NIN o Srbima i Srbiji kako ih vide u BiH, presmiješno

[Faust]

Evo, čitajte i uživajte. Nema koristi logički odgovarati na nekoliko desetina budalaština. Kopiram samo dio teksta koji se odnosi na BiH. Tekst nosi naslov:
"Srbi i Srbija u očima suseda"; autor: Zoran Ćirjaković; broj 2982.; 21. 2. 2008.

На Западу особе као што је Брижит Бардо устају да бране животиње, па чак их и пазе боље него своју дјецу, а шта су (православци) учинили када су убијали сребреничку дјецу и шта сада чине”, пише у тексту под насловом “Сребренички холокауст” који је штампан јула 2004. године и чије је садржај доступан на Интернету. “Сребреница је највећи испит и највећа пријетња за Европу. Зло у човјеку није умрло и Хитлер није убијен. Боже немој им никада опростити, нека лутају у вјечном проклетству...”

У Србији није било мало оних који деведесетих никоме нису желели смрт и вечно проклетство, који су мислили да тада није било лепо бити Србин, који су се стидели злочина својих сународника. Колико год да нисмо волеле сами себе, наше комшије су нас мрзеле много више. Ипак, прошло је више од једне деценије од Вуковара и Сребренице, највеће српске срамоте.

Али, чак ни осам година после обарања Милошевића, међу нашим комшијама, бившим Југословенима, људима које смо звали “браћом”, са којима смо делили државу и историју, није мало оних који и даље користе речник који је пратио и оправдао злочине почињене деведесетих. Нажалост, неки од наших суседа су и током претходних неколико година наставили са осветничком дехуманизацијом Срба и антисрпском реториком која понекад превазилази најгоре примере шовинизма који су се могли чути током Милошевићевог доба.
С једне стране је очито да је интересовање за Србију и Србе видљиво опало у суседним државама. Можда и даље говоримо исте језике, али очито је да имамо све мање заједничких тема. У већини случајева вести из Србије су “закопане” међу вестима из света, а Срби су све ређе тема интернет-форума и блогова. Али, мржња и оптужбе за “колективну кривицу” нису закопани. Сваки избори у окружењу покажу да су негативни стереотипи о Србима и даље забрињавајуће јаки и да националистички кандидати са лакоћом “оживе” баук Срба и Србије као бабарога која ефикасно прикупља недостајуће гласове.

Приче о непоправљивом “српском злу” се, иако све ређе, редовно подгрејавају и оснажују. У случајевима када медији у окружењу не објављују краће, дневне вести из Србије, њихови дужи или аналитичнији текстови по правилу оснажују најгоре стереотипе. Најчешћи саговорници, или људи чије изјаве дате српским медијима бивају цитиране, по правилу су или српски ултранационалисти или “грађански” фундаменталисти који на разне начине сугеришу да се у Србији ништа није суштински променило од пада Милошевића.

Догађаји у Србији се најпажљивије прате у Сарајеву, мада је то извештавање углавном обојено тамним бојама и на разне начине сугерише да Срби или Србија представљају највећу претњу босанској државности и функционисању њених крхких институција. Фокус већине ових текстова, као и реакција јавности на интернет-форумима, јесте “разоткривање” нових кодова “српске агресије” на Босну и Херцеговину.

Изненађује чињеница да ћете данас неке од најгорих примера говора мржње према Србима наћи у медијима који важе за умерене или посвећене толеранцији. Оно што вас, на пример, чека на страницама сплитског “Ферал трибјуна” или сарајевских “Боснскохерцеговачких Дана”, магазина који се диче “либералном” оријентацијом и оданошћу “суживоту”, неретко превазилази садржај најгорих шовинистичких сајтова. (Најилустративније примере није пристојно цитирати.) Читајући неке сараднике, новинаре и саговорнике ових листова, закључили би не само да Милошевић није умро, већ да је овде данас много горе него деведесетих. Србија је ту редовно представљена као окамењена шума злочина, зона мрака са само пар (либералних) “светионика”, а српски политичари су осликани као чувари Милошевићеве крваве ватре, који се разликују само по степену камелеонства, жеље или способности да прикрију своју оданост злочинима и остваривању идеја Велике Србије.

