svoju nemoć i svoju krivicu.

Ali, kako smo mi The Serbs, sve ćemo zaboraviti brže od Srebrenice: seremo se mi na hrvatske, slovenačke, mađarske, rumunske i bugarske medalje, možemo bolje od vas, uvijek, kad hoćete, jedan na jedan, nismo mi Srbi stvoreni za Olimpijske principe, ti fazoni – brže, više, dalje – nemaju smisla u metafiozičkom okviru u kojem nebesko carstvo ima više smisla od košarkaške arene u Atini.
Zato smo i dalje najbolji! Srbija! Srbija!
Mnogo smo jaki!

I?
Patetičan si Sting!!!
Ne zamaraj se tim stvarima!!!
Kad se nekom rugaš prvo analiziraj sebe!!!
Kad je ovaj novinar koji živi u SCG ovo napisao šta tek trebamo mi da pišemo?

wxy · Post by **wxy** » 01/09/2004 01:55

Ja bi u svakom slucaju predlozio grbavici70 da prestane laprdat i da se ide lijecit.

Ozbiljno idi se bolan lijeci, uradi nesto korisno u zivotu.

Ahmed.ibn.Fahalan · Post by **Ahmed.ibn.Fahalan** » 01/09/2004 02:09

Text je pravo dobar..baš sam se fino ismij'o

A za ove što porede naš uspijeh sa bilo čijim imam samo jednu poruku..
Da je Srbija u ovom predhodnom ratu izgubila 5% najjače populacije (muškaraca dobi između 18-55), da je Beograd bio srušen kao Sarajevo, da im je zemlju opljačkao ko je stig'o, da je preko 20% populacije napustilo zemlju zauvijek..i da ne nabrajam dalje..mislim da bi bili u istim, ako ne i gorim, govnima kao i mi.

violentjack · Post by **violentjack** » 01/09/2004 04:15

Imaju pogotovo Vozdovacka mafija..e to su ti face imaju pola metar krst i obijaju golfa u po dana

Opasni su mnogo

Saian · Post by **Saian** » 01/09/2004 04:44

grbavica legendo ja ne mogu da vjeujem da ljudima otkrivas Lukovica nakon nekih sedam godina kolumne u feralu, to ti je prvi minus, lukovicev text ti nije (iako ga nisam uspio procitat) sigurno mogao posluziti kao blio kakva provokacija, jer ako si ga citao kao vecina ovdje sjebo bi te ko vecinu ljudi, eh druga je stvar ako zivis kao tvoji predaci ( ako je to preskoci ovo moje pijane piskarije) ( a jesam se dobrano napio, al mos` mislit kakve su to baljezgarije kad te pijan covjek ne shvati ozbiljno) eh uglavnom sam ja sad zaboravio tvoj main point al mi je u sjecanju da je bio los, uglavnom, ako imas ta muda (mi nemamo preuzimamo termin od tebe) onda odi i pridji nekoj zeni covjece i usmjeri svu svoju mrznju prema nama ka njenom spolnom organu i onda mi je pokazi jer ako te izlijeci ja joj zeli dici spomenik

Sarajevska Princeza · Post by **Sarajevska Princeza** » 01/09/2004 05:07

Serbia je zemlja bolesnih umova.
Zato ne bih da se zamaram.

violentjack · Post by **violentjack** » 01/09/2004 05:14

Kod tebe vise zar ''Chicago'' nije u Velikoj Srbiji BRE

Fair Life · Post by **Fair Life** » 01/09/2004 05:49

grbavica70 wrote:Srbija je jedina zemlja na Balkanu u kojoj Muslimani, Hrvati i Madjari, mogu mirno pisati sta zele, pa tako i Hrvat/Jugosloven, >Petar Lukovic...

Da ti ja malo razbistrim neke tvoje gluposti Grbavice:
"Petar Lukovic je rodjen 1951. u Kraljevu ... Saradjivao je i pisao za gotovo sve listove na prostorima nekadasnje Jugoslavije... Od avgusta 1991. stalno je zaposlen u "Vremenu"... Zivi i radi u Beogradu."
---

grbavica70 wrote:Uostalom, decko Petar nista nije shvatio, jer za ubistvo izdajnika poput Djindjica, trebala su samo muda a ne mafija...a to Srbima ne nedostaje. Mislim na muda...

Bolje bi bilo da imaju mozga koji im ocito nedostaje. Za muda je lako. Muda imaju i volovi.

