Piše: Gordana Suša
Ne razumiješ, ali ćeš osjetiti
Svakog dana u Srbiji se ubije ili samoubije najmanje troje ljudi . Skoro polovina populacije ima depresivne simptome, petina nesanicu, 62 odsto je nervozno, a 10 odsto je pod stresom... Raste broj ovisnika od "pilule za dilule", a alkohol se konzumira tri puta više nego mleko, kancerogene bolesti su u porastu, a raste i broj oboljenja koja se prenose prljavim rukama...
Tek dve trećine operu ruke kad dođu kući, a neverovatan je i podatak da desetina odsto stanovništva ne pere ruke ni posle toaleta... Ovi podaci, sumorno, ali uverljivije od bilo kog izveštaja Vlade, rezimiraju višegodišnju devastaciju, izolaciju, siromaštvo, rezultate ratne politike, inata, osiromašenog uranijuma ostalog posle NATO bombardovanja...
Crni džipovi sa ćelavcima koji ih voze ponovo su, poput pacova na brodu koji tone, zaposeli glavne saobraćajnice, novokomponovani bogataši, sponzoruše i španske serije preplavili televizijske ekrane, prostakluk se toleriše kao normalnost od parlamenta do ulice...
Normalno postaje nenormalno, pa i Lucky nije više malo već stalno nervozan, te je tako sasvim logično da se u nekoliko navrata zaleće u predsedničku kolonu... Ako, ako, komentar je večitog zamenika lidera u Hagu, šta radi predsednik u 9 sati na ulici, neka sedi kod kuće s porodicom... Ko zna, kako je krenulo, možda će preporučiti i uvođenje policijskog sata...
A da Srbi, koliko o svojim čistim rukama, vode računa o vodi, pokazao je i najnoviji skandal oko prodaje akcija "Knjaza". Baš to što je ova vlada kritikovala kod prethodne, uradila je sama. Njeno obećanje da će graditi institucije sistema, a finansijsko tržište sa nezavisnom Komisijom za hartije od vrednosti jedna je od ključnih.
Ne samo da Koštunica i njegov kabinet nisu zaštitili instituciju, već su je potpuno ruinirali, pokazavši zapravo da ova vlada i ne veruje baš mnogo u tržište i tržišnu konkurenciju u rešavanju ekonomskih sporova... Umesto da štiti pravila, kako dolikuje legalistima, štošta ukazuje da ih je prekršila...
Da čiste ruke imaju veze i sa čistim obrazom uče nas narodne umotvorine, pa će i ova vremenom biti potvrđena...
Vlada Srbije i ceo državni vrh bili su, međutim, ažurniji u oštroj osudi izbora Ramuša Haradinaja za premijera Kosova, zatraživši od protektora ove pokrajine Sorena Petersena da poništi ovaj čin...
Njegov izbor će, nema nikakve sumnje, još više otežati ionako rovitu komunikaciju sa kosovskim Albancima. U srpskim medijima se pominju njegove "krvave ruke do lakata ", "mučenje i silovanje civila" kao i to da je kao komandant Oslobodilačke vojske Kosova osumnjičen za ratne zločine počinjene u Đakovici i okolini i da protiv njega postoji preko 130 krivičnih prijava.
Pominju se dvojni aršini međunarodne zajednice i s velikim pesimizmom se govori o pregovorima za budućnost južne pokrajine koji bi trebalo da počnu sledeće godine... Misija UN-a, međutim, odbilja zahtev Beograda uz obrazloženje da je izbor Haradinaja za premijera volja legitimno izabranog parlamenta. Jedini, dakle, spas iz postojeće situacije može da donese upravo ona strana koja je najčešće bila predmet kritike dela javnosti prepoznatljivog kao antihaški lobi - Haški tribunal. Jer, Ako gospođa Del Ponte izađe na videlo sa optužnicom protiv Haradinaja, onda, po principu analogije, Albanci sa Kosova imaju na raspolaganju iste mogućnosti takozvane dvosmerne saradnje sa Tribunalom. Tu sad ostaje pitanje da li će ga sami uhapsiti i predati Haškom sudu ili će ga, možda, umoliti da to bude njegov dobrovoljni akt...
E pa, imajući u vidu da je rat uvek najprljavija stvar i da je zločina bilo na svim stranama, nije potrebna naročita mudrost i osetljivost da se pretpostavi kako se na neke odluke aktuelne izvršne vlasti u Beogradu gledalo u okruženju, ali i šire...
Nedvosmislena je poruka američkog ambasadora Pjer-Rišara Prospera da je saradnja Srbije i Haškog tribunala na nuli i da nema više govora da se četvorici generala optuženih za zločine na Kosovu sudi u Srbiji... Signala, dakle, da se Srbija nalazi na pogrešnom putu koji vodi novoj izolaciji ima mnogo i krajnje je vreme da se postavi pitanje kome je to u interesu i ko će od toga profitirati.
To što Beograd služi kao tranziciona stanica za dobrovoljnu predaju oficira iz Republike Srpske neće odobrovoljiti ni Brisel ni Vašington, kao što ni nas ne bi odobrovoljile molbe Kosovskih zvaničnika, ako se podigne optužnica protiv Haradinaja, da se dobrovoljno preda...
Dok optuženi za zločine budu mirno šetali među nama, mislim na ceo Balkan, i dok svako bude štitio svoje, kao da je reč o kruškama, a ne o najtežim zlodelima, nema šanse da se siđe s bureta baruta.
Pokušaj pacifikovanja odnosa kroz zajedničku ponudu Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije za organizaciju Svetskog košarkaškog prvenstva ostao je samo pokušaj, a kandidatura je odbijena već u prvom krugu.
Poslednja dešavanja u regionu nisu nam išla na ruku svedoči za "Glas javnosti" jedan od učesnika ovog dešavanja. Sportska afera oko tetovaže Milana Gurovića prerasla je u političku, a ni odnosi država nisu baš najbolji - hapšenje beogradskih studenata, neispunjena razmena zatvorenika, sukob Hrvatske i Slovenije oko Piranskog zaliva - stalno su nas zapitkivali o tužbi Bosne... sve su zapitkivali o nekoj politici koju ja ne razumem!
Ne razumeš, pomislih, ali ćeš, nažalost, osetiti !
Ne razumiješ, ali ćeš osjetiti
-
Pravda30
- Posts: 519
- Joined: 15/02/2004 00:00
- Contact:
-
Engram::X
- Posts: 1037
- Joined: 17/10/2004 12:08
- Location: Šeher Sarajevo
- Contact:
#2
Profesor dr BRATISLAV PETROVIC, specijalista
za psihijatriju i psihoterapiju, otkriva za NT
Dok se u zemljama Evropske unije blizu 20 godina vodi uporna borba protiv pogubnog delovanja sekti, kod nas se tom problemu ne pridaje gotovo nikakav znacaj. Na sva upozorenja strucnjaka da je naša država najugroženija od svih zemalja u tranziciji, jer je broj clanova i simpatizera sekti oko 450.000, približan kao u Francuskoj koja ima 60 miliona stanovnika, nadležni u Srbiji samo konstatuju da je sve to vec poznato i da nema razloga za brigu. Bez obzira što su sekte samo tokom ove godine odnele nekoliko mladih života, o cemu je NT u više navrata pisao.