Дехуманизација Срба је тако добила, поред оних старих, из ратних дана, и разне нове форме. Многе невладине организације су фокусиране на негирање кривице и порицање српских злочина. Али, на Балкану је дубоке корене пустило и опасно семе преувеличавања “српског зла” и нацификовања Срба, на које мало ко реагује. “Начертаније” је ту претворено у својеврсну српску верзију “Протокола сионских мудраца”, а недовршени нацрт Меморандума САНУ је добио место балканског “Мајн кампфа”. У државама насталим на рушевинама бивше Југославије појавили су се фалсификатори неславног периода српске историје који већ годинама упорно, у разним публикацијама и на Интернету, покушавају да поистовете седам хашких хиљада и седам нирнбершких милиона. Овакав историјски ревизионизам је чак легитимисао и дискурс који у сваком тренутку може послужити као оправдање или позив за будуће масовне злочине. У њему су, сасвим милошевићевски, ефикасно помешане ружне истине и неупоредиво ружније лажи.

Геноцид – који је преименован у холокауст – догодио се јер “тако је... Србија хтјела”, а извршили су га “чобани са брда”. “Наредба је била: побити све што је мушкога рода, затрти сјеме муслиманског народа, жене и дјевојке на силу оплодити тако ће морати 'Србе' родити”, како је злочин стиховима описао “А.М.” у поеми “Не заборави” објављеној у Тузли фебруара 2006. године. Само пар месеци раније извесни Адо је у бошњачком билтену, чије је издавање финансирала угледна међународна организација, своју “Пјесму Сребреници” завршио стиховима: “Стара прича говори истину, нема ниђе добра у Србину. И ја кажем, жива је истина, нема бољег од мртвог Србина”.

Упоредо са злочиначко-хушкачком поезијом могу се наћи и амбициозни, псеудонаучни и новински текстови који “свједоче” о српској генетској геноцидности, Србима као злотворима који се разликују само по жељи појединаца да прикрију своју крволочну суштину. Доктор Расим Муминовић се у тексту “Великосрпска идеологија”, који је објављен десетак година после Дејтона, бави “србизмом”. Он, позивајући се на Хегела и Фуада Мухића, код Срба налази “изопачену свијест која је несвјесна своје изопачености”. Ту некако нема изузетака – “владајуће структуре наметнуле су народу” апсолут који се скрива иза “привида објективности и хисторијске нужности”. Др Муминовић констатује да “недостатак критике у српском друштву има за посљедицу закржљавање и мистифицирање идеологије” која има “барбарске аспирације”. “Расистичким категоријама Блут унд Боден (крв и тло) одговарају српске категорије “небески народ” и „земља”. Муминовић наводи светосавље (“негацију религије”, како га описује) као само један од примера да је “србизам” у неким елементима гори и од најгорег – чак ни “њемачки нацизам” није “у стилу српства” стављао религију у “језгро идеологије”.

Доктор Муминовић с великом муком налази неколико “мислилаца типа Димитрија Туцовића” који омогућавају да се уопште спомене “постојање демократског ума... у српском народу”. Он открива да су код Срба у првом плану “трибално-рурални облик свијести” и “скромне разлике између српског сеоског и грађанског становништва”. Срби су скуп “подмуклих и свирепих појединаца” са “инсуфицијенцијом стида и људског страха”, па воде геноцидни рат “кад год им се укаже прилика... Wихова вјера може обожавати супериорну расу “небески народ”, социјализам, али њихова сила увијек ће бити изражена насиљем”. Српска свест, “србизам (који) инфантилно и барбарски заповиједа етничко чишћење” је, по Муминовићу, судбина (српских) појединаца.