Sarajevska Princeza · Post by **Sarajevska Princeza** » 01/09/2004 05:57

violentjack wrote: Kod tebe vise zar ''Chicago'' nije u Velikoj Srbiji BRE

Jack ako ti ne valja USA i smatras je kao Velikom Srbijom, znas gdje je aerodrom, fino kupi kartu - VIA BOSNIA i pomozi tamo onom narodu bar malo posto si ti bio vani i stekao si bar neko isustvo.

Otidji obavezno i volontiraj svoje vrijeme u nekoj od dobrotvornih ustanova * za to ti ne trebaju pare*, ljuljaj bolesne bebe, otidji nekoj nani u prodavnicu, operi joj sudje, pomozi starom covjeku da predje ulicu, obuci psa da bude vodis slijepcima, pocisti ulicu u kojoj zivis i organizuj da niko ne baca smece po zelenilu bar u tvom sokaku i tako da ne nabrajam IMAS TI STA RADITI.

Saraajlija · Post by **Saraajlija** » 01/09/2004 06:09

Jebem li mu mamu,Grbavica jel to onaj majmun sto pise za Feral,kaku mu niko ne jebe mamu za to sto pise?Cuj o srpskom sportu on da pise usta ga jebem.U Pekingu cemo da uzmemo 20 medalja.Kakvi Rumuni oni samo znaju retardinanu gimnastiku,a steroidni Bugari samo dizu tegove.Ja bi volio da smo uzeli fudbal i kosarku,kao Argentina,nego sve ostale medalje zajedno.Ruzna Australija sve uzme u plivanju na nekim stafetama.U fudbalu smo poslali trecu reprezentaciju,u kosarci drugu.Vaterpolo nisu mogli da izdrze,Madjari su fizicki jaci.Odbojku bi sve po 3 0 pobjedili da kompletna ekipa nije igrala bolesna protiv rusa.
Ajde sad da vidim ko ce nas u bilo cemu sto mi igramo pobjediti,zivi bili pa vidjeli.A za Sekaricku i njenu izmisljenu disciplinu me zaboli kao i 99% Srba.To je medalja mozda za Slovence.Cestitam Hrvatima na oducavanju sviju od rukometa,jebeno su dobri...

violentjack · Post by **violentjack** » 01/09/2004 06:26

Princezo sta ti napisa a osta ziva

To je bio sarkazam..ali vidim da ti to realno shvacas

Sarajevska Princeza · Post by **Sarajevska Princeza** » 01/09/2004 06:28

Pa i kod mene je bio sarkazam. Kako si ti shvatio?

Sting · Post by **Sting** » 01/09/2004 10:31

grbavica70 wrote:Srbija je jedina zemlja na Balkanu u kojoj Muslimani, Hrvati i Madjari, mogu mirno pisati sta zele, pa tako i Hrvat/Jugosloven, >Petar Lukovic...kada vi u Bosni budete imali takvu slobodnu da pisete bljuvotine o zemlji u kojoj zivite, mozda cete se pribliziti Srbijanskoj demokratiji a samim tim, i Evropi. Tako i ono djubre Teofil Pancic pise svoje kretenske tekstove i mirno zivi u BG, kao da je u Zagrebu.

Uostalom, decko Petar nista nije shvatio, jer za ubistvo izdajnika poput Djindjica, trebala su samo muda a ne mafija...a to Srbima ne nedostaje. Mislim na muda...

Ne budali moronu. Lukovic je Srbin isti kao i Kecmanovic.

kijametdedo · Post by **kijametdedo** » 01/09/2004 10:44

veliki kompleksi malih naroda...

jelde podrumski chetnichichi?

samo jebe vas jedan mali element: pravi ceto se bori s MUDIMA (organska zamjena za mozak) prsa o prsa a ne preko interneta...

haj sad priznaj grbavac, jel bolje gorivo u rajvosa neg u lukavici? i jel se lijepo voziti tramvajem?

boli vas kurac, napravicete vi metro od vojkovica do sokoca. vozice brze neg oni japanski vozovi. samo dok odskolujete jednog studenta arhitekture. valjda ce zavrsiti taj fakultet za koju deceniju...

margareta · Post by **margareta** » 01/09/2004 11:00

kijametdedo wrote:veliki kompleksi malih naroda...

jelde podrumski chetnichichi?

samo jebe vas jedan mali element: pravi ceto se bori s MUDIMA (organska zamjena za mozak) prsa o prsa a ne preko interneta...

haj sad priznaj grbavac, jel bolje gorivo u rajvosa neg u lukavici? i jel se lijepo voziti tramvajem?

boli vas kurac, napravicete vi metro od vojkovica do sokoca. vozice brze neg oni japanski vozovi. samo dok odskolujete jednog studenta arhitekture. valjda ce zavrsiti taj fakultet za koju deceniju...