Za to vreme, u pripremi je savezni zakon o verskim zajednicama ciji nacrt predvidja, izmedju ostalog, da 10 ljudi može da formira takvu zajednicu, odnosno sektu. Istovremeno, u Austriji, koja ima približan broj stanovnika kao Srbija, za registraciju bilo koje slicne organizacije treba sakupiti 2.000 potpisa gradjana - kaze za NT dr Bratislav Petrovic, redovan profesor psihijatrije na Medicinskom fakultetu u Beogradu, specijalista za psihijatriju i psihoterapiju, clan više medjunarodnih organizacija iz oblasti psihijatrije, a od pre nedelju dana i clan Evropske federacije za istraživanje i informisanje o sektama (FEKRIS) koja objedinjuje 41 zemlju, clanicu Evropske unije. Prošle nedelje stigao je iz Barselone, gde je ucestvovao na simpozijumu o delovanju sekti.
Zamolili smo ga da za NT objasni iskustva evropskih zemalja u odbrani od mentalne manipulacije sektaša i tzv. sekto-kriminala i nacinima organizovane zaštite gradjana i države.
* Kako EU, a posebno FEKRIS, tretira sekte?
- Sekte, prakticno, sputavaju, ugrožavaju i ubijaju ljudsku slobodu, zbog cega je u Evropi vec ustaljen termin liberticida - zlocina ubijanja ljudske slobode. Ruski naucnik Nikolaj Berdjajev odavno je rekao da je duhovno ubistvo 1.000 puta teži zlocin od fizickog. Njegova tvrdnja prihvacena je u mnogim evropskim zemljama i celokupna zakonska regulativa usmerena je u tom pravcu.
* Šta se, konkretno, na tom planu preduzima u EU?
- Evropski parlament doneo je Rezoluciju o sektama. U tacki 9. tog dokumenta navodi se da odredjene sekte, cije se organizacione strukture ne ogranicavaju na pojedine države i koje deluju na teritoriji citave Evropske unije, stalno narušavaju prava coveka i cine kriminalne postupke: surovo postupanje sa ljudima, seksualno zlostavljanje, nezakonito lišavanje slobode, trgovina ljudima, podstrekivanje na nasilje, širenje rasistickih pogleda... Po prvi put pojavio se termin tzv "meke medicine", koju sekte primenjuju, a koja se, kao jedna od tehnika, primenjuje narocito u TM (transcendentalnoj meditaciji). Pripadnici te sekte garantuju život bez stresa, a u suštini se radi o evidentnom nadrilekarstvu, što je sankcionisano i našim saveznim zakonom, koji se na planu delovanja sekti ne primenjuje.
* Cije iskustvo od evropskih zemalja je najdragocenije?
- Iskustvo Francuske, ali su vrlo organizovane i Nemacka, Austrija, Švajcarska, Belgija. Francuska skupština je juna prošle godine donela krivicni zakon koji je uznemirio Ameriku stavom da su sekte "trojanski konj u Evropi", s obzirom da 95 odsto sekti dolazi sa one strane "bare". Francuska je vrlo oštro odbacila prigovor SAD da se donetim zakonom ugrožavaju ljudske slobode i slobode verskih izražavanja, i tvrdila obrnuto - da se njihovim delovanjem suzbija i ogranicava sloboda i pravo cak i na veru i život. Zakonom se, u suštini, reguliše ponašanje sekti, posebno sankcioniše sektni kriminal. Medju vrlo rigoroznim odredbama jesu i one kojima se predvidja kazna od tri godine zatvora i dva i po miliona franaka za mentalnu manipulaciju "bilo maloletnika, bilo licnosti sa posebnom ranljivošcu zbog godina starosti, bolesti, opšte slabosti, psihicke ili fizicke oštecenosti" kojom se izaziva fizicka i psihološka zavisnost, pa i samoubistvo zbog tehnika koje primenjuje neki clan sekte. Ukoliko je povredu licnosti naneo vodja sekte ili neko od najodgovornijih, kazna je pet godina zatvora i pet miliona franaka.
* Kažete da je u Francuskoj zaštita od sekti briga države?
- Na nivou Vlade Francuske postoji Medjuministarska misija za borbu protiv sekti. Ona ima Centar za dokumentaciju, edukaciju i akciju protiv mentalnih manipulacija sa sedištem u Parizu, kao i Nacionalnu uniju za odbranu porodica i licnosti. Ima i Grupu za studije pokreta mišljenja, odnosno sekti, u cilju prevencije manipulisanja licnosti. Ta Medjuministarska misija pod svojom kapom drži Udruženje francuskih opština, gde je svaka dužna da vodi racuna o eventualnim zloupotrebama i ugrožavanjima ljudskih prava. Predsednik svake opštine mora da zna i ko, i gde, i zašto, i kome izdaje salu za predavanja. A ne kao kod nas, gde razni gurui i "svetosti" koriste prostore radnickih univerziteta, pa i fakulteta, cak i ekskluzivne prostore u prestonici za svoje kongrese i predavanja.
* Kakvo je iskustvo Nemacke?
- Zabranili su rad mnogih sekti, najpre satanista, TM i sajentologa. Primenjuju i model filtera za neke profesije. Pripadnicima vojske, policije, sudstva, prosvete, zdravstva i državnih organa zabranjeno je da budu clanovi ikakve sekte. Ovo poslednje je jako bitno, jer sekte nastoje da se infiltriraju u državni vrh. Kod nas su u vreme Miloševica imali tu mogucnost. Guru jedne od eksponiranih pseudohinduistickih sekti na našim prostorima bio je pre dve godine na prijemu kod predsednika SRJ za Dan državnosti, a dva-tri meseca kasnije na prijemu kod jos uvek aktuelnog predsednika Srbije. To je kuriozitet koji ce uci u istoriju.
* Gde su Srbija i SRJ u svemu tome?
- Mi smo, nažalost, van svih sistema, a hocemo u Evropu. Ponekad mi se cini da pripadamo sekti Raelista, to su oni koji "komuniciraju" sa vanzemaljcima. Kod nas nema kontrole ni koje se organizacije formiraju, niti koliko ih ima. Takozvane nevladine organizacije, medju kojima su neke i paravan za delovanje sekti, nicu kao pecurke posle kiše. Krajnje zabrinjava cinjenica da sektaši drže pojedina decja obdaništa, ali i otkud na ovim prostorima snažna ideologija Alistera Kroulija, oca savremenog satanizma, koji je umro pre 53 godine. Otkuda sajentolozi, tzv Kalifornijska crkva, koja kod nas radi pod naivnim nazivom - Udruženje za psihofizicku relaksaciju. Ili psihološka sekta Hoze Silve, koja se promoviše i deluje pod nazivom Internacionalni centar za kontrolu stresa i razvoj uma, pa tzv. Unionisticka crkva, odnosno Munova sekta, koja raspolaže u svetu sa 15 milijardi dolara kapitala.
* Šta bi, po Vama, trebalo hitno preduzeti na planu zaštite od delovanja sekti u Srbiji?
- Valja poceti od edukacije i prevencije i najširim informisanjem gradjana, ali i lekara, prosvetara, pripadnika pravosudja i policije, socijalnih službi. Treba hitno formirati jedan centar nereligijskog, nepolitickog i nefilozofskog tipa, koji ce biti autonoman. Ne treba da tražimo rupu na saksiji, vec samo da koristimo ono sto je uhodana evropska praksa.
Više od polovine sektaša
razmišlja o samoubistvu
* Ko najcešce pristupa sekti?
- Nema pravila. Ana Edelstajn, strucnjak iz Švedske, navodi da niko nije sigurno zašticen od delovanja sekti. Prema mojim istraživanjima, više od 55 odsto ljudi koji su upali u zamku sekte imali su odredene emocionalne probleme i psihicke teskoce sve do stepena psihijatrijskih dijagnoza, ali je 45 odsto bilo mentalno zdravo.