Професорка докторка Џенана Ефендић Семиз је децембра 2005. године објавила текст “Српска аграрна реформа и колонизација 1918. године”. Професорка је у свом раду покушала да докаже да су Срби геноцид на муслиманима извршили чак и “аграрном реформом”. Она, између осталог, тврди и да су “у тијеку првог Балканског рата српске постројбе... починиле злочин геноцида над Албанцима, Бошњацима и Македонцима. Палили су читава насеља убијајући цивилно становништво на најпримитивнији начин, ножевима, сјекирама и тупим дрвеним маљевима. Такав злочин није забиљежен у Еуропи од Селидбе народа”. Аграрни геноцид, који је по госпођи Ефендић Семиз највећи злочин у последњих петнаестак векова, “представљао је почетак реализације политичког програма који је дефиниран у 'Начертанију' из 1844. године, Илије Гарашанина”.

Wен колега, доктор Исмет Грбо, тврди у тексту “Идеологија четничког покрета – извор геноцида над Бошњацима” да су “ликвидације, прогони и разарања бошњачког елемента” постали “саставним дијелом одгоја код Срба”. Господин Грбо, цитирајући Фридриха Енгелса, показује да је идеологија која је “код Срба перманентно развијана кроз посљедња два столећа” геноцидна. Он објашњава и како је “позитивни националистички набој” код Срба добио “карактер организираног шовинистичког стремљења”. “Четнички покрет је формиран на идеји уништења несрпских народа” и, како тврди Грбо, током “задње деценије XX столећа обухватио је већини српског становништва... Стога није случајно... што се код самих Срба није јавио готово никакав отпор према злочинима над несрпским народом”.

Вилдана Селимбеговић, главни и одговорни уредник “Босанскохерцеговачких Дана”, сарајевског “независног магазина”, сугерише прошле недеље да се “наш домаћи осама” можда зове Ратко. Емир Џанић тврди да у Босни живи “један конститутивни и два деструктивна народа”. Фатмир Алиспахић, бивши новинар “Ослобођења”, у тексту “Зашто су Срби геноцидни?” изражава песимизам о могућности “српске катарзе”. Могућност да се код Срба измени “трансгенерацијски геноцидни образац” он назива “научно-фантастичном варијантом”. “То није пошло за руком ни Јосипу Брозу Титу који је са идеологијом братства – јединства безмало пола столљећа владао... системом у Србији”, тврди господин Алиспахић.
“Штета, велика штета”, скоро је једнодушни коментар са којим је изборна победа Тадића над Николићем дочекана на популарном интернут-форуму Исламбосна. “Факат штета. Исти су они, само је овај Тадић прикривени четник, а овај (Николић) отворени, тако да знамо њихову позицију наспрам Босне”. И остали посетиоци овог популарног бошњачког интернет-сајта су изнели своје анализе председничких избора у Србији: “Босни је исто побиједио Тадић или Николић. Онда треба гледати шта је горе за Србију – значи Николић... Србији је требао Николић да је дотуче до краја, а нама да нас мало подсјети.” Међу Бошњацима који жале што је Тома изгубио (“Штета, требо је Николић”, “Николић је био рецепт за тотални крах Србије”, “Он би само лајао и инатио се, и тиме Србију опет довео до сукоба са међународном заједницом и изолацијом, а то нама одговара”...) Тадићев победнички говор је искоришћен да се извуче закључак: “влах је влах, у коју год га амбалажу умоташ“. (“Влах” је у Босни пежоративни израз за Србина. Многи од оних који га користе као увреду нису свесни да постоји народ са истим именом.) Иначе, Република Српска, чије становништво углавном једе свињетину, на овом је форуму недавно преименована у “Република крмска”.