MI BOŠNJACI nismo mali narod , pa nemamo razloga imati VELIKE komplexe !
Tramvaj je svemir. brod za papke a za nas sarajlije je hajvan vagon.......

grbavica70 · Post by **grbavica70** » 01/09/2004 13:08

kijametdedo wrote:veliki kompleksi malih naroda...

jelde podrumski chetnichichi?

samo jebe vas jedan mali element: pravi ceto se bori s MUDIMA (organska zamjena za mozak) prsa o prsa a ne preko interneta...

haj sad priznaj grbavac, jel bolje gorivo u rajvosa neg u lukavici? i jel se lijepo voziti tramvajem?

boli vas kurac, napravicete vi metro od vojkovica do sokoca. vozice brze neg oni japanski vozovi. samo dok odskolujete jednog studenta arhitekture. valjda ce zavrsiti taj fakultet za koju deceniju...

Kada me vec pitas gdje je bolje gorivo, reci cu ti da je u Lukavici jeftinije...

, i tamo vise od polovine Sarajlija tochi svakodnevno...Nisam nikad ni cuo da se neko zali na kvalitet...E sad, em jeftinije em kvalitetno...Inace ne bi bili onoliki redovi a na pumpama u Sarajevu- prazno...

Sto se tice "cetnika sa mudima koji se bore u prsa, a ne preko interneta", valjda ti je neko dosad javio da je rat zavrsen i da su cetnici presli na internet, kao glavnu zamjenu za VBR i pragu...

, sto je znaci, naravno, da su VBR i pragu "predali" nadleznim vlastima....

U tom smislu, reci ti nama deda mraze i jarane, kada si ti razgulio iz rajvosa i da li si putovao I klasom JAT-ovog aviona, kao i sva ostala normalna, zasluzna djeca velikih funkcionera komunisticke partije ?

, jer moguce je da su je hrabrost preko interneta, ono sto pripisujes drugima, upravo tvoja najveca odlika i najkarakteristicnija crta....

A sto se tice tramvaja...jeli to ona sprava u koju novokomponovane Sarajlije guraju koze i ovce ?

ne znam samo jeli i njima naplacuju karte ili se svercuju ?

Da su znali Austrougari sta cete napraviti od tramvaja, "najstrarijeg u evropi", dali bi vam karuce koje vuce ljudska snaga, kao u Vijetnamu i Kini...

stavrogin · Post by **stavrogin** » 01/09/2004 14:07

Sting wrote:

Imamo najjaèu mafiju na Balkanu kojoj nije bio veæi problem da likvidira srpskog premijera

Petar Lukoviæ

Zemlja va¹ih omiljenih istoènih susjeda – tradicionalno poznata kao svetski ¹ampion u kurèenju slobodnim stilom i ponositom udaranju u prsa kako smo u svemu najbolji: imamo ruda i minerala i reènih tokova o kojima svaki Hrvat mo¾e da sanja u besanim noæima; imamo Vojvodinu koja mo¾e a neæe, mrzi je, da prehrani pola Europe, za koji hurac mi da hranimo na¹e neprijatelje; imamo najebozovnije ¾ene na svijetu; imamo preslatku nejaè – decu i starce, veèite ¾rtve ratova u kojima nismo uèestvovali; imamo ognji¹ta koja se sama pale; imamo najveæu i najbolju vojsku & paravojsku o èijim slavnim pobedama stanovnici Srebrenice i Vukovara i Kosova jo¹ uvijek govore ¹apatom; imamo najjaèu mafiju na Balkanu kojoj nije bio veæi problem da likvidira srpskog premijera; imamo udovicu-pevaèicu Cecu Ra¾natoviæ kojoj su sise sve veæe, gotovo do polutara; imamo ugledne hrvatske umetnike – Vesnu Pisaroviæ, Magazin ili Sandija zvanog Leo, koji se u slobodnoj Srbiji oseæaju kao kod hrvatske kuæe; konaèno, imamo sportiste koji su u najte¾im trenucima za ovu zemlju, a veèito su u Srbiji najte¾i trenuci, svojim medaljama dokazivali na¹u nacionalnu, pravoslavnu, rasnu, fizièku i metafizièku superiornost i odr¾avali nas u lakim euoforijama masovnih gradskih doèeka s èetnièkim ¹ubarama na blagih 45 stepeni dr Celzijusa – ta zemlja, dakle, od ovog je ponedeljka u totalnom olimpijskom ¹.¹. (hrvatski: ¹portskom ¹oku).