* Kako sa aspekta psihijatrije izgleda mentalno izmanipulisana osoba?
- Prema podacima stranih autora koji organizovane prate te fenomene, u 70 odsto slucajeva kod žrtava sekti vidi se depresivno raspoloženje, u 68 odsto - osecanje usamljenosti, zbunjenosti, a osecaj krivice - u 60 odsto slucajeva. Samoubilacko razmišljanje kod žrtava sekti prisutno je u 52 odsto, a nemogucnost da se prekine sa mantranjima i meditacijom (kod pseudohinduistickih sekti) zabeležena je u 42 odsto slucajeva. Te žrtve bile su psihicki ili fizicki zlostavljane u cak 97 odsto slucajeva.
Preuzeto iz Nedeljnog telegrafa
Copyright © by Zvornik.NET: Zvornik na Internetu. All Right Reserved.
nacija koja se izgradila na hajduciji i pokolju i ne moze biti zdrava
za psihijatriju i psihoterapiju, otkriva za NT
Dok se u zemljama Evropske unije blizu 20 godina vodi uporna borba protiv pogubnog delovanja sekti, kod nas se tom problemu ne pridaje gotovo nikakav znacaj. Na sva upozorenja strucnjaka da je naša država najugroženija od svih zemalja u tranziciji, jer je broj clanova i simpatizera sekti oko 450.000, približan kao u Francuskoj koja ima 60 miliona stanovnika, nadležni u Srbiji samo konstatuju da je sve to vec poznato i da nema razloga za brigu. Bez obzira što su sekte samo tokom ove godine odnele nekoliko mladih života, o cemu je NT u više navrata pisao.
Za to vreme, u pripremi je savezni zakon o verskim zajednicama ciji nacrt predvidja, izmedju ostalog, da 10 ljudi može da formira takvu zajednicu, odnosno sektu. Istovremeno, u Austriji, koja ima približan broj stanovnika kao Srbija, za registraciju bilo koje slicne organizacije treba sakupiti 2.000 potpisa gradjana - kaze za NT dr Bratislav Petrovic, redovan profesor psihijatrije na Medicinskom fakultetu u Beogradu, specijalista za psihijatriju i psihoterapiju, clan više medjunarodnih organizacija iz oblasti psihijatrije, a od pre nedelju dana i clan Evropske federacije za istraživanje i informisanje o sektama (FEKRIS) koja objedinjuje 41 zemlju, clanicu Evropske unije. Prošle nedelje stigao je iz Barselone, gde je ucestvovao na simpozijumu o delovanju sekti.
Zamolili smo ga da za NT objasni iskustva evropskih zemalja u odbrani od mentalne manipulacije sektaša i tzv. sekto-kriminala i nacinima organizovane zaštite gradjana i države.
* Kako EU, a posebno FEKRIS, tretira sekte?
- Sekte, prakticno, sputavaju, ugrožavaju i ubijaju ljudsku slobodu, zbog cega je u Evropi vec ustaljen termin liberticida - zlocina ubijanja ljudske slobode. Ruski naucnik Nikolaj Berdjajev odavno je rekao da je duhovno ubistvo 1.000 puta teži zlocin od fizickog. Njegova tvrdnja prihvacena je u mnogim evropskim zemljama i celokupna zakonska regulativa usmerena je u tom pravcu.
* Šta se, konkretno, na tom planu preduzima u EU?
- Evropski parlament doneo je Rezoluciju o sektama. U tacki 9. tog dokumenta navodi se da odredjene sekte, cije se organizacione strukture ne ogranicavaju na pojedine države i koje deluju na teritoriji citave Evropske unije, stalno narušavaju prava coveka i cine kriminalne postupke: surovo postupanje sa ljudima, seksualno zlostavljanje, nezakonito lišavanje slobode, trgovina ljudima, podstrekivanje na nasilje, širenje rasistickih pogleda... Po prvi put pojavio se termin tzv "meke medicine", koju sekte primenjuju, a koja se, kao jedna od tehnika, primenjuje narocito u TM (transcendentalnoj meditaciji). Pripadnici te sekte garantuju život bez stresa, a u suštini se radi o evidentnom nadrilekarstvu, što je sankcionisano i našim saveznim zakonom, koji se na planu delovanja sekti ne primenjuje.
* Cije iskustvo od evropskih zemalja je najdragocenije?
- Iskustvo Francuske, ali su vrlo organizovane i Nemacka, Austrija, Švajcarska, Belgija. Francuska skupština je juna prošle godine donela krivicni zakon koji je uznemirio Ameriku stavom da su sekte "trojanski konj u Evropi", s obzirom da 95 odsto sekti dolazi sa one strane "bare". Francuska je vrlo oštro odbacila prigovor SAD da se donetim zakonom ugrožavaju ljudske slobode i slobode verskih izražavanja, i tvrdila obrnuto - da se njihovim delovanjem suzbija i ogranicava sloboda i pravo cak i na veru i život. Zakonom se, u suštini, reguliše ponašanje sekti, posebno sankcioniše sektni kriminal. Medju vrlo rigoroznim odredbama jesu i one kojima se predvidja kazna od tri godine zatvora i dva i po miliona franaka za mentalnu manipulaciju "bilo maloletnika, bilo licnosti sa posebnom ranljivošcu zbog godina starosti, bolesti, opšte slabosti, psihicke ili fizicke oštecenosti" kojom se izaziva fizicka i psihološka zavisnost, pa i samoubistvo zbog tehnika koje primenjuje neki clan sekte. Ukoliko je povredu licnosti naneo vodja sekte ili neko od najodgovornijih, kazna je pet godina zatvora i pet miliona franaka.
* Kažete da je u Francuskoj zaštita od sekti briga države?
- Na nivou Vlade Francuske postoji Medjuministarska misija za borbu protiv sekti. Ona ima Centar za dokumentaciju, edukaciju i akciju protiv mentalnih manipulacija sa sedištem u Parizu, kao i Nacionalnu uniju za odbranu porodica i licnosti. Ima i Grupu za studije pokreta mišljenja, odnosno sekti, u cilju prevencije manipulisanja licnosti. Ta Medjuministarska misija pod svojom kapom drži Udruženje francuskih opština, gde je svaka dužna da vodi racuna o eventualnim zloupotrebama i ugrožavanjima ljudskih prava. Predsednik svake opštine mora da zna i ko, i gde, i zašto, i kome izdaje salu za predavanja. A ne kao kod nas, gde razni gurui i "svetosti" koriste prostore radnickih univerziteta, pa i fakulteta, cak i ekskluzivne prostore u prestonici za svoje kongrese i predavanja.
* Kakvo je iskustvo Nemacke?
- Zabranili su rad mnogih sekti, najpre satanista, TM i sajentologa. Primenjuju i model filtera za neke profesije. Pripadnicima vojske, policije, sudstva, prosvete, zdravstva i državnih organa zabranjeno je da budu clanovi ikakve sekte. Ovo poslednje je jako bitno, jer sekte nastoje da se infiltriraju u državni vrh. Kod nas su u vreme Miloševica imali tu mogucnost. Guru jedne od eksponiranih pseudohinduistickih sekti na našim prostorima bio je pre dve godine na prijemu kod predsednika SRJ za Dan državnosti, a dva-tri meseca kasnije na prijemu kod jos uvek aktuelnog predsednika Srbije. To je kuriozitet koji ce uci u istoriju.
* Gde su Srbija i SRJ u svemu tome?