Тадићева победа је разбуктала страсти и на грађански(ји)м бошњачким форумима, где се развила и расправа да ли треба српске учеснике у дискусији ословљавати са “фуј четникушо” или их се “не исплати псовати, нису вредни чак ни тога”. Уз констатациј&#109

[Drvosjeca iz Dejcica]

Evo, čitajte i uživajte. Nema koristi logički odgovarati na nekoliko desetina budalaština. Kopiram samo dio teksta koji se odnosi na BiH. Tekst nosi naslov:
"Srbi i Srbija u očima suseda"; autor: Zoran Ćirjaković; broj 2982.; 21. 2. 2008.

A slusaj, ja u neku ruku razumijem Srbe, izgubiti Kosovo nije mala stvar. Sada kada vise nema povratka Kosova u ustavno-pravni poredak Srbije, osim ako ne pobiju sve Albance i nekakvim super blitz krieg-om i uz pomoc magije Harrya Pottera isto povrate pod svoju fizicku kontrolu, Srbi prebacuju lopticu na BiH; nadajuci se da ce komplikacijom odnosa unutar BiH privoliti USA da jos jednom razmisli o Kosovu. Ako nista od toga ipak ne bude, onda ocekivaju da ce Dodik raspisati referendum i odvojiti se od BiH te bar tim cinom pokusati kompenzirati gubitak teritorije Kosova na racun svog bljedunjavog susjeda.

[sulesavic]

Evo, èitajte i u¾ivajte. Nema koristi logièki odgovarati na nekoliko desetina budala¹tina.

®ivjeli!

[Saian]

jes' ga kizo nasr'o, ne bi pasSmaslom, delegat je i Feral spomenuo (nadam se da je ustao pri tome) ciji pogled na desavanja i stanje u Srbiji najredovnije oblikuje Pero Lukovic , jaaaaaaaaaaaaaadno

[Ahmmed]

jes' ga kizo nasr'o, ne bi pasSmaslom, delegat je i Feral spomenuo (nadam se da je ustao pri tome) ciji pogled na desavanja i stanje u Srbiji najredovnije oblikuje Pero Lukovic , jaaaaaaaaaaaaaadno

pomeno je i naš forum i svakako, selektivno, citirao

[lady midnight]

ahmo,
vidish ti kako nas je lEpo parafrazirao i to bRez konteksta ali neka, ako nas spominje u istom tekstu sa grebom, vildanom i feralom, meni je chast :D

i mozhda ne bi bilo loshe da mu neko kazhe da ubuduce kao izvidnicu na sax poshalje nekoga sa razvijenijim kognitivnim sposobnostima

[Ahmmed]

ahmo,
vidish ti kako nas je lEpo parafrazirao i to bRez konteksta ali neka, ako nas spominje u istom tekstu sa grebom, vildanom i feralom, meni je chast :D

i mozhda ne bi bilo loshe da mu neko kazhe da ubuduce kao izvidnicu na sax poshalje nekoga sa razvijenijim kognitivnim sposobnostima

i bRez konteksta, i selektivno, te kroz parafraziranje tipično, što bi se reklo,khm,khm....

[Saian]

pomeno je i naš forum i svakako, selektivno, citirao

ma isho chojk po receptu Fekalchice a la Riefenstahl

[lady midnight]

evo shta jednom napisah, bash u ovom kontekstu, znam da smo zamoljeni da se suzdrzhimo, ali ja ne mogu. i nije zgoreg podsjetiti se josh jednom shta "nama", nesrbima u BiH, "smeta" u danashnjoj srbiji, i zashto.

za simi i ostale koji misle da je ovdje uobichajeno i normalno da se "pljuje" po srbiji:

nije tachno da se samo jedva cheka da oshinemo po srbiji.
pa nismo svi toliko slijepi i zaglupljeni da ne znamo razlikovati neke stvari. znamo mi dobro da je i narodu u srbiji, kao vjerovatno i svakom ostalom, stalo do onoga shto simi navede: do normalnog zhivota, obrazovanja, ekonomskog stabiliteta, itd.
postoje odredjene stvari koje se ovdje, tj. na ovom forumu kritikuju kad je srbija u pitanju, bar od strane onih koji ove diskusije uzimaju ozbiljno, a to su: a) srbijanska vlada i njeni potezi, b) odredjene pojave u srbijanskom drushtvu.
na ovom forumu se srbija dovodi u prichu, shto je i sasvim normalno, kod pitanja koja imaju direktne posljedice za BiH. da nabrojim neka od njih:
- umijeshanost srbijanske vlade u unutrashnju politiku BiH i to na nachin koji u pitanje dovodi suverenitet ove drzhave. chinjenica da su u BiH srbi konstitutivni narod ne daje za pravo srbijanskoj vladi da se posredstvom marioneta iz RSa smatra politichkim predstavnishtvom srpskog naroda u BiH.
- nedostatak spremnosti veceg dijela srbijanske javnosti da se kritichki suoche sa vlastitom odgovornoshcu zbog ratova na teritoriji bivshe jugoslavije; stiche se utisak da su samim tim shto je miloshevic izruchen u haag gradjani srbije pomislili da su se tim chinom oduzhili i apsolutirali sebe od podrshke koju su miloshevicu davali na pochetku i tokom rata. e, pa nisu.
- nespremnost da se distancira od zlochina pochinjenih u vlastito ime, u ime "naroda i nacije", i relativizacija ovih zlochina koja u krajnjoj varijanti ide do negiranja zlochina.
- nespremnost SPC da prizna i izvuche posljedice iz umijeshanosti u genocid i etnichko chishcenje u BiH. shtavishe, umijeshanost crkvenih krugova u dubiozne komitete za istrazhivanje "istine" o radovanu karadzhicu, podrshka crkve chetnichkim pokretima itd. itd.
- pasivnost "obichnih" gradjana, onih koji nisu "ni tamo ni 'vamo" - za tu pasivnost bi mene lichno bolio djon, da nismo tu pasivnost osjetili na vlastitoj kozhi, kada je veci dio srbijanske javnosti shutio dok su bombe koje su finansirali svojim novcem padale po bosanskim gradovima. da bi ti isti glasno zakukali kada su ih i same zasule bombe, od NATO saveza.
- uloga srpske akademije u stvaranju mitova koji su sluzhili ili sluzhe za mobilizaciju srpskog naroda protiv drugih. pa nije valjda niko od nas toliko lud da ne skonta zashto SANU bash sad, u ovom trenutku, promovira knjigu o porijeklu albanaca, knjgu u kojoj se izmedju ostalog konstatira da albanci time shto sebe nazivaju ilirima ustvari hoce da zagospodare podruchjem koje su nastanjivali iliri?

ostale pojave, koje ovdje recimo @pesak navodi i kritikuje iz svoje perspektive aktiviste za ljudska prava i antifashiste, dakle: fashizam, ksenofobija, homofobija, shovinizam svakojake vrste, ulazak radikala u parlament... su pojave koje nisu karakteristichne iskljuchivo za srbiju, nego ih imamo dovoljno i sami, u BiH i ostalim drzhavama po kojima se krecemo.

ali da dodam: drushtvene pojave poput ovih navedenih su za mene problematichne u svakoj zemlji, i ja se usudjujem da pricham o njima i da ih osudjujem pa taman da mi je babo rodjeni u pitanju, a ne drzhava, vlada ili drushtvo. i trudim se da se protiv njih borim evo vec skoro pola zhivota, shto ulichnim aktivizmom, shto kroz profesiju kojom se bavim.
i sigurno necu prestati sa tim iz obzira prema osjetljivim dushicama koje bi da na jednoj strani "zaborave", a na drugoj parole fashistichkih hordi subsumiraju pod "slobodu govora", a pogotovo mi se ne prestaje sa tim kad se radi o zemlji chija vanjska i unutrashnja politika itekako ima posljedica po mene samu i po moje najdrazhe.