Poraz od tradicionalno ko¹arka¹ki moæne ali veèito lukave i iskusno prepredene Kine (66:67) na¹e je basket-junake doveo u malkice nezgodnu poziciju da se, umesto za medalje, bore za jedanaesto, pretposlednje mesto na Olimpijskom turniru s tradicionalno neugodnim crnoputim igraèima Angole èiji agresivni skok-¹ut nikako ne odgovara na¹em dobroæudno-miroljubivo-tolerantno-demokratskom karakteru, po èemu smo, kao The Serbs, op¹teprihvaæeno poznati.

Ko¹arka – paradigma srpske politike pod sloganom “Mi imamo svoga boga, on se zove Bodiroga” – svoj je test zlog Predskazanja imala onog nesreænog èasa kad je ovu zbrda-zdola sastavljenu reprezentaciju pre mesec dana u posetu primio premijer dr Vojislav Kala¹njikov Ko¹tunica: èovek kojeg sport interesuje manje od Ha¹kog tribunala (“deveta rupa na svirali”, njegove reèi) dao je podr¹ku ko¹arka¹ima reèima da æe “njihove pobede biti melem na rane ovog naroda”. Ova medicinska dijagnoza: da æemo, recimo, Rakoèeviæa, previjati oko struka ili Toma¹eviæa ubacivati u karlicu kao vrstu antibiotika – moguæa je u premijerskoj svesti èoveka koji je, èini se, tek 24 èasa ranije prvi put gledao ko¹arka¹ku utakmicu, a da mu ba¹ sva pravila nisu jasna: za¹to za Srbe pet liènih gre¹aka kad smo mi bezgre¹ni, za¹to tolika ¾elja protivnika da pobedi kad se zna da smo mi najbolji, finally – zbog èega nam se bez borbe ne uruèi zlatna medalja jer je ovaj napaæeni srpski narod toliko propatio, red je, bre, da i u ko¹arci primenimo dvosmernu saradnju, mi uèestvujemo, vi nama titulu!
Desetak dana uoèi ko¹arka¹ke golgote dr Kala¹njikova koji utakmicu s opasnom Kinom verovatno nije ni gledao jer u tom trenutku (15:45) obièno spava posle tri iscrpljujuæa sata na poslu koji mu se gadi, na¹i fudbalsko-nogometni heroji postigli su èasni Olimpijski rekord: u tri utakmice primili su 14 golova, Argentinci nam dali ¹est, Australijanci pet, Tuni¾ani tri. Izmeðu prve i druge utakmice (hrvatski: izmeðu 6 i 5 golova), oglasio se najnoviji srpski predsednik Boris Tadiæ koji je – ne znajuæi ¹ta od dosade da radi, jer je veæ posetio 63. padobransku diviziju u Ni¹u i tamo se zabavio s uniformisanim licima – nogometa¹ima poslao telegram u kojem ih bodri i, kao, daje podr¹ku. Nekoliko sati docnije Australijanci (hrvatski: Australci), fudbalska nacija s cangaroo-pedigreom, dali su nam pet a mogli su, iz zajebancije, petnaest golova, samo da su hteli. Boris Tadiæ vi¹e nije slao telegrame.