- Mi smo, nažalost, van svih sistema, a hocemo u Evropu. Ponekad mi se cini da pripadamo sekti Raelista, to su oni koji "komuniciraju" sa vanzemaljcima. Kod nas nema kontrole ni koje se organizacije formiraju, niti koliko ih ima. Takozvane nevladine organizacije, medju kojima su neke i paravan za delovanje sekti, nicu kao pecurke posle kiše. Krajnje zabrinjava cinjenica da sektaši drže pojedina decja obdaništa, ali i otkud na ovim prostorima snažna ideologija Alistera Kroulija, oca savremenog satanizma, koji je umro pre 53 godine. Otkuda sajentolozi, tzv Kalifornijska crkva, koja kod nas radi pod naivnim nazivom - Udruženje za psihofizicku relaksaciju. Ili psihološka sekta Hoze Silve, koja se promoviše i deluje pod nazivom Internacionalni centar za kontrolu stresa i razvoj uma, pa tzv. Unionisticka crkva, odnosno Munova sekta, koja raspolaže u svetu sa 15 milijardi dolara kapitala.
* Šta bi, po Vama, trebalo hitno preduzeti na planu zaštite od delovanja sekti u Srbiji?
- Valja poceti od edukacije i prevencije i najširim informisanjem gradjana, ali i lekara, prosvetara, pripadnika pravosudja i policije, socijalnih službi. Treba hitno formirati jedan centar nereligijskog, nepolitickog i nefilozofskog tipa, koji ce biti autonoman. Ne treba da tražimo rupu na saksiji, vec samo da koristimo ono sto je uhodana evropska praksa.
Više od polovine sektaša
razmišlja o samoubistvu
* Ko najcešce pristupa sekti?
- Nema pravila. Ana Edelstajn, strucnjak iz Švedske, navodi da niko nije sigurno zašticen od delovanja sekti. Prema mojim istraživanjima, više od 55 odsto ljudi koji su upali u zamku sekte imali su odredene emocionalne probleme i psihicke teskoce sve do stepena psihijatrijskih dijagnoza, ali je 45 odsto bilo mentalno zdravo.
* Kako sa aspekta psihijatrije izgleda mentalno izmanipulisana osoba?
- Prema podacima stranih autora koji organizovane prate te fenomene, u 70 odsto slucajeva kod žrtava sekti vidi se depresivno raspoloženje, u 68 odsto - osecanje usamljenosti, zbunjenosti, a osecaj krivice - u 60 odsto slucajeva. Samoubilacko razmišljanje kod žrtava sekti prisutno je u 52 odsto, a nemogucnost da se prekine sa mantranjima i meditacijom (kod pseudohinduistickih sekti) zabeležena je u 42 odsto slucajeva. Te žrtve bile su psihicki ili fizicki zlostavljane u cak 97 odsto slucajeva.
Preuzeto iz Nedeljnog telegrafa
Copyright © by Zvornik.NET: Zvornik na Internetu. All Right Reserved.
nacija koja se izgradila na hajduciji i pokolju i ne moze biti zdrava
-
Pravda30
- Posts: 519
- Joined: 15/02/2004 00:00
- Contact:
#3
Deset stvari koje najčešće užasavaju korisnike javnog gradskog prevoza
Psuju, pljuju, gaze,smrde,
kašlju, jedu, guraju se...
Koliko ste se puta iznervirali u javnom prevozu? Nijednom? Nemoguće! Vi onda nikada niste ni ušli u neki beogradski autobus, bilo da je "privatni" ili "državni". Ako vam se zaista nikada nije desilo nešto ružno u javnom prevozu, na primer: da vas neko zgazi, udari, gurne ili vam dahće za vrat, onda mora da imate mnogo sreće. Sve u svemu, mora da ste čuli bar za jedan od deset slučajeva koji je pred vama. Ovo je spisak stvari i pojava (top deset) koji užasavaju skoro svakog korisnika javnog prevoza. Krenimo redom ...
Stampedo
Na horizontu se pomalja "sedmica", a pozicije su već zauzete. Poput iskusnih NBA centara, naši sugrađani su već zauzeli "štek" pored šina. Kako se "švajcarac" približava, tako i napetost raste. Razmenjuju se oštri pogledi, počinju da rade laktovi. Dok se tramvaj zaustavlja, rulja pritiska one napred ka vratima. Neko je pritisnuo dugme: nekolicina koja bi napolje brutalno je ugurana nazad, a gomila se valja ka praznim sedištima. Cimanje, vučenje, gaženje, laktanje, psovke. Samo su najjači zauzeli stolice. Stari, bolesni i deca stoje, srećni što su živi i zdravi.
Leteće izmene
Bakica ulazi "kod Vuka" i "parkira" se pored mladića koji sedi, zauzet novinama i vokmenom. Ona kašljuca, premešta se s noge na nogu, uzdiše, ulazi mu u vidno polje. Mladić oseća da nešto nije u redu i, pod pritiskom bakice, saputnika, vaspitanja i savesti, ustupa mesto naizgled bolesnoj i slabašnoj starijoj gospođi. E, sad, problem je što mesto nije baš reprezentativno: nekako je zavučeno, a još ima i "druga iz klupe". Bakica se meškolji, gleda levo desno i, čim se oslobodilo "poželjnije" mesto, jedno do prozora, bakica lagano skače i prebacuje se na povoljniji položaj.
Čitač preko ramena
Čovek je krenuo na posao, neispavan, nervozan, umoran. Umesto jutarnje kafice, žena mu je jutros servirala hiljadu primedbi i opomena. Na trafici kupuje Glas, ulazi u "dvadesetšesticu" i udobno se zavaljuje u naslon. "Možda i neće biti tako loš dan", prolazi mu kroz glavu dok čita omiljenu mu beogradsku rubriku. Zadubljen u tekstove, ispočetka ne oseća senku koja mu se zlokobno nadvila nad glavu. Ipak, polako shvata da mu neko diše za vrat i, dok se okreće, shvata da još neko sa istim zanimanjem čita šta to piše u njegovim novinama.
DJ Majstor
"Seeeedamdeseeeet seeeedam daaaanaaa...", odjekuje sa zvučnika autobusa na prigradskoj liniji."Majstor" je pritisnuo papučicu i vozi li, vozi. Počinje sledeća pesma, opet neki žešći narodnjak, para vam uši, ali ne vredi. Osuđeni ste na estradu čak i u autobusu. Seke, maje, rade vrebaju vas sa svih strana i ne daju vam mira. A "majstor", novokomponovani DJ, peva li peva, i pojačava gas. Ne smete da se bunite, da uznemiravate šofera u toku vožnje.
Izbacivač virusa
Preživeli ste ulazak u gradsko prevozno sredstvo, koje nažalost nije automobil u vašem vlasništvu. Udobno ste se smestili, koliko god je to moguće, gledate kroz prozor, a ništa ne vidite i jedva čekate da stignete svojoj kući. A preko vas na se na desetine šaka drži za šipke. Neki vas očešu o glavu, rame ili ruku tražeći nekakav oslonac. Podnosite stoički i to, iako sedite, ali onda započinje kuljanje iz nečijih ustiju. Neko iznad vas kašlje i kija ne stavljajući ruku na usta. A iz usta izlazi napolje pojedeni luk, gulaš, paprikaš ili ćufte i bakterije na sve strane. Smrad se širi i cepa vam nozdrve. I imate utisak, ugušićete se, ukoliko neko ne otvori prozor. Ali, prozor se ne otvara. Jer, bakute i dekice će se posmrzavati. Ugušite se ljudi, to je mnogo bezbolnije!