[Ahmmed]

evo shta jednom napisah, bash u ovom kontekstu, znam da smo zamoljeni da se suzdrzhimo, ali ja ne mogu. i nije zgoreg podsjetiti se josh jednom shta "nama", nesrbima u BiH, "smeta" u danashnjoj srbiji, i zashto.

za simi i ostale koji misle da je ovdje uobichajeno i normalno da se "pljuje" po srbiji:

nije tachno da se samo jedva cheka da oshinemo po srbiji.
pa nismo svi toliko slijepi i zaglupljeni da ne znamo razlikovati neke stvari. znamo mi dobro da je i narodu u srbiji, kao vjerovatno i svakom ostalom, stalo do onoga shto simi navede: do normalnog zhivota, obrazovanja, ekonomskog stabiliteta, itd.
postoje odredjene stvari koje se ovdje, tj. na ovom forumu kritikuju kad je srbija u pitanju, bar od strane onih koji ove diskusije uzimaju ozbiljno, a to su: a) srbijanska vlada i njeni potezi, b) odredjene pojave u srbijanskom drushtvu.
na ovom forumu se srbija dovodi u prichu, shto je i sasvim normalno, kod pitanja koja imaju direktne posljedice za BiH. da nabrojim neka od njih:
- umijeshanost srbijanske vlade u unutrashnju politiku BiH i to na nachin koji u pitanje dovodi suverenitet ove drzhave. chinjenica da su u BiH srbi konstitutivni narod ne daje za pravo srbijanskoj vladi da se posredstvom marioneta iz RSa smatra politichkim predstavnishtvom srpskog naroda u BiH.
- nedostatak spremnosti veceg dijela srbijanske javnosti da se kritichki suoche sa vlastitom odgovornoshcu zbog ratova na teritoriji bivshe jugoslavije; stiche se utisak da su samim tim shto je miloshevic izruchen u haag gradjani srbije pomislili da su se tim chinom oduzhili i apsolutirali sebe od podrshke koju su miloshevicu davali na pochetku i tokom rata. e, pa nisu.
- nespremnost da se distancira od zlochina pochinjenih u vlastito ime, u ime "naroda i nacije", i relativizacija ovih zlochina koja u krajnjoj varijanti ide do negiranja zlochina.
- nespremnost SPC da prizna i izvuche posljedice iz umijeshanosti u genocid i etnichko chishcenje u BiH. shtavishe, umijeshanost crkvenih krugova u dubiozne komitete za istrazhivanje "istine" o radovanu karadzhicu, podrshka crkve chetnichkim pokretima itd. itd.
- pasivnost "obichnih" gradjana, onih koji nisu "ni tamo ni 'vamo" - za tu pasivnost bi mene lichno bolio djon, da nismo tu pasivnost osjetili na vlastitoj kozhi, kada je veci dio srbijanske javnosti shutio dok su bombe koje su finansirali svojim novcem padale po bosanskim gradovima. da bi ti isti glasno zakukali kada su ih i same zasule bombe, od NATO saveza.
- uloga srpske akademije u stvaranju mitova koji su sluzhili ili sluzhe za mobilizaciju srpskog naroda protiv drugih. pa nije valjda niko od nas toliko lud da ne skonta zashto SANU bash sad, u ovom trenutku, promovira knjigu o porijeklu albanaca, knjgu u kojoj se izmedju ostalog konstatira da albanci time shto sebe nazivaju ilirima ustvari hoce da zagospodare podruchjem koje su nastanjivali iliri?

ostale pojave, koje ovdje recimo @pesak navodi i kritikuje iz svoje perspektive aktiviste za ljudska prava i antifashiste, dakle: fashizam, ksenofobija, homofobija, shovinizam svakojake vrste, ulazak radikala u parlament... su pojave koje nisu karakteristichne iskljuchivo za srbiju, nego ih imamo dovoljno i sami, u BiH i ostalim drzhavama po kojima se krecemo.