Mazohistièki performansi na¹ih nogometa¹a i ko¹arka¹a – uz sukladnu katastrofu atletièara, plivaèa ili strelaca, sa izuzetkom veteranke Jasne ©ekariæ (na¹a jedina medalja, srebrna), i groznièavu patriotsku nadu da æe vaterpolisti ili odbojka¹i braniti zemlju do poslednjeg smeèa ili èetverca – slika su i prilika ovda¹nje politièke scene u kojoj je sport (hrvatski: ¹port) samo ogledalo haosa u kojem je kurèenje (“Mi smo najbolji”) prirodna brana od èinjenica da su svi oni koje smo godinama vreðali, potcenjavali, smejali im se… danas bolji od Srbije, makar se ona neuspe¹no krila iza polne skraæenice SCG.
Hrvati, koji danas (utorak popodne, 24082004) imaju pet medalja, sezonama su bili tema Srpskog Sportskog Vica: kad ste 1998. osvojili treæe mesto u nogometu, zakljuèili smo unisono da je to bilo “sluèajno”; ne¹to va¹ih splitskih plivaèa nije nam ulivalo vaskoliku nadu; titula svetskih prvaka u rukometu, recimo, bila je proizvod “jugoslovenske ¹kole”, iskoristili ste na¹e resurse i zabili nam no¾ u leða; upi¹avali smo se godinama od smeha nad “hrvatskim ¹portom”, æirilièno nagla¹avajuæi “¹” u glagolu “upi¹avati”.
Slovence, na primer, nismo ni uzimali u obzir; minijaturni, dosadni, bez smisla za humor ali fanatièno merakatorsko vredni (srpski: budale) izgledali su kao topovsko meso na rasprodaji, ali èetiri medalje – do danas – svega su èetiri puta vi¹e od olimpijskih SCG zaliha. Bugari, recimo: po srbijanskom defaultu – pièke, NATO prirepci, ali se oni sa osam medalja smeju sa razlogom. Ili, Rumuni: osam zlatnih, èetiri srebrne, èetiri bronzane… sve zemlje/narodi kojima smo se decenijama sportsko-politièki podsmevali: ili su neinteligentni ili siroma¹ni ili nemaju ma¹te ili su ru¾ni ili ekonomski zaostali ili nesposobni ili kvarni ili kao mi, The Serbs, jer samo mi imamo tu ¾icu da spojimo inteligenciju, ma¹tu, kreativnost, mafiju, neznanje i laki, bezbedni kriminal, pa je onda logièno da ne¹to na Olimpijadi u Atini nije u redu.

A mo¾da je to poslednja prilika da vidimo gde je, jebi ga, Srbija: na dnu Evrope i sveta, tamo gde joj je mesto od èasa kad je dr Ko¹tunica postao uspavani premijer. Samim tim, ko¹arka¹ki poraz od Kine – a valjda æe mi se usli¹iti nebeska molba da vaterpolisti i odbojka¹i ostanu bez medalja – vraæaju nas u neku vrstu falsifikovane realnosti; vreme je, pizda mu materina, da shvatimo da odavno nismo Supermeni, da sport nije zamena za na¹e maxi ratne zloèine, da smo minijaturno politièki, akamoli sportski, minimalni, sitni, beznaèajni i da ovakva, makar bila i ko¹arka¹ka, katarza ima smisla samo ako priznamo svoju nemoæ i svoju krivicu.

Ali, kako smo mi The Serbs, sve æemo zaboraviti br¾e od Srebrenice: seremo se mi na hrvatske, slovenaèke, maðarske, rumunske i bugarske medalje, mo¾emo bolje od vas, uvijek, kad hoæete, jedan na jedan, nismo mi Srbi stvoreni za Olimpijske principe, ti fazoni – br¾e, vi¹e, dalje – nemaju smisla u metafiozièkom okviru u kojem nebesko carstvo ima vi¹e smisla od ko¹arka¹ke arene u Atini.
Zato smo i dalje najbolji! Srbija! Srbija!
Mnogo smo jaki!

mene bi bilo sramota da imam medalju u vecini sportova na olimpijadi. ono sto se reacuna to su kolektivni sportovi osim rukometa koji je dosadniji od smrti. dakle samo 4-5 medalja na olimpijadi je uopste bitno. badminton, veslanje, trampoline, skakanje u vodu, macevanje, bacanje koplja, jahanje, trcanje, hrvanje, skakanje sa toljagom, tegovi... ma daj, bilo bi me blam to da treniram...

margareta · Post by **margareta** » 01/09/2004 14:52

margareta wrote:
kijametdedo wrote:veliki kompleksi malih naroda...

jelde podrumski chetnichichi?

samo jebe vas jedan mali element: pravi ceto se bori s MUDIMA (organska zamjena za mozak) prsa o prsa a ne preko interneta...

haj sad priznaj grbavac, jel bolje gorivo u rajvosa neg u lukavici? i jel se lijepo voziti tramvajem?

boli vas kurac, napravicete vi metro od vojkovica do sokoca. vozice brze neg oni japanski vozovi. samo dok odskolujete jednog studenta arhitekture. valjda ce zavrsiti taj fakultet za koju deceniju...

MI BOŠNJACI nismo mali narod , pa nemamo razloga imati VELIKE komplexe !
Tramvaj je svemir. brod za papke a za nas sarajlije je hajvan vagon.......

Petar Luković: Srbija! Srbija!

#1 Petar Luković: Srbija! Srbija!

#2

#3

#4

#5

#6

#7

#8 Re: Petar Luković: Srbija! Srbija!

#9

#10

#11

#12

#13

#14

#15

#16

#17

#18

#19

#20

#21

#22

#23

#24 Re: Petar Lukoviæ: Srbija! Srbija!

#25