I miris i ukus
Kažete sami sebi: "Ovaj parfem je pravi pogodak". Mirišete sveže, divno, omamljujuće. Ulećete u autobus i još na vratima mrštite nosić. Dočekuje vas smrad. Prosto ne znate da li je to ustajali vazduh od silnih duša koje su ušle i izašle iz istog ovog autobusa ili se ljudi nisu ni okupali čestito, a kamoli namirisali nekim parfemom. O pranju zuba da i ne govorimo.
Gladan
Ne zna se koji je gori: "čitač tuđih novina u javnom prevozu", "nevaspitani izbacivač virusa" ili - "uživalac brze hrane". Zovu ga još i "preživar". On u autobus ulazi gladan. A kad je gladan, ne misli ni na šta i ni na koga osim na svoju pljeskavicu obogaćenu lukom, senfom i kečapom. Ako neki sastojak štrcne na putnika pored, malo senfa il' kečapa, nikom ništa; važno je da je "preživar" preživeo. A omot od pljeskavice? Pa, na patos, naravno.
Manijak
Imate sreću pa ste lepa, visoka i zgodna plavuša. Međutim, imate tu nesreću da nemate kola ili nekog da vas vozi. U novčaniku manjak, pa vam je taksi nedosanjani san. Ali, zato imate bogomdani gradski prevoz. Ulazite u autobus, imate tesne farmerke ili kratku suknju, lepe štiklice, ali mesta nemate. Svi vas kradom posmatraju. Lepo lice i lepe nožice privlače pažnju iznurenih faca. Našli ste mesta za jednu nogu i taman toliko prostora na šipki. Držite se čvrsto i onda primetite da vas "on" prati. Stoji iza i na svakom kočenju se očeše o vas. Prvo mislite, slučajno je, ali to se ponavlja. Sada ne samo za vreme kočenja, već stalno. Bežite na drugo mesto, ali "on" je iza vas. Prati vas u stopu. Uzdiše i pipka vas. I na kraju, silazite na prvoj stanici i bežite glavom bez obzira. Sačuvaj nas bože manijaka.
Pijan
Niko ne zna gde se napio, na kojoj je stanici ušao i gde ide. Ne zna ni on. Jedino zna da urla, trtlja o politici, komentariše svako žensko u svom vidokrugu, prosipa najvulgarnije moguće izraze a ume i da se ispovraća. Najjači je i najhrabriji od svih u autobusu. Svi ćute i slušaju ga. Niko ne sme da ga opomene ili izbaci iz autobusa.
Ridžovan
Ovo nije vrsta putnika. Ali, uđe ponekad da se provoza sa "korisnicima javnog prevoza". Nikada sam, uvek u grupi od najmanje četvoro. Posebno je zaštićen zakonom, i kao takav ponaša se kako mu je volja. Zvanično, on je kontrolor. Što može da znači i da ne ume uvek da kontroliše svoje postupke. Ume da opsuje "kretena bez karte", da tom istom kretenu otme ličnu kartu, a ume i da naglavačke izbaci putnika bez "propisne vozne isprave". Ume i da udari. Ako dođe do obostrane tuče s putnikom (ili putnicima), on nikada nije kriv.
Izvor:
http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/sr ... 0601.shtml
Psuju, pljuju, gaze,smrde,
kašlju, jedu, guraju se...
Koliko ste se puta iznervirali u javnom prevozu? Nijednom? Nemoguće! Vi onda nikada niste ni ušli u neki beogradski autobus, bilo da je "privatni" ili "državni". Ako vam se zaista nikada nije desilo nešto ružno u javnom prevozu, na primer: da vas neko zgazi, udari, gurne ili vam dahće za vrat, onda mora da imate mnogo sreće. Sve u svemu, mora da ste čuli bar za jedan od deset slučajeva koji je pred vama. Ovo je spisak stvari i pojava (top deset) koji užasavaju skoro svakog korisnika javnog prevoza. Krenimo redom ...
Stampedo
Na horizontu se pomalja "sedmica", a pozicije su već zauzete. Poput iskusnih NBA centara, naši sugrađani su već zauzeli "štek" pored šina. Kako se "švajcarac" približava, tako i napetost raste. Razmenjuju se oštri pogledi, počinju da rade laktovi. Dok se tramvaj zaustavlja, rulja pritiska one napred ka vratima. Neko je pritisnuo dugme: nekolicina koja bi napolje brutalno je ugurana nazad, a gomila se valja ka praznim sedištima. Cimanje, vučenje, gaženje, laktanje, psovke. Samo su najjači zauzeli stolice. Stari, bolesni i deca stoje, srećni što su živi i zdravi.
Leteće izmene
Bakica ulazi "kod Vuka" i "parkira" se pored mladića koji sedi, zauzet novinama i vokmenom. Ona kašljuca, premešta se s noge na nogu, uzdiše, ulazi mu u vidno polje. Mladić oseća da nešto nije u redu i, pod pritiskom bakice, saputnika, vaspitanja i savesti, ustupa mesto naizgled bolesnoj i slabašnoj starijoj gospođi. E, sad, problem je što mesto nije baš reprezentativno: nekako je zavučeno, a još ima i "druga iz klupe". Bakica se meškolji, gleda levo desno i, čim se oslobodilo "poželjnije" mesto, jedno do prozora, bakica lagano skače i prebacuje se na povoljniji položaj.
Čitač preko ramena
Čovek je krenuo na posao, neispavan, nervozan, umoran. Umesto jutarnje kafice, žena mu je jutros servirala hiljadu primedbi i opomena. Na trafici kupuje Glas, ulazi u "dvadesetšesticu" i udobno se zavaljuje u naslon. "Možda i neće biti tako loš dan", prolazi mu kroz glavu dok čita omiljenu mu beogradsku rubriku. Zadubljen u tekstove, ispočetka ne oseća senku koja mu se zlokobno nadvila nad glavu. Ipak, polako shvata da mu neko diše za vrat i, dok se okreće, shvata da još neko sa istim zanimanjem čita šta to piše u njegovim novinama.
DJ Majstor
"Seeeedamdeseeeet seeeedam daaaanaaa...", odjekuje sa zvučnika autobusa na prigradskoj liniji."Majstor" je pritisnuo papučicu i vozi li, vozi. Počinje sledeća pesma, opet neki žešći narodnjak, para vam uši, ali ne vredi. Osuđeni ste na estradu čak i u autobusu. Seke, maje, rade vrebaju vas sa svih strana i ne daju vam mira. A "majstor", novokomponovani DJ, peva li peva, i pojačava gas. Ne smete da se bunite, da uznemiravate šofera u toku vožnje.
Izbacivač virusa
Preživeli ste ulazak u gradsko prevozno sredstvo, koje nažalost nije automobil u vašem vlasništvu. Udobno ste se smestili, koliko god je to moguće, gledate kroz prozor, a ništa ne vidite i jedva čekate da stignete svojoj kući. A preko vas na se na desetine šaka drži za šipke. Neki vas očešu o glavu, rame ili ruku tražeći nekakav oslonac. Podnosite stoički i to, iako sedite, ali onda započinje kuljanje iz nečijih ustiju. Neko iznad vas kašlje i kija ne stavljajući ruku na usta. A iz usta izlazi napolje pojedeni luk, gulaš, paprikaš ili ćufte i bakterije na sve strane. Smrad se širi i cepa vam nozdrve. I imate utisak, ugušićete se, ukoliko neko ne otvori prozor. Ali, prozor se ne otvara. Jer, bakute i dekice će se posmrzavati. Ugušite se ljudi, to je mnogo bezbolnije!