ali da dodam: drushtvene pojave poput ovih navedenih su za mene problematichne u svakoj zemlji, i ja se usudjujem da pricham o njima i da ih osudjujem pa taman da mi je babo rodjeni u pitanju, a ne drzhava, vlada ili drushtvo. i trudim se da se protiv njih borim evo vec skoro pola zhivota, shto ulichnim aktivizmom, shto kroz profesiju kojom se bavim.
i sigurno necu prestati sa tim iz obzira prema osjetljivim dushicama koje bi da na jednoj strani "zaborave", a na drugoj parole fashistichkih hordi subsumiraju pod "slobodu govora", a pogotovo mi se ne prestaje sa tim kad se radi o zemlji chija vanjska i unutrashnja politika itekako ima posljedica po mene samu i po moje najdrazhe.

[victory]

Ninovo i Ćirjakovićevo jeftino viktimiziranje vlastite javnosti, blagougodno uhu ogluvilom od istrosenih nacionalistickih plotona i oklempavilom od prljave savjesti.

[lady midnight]

evo i reakcije vildane selimbegovic na ovaj chlanak u NINu; taman onako kako i onoliko koliko treba...

Sedmi dan


Ninova nagr(a)da

U mojim studentskim danima, Ninje bio pojam dobre novine. To je zapravo bio već epilog njegovih "dana ponosa i slave". Vrlo brzo se na neformalnom tronu najbolje jugoslovenske novine našao zagrebački Danas, Nin je krenuo na put prema dolje, a na tom putu se, nažalost, još ne nazire dno. Nedjeljnik koji je uspostavio najugledniju jugoslovensku književnu nagradu postao je megafon srpskog nacionalizma. Dobra ilustracija notornosti takve Nin-ove pozicije može biti fraza koju je prije nekoliko godina, u tekstu koji s Nin-om nije imao nikakve veze, napisao Ivan Lovrenović - "ninovski nacionalistički stereotipi". Da, Nin je postao sinonim za nacionalizam. Ne znam šta mi bi, ali u prošli utorak, a utorak je u redakciji Dana po pravilu najstresniji dan, pristala sam odgovoriti na nekoliko pitanja novinara Nin-a za potrebe njihovog teksta pod naslovom "Srbi i Srbija u očima suseda". U sitne sate između utorka i srijede, napisala sam odgovore na tri pitanja koja su mi poslali iz redakcije Nin-a i cijelu sam stvar instantno zaboravila. U četvrtak, međutim, na sarajevskim kioscima osvanu Dani, na beogradskim Nin, a u Nin-u iz mog mini-intervjua otpao posljednji (južni!) odgovor, valjda kao reminiscencija na otpadanje južnog dijela Srbije. Pitali su me iz Nin-a "Da li imate utisak da se srpski politički porazi i dalje gledaju kao pobede drugih?", ja sam odgovorila "Nažalost, da. I to vjerovatno u sličnom omjeru (ili možda malo manjem) nego što hrvatski ili bosanski neuspjesi izazivaju radost u Srbiji", no to nije objavljeno. Nije se valjda uklapalo u intonaciju kompletnog teksta u kojem se tvrdi da su srbijanski susjedi i poslije obaranja Miloševića "nastavili sa osvetničkom dehumanizacijom Srba i antisrpskom retorikom koja ponekad prevazilazi najgore primere šovinizma koji su se mogli čuti tokom Miloševićevog doba". O kojem srbijanskom susjedu je riječ, jasno govori slijedeći pasus: "Događaji u Srbiji se najpažljivije prate u Sarajevu, mada je to izveštavanje uglavnom obojeno tamnim bojama i na razne načine sugeriše da Srbi ili Srbija predstavljaju najveću pretnju bosanskoj državnosti i funkcionisanju njenih krhkih institucija." No, da je samo to, ni po jada! U Nin-u, naime, tvrde da ih "iznenađuje činjenica da ćete danas neke od najgorih primera govora mržnje prema Srbima naći u medijima koji važe za umerene ili posvećene toleranciji" i nastavljaju: "Ono što vas, na primer, čeka na stranicama splitskog 'Feral tribjuna' ili sarajevskih "Bosanskohercegovačkih Dana', magazina koji se diče 'liberalnom' orijentacijom i odanošću 'suživotu' neretko prevazilazi sadržaj najgorih šovinističkih sajtova."