I miris i ukus
Kažete sami sebi: "Ovaj parfem je pravi pogodak". Mirišete sveže, divno, omamljujuće. Ulećete u autobus i još na vratima mrštite nosić. Dočekuje vas smrad. Prosto ne znate da li je to ustajali vazduh od silnih duša koje su ušle i izašle iz istog ovog autobusa ili se ljudi nisu ni okupali čestito, a kamoli namirisali nekim parfemom. O pranju zuba da i ne govorimo.
Gladan
Ne zna se koji je gori: "čitač tuđih novina u javnom prevozu", "nevaspitani izbacivač virusa" ili - "uživalac brze hrane". Zovu ga još i "preživar". On u autobus ulazi gladan. A kad je gladan, ne misli ni na šta i ni na koga osim na svoju pljeskavicu obogaćenu lukom, senfom i kečapom. Ako neki sastojak štrcne na putnika pored, malo senfa il' kečapa, nikom ništa; važno je da je "preživar" preživeo. A omot od pljeskavice? Pa, na patos, naravno.
Manijak
Imate sreću pa ste lepa, visoka i zgodna plavuša. Međutim, imate tu nesreću da nemate kola ili nekog da vas vozi. U novčaniku manjak, pa vam je taksi nedosanjani san. Ali, zato imate bogomdani gradski prevoz. Ulazite u autobus, imate tesne farmerke ili kratku suknju, lepe štiklice, ali mesta nemate. Svi vas kradom posmatraju. Lepo lice i lepe nožice privlače pažnju iznurenih faca. Našli ste mesta za jednu nogu i taman toliko prostora na šipki. Držite se čvrsto i onda primetite da vas "on" prati. Stoji iza i na svakom kočenju se očeše o vas. Prvo mislite, slučajno je, ali to se ponavlja. Sada ne samo za vreme kočenja, već stalno. Bežite na drugo mesto, ali "on" je iza vas. Prati vas u stopu. Uzdiše i pipka vas. I na kraju, silazite na prvoj stanici i bežite glavom bez obzira. Sačuvaj nas bože manijaka.
Pijan
Niko ne zna gde se napio, na kojoj je stanici ušao i gde ide. Ne zna ni on. Jedino zna da urla, trtlja o politici, komentariše svako žensko u svom vidokrugu, prosipa najvulgarnije moguće izraze a ume i da se ispovraća. Najjači je i najhrabriji od svih u autobusu. Svi ćute i slušaju ga. Niko ne sme da ga opomene ili izbaci iz autobusa.
Ridžovan
Ovo nije vrsta putnika. Ali, uđe ponekad da se provoza sa "korisnicima javnog prevoza". Nikada sam, uvek u grupi od najmanje četvoro. Posebno je zaštićen zakonom, i kao takav ponaša se kako mu je volja. Zvanično, on je kontrolor. Što može da znači i da ne ume uvek da kontroliše svoje postupke. Ume da opsuje "kretena bez karte", da tom istom kretenu otme ličnu kartu, a ume i da naglavačke izbaci putnika bez "propisne vozne isprave". Ume i da udari. Ako dođe do obostrane tuče s putnikom (ili putnicima), on nikada nije kriv.
Izvor:
http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/sr ... 0601.shtml
-
Engram::X
- Posts: 1037
- Joined: 17/10/2004 12:08
- Location: Šeher Sarajevo
- Contact:
#4
Srbovanje : Da li smo nacija koja drži do higijene ...
... ili verujemo da je dovoljno samo kupanje subotom ?
Da je čistoća pola zdravlja govore i podaci da je prošle godine od šuge obolelo 4.791, od bolesti prljavih ruku umrlo petoro, a obolelo 27.394 ljudi.
Izreka kaže da je čistoća pola zdravlja. U Srbiji se te istine niko ne pridržava, sudeći po mirisu znoja, prljavštine, trodnevnog duvana i preko toga naprskanog dezodoransa, koji vam snažno udari u nozdrve čim uđete u prepun gradski autobus. A kad najzad uspete da se smestite tako da vam nos ne bude direktno zaboden pod nečiji pazuh, verovatno vam kroz glavu proleti pitanje: "Da li su ovi ljudi ikada čuli za sapun i vodu".
Smrdi na amonijak
- Na znoj se čovek leti i navikne, ali na smrad čoveka koji se danima nije kupao ili promenio majicu, koja zaudara na štroku i duvan - nikako. I uvek se više osećaju muškarci. Ne znam ko ih je lagao da su muževniji ako više smrde. Ovim autobusom se jedan vozi svakog jutra i to uvek u istoj garderobi, a zaudara na nešto ustajalo, slično amonijaku, prosto da ti se želudac prevrne. Kad uđe, oko njega se napravi krug, a vozač posle njega tri stanice luftira autobus - požalila nam se Marija Kovačević, koja je u prepunom "tridesetkecu" lepezom pokušavala da odagna neprijatne mirise.
Kad se uz to slože i gradski kontejneri, pored kojih se leti obično prolazi po receptu "prst na nos i zadrži vazduh", onda vam se učini da svaka iz širokog spektra bolesti koje nastaju zbog nečistoće, od blagog svraba do šuge, prosto vreba baš vas.
Primera radi, zvanični podaci Republičkog zavoda za zaštitu zdravlja "Dr Milan Jovanović Batut" pokazuju da je od šuge u Srbiji prošle godine obolelo 4.791 ljudi, a zabeležene su i četiri manje epidemije. Stručnjaci iz Centra za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti ove ustanove, doduše, naglašavaju da je broj obolelih od šuge iz godine u godinu sve manji, ali se gotovo nameće pitanje da li je 21. vek Srbiju malo zaobišao kada ovakve bolesti na našim prostorima još postoje i koliko značaja uopšte polažemo na ličnu higijenu.
Pokušavši da se u Republičkom zavodu za statistiku raspitamo koliko Srbi kupuju sapune, šampone i ostala sredstva za higijenu. Saznali smo da je poslednje ovakvo istraživanje obavljeno pre četiri godine. Tada je prodato 2.736 tona sapuna za pranje, 24.332.000 komada toaletnih sapuna i 33.314 tone deterdženata. Računajući da u Srbiji živi više od sedam miliona stanovnika, skoro da je poražavajuća činjenica da je prosečan Srbin cele te godine potrošio nešto više od tri sapuna.
Dezodorans je luksuz
Prosečna četvoročlana porodica u Beogradu, po podacima Gradskog zavoda za informatiku i statistiku, prošlog meseca je na sredstva za higijenu potrošila 629 dinara. U potrošačkoj korpi za četvoročlano domaćinstvo, odlukom zakonodavca, našla su se četiri sapuna, flaša šampona za kosu, tuba paste za zube, dva kilograma deterdženta za veš i 10 toalet papira. Četvoročlana porodica tokom leta teško da može da "nategne" flašu šampona i četiri sapuna da im traje mesec dana. Dalje, potrošačka korpa nije predvidela sijaset stvari potrebnih za higijenu - tečnost za sudove, sredstva za pranje u domaćinstvu, dezodoransi i mirisi, štapići za uši, pena za tuširanje, mleko za telo...
Uneredio se nasred autobusa
Desetak putnika, na čelu s vozačem autobusa GSP na liniji 65, dugo će prepričavati prošlonedeljni direktan susret s domaćim primitivizmom. Na jednom od prvih polazaka, oko 5.45, na početnoj stanici kod carine, retke ranoranioce je prvo zapahnuo smrad, a onda dočekala gomila ljudskog izmeta nasred autobusa. Zgranuti ljudi u početku su bežali od smrada prema drugim delovima autobusa, dok nisu odlučili da slučaj prijave vozaču. U potpunoj neverici, on je u blizini Brankovog mosta zaustavio "šezdesetpeticu" da bi se lično uverio u tvrdnje putnika. Posle pogleda na pogolemu "istovarenu" gomilu, vozač ih je zamolio da izađu napolje i odvezao se pravo u perionicu GSP-a.
T. K.
- Do marta ove godine, pri čemu evidencijom nije obuhvaćen promet privatnih trgovinskih radnji i ono što se proda na ulicama, u vrednosti od 787.376.000 dinara prodato je aparata i preparata za ličnu negu. Pri tom je teško oceniti vrednost prodatih sredstava za ličnu higijenu, jer u ovu kategoriju, uz sapune i šampone, spadaju i fenovi za kosu, kreme i drugo - rekao nam je Boško Trmčić, načelnik Odeljenja statistike unutrašnje trgovine, ugostiteljstva i turizma Zavoda.
Vaške i salmonela
Izveštaj "Batuta" pokazuje da je upravo od "bolesti prljavih ruku", odnosno crevnih zaraznih bolesti lane umrlo petoro, a obolelo 27.394 ljudi, što je za 7,36 odsto više nego 2002. Među njima najviše je obolelih od crevnih bakterioloških infekcija, salmoneloze i hepatitisa A. Ako je za utehu, od 2002. godine nije zabeležen nijedan slučaj vašljivosti tela.
Ni statistika Zavoda za zaštitu zdravlja Beograda nije mnogo sjajnija, jer je u prvih šest meseci ove godine evidentirano osam epidemija bakterijske infekcije i po jedna šarlaha, šuge, virusne infekcije creva, vašljivosti i salmonele.
U Gradskom zavodu za kožno-venerične bolesti rekli su nam da nema bolesti iz njihovog faha koje nastaju zbog loše higijene. Tamo kažu da se ljudi "u ovo doba češće tuširaju" i da su leti zastupljenije alergijske reakcije na znoj i sunce. Iskustva privatnih praksi su nešto drugačija. Jadranka Krstić, specijalista dermatovenerologije, napominje da najviše slučajeva nastalih zbog loše lične higijene u svojoj privatnoj ordinaciji "Dermaluks" ima tokom leta.
- Ljudi se tada više znoje, a mnogi koriste i javna kupališta na kojima se kožne bolesti mnogo brže prenose. Uglavnom je reč o bakteriološkim, gljivičnim i parazitarnim bolestima kože, usne duplje i polnih organa - kaže Krstićeva.
Što je higijena više zanemarena, dodaje ona, stvara se pogodno tle za preterano razmnožavanje ovih organizama, koji i inače žive na koži.
Gljivična oboljenja
- Na prljavoj koži oni se brže razvijaju, jer se ne skida površinski masan sloj. Nama se uglavnom javljaju pacijenti s gljivičnim oboljenjima (kandida ili dermatofitije) i sa streptokoknim i strefilokoknim bakteriološkim infekcijama - dodaje Krstićeva.
Zato je, savetuje doktor Krstić, u slučaju osoba koje se bave nekim "čistim" poslom, tuširanje leti neophodno najmanje dva puta u toku dana, ujutro i uveče, i to uz korišćenje najblažeg, dečjeg sredstva za kupanje da se koža ne bi previše isušivala. U slučaju fizičkih aktivnosti ili bavljenja poslom u kom se čovek više prlja, tuširanje mora biti i češće.
(preuzeto sa http://www.glas-javnosti.co.yu)
http://www.srbovanje.com/modules/news/a ... storyid=28
... ili verujemo da je dovoljno samo kupanje subotom ?
Da je čistoća pola zdravlja govore i podaci da je prošle godine od šuge obolelo 4.791, od bolesti prljavih ruku umrlo petoro, a obolelo 27.394 ljudi.
Izreka kaže da je čistoća pola zdravlja. U Srbiji se te istine niko ne pridržava, sudeći po mirisu znoja, prljavštine, trodnevnog duvana i preko toga naprskanog dezodoransa, koji vam snažno udari u nozdrve čim uđete u prepun gradski autobus. A kad najzad uspete da se smestite tako da vam nos ne bude direktno zaboden pod nečiji pazuh, verovatno vam kroz glavu proleti pitanje: "Da li su ovi ljudi ikada čuli za sapun i vodu".
Smrdi na amonijak
- Na znoj se čovek leti i navikne, ali na smrad čoveka koji se danima nije kupao ili promenio majicu, koja zaudara na štroku i duvan - nikako. I uvek se više osećaju muškarci. Ne znam ko ih je lagao da su muževniji ako više smrde. Ovim autobusom se jedan vozi svakog jutra i to uvek u istoj garderobi, a zaudara na nešto ustajalo, slično amonijaku, prosto da ti se želudac prevrne. Kad uđe, oko njega se napravi krug, a vozač posle njega tri stanice luftira autobus - požalila nam se Marija Kovačević, koja je u prepunom "tridesetkecu" lepezom pokušavala da odagna neprijatne mirise.
Kad se uz to slože i gradski kontejneri, pored kojih se leti obično prolazi po receptu "prst na nos i zadrži vazduh", onda vam se učini da svaka iz širokog spektra bolesti koje nastaju zbog nečistoće, od blagog svraba do šuge, prosto vreba baš vas.
Primera radi, zvanični podaci Republičkog zavoda za zaštitu zdravlja "Dr Milan Jovanović Batut" pokazuju da je od šuge u Srbiji prošle godine obolelo 4.791 ljudi, a zabeležene su i četiri manje epidemije. Stručnjaci iz Centra za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti ove ustanove, doduše, naglašavaju da je broj obolelih od šuge iz godine u godinu sve manji, ali se gotovo nameće pitanje da li je 21. vek Srbiju malo zaobišao kada ovakve bolesti na našim prostorima još postoje i koliko značaja uopšte polažemo na ličnu higijenu.
Pokušavši da se u Republičkom zavodu za statistiku raspitamo koliko Srbi kupuju sapune, šampone i ostala sredstva za higijenu. Saznali smo da je poslednje ovakvo istraživanje obavljeno pre četiri godine. Tada je prodato 2.736 tona sapuna za pranje, 24.332.000 komada toaletnih sapuna i 33.314 tone deterdženata. Računajući da u Srbiji živi više od sedam miliona stanovnika, skoro da je poražavajuća činjenica da je prosečan Srbin cele te godine potrošio nešto više od tri sapuna.
Dezodorans je luksuz
Prosečna četvoročlana porodica u Beogradu, po podacima Gradskog zavoda za informatiku i statistiku, prošlog meseca je na sredstva za higijenu potrošila 629 dinara. U potrošačkoj korpi za četvoročlano domaćinstvo, odlukom zakonodavca, našla su se četiri sapuna, flaša šampona za kosu, tuba paste za zube, dva kilograma deterdženta za veš i 10 toalet papira. Četvoročlana porodica tokom leta teško da može da "nategne" flašu šampona i četiri sapuna da im traje mesec dana. Dalje, potrošačka korpa nije predvidela sijaset stvari potrebnih za higijenu - tečnost za sudove, sredstva za pranje u domaćinstvu, dezodoransi i mirisi, štapići za uši, pena za tuširanje, mleko za telo...
Uneredio se nasred autobusa
Desetak putnika, na čelu s vozačem autobusa GSP na liniji 65, dugo će prepričavati prošlonedeljni direktan susret s domaćim primitivizmom. Na jednom od prvih polazaka, oko 5.45, na početnoj stanici kod carine, retke ranoranioce je prvo zapahnuo smrad, a onda dočekala gomila ljudskog izmeta nasred autobusa. Zgranuti ljudi u početku su bežali od smrada prema drugim delovima autobusa, dok nisu odlučili da slučaj prijave vozaču. U potpunoj neverici, on je u blizini Brankovog mosta zaustavio "šezdesetpeticu" da bi se lično uverio u tvrdnje putnika. Posle pogleda na pogolemu "istovarenu" gomilu, vozač ih je zamolio da izađu napolje i odvezao se pravo u perionicu GSP-a.