Dirljiva je, zaista, Nin-ova kritika Dana i Ferala. Ako iz ličnih razloga i apstrahiram Dane, moram ipak reći da je Nin i Feral nepristojno spomenuti u istoj rečenici. Uz rizik blago pretjerane banalizacije, njihova se razlika može ilustrirati i ovako: Feral je kritizirao živog Tuđmana, Nin je kritizirao mrtvog Đinđića.

Priča o ex-yu novinarstvu mogla bi se sažeti u onu (j)evanđeljsku parabolu o brvnu u vlastitom i truni u tuđem oku. Nin, koji je o atentatu na Đinđića pisao u ključu najopskurnijih američkih teorija zavjere o Kennedyjevom ubistvu (treći metak, ledeni metak, bilo koji metak, samo ne Legijin), pljuje na Feral i na Dane, čiji su novinari i urednici riskirali živote pišući o Lori i o Kazanima.

A kad smo kod (j)evanđelja, nije zgoreg sjetiti se ni one Ljubi bližnjeg svoga, koja bi se zapravo mogla i drukčije prevesti - Voli svog susjeda. U intervjuu u ovom broju Dana, Žarko Papić između ostalog kaže: "Duboko vjerujem da su Bošnjacima Srbi i Hrvati bolji prijatelji, Hrvatima Srbi i Bošnjaci i tako ukrug, nego velike sile." I to stoji, naravno, ali samo ako se nećemo lagati. Nin, međutim, preispituje odnos Ferala i Dana prema Srbiji, bez da se osvrne na vlastiti odnos prema Bosni i Hrvatskoj.

Meni ne smeta činjenica da je Nin nagr(a)dio Dane optužbom za srbožderstvo. Nije mi, međutim, svejedno kad pomislim na programsko niveliranje našeg šesnaestogodišnjeg "antibošnjačkog" angažmana sa oportunističkim šlepanjem uz svaku srbijansku izbornu kombinaciju. A opet, to valjda mora biti tako: ko s Nin-om tikve sadi, o glavu mu se lupaju!

[callmethebreeeze]

neko je rekao da je nin novina za salonske cetnike i bio je u pravu.

[callmethebreeeze]

Evo, čitajte i uživajte. Nema koristi logički odgovarati na nekoliko desetina budalaština. Kopiram samo dio teksta koji se odnosi na BiH. Tekst nosi naslov:
"Srbi i Srbija u očima suseda"; autor: Zoran Ćirjaković; broj 2982.; 21. 2. 2008.

A slusaj, ja u neku ruku razumijem Srbe, izgubiti Kosovo nije mala stvar. Sada kada vise nema povratka Kosova u ustavno-pravni poredak Srbije, osim ako ne pobiju sve Albance i nekakvim super blitz krieg-om i uz pomoc magije Harrya Pottera isto povrate pod svoju fizicku kontrolu, Srbi prebacuju lopticu na BiH; nadajuci se da ce komplikacijom odnosa unutar BiH privoliti USA da jos jednom razmisli o Kosovu. Ako nista od toga ipak ne bude, onda ocekivaju da ce Dodik raspisati referendum i odvojiti se od BiH te bar tim cinom pokusati kompenzirati gubitak teritorije Kosova na racun svog bljedunjavog susjeda.

ja nesto nisam siguran da ce srbija moci traziti bih na racun kosova. jer, svi vidimo koliko se njihov politicki vrh bori da dokaze kako je kosovo srbija i kako se mora postovati medjunarodno pravo. bilo bi malo cudno kad bi taj isti politicki vrh trazio, ili cak i podrzavao, komadanje bih.