T. K.
- Do marta ove godine, pri čemu evidencijom nije obuhvaćen promet privatnih trgovinskih radnji i ono što se proda na ulicama, u vrednosti od 787.376.000 dinara prodato je aparata i preparata za ličnu negu. Pri tom je teško oceniti vrednost prodatih sredstava za ličnu higijenu, jer u ovu kategoriju, uz sapune i šampone, spadaju i fenovi za kosu, kreme i drugo - rekao nam je Boško Trmčić, načelnik Odeljenja statistike unutrašnje trgovine, ugostiteljstva i turizma Zavoda.
Vaške i salmonela
Izveštaj "Batuta" pokazuje da je upravo od "bolesti prljavih ruku", odnosno crevnih zaraznih bolesti lane umrlo petoro, a obolelo 27.394 ljudi, što je za 7,36 odsto više nego 2002. Među njima najviše je obolelih od crevnih bakterioloških infekcija, salmoneloze i hepatitisa A. Ako je za utehu, od 2002. godine nije zabeležen nijedan slučaj vašljivosti tela.
Ni statistika Zavoda za zaštitu zdravlja Beograda nije mnogo sjajnija, jer je u prvih šest meseci ove godine evidentirano osam epidemija bakterijske infekcije i po jedna šarlaha, šuge, virusne infekcije creva, vašljivosti i salmonele.
U Gradskom zavodu za kožno-venerične bolesti rekli su nam da nema bolesti iz njihovog faha koje nastaju zbog loše higijene. Tamo kažu da se ljudi "u ovo doba češće tuširaju" i da su leti zastupljenije alergijske reakcije na znoj i sunce. Iskustva privatnih praksi su nešto drugačija. Jadranka Krstić, specijalista dermatovenerologije, napominje da najviše slučajeva nastalih zbog loše lične higijene u svojoj privatnoj ordinaciji "Dermaluks" ima tokom leta.
- Ljudi se tada više znoje, a mnogi koriste i javna kupališta na kojima se kožne bolesti mnogo brže prenose. Uglavnom je reč o bakteriološkim, gljivičnim i parazitarnim bolestima kože, usne duplje i polnih organa - kaže Krstićeva.
Što je higijena više zanemarena, dodaje ona, stvara se pogodno tle za preterano razmnožavanje ovih organizama, koji i inače žive na koži.
Gljivična oboljenja
- Na prljavoj koži oni se brže razvijaju, jer se ne skida površinski masan sloj. Nama se uglavnom javljaju pacijenti s gljivičnim oboljenjima (kandida ili dermatofitije) i sa streptokoknim i strefilokoknim bakteriološkim infekcijama - dodaje Krstićeva.
Zato je, savetuje doktor Krstić, u slučaju osoba koje se bave nekim "čistim" poslom, tuširanje leti neophodno najmanje dva puta u toku dana, ujutro i uveče, i to uz korišćenje najblažeg, dečjeg sredstva za kupanje da se koža ne bi previše isušivala. U slučaju fizičkih aktivnosti ili bavljenja poslom u kom se čovek više prlja, tuširanje mora biti i češće.
(preuzeto sa http://www.glas-javnosti.co.yu)
http://www.srbovanje.com/modules/news/a ... storyid=28
-
margareta
- Posts: 3292
- Joined: 01/08/2004 12:01
- Location: Planeta URAN
#6
Trazite uz pomoc novoga moderatora samo istomisljenike ? Kako i ko mi je UKRAO nick ? Ponavljam da ko krade taj i laze a ko laze taj i najveca zla cini. Engramove tute i moji LAZNI postovi produkt su samo teskih mentalnih patoloski klinickih slucajeva.Kako moderatori mogu dozvoliti kontinuitet Engramovih kapsula i abnormalnih ispada sa preporukom :
Lijeci se, glup/a si, lud/a, ustasa, cetnik i uz obavezne kapsule na svakome trecem postu ?
Lijeci se, glup/a si, lud/a, ustasa, cetnik i uz obavezne kapsule na svakome trecem postu ?
-
madona
- Posts: 352
- Joined: 01/10/2004 22:36
- Location: USA
#9
"Svakog dana u Srbiji se ubije ili samoubije najmanje troje ljudi . Skoro polovina populacije ima depresivne simptome, petina nesanicu, 62 odsto je nervozno, a 10 odsto je pod stresom... Raste broj ovisnika od "pilule za dilule", a alkohol se konzumira tri puta više nego mleko, kancerogene bolesti su u porastu, a raste i broj oboljenja koja se prenose prljavim rukama"
Ma prosto mi ih je zao, odoh po maramicu, smrc, smrc.
Ma prosto mi ih je zao, odoh po maramicu, smrc, smrc.
-
rale
- Posts: 2
- Joined: 08/01/2005 01:32
#10
Da li moronski mozak nalazi zadovoljstinu u necijoj nesreci? I da li samim time svoju bijedu intelektualnu ili materijalnu ili bilo kakvu drugu uspije umanjiti? I sebi uljepsati dan i podici se u ocima samog sebe?madona wrote:"Svakog dana u Srbiji se ubije ili samoubije najmanje troje ljudi . Skoro polovina populacije ima depresivne simptome, petina nesanicu, 62 odsto je nervozno, a 10 odsto je pod stresom... Raste broj ovisnika od "pilule za dilule", a alkohol se konzumira tri puta više nego mleko, kancerogene bolesti su u porastu, a raste i broj oboljenja koja se prenose prljavim rukama"
Ma prosto mi ih je zao, odoh po maramicu, smrc, smrc.
Izgleda je radost kao i ukus.....
Cudnog svijeta......
-
madona
- Posts: 352
- Joined: 01/10/2004 22:36
- Location: USA
#11
vidim da je i tebi tesko....hoces da ti posudim maramicu?rale wrote:Da li moronski mozak nalazi zadovoljstinu u necijoj nesreci? I da li samim time svoju bijedu intelektualnu ili materijalnu ili bilo kakvu drugu uspije umanjiti? I sebi uljepsati dan i podici se u ocima samog sebe?madona wrote:"Svakog dana u Srbiji se ubije ili samoubije najmanje troje ljudi . Skoro polovina populacije ima depresivne simptome, petina nesanicu, 62 odsto je nervozno, a 10 odsto je pod stresom... Raste broj ovisnika od "pilule za dilule", a alkohol se konzumira tri puta više nego mleko, kancerogene bolesti su u porastu, a raste i broj oboljenja koja se prenose prljavim rukama"
Ma prosto mi ih je zao, odoh po maramicu, smrc, smrc.
Izgleda je radost kao i ukus.....
Cudnog svijeta......
-
Sarajevska Princeza
- Posts: 1069
- Joined: 24/07/2004 18:19
- Location: Trenutno USA - Chicago, Illinois.
- Contact:
#12
Ja mislim da je ta drzava puna NEGATIVNE energije. Sve mogu shvatiti ali nikako da biraju cetnike iz godine u godinu koji ih dovode do propasti i kolektivnog samoubistva.
Neznam cega se boje, kad su u Srbiji ionako 95% sve sami Srbi. Znaci u pitanju je fakat mentalna retardacija.
Neznam cega se boje, kad su u Srbiji ionako 95% sve sami Srbi. Znaci u pitanju je fakat mentalna retardacija.